Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba L. C. protiv V. N. M. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja i vaspitanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba L. C. protiv V. N. M. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja i vaspitanja

del. br. 1628 datum: 15. 12. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe L. C. iz B., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

U postupku koji je sproveden po pritužbi L. C. iz B., koju je u njegovo ime podnela majka G. B. C. povodom diskriminacije u oblasti obrazovanja protiv T. škole i V. N. M., nastavnice matematike, nije utvrđeno da su T. škola i V. N. M. diskriminisali učenika L. C. po osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.

 

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu L. C. iz B, koju je u njegovo ime podnela majka G. B. C, protiv T. škole i V. N. M., nastavnice matematike, povodom diskriminacije u oblasti obrazovanja. U pritužbi je navedeno da je V. N. M. diskriminisala L. C. po osnovu smetnji u razvoju, kao i da je:

– usled neprihvatanja postojanja detetovih dijagnoza: disleksija, disgrafija i diskalkulija, došlo do nepružanja potrebne podrške propisane zakonom;
– V. N. M. u toku dve školske godine povremeno vršila verbalnu diskriminaciju;
– na kraju prošle školske godine zahtevala od L. C. da na času pred svim učenicima napiše izjavu u svesci o tome da nije u stanju da nauči bilo šta i da tu izjavu odnese roditeljima na potpis;
– da je takvo ponašanje nastavnice matematike bio vrhunac poniženja za L. C., kao i da je to epilog loše pedagoške prakse i da ujedno predstavlja materijalni dokaz diskriminacije koja je postojala sve vreme;
– da je posle nekoliko „manjih”, a za L. stresnih i ponižavajućih, događaja na časovima matematike u prvoj godini predata žalba direktoru na ocenu i organizovanje ponovnog polaganja ispita pred komisijom;
– da su iz razloga revanšizma prvog časa naredne školske godine krenuli verbalni ispadi V. N. M. nad L. pred svim učenicima. Jedan od primera je i kada je rekla „da je L. ovde (u učionici) zato što mu je Ministarstvo pokolonilo dvojku”;
– da je od L. zahtevano da piše na časovima isto sve kao i druga deca (uprkos dijagnozi koja potvrđuje da on to ne može uvek u istoj meri kao i druga deca);
– da je čest događaj bilo i ponižavajuće odstranjivanje iz učionice, odnosno upućivanje u psihološko-pedagošku službu svaki put kada L. ne ispuni naređenje V. N. M.;
– da je 25. maja 2011. godine, na dvočasu matematike V. N. M. tražila da L. napiše izjavu u svesci – „profesorka mi je rekla da naučim bilo šta iz matematike a ja nikako da naučim i ona očekuje tvoj potpis na ovu poruku”;
– da je L. napisao ovu izjavu grafitnom olovkom, a da je nastavnica matematike tražila da izjavu napiše hemijskom olovkom kako ne bi kasnije prepravljao, kao i da napravi mesto za potpis roditelja;
– da je fotokopija sveske uz žalbu dostavljena Ministarstvu prosvete i Školskoj upravi;
– da je T. školi podneta žalba na nasilje i žalba na zaključenu ocenu kao i da su obe žalbe odbijene jednim rešenjem;
– da je L. C. polagao popravni ispit u avgustovskom roku i da mu je time naneta šteta jer mu je nezakonito uskraćen ceo školski raspust koji mu je, zbog dijagnoze disleksije, potrebniji nego drugim učenicima i
– da je došlo do propusta u radu škole zbog nepostojanja priprema za popravni ispit što je utvrdila i inspektorka školske uprave.
Uz pritužbu dostavljeni su rešenje br. 677 od 01. 07. 2011. godine, prijava za ugrožavanje prava učenika od 17. 06. 2011. godine i kopija dela sveske iz koje se vidi sporna izjava.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije i u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje T. škole i V. N. M., u kojima je navedeno sledeće:
