Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba Lj. B. S. protiv K. c. s. - Klinika ... zbog diskriminacije u zapošljavanju na osnovu starosnog doba • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba Lj. B. S. protiv K. c. s. – Klinika … zbog diskriminacije u zapošljavanju na osnovu starosnog doba

del. br. 1110/2011 datum: 12. 9. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe Lj. B. S. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

K. c. s. – Klinika … je 7. juna 2011. godine, preko Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Beograd, objavio je oglas za prijem u radni odnos na određeno vreme na radno mesto medicinske sestre-tehničara, u kome je propisan uslov „da medicinske sestre nisu starije od 35 godina”. Postavljanjem ovog uslova došlo je do narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa u odnosu na osobe starije od 35 godina, čime je izvršena neposredna diskriminacija na osnovu starosnog doba u oblasti rada, zabranjena čl. 6, 16. i 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. stav 1. tačka 1. i 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje K. c. s.

 

PREPORUKE

 

1. K. c. s. – Klinika za … će, bez odlaganja, opštim aktom o sistematizaciji utvrditi radna mesta u pogledu kojih starosno doba zaposlenog/zaposlene, kao lično svojstvo, predstavlja poseban uslov za obavljanje posla, ako za tim postoji opravdana potreba, poštujući pri tome imperativne zakonske propise prema kojima starosno doba, kao i bilo koje drugo lično svojstvo, mora predstavljati stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla u okviru radnog mesta, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja.

2. K. c. s. će prilikom oglašavanja radnih mesta i upućivanja zahteva Nacionalnoj službi da ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa (član 34. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti), postavljati samo one uslove za obavljanje posla koji su utvrđeni opštim aktom o sistematizaciji.

3. K. c. s. će preduzeti sve neophodne mere kako bi sprečio da prilikom oglašavanja radnih mesta i izbora kandidata/kandidatkinja dođe do narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, tj. do neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva) koje se zasniva na bilo kom ličnom svojstvu kandidata/kandidatkinja, uključujući i starosno doba.

4. K. c. s. će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke, o merama koje će sprovesti u cilju postupanja po preporuci.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom 28. juna 2011. godine Lj. B. S. iz B, u kojoj je navela da je diskriminisana u postupku zapošljavanja kod poslodavca K. c. s. – Klinika za …, na osnovu starosnog doba. Prema navodima iz pritužbe, Nacionalna služba za zapošljavanje je podnositeljku pritužbe usmeno obavestila da Klinika za … traži nekoliko medicinskih sestara za zamenu, starosti do 35 godina. Prema navodima iz pritužbe, na insistiranje podnositeljke pritužbe, J. B. B, zaposlena u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je obavila razgovor sa poslodavcem i uvrstila je podnositeljku pritužbe na spisak kandidata. U pritužbi je, takođe, navedeno da se 14. juna 2011. godine podnositeljka pritužbe javila na razgovor za posao na Klinici za …, na kojem su prisustvovale glavna sestra Klinike i glavna sestra odeljenja, i da joj je tada predočeno da je uslov za zasnivanje radnog odnosa da kandidati ne budu stariji od 35 godina. Podnositeljka pritužbe dalje navodi da je, na insistiranje podnositeljke pritužbe, razgovor ipak obavljen, da je podnositeljka pritužbe ostavila vrlo pozitivan utisak, s obzirom na radno iskustvo i posao koji je obavljala i da joj je tada rečeno da godine nisu bitne.

U dopuni pritužbe od 3. avgusta 2011. godine podnositeljka pritužbe je navela je da je Lj. N, glavna sestra Klinike za …, na razgovoru za posao bila izuzetno ljubazna, korektno obavila razgovor i pokazala interesovanje za njeno radno iskustvo. Prema navodima podnositeljke pritužbe, uslov starosne granice od 35 godina propisan je na nivou K. c. s., koji u svom sastavu ima 24 klinike. Pojasnila je da je po ostalim uslovima iz konkursa Klinike za … mogla da bude visoko rangirana jer joj je prosečna ocena 4,81, a ima položen stručni ispit i radno iskustvo od 10 godina. Međutim, posao nije dobila.

