Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba K. T. protiv I. L. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba K. T. protiv I. L. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada

del. br. 2023 datum: 3. 12. 2012.

 

MIŠLjENjE BR. 389/2012

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe K. T. iz B. protiv I. L. iz B, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio K. T. iz B, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
1.2. U pritužbi je naveo sledeće:

– da je tokom održavanja generalne baletske probe u Narodnom pozorištu 21. juna 2012. godine, I. L. podnositelju pritužbe uputila verbalnu uvredu sledeće sadržine: „Vrati se u svoju zemlju, od vas dođoša mi nemamo posla”;
– da je podnositelj pritužbe pripadnik rumunske nacionalne manjine i da se osetio direktno uvređenim zbog ovih reči, ali da nije hteo da se upušta u dalju raspravu već je na to odgovorio rečima „Sram Vas bilo”;
– da je I. L. balerina u penziji, koja je povremeno zaposlena u pozorištu;
– da je o ovom incidentu odmah obavestio upravnika Narodnog pozorišta, B. Đ, koji mu je tim povodom usmeno saopštio da nije u mogućnosti da preduzme mere povodom ovog događaja, zato što I. L. nije stalno zaposlena;
– da smatra da ga je ovom uvredom I. L. diskriminisala zato što je pripadnik rumunske nacionalne manjine.

1.3. U pritužbi je predloženo izvođenje dokaza saslušanjem primabalerine A. P. P.i solistkinje baleta T. I. P. Uz pritužbu je dostavio pismo koje je uputio upravniku Narodnog pozorišta br. 4385 od 25. juna 2012. godine.

1.4. U skladu sa članom 38. Zakona o zabrani diskriminacije, stranama u postupku ponuđeno je sprovođenje postupka mirenja, ali ovaj predlog nije prihvaćen.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje I. L.

1.6. U izjašnjenju je između ostalog navedeno:

– da je 21. juna 2012. godine održana generalna proba za Gala koncert Narodnog pozorišta;
– da je K. T. ometao održavanje probe, i to tako što je pričao sa kolegama. Po završetku probe podnositelj pritužbe je rekao balerini A. P. da je proba bila dobra, pa je izazvana ovim komentarom, rekla K. T. da je u Narodnom pozorištu u Beogradu sve dozvoljeno, i da se ona sigurno ne bi tako ponašala u Rumuniji;
– da ovom izjavom nije htela da uvredi podnositelja pritužbe, već da iskaže nekorektnost njegovog ponašanja. Da je tokom karijere prisustvovala mnogim probama u inostranstvu, između ostalog u Bukureštu i Temišvaru, pa zna da su se one uvek odvijale u tišini i miru. Da nikada ne bi uvredila kolegu na nacionalnoj osnovi, zato što je i sama bila u neprijatnim situacijama zbog svog porekla;
– da je upravniku pozorišta rekla da je možda preterala jer je povisila ton, ali da nije bilo reči o uvredi na nacionalnoj osnovi, već samo o primerenosti primedbe koju je uputila;
– da nije zaposlena u Narodnom pozorištu već radi na osnovu ugovora o delu, pa samim tim ne može da odlučuje o pravima K. T, niti je u mogućnosti da izvrši akt diskriminacije tako što bi, u smislu zakonske odredbe, stavila lice u nepovoljniji položaj na osnovu ličnog svojstva;
– da postoji više razloga zbog kojih ne bi upotrebila izraz „dođoši”, upravo zato što je i njena porodica došla u Srbiju iz drugih zemalja;
– da nikada ne bi rekla da zbog „dođoša mi nemamo posla” jer ima pristojnu penziju i ne traži posao, već iz ljubavi prema saradnicima i baletu u pozorištu radi kao pedagog;
– da T. I. koja je u pritužbi navedena kao svedokinja, nije prisustvovala događaju koji je predmet pritužbe;
– da je K. T. iskoristio njihov razgovor kako bi se obračunao sa njom, imajući u vidu situaciju u zemlji;
– da joj je nakon saznanja da se K. T. obratio Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, upravnik saopštio da joj neće biti produžen ugovor za radno mesto pedagoga u baletskom studiju i ponudio joj radno mesto repetitora baleta, kojim je degradirao na niže radno mesto;
– da nije imala nameru da uvredi podnositelja pritužbe i da smatra da ovaj slučaj nije za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, već za sud.

1.7. Uz izjašnjenje na pritužbu I. L. dostavila je izjavu A. P. o događaju od 21. juna 2012. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka, iz navoda iz pritužbe kao i izjašnjenja, utvrđeno je da je došlo do verbalnog sukoba nakon generalne probe Gala baletskog koncerta 21. juna 2012. godine, i da se tom prilikom I. L. povišenim tonom obratila K. T.

2.2. Uvidom u pismo br. 4385 od 25. juna 2012. godine, koje je K. T. uputio upravniku Narodnog pozorišta, utvrđeno je da ga pisanim putem obavestio o incidentu i napisao da mu je I. L. rekla „…od vas dođoša nemamo mi posla, idi u svoju zemlju…”.

2.3. T. I. P. dostavila je 9. novembra 2012. godine dopis u kojem je navela da je prisustvovala događaju koji se odigrao nakon generalne probe 21. juna 2012. godine između I. L. i K. T. Međutim, navodi da se pojavila kada je sukob bio pri kraju i da je tada čula da je I. L. rekla K. T. „da nam stranci ne trebaju i da se svi pokupe i vrate u svoje zemlje”. Naglašava da početku događaja nije prisustvovala, ali da su joj kasnije prepričani detalji i da ima saznanja da je A. P. P. sve vreme bila prisutna.