– da nisu tačni navodi da se od L. C. zahtevalo da piše kao i sva druga deca, odnosno, da je tokom celokupnog obrazovnog procesa dobijao svu potrebnu pomoć u savlađivanju gradiva, kao i da je posebno za njegove potrebe gradivo redukovano, a dobijao je smanjeno gradivo koje je pisao;
– da je L. tokom godine sedeo u klupi ispred katedre da bi predmetna nastavnica svaki slobodan trenutak mogla da iskoristi i pomogne u savlađivanju gradiva;
– da matematika često zahteva od učenika individualno rešavanje različitih problema tokom časa i da je to vreme V. N. M. koristila da L. C. pomogne oko objašnjavanja lekcije;
– da u savlađivanju gradiva nije bilo rezultata i da L. C. tokom dve školske godine ni jedanput nije naučio definicije, formule ili bilo šta iz gradiva matematike;
– da je V. N. M. pokušavala na časovima da mu pomogne, kao i da je postojala dopunska nastava koju L. C. nije posećivao;
– da je L. odbijao pomoć u savlađivanju gradiva zbog čega je nastavnica matematike pokušala da se kroz razgovore u pedagoško psihološkoj službi stigne do rešenja problema;
– da je odlazak u pedagoško psihološku službu uobičajena praksa za sve učenike u školi koji imaju probleme u učenju ali i zdravstvene i porodične probleme, tako da odlazak na razgovor kod psihologa ili pedagoga ne predstavljaju poniženje već borbu za tog učenika;
– da je V. N. M. takođe posećivala pedagoško psihološku službu škole pri svakom problemu na koji je nailazila radi stručnog saveta u rešavanju problema i informacija u vezi inkluzivnog pristupa;
– da su se osim problema koji su se javljali u radu sa L., javljali i problemi nesaradnje sa roditeljima;
– da G. B. C. ni jedanput nije došla da razgovara sa V. N. M. koja smatra da je majka učenika trebalo da joj ukaže na problem, ako smatra da problem postoji;
– da jedini put kada je V. N. M. razgovarala sa L. majkom bio kada je čula da je G. B. C. u školi i kada je, trčeći za njom, stigla na stepeništu. U tom razgovoru je V. N. M. rekla G. B. C. da je potrebno da sarađuju radi L. napredovanja, ali da ni nakon toga majka učenika nikada nije došla da razgovara sa predmetnom
nastavnicom. Nepostojanje komunikacije sa roditeljima učenika je bio jedini razlog da V. N. M. zamoli L. C. da napiše poruku u svesci sa idejom da G. B. C. utiče na sina, ali da ona ni to nije prihvatila kao težnju za boljitkom L. C;
– da u poruci koju je L. C. napisao nikako ne stoji da on nije u stanju da uči, već da predmetni nastavnik želi da L. nauči bilo šta, a da on to nikako da uradi. Bilo koju lekciju da nauči odnosno da izabere ono šta mu je najlakše da savlada;
– da je poruka zapisana u što većoj tišini, iz razloga neometanja drugih učenika, odnosno, diktirana je jako tiho dok su drugi učenici radili svoje zadatke, a u tom trenutku L. je sedeo sam u klupi;
– da V. N. M. nije izgovorila „da ne bi nešto prepravljao” a i odgovorno tvrdi da nije zahtevala da L. C. poruku piše hemijskom olovkom;
– da je jedini cilj V. N. M. bio da podstakne majku da kada pročita poruku da zajedno savladaju deo gradiva matematike i da dobije prelaznu ocenu;
– da predmetna nastavnica smatra da svaki učenik, bez obzira na probleme u učenju, oseti veliko zadovoljstvo i želju za daljim radom, kad savlada prvi zadatak;
– da je na pretposlednjem času pri zaključivanju ocena V. N. M. pokušala da dobije neki odgovor od L., ali da je on na njeno pitanje „šta je učio” dogovorio pred odeljenjem „da nema razloga da odgovara jer će za njega biti organizovana komisija kod koje će dobiti prelaznu ocenu”;
– da je zbog te izjave i želje da razjasni situaciju V. N. M. zvala upravu i pedagoga škole kao i da je u prisustvu S. P. pedagoga L. C. ponovio doslovno navedenu izjavu i
– da na poslednji čas nije ni došao, tako da je jedina ocena mogla da bude nedovoljna.

