Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba K.K. protiv JP zbog višestruke diskriminacije u oblasti rada • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba K.K. protiv JP zbog višestruke diskriminacije u oblasti rada

br. 07-00-124/2015-02  datum:  26.6.2015

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela K. K. iz B. protiv JP „Toplana” Bečej. Podnositeljka pritužbe je navela da je bila zaposlena u JP „Toplana” Bečej šest godina, nakon čega je proglašena tehnološkim viškom, jer je radno mesto na koje je bila premeštena (referentkinja za radne odnose i opšte poslove), ukinuto ubrzo nakon njenog odlaska na porodiljsko odsustvo sa drugim detetom. U izjašnjenju direktora JP „Toplana” Bečej navedeno je da je prestala potreba za obavljanjem poslova koje je K. K. obavljala, usled ekonomskih i organizacionih promena, stupanjem na snagu novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1508/13 od 23. decembra 2013. godine. U toku postupka je utvrđeno da su u skladu sa izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „Toplana” Bečej i drugi zaposleni, muškarci i žene, utvrđeni viškom zaposlenih i to na osnovu istih kriterijuma: prestanak potrebe za obavljanjem poslova na koje su bili raspoređeni usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da utvrđivanjem K. K. za višak zaposlenih u JP „Toplana” Bečej, dok se nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta i donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu br. 228/15 od 16. marta 2015. godine nakon njenog povratka na rad, JP „Toplana” B. nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila K. K. iz B. protiv JP „Toplana” Bečej.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navela:

– da je bila zaposlena u JP „Toplana” Bečej šest godina, nakon čega je proglašena tehnološkim viškom,

– da joj je tokom porodiljskog odsustva sa prvim detetom dva puta uručen aneks ugovora o radu, prvi put je premeštena sa radnog mesta referentkinje za finansije i nabavke na radno mesto administrativno-tehničke sekretarke, a potom sa tog radnog mesta na radno mesto referentkinje za radne odnose i opšte poslove. Na radno mesto administrativno tehničke sekretarke primljena je druga zaposlena,

– da je nakon povratka sa odsustva radi nege deteta bila je ponovo trudna i radila je nekoliko meseci do ponovnog odlaska na porodiljsko odsustvo,

– da je radno mesto na koje je premeštena drugim aneksom ugovora o radu – referentkinja za radne odnose i opšte poslove, ukinuto ubrzo nakon njenog odlaska na porodiljsko odsustvo sa drugim detetom, a ona je proglašena tehnološkim viškom,

– da je nakon povratka sa odsustva radi nege deteta, radila na ukinutom radnom mestu samo do usvajanja programa rada preduzeća, te da joj je 16. marta 2015. godine uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu,

– da smatra da je diskriminisana na osnovu svog pola i političkog uverenja, jer nije simpatizerka političke partije SPO čiji funkcioneri i članovi upravljaju preduzećem u kom je donedavno bila zaposlena.

1.3. U dopuni pritužbe od 14. aprila 2015. godine podnositeljka pritužbe, između ostalog, navela je:

– da je prema njenim saznanjima, pored nje, još osam zaposlenih proglašeno tehnološkim viškom,

– da je na radnom mestu administartivno-tehnička sekretarka zaposlena jedna osoba na neodređeno vreme, dok nema saznanja da li je neko zaposlen na radnom mestu referentkinje za finansije i nabavke.

1.4. U prilogu pritužbe i dopune pritužbe, dostavila je sledeća dokumenta: 1) rešenje o porodiljskom odsustvu br. 459/12 od 20. jula 2012. godine; 2) rešenje Odeljenja za opštu upravu i društvene delatnosti Opštinske uprave Bečej br. IV 01 184-98/2012 od 10. septembra 2012. godine, 3) rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta br. 1451/13 od 11. decembra 2013. godine; 4) aneks br. 4. ugovora o radu br. 732/12 od 10. oktobra 2012. godine; 5) aneks br. 5. ugovora o radu br. 701/13 od 8. jula 2013. godine i 6) rešenje o otkazu ugovora o radu br. 228/15 od 16. marta 2015. godine.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje D. V., direktora JP „Toplana” Bečej.

