Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba K. Dž. protiv D. P. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba K. Dž. protiv D. P. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti

del. br. 07-00-61/2013-01 datum: 21. 5. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela K. Dž. iz B. protiv D. P. iz B, zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti albanskoj nacionalnoj manjini.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se 7. februara 2013. godine K. Dž. pritužbom koju je podnela protiv D. P. U pritužbi je, između ostalog navedeno da je D. P. više puta upućivala uvrede K. Dž. na nacionalnoj osnovi, da nagovara i druge osobe protiv nje i njene porodice zbog njihove pripadnosti albanskoj nacionalnoj manjini. Navela je i da joj se D. P. obraća rečima „Ti si K. šiptarka bednica, slepica, neću ti dopustiti da se širiš, ti da vrediš, ne bi živela u baraci”, te da je na taj način diskriminiše na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti albanskoj nacionalnoj manjini.

1.2. Uz pritužbu su dostavljeni i iskazi svedoka: Lj. i G. S, D. D, D. Z, M. S, M. L, M. Dž. i M. E. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je tražila dopisom od 21. marta 2013. godine od svih navedenih svedoka da se izjasne da li imaju da dodaju još nešto na svoje iskaze, što smatraju da je bitno za postupanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a da je u vezi sa odnosom D. i K.

1.3. U iskazu Lj. i G. S, između ostalog, navedeno je da su oboje bili prisutni kada je D. P. vređala K. Dž. i govorila joj da je „slepica i bedna šiptarka, da joj neće dozvoliti da se širi po dvorištu i da više vredi od G. (K.), da G. (K.) nema ništa a da ona ima i kuću i posao”.

1.4. U iskazu D. D, između ostalog, navedeno je da je D. P. vređala K. Dž. tako što se K. obratila rečima „ti si bedna šiptarka K, slepica nemaš ništa, ti da vrediš ne bi živela u baraci.”

1.5. U iskazu i dopuni iskaza D. Z, između ostalog, navedeno je da je D. P. više puta upućivala uvrede njoj (D.), zato što je njena ćerka udata za muslimana i da joj D. upućuje uvrede govoreći da joj „ćerka više vredi ne bi bila udata za ciganina”, kao i da D. vređa K. na nacionalnoj osnovi i da je naziva Šiptarkom.

1.6. U iskazu M. S, između ostalog, navedeno je da je bio prisutan, više puta kada je D. P. vređala K. Dž. po nacionalnoj osnovi i zato što nema imovinu kao ona, kao i da to vređanje i uznemiravanje stalno traje, dok K. zaliva baštu, dok sedi ispod svog prozora itd.

1.7. U iskazu i dopuni iskaza M. L, između ostalog, navedeno je da je bila prisutna kada je D. P. jednom vređala K. i psovala joj „šiptarsku majku”. Dalje je navedeno da joj je D, više puta za K. rekla da je „Šiptarka”, „Ciganka”, i da je bedna.

1.8. U iskazu i dopuni iskaza M. Dž, između ostalog, navedeno je da je D. P. nagovarala druge protiv K. i njene porodice. Takođe, navodi i da je uglavnom prisutan kada D. vređa i omalovažava njegovu suprugu K, da je vređa zbog albanske nacionalnosti i zbog lošeg imovnog stanja tako što joj govori da je „bedna šiptarka”, „bezvredna šiptarka”, „slepica”, kao i da podrugljivim i ponižavajućim tonom izgovara ime K, kao da K. manje vredi zato što nosi muslimansko ime. Dalje navodi da D. na podrugljiv i ponižavajući način ističe K. nacionalnost i da uvek svojim ponašanjem primorava K. da se izjasni o svojoj nacionalnosti, da D. ističe da je „prava Srpkinja, a ne kao neki…” i pokazuje na njihov prozor. Takođe, navodi da je D. i njega uvredila tako što ga je nazvala „balija” i da je za njega Bošnjaka (muslimana) to uvreda.

1.9. U iskazu M. E, između ostalog, navedeno je da je čula, pre nekoliko godina, da je D. P. psovala K. „šiptarsku majku” i da je vređala da je „slepica i bedna šiptarka”, da je K. „bezvredna, jer nema ništa i ne može jedna bednica šiptarka da joj određuje”, kao i da „neće dozvoliti da se širi (K.) po dvorištu a da ona (D.) ima veća prava na to”. Dopis o dopuni iskaza nije uručen M. E. već je iz pošte vraćen 26. marta i 4. aprila 2013. godine sa naznakom „nepoznat” i nečitkim potpisom.