Uz pritužbu i tokom postupka dostavljeni su sledeći dokazi: fotokopija konkursa K. c. s. – Klinike za … dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje 7. juna 2011. godine, prigovor Lj. B. S. Nacionalnoj službi za zapošljavanje od 15. jula 2011. godine, odgovor Nacionalne službe za zapošljavanje na prigovor, br. 0110-71-2/2011 od 21. jula 2011. godine i dopis Zaštitnika građana br. 13-1697/11 od 14. jula 2011. godine kojim je podnositeljka pritužbe upućena da se obrati Inspektoratu za rad Ministarstva rada i socijalne politike.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje direktora K. c. s. i direktora Klinike za ….

K. c. s. je dostavio izjašnjenje na navode pritužbe, dok Klinika za … nije dostavila izjašnjenje na navode pritužbe. U izjašnjenju direktora K. c. s. od 23. avgusta 2011. godine, navedeno je sledeće:

– da u K. c. s. postoji permanentan problem deficita srednjeg medicinskog kadra i drugih profila, a da se problemi koji se javljaju odnose na težinu posla, visinu dohotka i primere pružanja nemerljivog samopregora, požrtvovanja i drugih moralnih i etičkih vrednosti, koji kriterijumi svakim danom postaju sve dominantniji faktor u izboru zanimanja,
– da godine starosti nikada nisu i neće biti eliminatorni uslov, presudan u izboru kandidata za zapošljavanje u bilo kojoj radnoj jedinici K. c. s.. U tom smislu ni zahtevi koji su čak i formulisani u vidu napomene kandidatima u odnosu na godine starosti, nemaju element eliminacije, nego su odraz dugogodišnjeg iskustva glavnih sestara klinika i odeljenja, koje su uočile da mlađe osobe lakše, svrsishodnije i poletnije obavljaju poverene im radne zadatke, posebno kada su u pitanju teži poslovi. Iz navedenih razloga, sve medicinske sestre koje rukovode, teže da kao merodavnu i primarnu činjenicu uzmu u obzir starosnu granicu pri izboru kandidata,
– da u konkretnom slučaju, Lj. B. S. puni 42 godine, a da je zahtev Klinike za … bio usmeren na popunu radnih mesta na najtežem odeljenju, gde se rad obavlja u turnusu, gde su pacijenti na teškom tretmanu pod stalnim nadzorom, što zahteva izuzetnu angažovanost srednjeg i višeg medicinskog osoblja. K. c. s. izražava spremnost da, čim se za to ukaže prilika i potreba, pozove na razgovor Lj. B. S. radi prijema u radni odnos na poslove i zadatke u okviru svoje struke,
– da propisane godine starosti nisu eliminacioni faktor prilikom izbora kandidata, ali da jednostavno kandidatkinja koja je ostavila vrlo pozitivan utisak u razgovoru sa članovima Komisije, nije izabrana zbog činjenice da ima preko 35 godina starosti – što je bio uslov konkursa,
– da iskustvo zaposlenih daje osnove i elemente za postavljanje kriterijuma koji sigurno ne mogu biti protivustavni i protivzakoniti, ali mogu biti elementarni u izboru odgovarajućeg kandidata, u zavisnosti na kojoj klinici i za koje vrste poslova se raspisuje prijem,
– da u konkretnom slučaju ne postoji namera diskriminacije niti bilo kakvog ugrožavanja elementarnih prava podnositeljke pritužbe, a pogotovo ne uvredljive prirode, kao i da K. c. s. izražava spremnost da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kandidatkinju ponovo pozove kod sledećeg raspisanog konkursa.

Nacionalna služba za zapošljavanje – filijala Beograd u odgovoru od 21. jula 2011. godine na prigovor Lj. B. S, navodi da ostvaruje odličnu saradnju sa Klinikom za … K. c. s.. Ova saradnja se ogleda u čestom obraćanju Klinike za … sa zahtevom za prijem medicinskih sestara-tehničara. U odgovoru je navedeno i da je poslodavac postavio starosnu granicu do 35 godina, s obzirom da je posao težak i da se radi u noćnoj smeni. Praksa Nacionalne službe za zapošljavanje je da, ukoliko se ne radi o programima namenjenim zapošljavanju lica određenog starosnog doba, savetnik/ca obaveštava nezaposlena lica da za određenu vrstu posla prednost imaju mlađa lica, ali obaveštava i nezaposlene koji su stariji od navedenih godina starosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 16. stava 1. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao.