1.6. U izjašnjenju D. V., između ostalog, navedeno je:

– da je potreba za obavljanjem poslova na koje je K. K. bila raspoređena – referentkinja za radne odnose i opšte poslove prestala usled ekonomskih i organizacionih promena, stupanjem na snagu novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1508/13 od 23. decembra 2013. godine,

– da je prilikom donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u potpunosti ispoštovana propisana procedura, te da je na odredbe ovog pravilnika dobijeno pozitivno mišljenje sindikalne organizacije JP „Toplana” Bečej,

– da je prestala potreba za obavljanjem poslova na koje je bila raspoređena podnositeljka pritužbe, usled promena kod poslodavca prouzrokovanih činjenicom da postoji višegodišnja kontrola cena i rashoda po osnovu zarada i drugih ličnih primanja zaposlenih, te da je od 2013. godine došlo i do značajnijeg smanjenja godišnjeg obima proizvodnje toplotne energije kao i prihoda preduzeća,

– da je podnositeljka pritužbe proglašena viškom zaposlenih stupanjem na snagu novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova još 28. decembra 2013. godine, ali tada nije mogao da joj bude otkazan ugovor o radu jer se nalazila na porodiljskom odsustvu,

– da poslodavac, prema odredbama Zakona o radu, može bez ograničenja, a shodno potrebama procesa rada u preduzeću da zaposlene premešta na sva radna mesta koja odgovaraju vrsti i stepenu njihove stručne spreme, bez obzira da li je zaposlen prisutan na radu ili se nalazi na nekom od zakonski propisanih odsustva sa rada,

– da nikada nije pitao zaposlene, pa ni K. K, da li pripada nekoj stranci, jer politička opredeljenja zaposlenih nisu bitna za uspešno funkcionisanje jednog preduzeća,

– da je u prethodne dve godine kod poslodavca devet zaposlenih proglašeno viškom zaposlenih,

– da je K. K. premeštena sa radnog mesta referentkinje za finansije i nabavke na radno mesto administrativno-tehničke sekretarke zato što je radno mesto referentkinje za finansije i nabavke ukinuto Pravilnikom o prvim izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „Toplana” Bečej br. 671/12 od 26. septembra 2012. godine,

– da je podnositeljka pritužbe premeštena sa radnog mesta administrativno-tehničke sekretarke na radno mesto referentkinje za radne odnose i opšte poslove, jer su ti poslovi odgovarali njenoj stručnoj spremi. Međutim, nakon  ekonomskih i organizacionih promena u preduzeću, poslodavac je bio prinuđen da ukine ovo radno mesto,

– da je radno mesto administrativno-tehničke sekretarke i dalje sistematizovano u preduzeću, te da ove poslove obavlja Z. Đ. po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme od 5. decembra 2013. godine,

– da je u poslednje dve godine samo podnositeljka pritužbe koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta,

– da smatra da nije došlo do bilo kakve povrede ravnopravnosti, naročito imajući u vidu činjenicu da su od ostalih osam zaposlenih kojima je prestao radni odnos bio jednak broj žena i muškaraca.

1.7. U prilogu izjašnjenja D. V, direktor JP „Toplana” Bečej dostavio je sledeća dokumenta: 1) rešenje o otkazu ugovora o radu L. Š. br. 116/13 od 31. januara 2013. godine; 2) rešenje o otkazu ugovora o radu A. S. br. 183/13 od 18. februara 2013. godine; 3) rešenje o otkazu ugovora o radu M. M. br. 354/13 od 29. marta 2013. godine; 4) rešenje o otkazu ugovora o radu A. Š. br. 505/13 od 10. maja 2013. godine; 5) rešenje o otkazu ugovora o radu Lj. Dž. br. 1535/13 od 30. decembra 2013. godine; 6) rešenje o otkazu ugovora o radu F. V. br. 82-1/15 od 28. januara 2015. godine; 7) rešenje o otkazu ugovora o radu D. J. br. 231/15 od 17. marta 2015. godine; 8) rešenje o otkazu ugovora o radu Z. S. br. 352/15 od 4. maja 2015. godine; 9) Pravilnik o prvim izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „Toplana” B.ečej br. 671/12 od 26. septembra 2012. godine; 10) Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „Toplana” Bečej br. 208/12 od 12. aprila 2012. godine; 11) Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 566/12 od 24. avgusta 2012. godine; 12) Odluka o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova br. 8/15 od 6. januara 2015. godine; 12) ugovor o radu sklopljen između Z. Đ. i JP „Toplana” Bečej br. 1413/13 od 5. decembra 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u navode iz pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da je K. K. zasnovala radni odnos u JP „Toplana” Bečej 5. januara 2009. godine na radnom mestu referentkinje za finansije i nabavke.