1.10. K. Dž. je elektronskom poštom dostavila 14. marta 2013. godine dopunu pritužbe, u kojoj je opisala skorašnji sukob koji je imala sa D. suprugom oko korišćenja prolaza i prostora za parkiranje automobila, kao i sukob iz 1984. godine.

1.11. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka je pribavljeno izjašnjenje D. P.

1.12. U izjašnjenju D. P. od 25. marta 2013. godine, između ostalog je navedeno:

– da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti svojim zaključkom del. broj 2017 od 5. decembra 2012. godine obustavio postupak pokrenut povodom pritužbe K. Dž. od 11. septembra 2012. godine, takođe zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Da je pritužba od 11. septembra 2012. godine sadržinski identična sa pritužbom od 7. februara 2013. godine, kao i da je pravilnom ocenom ranije podnete pritužbe utvrđeno da nije dokazano da je sukob podnositeljke pritužbe i D. P. uzrokovan ličnim svojstvom nekog od učesnika postupka;
– da ponašanje D. P. ne predstavlja povredu dostojanstva K. Dž. na osnovu njenog ličnog svojstva, pripadnosti albanskoj nacionalnosti, već pokušaj da sa njom reši sporove imovinske prirode;
– da je K. dala sebi pravo da isključivo koristi zajedničko dvorište a vozilo garažira tako da D. svoje vozilo može da koristi samo kada K. pomeri svoje vozilo;
– da loša stambena situacija, i K. i D, iziskuje verbalne sukobe pa tako K. D. naziva „Romom i bogaljem” jer je ozbiljno povređena u saobraćajnoj nezgodi, kao i da joj upućuje druge uvrede na koje D. odgovara u afektu ali nikada sa namerom da K. povredi kao pripadnicu albanske nacionalnosti;
– da su u ranijem postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti bile upućene na postupak medijacije na koji je D. pristala a K. nije;
– da će njihove odnose urediti tako da jedna drugoj ne smetaju suposed zajedničkog dvorišta, što će za rezultat imati bolje međuljudske odnose, a time će se otkloniti i K. utisak da D. ima nešto protiv njene ličnosti;
– da je vođenje postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti suvišno i nepotrebno, iz razloga jer je i D. vređana s obzirom na lična svojstva, zbog loših susedskih odnosa ali to nije doživela kao razlog za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti;
– da su ona i K. ravnopravne jer žive u lošim stambenim uslovima, u barakama sa skučenim prostorom, zajedničkim dvorištem koje ne omogućava standarde normalnog življenja a što je problem koji ne predstavlja osnov za uzajamne verbalne uvrede na nacionalnoj osnovi;
– da D. i K. nacionalnost nisu uzrok nerazumevanja, već su to uslovi u kojima svakodnevno žive i da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne može da reši njihove stvarne i probleme loših životnih uslova, te je potrebno ponovo zaključkom obustaviti postupak, a one će nesporazume rešiti same ili uz pomoć suda.

1.13. Uz izjašnjenje na pritužbu, D. P. je dostavila fotokopije kompletne prepiske sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, u vezi sa ovim i prethodnim postupkom.

1.14. D. P. je tri puta u toku postupka, 27. i 28. marta i 4. aprila 2013. godine, dostavila dopune izjašnjenja na pritužbu u kojima je, između ostalog, iznela sledeće:

– da u dopisu od 11. septembra 2012. godine K. Dž. navodi neistinite izjave i dokaze i piše o uvredama povodom prepirke oko parkiranja automobila 12. jula 2012. godine;
– da je nju K. tog dana nazivala „gluvom, gluvorinom, Romom, bogaljem, seljankom i bednicom” i da joj je zabranila da je oslovljava imenom K, već K, K, K; da D. tokom te rasprave nije primetila prisustvo ni jedne druge osobe;
– da je D. imala dve teške operacije na ušima i saobraćajnu nezgodu, da joj je oštećen sluh i da hramlje, kao i da je uvredama koje joj je nanela K. ismejala njeno zdravstveno stanje;
– da u pritužbi nije naveden datum događaja i da su kao svedoci navedene komšinice koje su u zavadi sa D. (M. L. i D. Z.), kao i da je sve što svedoci navode neistina; da je sa K. u svađi već 10 godina i da je nije videla, niti sa njom progovorila od 12. jula 2012. godine;
– da moli da K. prestane da je vređa i uznemirava.