2.4. A. P. P, koja je navedena kao svedokinja događaja koji je predmet pritužbe, upućen je zahtev 11. i 26. oktobra 2012. godine da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni na okolnosti događaja. A. P. P. nije se izjasnila u ostavljenom roku, a zahtev je primila 2. novembra 2012. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, izjavu svedoka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom čl. 76. st. 2. propisano je da je zabranjena bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, dok je čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba Zakona o zabrani diskriminacije kojom se zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.5. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina takođe je zabranjena diskriminacija , odnosno, svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi. Lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, prema ovom zakonu , jesu svaka grupa državljana Republike Srbije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Republike Srbije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Republike Srbije i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj jezički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.6. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, a imajući u vidu i činjenicu da I. L. nije osporila sam događaj već samo sadržaj, odnosno, reči koje je izgovorila, može se konstatovati da je nakon generalne probe za Gala baletski koncert 21. juna 2012. godine, I. L. uputila izjave K. T. na osnovu njegove pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini, kojima je povredila njegovo dostojanstvo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je uzela u obzir i navode iz izjašnjenja I. L. o tome da je podnositelj pritužbe „ometao održavanje probe”, ali je mišljenja da je u konkretnom slučaju irelevantan povod zbog kojeg je I. L. reagovala, imajući u vidu da je neprihvatljivo i zabranjeno ponižavati i vređati nekoga na osnovu ličnog svojstva, u ovom slučaju nacionalne pripadnosti.

3.7. Imajući u vidu navode iz pritužbe, kao i izjavu svedokinje T. I. P, utvrđeno je da je prilikom ovog verbalnog sukoba I. L. izgovorila reči koje su se odnosile na činjenicu da K. T. nije iz Srbije i da je stranac, da ga je nazvala dođošem, koji treba da se vrati u svoju zemlju. Kako je I. L. u izjašnjenju negirala da je upotrebila izraz dođoš, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je I. L. u svom izjašnjenju navela da mu je rekla da je u Beogradu sve dozvoljeno i da se njegova koleginica ne bi tako ponašala u Rumuniji, što je takođe činjenica koja ukazuje na to da podnositelj pritužbe nije iz Srbije, odnosno, ukazuje na njegovu nacionalnu pripadnost. Stoga, bez obzira na razlike u interpretaciji događaja, nesporno je da su se reči koje su izgovorene, kao i kontekst u kojem su upotrebljene, odnosile na nacionalnu pripadnost podnositelja pritužbe, i da su izazvale povredi dostojanstva podnositelja pritužbe zbog njegove pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini.

3.8. U pogledu tvrđenja iz izjašnjenja da I. L. nije zaposlena u Narodnom pozorištu i da nema moć da odlučuje o pravima zaposlenih, pa stoga nije u mogućnosti da K. T. diskriminiše i stavi u nejednak položaj, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su ovi navodi neprihvatljivi, imajući u vidu činjenicu da akt diskriminacije može da izvrši svako lice, fizičko i pravno, bez obzira na činjenicu da li ima ovlašćenje da odlučuje o nečijim pravima. U skladu sa tim, Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

3.9. Takođe, što se tiče tvrdnje da je i I. L. nesrpskog porekla, pa stoga ne bi vređala nekoga samo zato što nije srpske nacionalnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenica da neka osoba nije pripadnik većinske nacije u državi ne znači da ta osoba ne može da izvrši akt diskriminacije prema osobi druge nacionalnosti ili etničkog porekla. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da podseti na čl. 4. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije kojim se propisuje da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da je sa aspekta antidiskriminacionih propisa irelevantno da li je I. L. imala nameru da uvredi K. T. isključivo zbog njegove pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini, jer se davanje izjava koje predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne mogu opravdati tvrđenjem da nije postojala namera. U postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti ispituje se da li je radnja na koju se podnosilac pritužbe pritužuje suprotna imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, dok je namera izvršioca diskriminatornog akta pravno irelevantna. Ovo proizlazi i iz odredbe čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

Prema tome, u ovom slučaju nije pravno relevantno da li je namera I. L. bila da povredi dostojanstvo K. T. U konkretnom slučaju, odgovornost I. L. je još veća, imajući u vidu činjenicu da je poznata i uvažena u svojoj struci (baletskoj umetnosti), kao i da je u vreme ovog događaja, bila zaposlena u Narodnom pozorištu kao pedagoškinja, pa samim tim postoji mogućnost da svojim stavovima i izjavama može da utiče na formiranje mišljenja zaposlenih u Narodnom pozorištu, odakle proizlazi i da je njena obaveza uzdržavanja od davanja izjava koje predstavljaju akt diskriminacije još izraženija.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije u čl. 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, dok je st. 2. ovog člana propisano da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U skladu sa Ustavom, upravo radi zaštite prava i ugleda drugih, odredbama člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije izričito je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao jednog od posebnih oblika diskriminacije.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije bila u mogućnosti da ceni izjavu A. P. koja je dostavljena uz izjašnjenje na pritužbu I. L, zato što se A. P, iako joj je zahtev upućen, nije lično izjasnila na okolnosti događaja.

4. MIŠLjENjE

Nakon generalne probe za Gala baletski koncert 21. juna 2012. godine u Narodnom pozorištu, I. L. je izjavama koje je uputila K. T. na osnovu njegove nacionalne pripadnosti, povredila njegovo dostojanstvo, čime je izvršila akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – nacionalne pripadnosti, zabranjenu čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje I. L:

5.1. Da uputiti izvinjenje K. T. zbog diskriminatornog ponašanja na osnovu njegove pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina.
Potrebno je da I. L. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko I. L. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba K. T. protiv I. L. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top