2.2. Uvidom u rešenje o porodiljskom odsustvu br. 459/12 od 20. jula 2012. godine i rešenje Odeljenja za opštu upravu i društvene delatnosti Opštinske uprave Bečej br. IV 01 184-98/2012 od 10. septembra 2012. godine, utvrđeno je da je K. K. koristila pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege prvog deteta u periodu od 20. jula 2012. godine do 19. jula 2013. godine.

2.3. Uvidom u Pravilnik o prvim izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „Toplana” Bečej br. 671/12 od 26. septembra 2012. godine, utvrđeno je da je poslodavac ukinuo radno mesto na kojem je K. K. do tada radila (referent za finansije i nabavke).

2.4. Uvidom u aneks br. 4. ugovora o radu br. 732/12 od 10. oktobra 2012. godine, utvrđeno je da je K. K. premeštena sa radnog mesta referent za finansije i nabavke na radno mesto administrativno-tehnički sekretar.

2.5. Uvidom u aneks br. 5. ugovora o radu br. 701/13 od 8. jula 2013. godine utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe premeštena sa radnog mesta administrativno-tehnički sekretar na radno mesto referent za radne odnose i opšte poslove.

2.6. Uvidom u rešenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta br. 1451/13 od 11. decembra 2013. godine, utvrđeno je da je K. K. koristila pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege drugog deteta u periodu od 11. decembra 2013. godine do 10. decembra 2014. godine.

2.7. Uvidom u Odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova br. 8/15 od 6. januara 2015. godine, utvrđeno je da je JP „Toplana” Bečej, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, utvrdilo poslove za čijim obavljanjem je prestala potreba. Konstatovano je da je stupanjem na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1508/13 od 23. decembra 2013. godine ukinuto radno mesto referenta za radne odnose i opšte poslove, ali da je zaposlena (K. K.) koja je obavljala ove poslove bila odsutna sa rada po osnovu porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pa joj zbog tog statusa nije mogao prestati radni odnos. Takođe, utvrđeni su i drugi poslovi koji neće biti sistematizovani novim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova, a to su: sekretar, bravar i pomoćnik ložača. Na osnovu navedene odluke radni odnos, pored K. K. i sekretarke V. Č. (kojoj je ugovor o radu otkazan 5. januara 2015. godine), prestaće i V. F. i D. J, koji obavljaju poslove na radnom mestu bravara na održavanju i pomoćnika ložača.

2.8. Uvidom u rešenje o otkazu ugovora o radu br. 228/15 od 16. marta 2015. godine, utvrđeno je da je K K. otkazan ugovor o radu jer je usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za njenim radom. Radni odnos je podnositeljki pritužbe prestao 17. marta 2015. godine.

2.9. Na osnovu navoda iz dopune pritužbe, izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz izjašnjenje utvrđeno je da je u poslednje dve godine, u JP „Toplana” Bečej, devet zaposlenih utvrđeno za višak zaposlenih. Zaposleni su obavljali poslove: kontista bilansista, inženjer proizvodnje i distribucije, kurir-spremačica, električar na održavanju, varilac i referent za radne odnose i opšte poslove.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje ženi u toku trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim na osnovu koji nije vezan za trudnoću ili nošenje deteta i njegove posledice i negu deteta. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Takođe, čl. 4. Konvencije o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981) propisano je da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.

