Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba K.P. Z. Lj.P. protiv lista H. N. zbog diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba K.P. Z. Lj.P. protiv lista H. N. zbog diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja

br. 07-00-361/2015-02   datum: 7.9.2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacija K. P. Z. Lj. P. Y. i R. C. Z. M. protiv nedeljnog lista „H. N.” iz S, a povodom teksta „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” koji je objavljen 10. juna 2015. godine. U pritužbi je navedeno da tekst obiluje kvalifikacijama i generalizacijama u odnosu na pripadnike romske nacionalne manjine, te da je tekst diskriminatoran. U izjašnjenju E. L, direktorke „H. N.” d.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost, navedeno je da nema ovlašćenja da pregleda i kontroliše tekstove koji će se pojaviti u novinama. V. T,  glavni urednik nedeljnog lista „H. N.” naveo je da je uredništvo nedeljnog lista „H. N”, odmah nakon objavljivanja ovog teksta, objavilo izvinjenje glavnog urednika i novinarke E. R. na sajtu lista „H. N.” i u narednom štampanom izdanju ovog nedeljnika, te da mu je veoma žao što je list „H. N.” objavio ovaj članak. Tokom postupka utvrđeno je da je tekstom „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”, poslata poruka da u S. grupa dece i mladih gađa starije sugrađane jajima, te da ljudi već godinama ne smeju sami da izađu na groblje pored B. puta, jer mogu biti opljačkani. U celom tekstu romska nacionalna manjina stavljena je u prvi plan, te se iz teksta može zaključiti da su Romi ti koji gađaju starije sugrađane jajima i pljačkaju osobe koje dolaze na groblje. Takođe, utvrđeno je da se redakcija „H. N.”-a, u broju 24. ovog nedeljnog lista, izvinila zbog članka „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”, koji je objavljen u prethodnom broju ovog lista, a koji je, kako je navedeno, „pao u grešku generalizacije”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je nedeljni list „H. N.” objavljivanjem ovog teksta u kome su izraženi stavovi i ideje koje su uznemiravajuće i ponižavajuće, povredilo dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. E. L, direktorka privrednog društva koje objavljuje nedeljnik nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da nije da nije odgovorna za sadržaj i uređivačku politiku nedeljnog lista „H. N”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je V. T, glavnom uredniku nedeljnog lista „H. N.” iz S. da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine i podržavaju predrasude prema njima, kao i da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 14. jula 2015. godine pritužbu K. P. Z. Lj. P. Y. i R. C. Z. M. povodom teksta „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”, autorke E. R, koji je list „H. N.” objavio 10. juna 2015. godine.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je u tekstu „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” autorka E. R. analizirala incident koji je izazvala grupa maloletnika kada su stariju ženu pogodili jajetom u glavu,

– da je autorka teksta navela da su izvršioci ovog krivičnog dela mladi Romi, što „ne čudi”,

– da tekst obiluje kvalifikacijama i generalizacijama u odnosu na pripadnike romske nacionalne manjine, zbog čega je objavljivanjem ovog teksta list „H. N.” postupio u suprotnosti sa odredbom čl. 11. Zakona o zabrani diskrimininacije, jer je izrazio ideje, informacije i mišljenja kojim se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje prema Romima.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen skenirani članak „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” objavljen u listu „H. N.” br. 23. od 10. juna 2015. godine, kao i prevod ovog teksta na srpski jezik.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje E. L, direktorke „H. N.” d.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost i V. T, glavnog urednika nedeljnog lista „H. N”.

1.5. U izjašnjenju E. L, direktorke „H. N.” d.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost,  između ostalog, navedeno je da prema članu 14. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, ona nema ovlašćenja da pregleda i kontroliše tekstove koji će se pojaviti u novinama, izuzev reklama i oglasa.

1.6. Uz izjašnjenje, E. L. je dostavila Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 178/2014 od 2. decembra 2014. godine.