1.15. Uz dopunu izjašnjenja D. P. je dostavila i svoju medicinsku dokumentaciju i izjave svedoka M. Ž. i Đ. P. U izjavi Đ. P, između ostalog je navedeno:

– da se K. Dž. uvredila kad je D. oslovila po imenu K. i vređala D. nazivajući je „ciganšturom, gluvurinom, Romom i bogaljem, ciganšturom seljankom”;
– da događaju koji K. navodi u pritužbi nije prisustvovao niko od svedoka, a da su svi navedeni svedoci u svađi sa D;
– da D. vređaju i K, ali i neki od navedenih svedoka: M. L, D. Z. i Đ. K. tako što je nazivaju navedenim pogrdnim imenima (ciganšturom, gluvom i bogaljem).

1.16. Svedokinja M. Ž. je u svojoj izjavi navela da K. Dž. napada i nju (M).

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je 5. decembra 2012. godine donela zaključak kojim je obustavljen postupak pokrenut 11. septembra 2012. godine pritužbom K. Dž. protiv D. P, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

2.2. Odredbama člana 36. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik ne postupa po pritužbi ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokaza. K. Dž. se 7. februara 2013. godine obratila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti novom pritužbom protiv D. P, sa priloženim izjavama svedoka. Iako se radi o istoj stvari u kojoj je već postupano, s obzirom da su ponuđeni novi dokazi koji nisu bili podneti uz pritužbu od 11. septembra 2012. godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je sprovela postupak.

2.3. Uz pritužbu su dostavljeni iskazi osmoro svedoka: Lj. i G. S, D. D, D. Z, M. S, M. L, M. Dž. i M. E. Od svih navedenih svedoka traženo je da se izjasne da li imaju da dodaju još nešto, osim izjava koje su dostavili, a u postupku povodom pritužbe K. Dž. Ranije napisane iskaze su potvrdili: Lj. S, G. S, M. S, D. D. Dopunu iskaza su dostavili: M. Dž, D. Z. i M. L. Dopis o dopuni iskaza za M. E, vraćen je neuručen 26. marta i 4. aprila 2013. godine sa naznakom „nepoznat” i nečitkim potpisom.

2.4. Dostavljena medicinska dokumentacija D. P. nije analizirana jer nije relevantna kao dokaz u ovom predmetu, odnosno nije od značaja za odlučivanje po pritužbi.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

3.2. Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u ovom predmetu jeste da oceni da li postupanje D. P. predstavlja povredu dostojanstva K. Dž. na osnovu njenog ličnog svojstva – nacionalne pripadnosti.

Pravni okvir

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije dalje je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , pa je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, dok je čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.6. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.7. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti razmotrila je iskaze svedoka koji su priloženi uz pritužbu, jer su svi svedoci izuzev M. E, potvrdili a neki su i dopunili svoje iskaze na zahtev Poverenice. Analizom iskaza svedoka utvrđeno je da se iskazi svih svedoka poklapaju i potkrepljuju navode iz pritužbe. Naime, svi svedoci u svojim iskazima navode da je D. govorila K. uvredljive izraze kao što su „bedna šiptarka”, „bezvredna šiptarka”, da joj se obraćala na uvredljiv način govoreći joj da je „slepica”, „bezvredna” i psovala joj „šiptarsku majku”. U iskazu M. Dž. opisano je da D. vređa i omalovažava K. tako što podrugljivim i ponižavajućim tonom izgovara K. ime i tako što na ponižavajući način ističe K. nacionalnost, primoravajući K. da se izjašnjava o svojoj nacionalnosti.

3.8. Ni u pritužbi ni u iskazima svedoka ne navodi se tačan datum događaja prilikom kojeg je došlo da vređanja. D. P. u izjašnjenju na pritužbu navodi da se vređanje dogodilo 12. jula 2012. godine, povodom rasprave oko korišćenja prostora za parkiranje automobila. Međutim, analizom iskaza svedoka, kao i izjašnjenja na pritužbu, utvrđeno je da su izjave slične sadržine učestale, odnosno da se to događalo više puta. Tako, M. S. navodi da je više puta bio prisutan kada je D. vređala K. po nacionalnoj osnovi i da to vređanje „stalno traje”. U svom iskazu, M. L. navodi da je njoj D. P. više puta rekla za K. da je „Šiptarka” i „Ciganka”.

3.9. D. P. osporava iskaze svedoka pritužbe, navodeći da je u svađi sa svedocima od ranije, da su svedoci bili u svađi i sa K, ali su se sa njom pomirili da bi svedočili protiv D, kao i da je iskaze napisala K. i dala svedocima da ih potpišu a da ih pre toga nisu pročitali. Međutim, iskazi svedoka koji su dostavljeni uz pritužbu, poslati su svedocima da ih dopune ukoliko smatraju da je potrebno, a svedoci su ili potvrdili da ostaju pri datim iskazima ili su ih dopunili novim činjenicama. Iz tog razloga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uzela iskaze svedoka kao verodostojne.