3.4. Ustav Republike Srbije, odredbom čl. 60. st. 5. propisuje da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je čl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.6. Odredbom  čl. 12. st. 2. Zakona o radu  propisano je da zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, a čl. 157. ovog zakona propisano je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

3.7. Relevantna je i odredba čl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je JP „Toplana” Bečej utvrđivanjem K. K. za višak zaposlenih, izvršilo akt diskriminacije na osnovu njenih ličnih svojstava – pola, porodičnog statusa i političkih ubeđenja. S obzirom na ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet ovog postupka nije ispitivanje da li je poslodavac sprovodeći promene u organizaciji obavljanja poslova, postupao u skladu sa propisima kojima se regulišu radni odnosi.

3.9. U izjašnjenju direktora D. V. navedeno je da su razlozi zbog kojih je podnositeljka pritužbe utvrđena za višak zaposlenih uslovljeni ekonomskim i organizacionim promenama u preduzeću, usled kojih je poslodavac bio prinuđen da ukine radno mesto koje je K. K. obavljala do odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu K. K. navedeno je „da je potreba za obavljanjem posla na koji je raspoređena prestala usled ekonomskih i organizacionih promena, stupanjem na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1508/13 od 23. decembra 2013. godine kojim je posao referentkinje za radne odnose i opšte poslove ukinut tj. nije sistematizovan, ali da zaposlenoj nije mogao da prestane radni odnos, jer je bila odsutna sa rada po osnovu porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Potreba za obavljanjem poslova referentkinje za radne odnose i opšte poslove prestala je i usled činjenice da postoji višegodišnja administrativna kontrola cena i rashoda po osnovu zarada i drugih ličnih primanja zaposlenih, a počev od 2013. godine došlo je i do značajnijeg smanjenja godišnjeg obima proizvodnje toplotne energije, s obzirom da se veliki broj korisnika isključio sa sistema daljinskog grejanja, tako da je došlo do značajnog smanjenja prodaje toplotne energije, a samim tim i do značajnijeg smanjenja prihoda, pa je poslodavac bio prinuđen da se maksimalno angažuje na restrikciji troškova i po vrsti i po visini na godišnjem nivou. U tom smislu, poslodavac je bio prinuđen da preduzme adekvatne mere kojima će sve troškove i rashode proizvodnje maksimalno smanjiti na realnu meru, između ostalog i smanjenjem broja zaposlenih. Smanjenjem troškova proizvodnje u koje spadaju i troškovi bruto zarada zaposlenih, poslodavac će racionalnije i efikasnije moći da obavlja svoju delatnost što će dovesti do povećanja produktivnosti, finansijske i poslovne konsolidacije, a samim tim i do povećanja konkurentnosti i očuvanja položaja na energetskom tržištu. Analizom svih poslova i radnih zadataka koji se obavljaju na pojedinim poslovima zaključeno je da je neophodno ukinuti posao referenta za radne odnose i opšte poslove koji su postali suvišni i nepotrebni, zbog ekonomskih i organizacionih promena koje su nastale kod poslodavca, a da pojedine radne zadatke koji su obavljani u okviru ovog posla treba sistematizovati kod drugih poslova, kako bi došlo do maksimalnog iskorišćenja zaposlenih na pojedinim poslovima”.

Imajući u vidu navode iz izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je radnopravni status podnositeljke pritužbe od odlaska na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege prvog deteta, pa do njenog utvrđivanja za višak zaposlenih, kako bi utvrdila da li je podnositeljki pritužbe otkazan ugovor o radu zbog njenog odsustva zbog porođaja i nege deteta ili usled razloga koji su tehnološke, ekonomske i organizacione prirode, kako je navedeno u izjašnjenju, odnosno, usled razloga koji nisu u vezi sa polom i porodičnim statusom K. K.

3.10. U toku postupka je utvrđeno da je K. K, tokom odsustva sa rada zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege prvog deteta, dva puta uručen aneks ugovora o radu kojim je premeštena sa radnog mesta referent za finansije i nabavke na radno mesto administrativno-tehnički sekretar, jer je ukinuto radno mesto referenta za finansije i nabavke, izmenom sistematizacije poslova kod poslodavca. Nakon toga, podnositeljka pritužbe ponovo je premeštena na drugo radno mesto – referent za radne odnose i opšte poslove, a u aneksu ugovora o radu navedeno je da ovo radno mesto „odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a zbog potrebe procesa i organizacije rada kod poslodavca”. Poslodavac u izjašnjenju nije obrazložio konkretne razloge zbog kojih je K. K. premeštena na radno mesto referenta za radne odnose i opšte poslove, odnosno, nije objašnjeno iz kojih razloga stepen stručne spreme, radne sposobnosti i iskustvo K. K. nisu bili odgovarajući za rad na radnom mestu administrativno-tehničke sekretarke, na koje je premeštena godinu dana ranije.