1.7. U izjašnjenju V. T, glavnog urednika nedeljnog lista „H. N”,  između ostalog, navedeno je:

– da mu je veoma žao što je list „H. N.” objavio članak „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”,

– da su odmah nakon objavljivanja ovog članka, na sajtu lista „H. N.”, objavili izvinjenje novinarke E. R,

– da su tekst izvinjenja objavili u narednom štampanom izdanju nedeljnika „H. N”,

– da je u broju 24. nedeljnika „H. N.” objavljen tekst spoljnog saradnika ovog lista G. P.-K, „Slučajni rasizam” (Véletlen rasszizmus), kojim je autor osudio tekst E. R. i ukazao na problem generalizacije u tekstu,

– da su nadzorno telo nedeljnika „H. N.”, kao i Odbor za informisanje N S. V. M. razgovarali o tekstu „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” i zauzeli stav da je objava teksta ovakve sadržine neprihvatljiva, ali su kao olakšavajuću okolnost uzeli u obzir brzu reakciju uredništva i pismo izvinjenja,

– da je novinarka E. R. izjavila da je u tekstu tako radikalno formulisala svoj stav, jer se incident dogodio njenoj majci,

– da nedeljnik „H. N.” nisu rasističke novine, da su u prošlosti objavljivali članke u kojima su prikazivali muzičare, umetnike i intelektualce romske nacionalnosti. Kao primer, naveden je tekst „Bog blagoslovio Cigane” (Isten áldja meg a cigányokat), koji je objavljen u istom broju kao i sporni članak E. R, kao i da uredništvo nedeljnika „H. N.” prihvata kritiku i priznaje da je napravilo grešku.

1.8. Uz izjašnjenje je dostavljen: 1) prevod teksta izvinjenja E. R, pod nazivom „Jednoj etničkoj manjini ne sme da se sudi!”, objavljenog u nedeljniku „H. N.” br. 24. od 17. juna 2015. godine; 2) prevod teksta izvinjenja glavnog urednika V. T, objavljenog u nedeljniku „H. N.” br. 24. od 17. juna 2015. godine i 3) fotokopija teksta Áldja meg Isten a cigányokat!, objavljen u nedeljniku „H. N.” br. 23. od 10. juna 2015. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da je 10. juna 2015. godine u br. 23. nedeljnog lista „H. N.” objavljen tekst novinarke E. R, pod nazivom „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” (Tojásdobáló romaőrület – tojással dobálják meg az idős polgárokat).

2.2. Uvidom u prevod ovog teksta, utvrđeno je da se članak „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” bavi incidentom koji se dogodio u S, kada je grupa mladih pogodila ženu jajetom u glavu, snimila ovaj događaj mobilnim telefonom i objavila snimak na društvenim mrežama. Autorka navodi da se na snimku vidi da su ovo delo počinili mladi Romi, što je kako navodi „ne čudi”. U nastavku teksta, autorka E. R. opisuje drugi događaj u kojem je učestvovala njena rođaka koju su dok je vozila bicikl, mladi Romi, koje autorka naziva „cigančićima”, udarili jajetom u leđa, kikotali se i otišli ka obližnjoj školi. Analizirajući ova dva incidenta, autorka navodi da teško da je slučajnost da su u oba slučaja počinioci bili Romi („oni tamnoputi, što su najverovatnije izbegli sa K. i žive od socijalne pomoći, odnosno, oni koje mi, radnici i penzioneri izdržavamo. A oni tako uzvraćaju. U normalnim porodicama – posebno tokom poslednjih oskudnih godina – hrana uživa mnogo veće poštovanje nego bilo kad pre. Pošto je nema, ili je jedva ima. Pošto se od malih prihoda jedva za nju može odvojiti. Ali Romi koji parazitiraju na našoj grbači mogu – još se i gađaju njome!” Na kraju članka, autorka ističe da je problem pljački i vandalizma koje vrše Romi na groblju pored B. puta neizdrživ, mada među izvršiocima ima i onih koji nisu romskog porekla, „ali se slobodno mogu nazvati i ‘pocigančenm nitkovima’, koji pljačkaju svoje sugrađane, umesto da nađu sebi posao. I još kažu da treba da smo tolerantni, da ih prihvatimo, da živimo mirno jedni pored drugih… Samo bi trebalo naučiti kako…”

2.3. Uvidom u prevod teksta E. R. „Jednoj etničkoj grupi ne sme da se sudi!”, objavljenog 17. juna 2015. godine u broju 24. nedeljnog lista „H. N”, utvrđeno je da se autorka osvrće na svoj poslednji članak („Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”), te ističe da nije imala nameru da čitavu romsku zajednicu „ubaci u jedan šešir”, jer poznaje školovane, obrazovane i poštene Rome, od kojih su joj mnogi prijatelji i kojima se divi. Ističe da postoji i „druga strana”, te da je u članku želela da piše isključivo o njima. Navodi da se opisani incident dogodio njenoj majci, te da je zato „reagovala žešće”. Na kraju teksta, autorka se izvinjava svim članovima romske zajednice, o kojima „ni pored najveće zlonamere ne bi mogao da se odnosi ni jedan red u novinama objavljenog članka. Naglašavam: nisam prozvala čitavu romsku zajednicu, to ne bih ni mogla iz gore navedenih razloga, pošto i sama znam da se jedan narod – da li je manjinska zajednica ili narod države, nikada ne sme osuditi na osnovu nekoliko ekstremnih slučajeva”.