3.10. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje predstavlja povredu dostojanstva lica na osnovu njegovog/njenog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. K. Dž. opisujući ponašanje D. P. u pritužbi, između ostalog, navodi „najteže mi je kada imam goste koji prisustvuju kada me omalovažava…jer mi je neprijatno pred drugima to vređanje”. Ponašanje na koje se K. pritužuje je učestalo i K. Dž. ga doživljava kao ponižavanje i omalovažavanje.

3.11. D. P. u izjašnjenju ne osporava da je u svađi sa K. i da verbalni sukobi postoje, ali navodi da njeno ponašanje ne predstavlja povredu dostojanstva K. Dž. na osnovu ličnog svojstva, već pokušaj da sa njom reši sporove imovinske prirode, kao i da njihova loša stambene situacija iziskuje verbalne sukobe. Takođe, navodi i da K. njoj upućuje različite uvrede na koje joj D. odgovara u afektu ali nikada sa namerom da K. povredi kao pripadnicu albanske nacionalnosti. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno da za utvrđivanje činjenice da li je neko izvršio diskriminaciju ili ne, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Pored toga, nije logično objašnjenje da se nekoj osobi upućuju pogrdne reči bez namere da se ta osoba povredi ili ponizi.

3.12. D. P. navodi da je K. Dž. vređa rugajući se njenom zdravstvenom stanju i nazivajući je „gluvom”, „bogaljem”, ali da to nije doživela kao razlog za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno želi da ukaže da D. P. ima pravo da podnese pritužbu zbog diskriminacije u svim slučajevima kada smatra da je diskriminisana na osnovu nekog svog ličnog svojstva, kao i da je potrebno da uz pritužbu priloži i dokaze koji potkrepljuju navode pritužbe.

3.13. Iz analize pritužbe i izjašnjenja na pritužbu, kao i priloženih dokaza, može se konstatovati da su odnosi između K. Dž. i D. P. poremećeni i da je njihov sukob blisko povezan sa nerešenim imovinskim odnosima. Utvrđeno je da takvi odnosi postoje duže vreme, da u sukobu aktivno učestvuju obe strane, kao i da su u sukob uključeni i članovi porodica i drugi stanari, odnosno komšije. Takođe, može se konstatovati da su uzroci i posledice sukoba tesno isprepletali, odnosno da nije izvesno da li do sukoba dolazi zbog nerešenih imovinskih odnosa ili se imovinski odnosi ne mogu rešiti zbog postojećeg sukoba i narušenih susedskih odnosa.

Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da još jednom ukaže stranama na mogućnost mirnog rešavanja problema u slučajevima kao što je ovaj, odnosno kada su sukobljene strane usmerene i na budući zajednički život. Međususedski odnosi, korišćenje zajedničkog dvorišnog prostora, zajedničkog prilaza barakama i mesta za parkiranje, upućuje obe strane na saradnju i komunikaciju bez sukoba. Razgovorom uz podršku/posredovanje treće osobe – medijatora/ke, strane u sporu mogu zajednički da pronađu konstruktivno, obostrano prihvatljivo rešenje koje neće predstavljati pobedu ili poraz jedne ili druge strane, već obostrani dobitak. Iznalaženje obostrano prihvatljivog rešenja ujedno bi predstavljalo dobitak i za obe porodice i za celu susedsku zajednicu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je prilikom donošenja mišljenja i preporuke uzela u obzir sve navode iz pritužbe i izjašnjenja, i stava je da je u ovom slučaju došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da izjave D. P. predstavljaju povredu dostojanstva K. Dž. na osnovu njenog ličnog svojstva – pripadnosti albanskoj nacionalnoj manjini.

4. MIŠLjENjE

Izjave D. P. upućene u više navrata K. Dž. predstavljaju povredu dostojanstva K. Dž. na osnovu njenog ličnog svojstva – pripadnosti albanskoj nacionalnoj manjini, što je zabranjeno članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje D. P. da:

5.1. Uputi usmeno izvinjenje K. Dž. iz B. u prisustvu porodice K. Dž, zbog diskriminatornog ponašanja prema njoj, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Da se ubuduće suzdrži od ponašanja i izjava koje imaju za cilj ili predstavljaju povredu dostojanstva K. Dž. na osnovu njene nacionalne pripadnosti ili bilo kog drugog ličnog svojstva.

5.3. D. P. će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko D. P. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba K. Dž. protiv D. P. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top