3.11. Takođe, utvrđeno je da je K. K, nakon povratka sa odsustva radi nege prvog deteta 20. jula 2013. godine, radila na radnom mestu referentkinje za radne odnose i opšte poslove sve do odlaska na porodiljsko odsustvo 11. decembra 2013. godine, ukupno četiri i po meseca. Nakon toga, poslodavac je 23. decembra 2013. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1508/13 kojim je ukinuo ovo radno mesto i utvrdio je za višak zaposlenih. Tri meseca nakon povratka sa odsustva radi nege drugog deteta, K. K. je otkazan ugovor o radu.

3.12. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja direktora D. V. i dostavljene dokaze koji ukazuju da je osim K. K., osam zaposlenih utvrđeno za višak zaposlenih tokom prethodne dve godine. Analizom priloženih dokaza utvrđeno je da je za višak zaposlenih proglašeno četiri žene i pet muškaraca, kao i da nijedna od ovih žena nije bila na porodiljskom odsustvu ili odsustvu sa rada radi nege deteta u momentu kada su proglašene viškom zaposlenih. Naime, donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 33/13 od 11. januara 2013. godine za višak zaposlenih utvrđeni su A. S, L. Š, M. M. i A. Š, dok su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1508/13 od 23. decembra 2013. godine, ukinuta radna mesta K. K. (referent za radne odnose i opšte poslove) i Lj. Dž. (kontista bilansista), te su obe utvrđene za višak zaposlenih. Nakon toga, Pravilnikom o drugim izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 18/15 br. 12. januara 2015. godine, kojim je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu bravar na održavanju i pomoćnik ložača, F. V. i D. J. utvrđeni su za višak zaposlenih. Na kraju, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 352/15 od 9. aprila 2015. godine ukinuto radno mesto varilac, te je i Z. S, koji je obavljao ove poslove utvrđen za višak zaposlenih.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je na osnovu priloženih dokaza evidentno da su tokom 2014. i 2015. godine, u skladu sa izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u JP „Toplana” Bečej i drugi zaposleni, muškarci i žene, utvrđeni viškom zaposlenih i to na osnovu istih kriterijuma: prestanak potrebe za obavljanjem poslova na koje su bili raspoređeni usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca. U skladu sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je javno preduzeće „Toplana” Bečej pružilo dovoljno osnova za zaključak da na prestanak radnog odnosa K. K., odnosno, njenog utvrđivanja za višak zaposlenih kod poslodavca, nisu bili od uticaja njen pol i porodični status.

3.14. Što se tiče navoda iz pritužbe da je podnositeljka pritužbe proglašena viškom zaposlenih zbog svog političkog ubeđenja, jer nije simpatizerka političke partije SPO čiji funkcioneri i članovi upravljaju preduzećem, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnositeljka pritužbe nije ponudila dokaze kojima bi učinila verovatnim akt diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja, odnosno, nije ponudila dokaze u prilog tvrdnji da je njeno utvrđivanje viškom zaposlenih i otkaz ugovora o radu u vezi sa njenim političkim ubeđenjima.

3.15. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja  da JP „Toplana” Bečej nije diskriminisalo K. K. utvrđivanjem za višak zaposlenih i donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu br. 228/15 od 16. marta 2015. godine, na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa.

4. MIŠLjENjE

Utvrđivanjem K. K. za višak zaposlenih u JP „Toplana” Bečej, dok se nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, te donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu br. 228/15 od 16. marta 2015. godine nakon njenog povratka na rad, JP „Toplana” Bečej nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba K.K. protiv JP zbog višestruke diskriminacije u oblasti rada Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top