2.4. Uvidom u prevod teksta glavnog urednika V. T, objavljenog 17. juna 2015. godine u broju 24. nedeljnog lista „H. N.”, utvrđeno je da se ovim tekstom redakcija „H. N.” izvinjava za članak objavljen u zadnjem broju, a koji je „pao u grešku generalizacije”.

2.5. Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca br. 178/2014 od 2. decembra 2014. godine utvrđeno je da direktor „H. N.” d.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost zastupa i predstavlja preduzeće prema trećim licima bez ograničenja; organizuje proces rada i poslovanja preduzeća i rukovodi njime, uz konsultacije sa glavnim urednikom; naredbodavac je i potpisnik finansijsko-novčane dokumentacije; predlaže i izrađuje program razvoja i plan rada, uz konsultaciju sa glavnim urednikom; učestvuje u radu tela skupštine osnivača; brine se o blagovremenoj izradi periodičnih i godišnjih obračuna; podnosi izveštaj o rezultatima poslovanja po periodičnim i godišnjem obračunu; obavlja i druge poslove vezane za delatnost preduzeća i poslove koji proizlaze iz zakona i normativnih akata preduzeća, uz konsultaciju sa glavnim urednikom; stara se o obezbeđenosti finansijskih sredstava za kontinuirano izlaženje lista „H. N.”; podnosi izveštaj o rezultatima poslovanja po periodičnim i godišnjem obračunu; prima, raspoređuje i odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u skladu sa zakonom i pravilnikom o radu preduzeća; određuje zarade zaposlenih u preduzeću; obavlja poslove ispitivanja tržišta i ekonomske propagande; predlaže nove oblike propagandnih akcija u cilju povećanja tiraža lista; održava kontakt sa poslovnim partnerima koji imaju reklamne ili propagandne aranžmane sa preduzećem i za svoj rad odgovara telu skupštine osnivača. Odredbama čl. 14. st. 2. pravilnika, glavni urednik, između ostalog, brine o sadržaju nedeljnog lista „H. N.” i odgovara za sve napise objavljene u ovom listu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i sadržinu teksta objavljenog 10. juna 2015. godine u br. 23. nedeljnog lista „H. N.” –  „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, koja u čl. 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije, usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma”. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uključeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 76. Ustava Republike Srbije  garantuje se ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je čl. 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je odredbama čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.7. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.8. Odredbom čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li ideje i stavovi izraženi u tekstu „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine, kao i da li se njima stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.10. U konkretnom slučaju, pritužba je podneta protiv „H. N.” d.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost iz S. koje zastupa direktorka E. L, sa glavnim urednikom V. T. Međutim, imajući u vidu predmet pritužbe, kao i činjenicu da je prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca br. 178/2014 od 2. decembra 2014. godine za sadržaj nedeljnog lista „H. N”, kao i za sve napise objavljene u ovom listu isključivo odgovoran glavni urednik V. T, evidentno je da samo on i može snositi odgovornost za diskriminaciju. Prema tome, u konkretnom slučaju, sa aspekta propisa o zabrani diskriminacije, E. L. se ne može smatrati odgovornom, kao direktorka privrednog društva koje objavljuje ovaj nedeljnik.

3.11. Analiza teksta „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” pokazala je da je njime čitaocima i čitateljkama upućena poruka da u S. grupa dece i mladih gađa starije sugrađane jajima, kao i da ljudi već godinama ne smeju sami da izađu na groblje pored B. puta jer mogu biti opljačkani. U celom tekstu romska nacionalna manjina stavljena je u prvi plan, te se iz teksta može zaključiti da su Romi ti koji gađaju starije sugrađane jajima i pljačkaju osobe koje dolaze na groblje. Autorka navodi da Romi, koji „parazitiraju na našoj grbači”, za razliku od „normalnih porodica” koje imaju sve manje hrane, mogu da odvoje za hranu, te se još i gađaju njome. U drugom delu teksta, autorka se bavi pljačkama na groblju pored B. puta i navodi da i ove zločine, takođe, čine Romi, mada ima i onih koji nisu romskog porekla, ali se mogu nazvati „pocigančenim nitkovima”. Na samom kraju, novinarka ističe „i još kažu da treba da smo tolerantni, da ih prihvatimo, da živimo mirno jedni pored drugih… Samo bi trebalo naučiti kako…”