Uz izjašnjenje na navode pritužbe dostavljena je i kopija sveske za pismeni L. C., izveštaje koje je V. N. M. podnosila timu za inkluzivno obrazovanje o radu sa L. C., mišljenje inkluzivnog tima, rešenje direktora škole br. 677 od 01. 07. 2011. god. kojim je G. B. C. odgovoreno na dve žalbe, rešenje Školskog odbora br. 867 od 12. 09. 2011. god. kojim je potvrđeno rešenje br. 677, zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru T. škole VII-02 Broj: 614-589/2011 od 28. 08. 2011. god. na utvrđivanje činjeničnog stanja povodom predstavke VII-02 br. 614-589/2011 od 09. 08. 2011. god. a kojim nisu propisane mere, odgovor G. B. C. na poziv Tima za inkluzivno obrazovanje i psihologa škole O. A. za potrebe planiranja posebne podrške, odnosno, individualni obrazovni plan 2/1515-1 od 26. 10. 2010. god., Akcioni plan za inkluzivno obrazovanje školsku 2010/2011 koji je sastavni deo Godišnjeg plana rada škole za 2010/11 del. br. 1103 od 14. 09. 2010. god., prijava i zapisnik o polaganju popravnog ispita br. 740/15 od 09. 08. 2011. god. i molba G. B. C. za dostavljanjem pitanja za ispit u saglasnosti sa dijagnozom disleksije br. 2-4/168 od 05. 08. 2011. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je činjenične navode sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi ispitala da li su u konkretnom slučaju T. škola i V. N. M., diskriminisali učenika L. C. na osnovu smetnji u razvoju.

Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15 – 27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 19. propisano da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po njihovom ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, relevantne su i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, članom 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje i da su građani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, političko opredeljenje ili drugu ličnu osobinu. Istim članom je propisano i da lice sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi u skladu sa zakonom. Članom 44. propisana je zabrana diskriminacije tako što je navedeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovama.

Na osnovu uvida u priloge koji su dostavljeni uz pritužbu, nesporno je da postoji izjava koju je L. C. zapisao u svesci i koja glasi: „Profesorka mi je rekla da naučim bilo šta iz matematike. A ja nikako da naučim. I ona očekuje tvoj potpis na ovu poruku”. G. B. C. je na navedenu poruku odgovorila takođe pisanom porukom: „Molim Vas da mi napišete koje lekcije (ili oblasti) L. treba da nauči”, a ispod ove poruke se nalazi odgovor: „ja sam mu rekla pre više od mesec dana da nauči bilo koju lekciju”. Poslednja poruka nije potpisana ali se može zaključiti da je napisala V. N. M. Međutim, samo na osnovu navedenih poruka ne može se zaključiti da se radi o diskriminaciji na osnovu L. ličnog svojstva – smetnji u razvoju. Iz navedenih poruka se može posredno zaključiti da L. C. ima poteškoća sa matematikom, a takođe one ukazuju i na nedostatak komunikacije između L. majke i nastavnice matematike. Iz priloga koje je T. škola dostavila uz izjašnjenje, može se utvrditi da su škola, kao i nastavnica matematike, preduzeli određene aktivnosti u cilju individualizacije nastave za L., u koje su uključili Tim za inkluzivno obrazovanje i psihološko-pedagošku službu. Takođe se može utvrditi da je Tim za inkluzivno obrazovanje nekoliko puta pozivao i nudio saradnju G. B. C, a sa ciljem ostvarivanja prava na kvalitetno obrazovanje za L, koje će uvažiti sve njegove obrazovne i vaspitne potrebe.

Iz svih navoda i dokaza, kako iz pritužbe, tako i iz izjašnjenja škole i nastavnice matematike se može zaključiti da postoje problemi u komunikaciji između L. majke, rukovodstva škole i nastavnice matematike, ali nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode da je u ovom konkretnom slučaju bilo diskriminatornog postupanja prema učeniku L. C. na osnovu nekog njegovog ličnog svojstva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je potrebno da se uspostavi bolja komunikacija i saradnja među svim akterima, kako bi se ostvarili najbolji interesi deteta.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala mišljenje da nije utvrđeno da su T. škola i V. N. M. diskriminatorno postupali prema učeniku L. C.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba L. C. protiv V. N. M. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja i vaspitanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top