3.12. U ovom tekstu, svi incidenti vezani za napade jajima i krađe na groblju dovedeni su u vezu isključivo sa pripadnicima romske nacionalne manjine. Ovakav način izveštavanja o napadima i kriminalitetu u gradu je neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima, s obzirom da se ovim tekstom šalje poruka da su Romi odgovorni za povrede, poniženja, krađe i izazivanje straha kod neromskih stanovnika S, odnosno, opisani su kao „paraziti” koji ništa ne rade, već pljačkaju i uznemiravaju svoje sugrađane, umesto da nađu posao.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da mediji imaju pravo i dužnost da izveštavaju o problemima koji se dešavaju u društvu, kao i da izražavaju svoje mišljenje i komentarišu događaje koji su od značaja za javnost. Međutim, s obzirom da mediji imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, između ostalog i o različitosti i osetljivim društvenim grupama, ujedno imaju i veliku odgovornost. Navođenjem da su pripadnici romske nacionalne manjine ti koji gađaju sugrađane jajima, otimaju torbe, nakit i kradu cveće i vence sa grobova, što kako autorka navodi „ne čudi”, celokupna romska nacionalna manjina dovedena je u vezu sa napadima i krađama. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da za ukazivanje na učestalu pojavu koja je štetna za građane (gađanje jajima i krađe na groblju) nije potrebno navođenje nacionalne pripadnosti, osim kada ona nije u direktnoj vezi sa događajima, jer se na taj način pažnja usmerava na pripadnike nacionalne manjine, a ne na same štetne događaje, odnosno, pripadnici nacionalne manjine se etiketiraju kao osobe koje povređuju, kradu i izlažu opasnosti druge sugrađane. Ovakvim izveštavanjem najmanje se ukazuje na postojeće probleme u zajednici, već se etiketira jedna nacija kao kriminogena, opasna i time društveno nepoželjna i „parazitska”. Posledica takvog novinarskog pristupa je da pripadnici romske zajednice postaju nepoželjni u društvu, što je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima nacionalnih manjina.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. U izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualno opredeljenje, socijalni i bračni status osumnjičenih ili žrtava, pominje se samo u slučaju kada su opredeljenja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i da će učiniti sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi ljudi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava.

3.15. Povodom navoda iz teksta E. R. „Jednoj etničkoj grupi nikada ne sme da se sudi!”, objavljenim u broju 24. nedeljnika „H. N”, da u tekstu „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”, nije imala nameru da „prozove” i osudi čitavu romsku nacionalnu manjinu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se diskriminatorne izjave koje predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica zbog njihovog ličnog svojstva ne mogu pravdati tvrđenjem da nije postojala namera. U slučajevima diskriminacije, namera nije pravno relevantna, odnosno, za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije ili nije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu činjenicu da je uredništvo nedeljnog lista „H. N.” odmah nakon objavljivanja članka „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane”, objavilo izvinjenje glavnog urednika V. T. i novinarke E. R. na sajtu lista „H. N.” i u narednom štampanom izdanju ovog nedeljnika. Ovakav postupak nedeljnog lista  „H. N.”  je za svaku pohvalu i ukazuje da povreda ravnopravnosti nije uvek rezultat svesne namere, već da je često posledica nedovoljnog poznavanja pravnih standarda u domenu zaštite od diskriminacije. Stoga, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će nedeljni list  „H. N.” nastojati da kroz priloge koje objavljuje razvija svest o jednakosti nacionalnih manjina i uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

4. MIŠLjENjE

4.1. U tekstu „Bacanje jaja: pomama Roma – Bacaju jaja na starije građane” koji je objavljen u broju 23. nedeljnog lista „H. N.” od 10. juna 2015. godine, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Objavljivanjem ovog teksta uredništvo lista „H. N.”  prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2.   E. L, direktorka „H. N.” doo za novinsko-izdavačku delatnost iz S. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da nije odgovorna  za sadržaj i uređivačku politiku nedeljnog lista „H. N”.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje V. T, glavnom uredniku nedeljnog lista „H. N.” iz S. da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine i podržavaju predrasude prema njima, kao i da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba K.P. Z. Lj.P. protiv lista H. N. zbog diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnostiu oblasti javnog informisanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top