S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, relevantna je i odredba člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, a takođe i odredba člana 23. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.

S aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, mogućnost za zasnivanje radnog odnosa ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu starosnog doba ili bilo kog drugog ličnog svojstva. Takođe, prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS” br. 36/2009) poslodavac je obavezan da obezbedi jednak tretman lica koja su mu se javila radi razgovora o zaposlenju. Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) sadrži set odredaba koje se odnose na zabranu diskriminacije – članom 18. je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je članom 20. stav 1. tačka 1. propisano da je diskriminacija zabranjena u odnosu na uslove rada i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.

Nesporno je da je K. c. s. – Klinika za …, kao poslodavac, propisao uslov da medicinske sestre ne budu starije od 35 godina. Naime, u konkursu K. c. s., koji je Nacionalnoj službi za zapošljavanje dostavljen 7. juna 2011. godine navedeno je : „za potrebe Klinike za … – K. c. s. potrebno je poslati nekoliko medicinskih sestara-tehničara (6) na razgovor radi prijema na mesto odsutnih sestara zbog trudničkog bolovanja. Potrebno je da nisu starije od 35 godina, da je prosek 3,5 i da imaju položen stručni ispit.”

Evidentno je da postavljanje gornje starosne granice za konkurisanje za radno mesto medicinske sestre – tehničara dovodi do toga da su medicinske sestre-tehničari starije od 35 godina, koje su potencijalno zainteresovane za ovo radno mesto, upravo zbog ovog svog ličnog svojstva, unapred eliminisane, tj. uskraćeno im je mogućnost da pod jednakim uslovima u postupku izbora budu vrednovana njihova stručna znanja i profesionalne kompetencije. Saglasno tome, neprihvatljivi su navodi iz izjašnjenja K. c. s. da „da godine starosti nikada nisu i neće biti eliminatorni uslov, presudan u izboru kandidata za zapošljavanje u bilo kojoj radnoj jedinici K. c. s.. U tom smislu ni zahtevi koji su čak i formulisani u vidu napomene kandidatima u odnosu na godine starosti, nemaju element eliminacije”. Naime, sam tekst konkursa potvrđuje upravo suprotno. Da se radi o uslovu koji je eliminatornog karaktera potvrđuje i činjenica koja je navodi u izjašnjenju K. c. s. – da je podnositeljka pritužbe ostavila vrlo pozitivan utisak u razgovoru sa članovima Komisije, ali da nije izabrana zbog činjenice da ima preko 35 godina starosti.

Da bi se utvrdilo da li je propisivanjem gornje starosne granice za prijem u radni odnos na određeno vreme za radno mesto medicinske sestre u K. c. s. – Klinike za …, došlo do narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, tj. da li je izvršena diskriminacija na osnovu starosnog doba, potrebno je ispitati da li se ovaj vid isključivanja medicinskih sestara – tehničara starijih od 35 godina, potencijalno zainteresovanih za posao, može smatrati dopuštenim i opravdanim. Naime, članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u članu 22. stav 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

U vezi sa tim, Poverenica najpre konstatuje da Ustav RS i relevantni zakonski propisi zabranjuju pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom propisivanja uslova za zapošljavanje i izbor kandidata/kandidatkinja za obavljanje određenog posla na osnovu njihovog starosnog doba, tako da se izuzeci od ovog pravila moraju veoma restriktivno tumačiti i prihvatati kao opravdani samo u situacijama kada je starosno doba stvarni i odlučujući faktor za mogućnost, odnosno za nemogućnost obavljanja određenog posla, imajući u vidu njegovu prirodu i osobenosti.

Saglasno odredbama člana 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. stav 1. Zakona o radu, da bi se utvrdilo da li je isključivanjem mogućnosti zasnivanja radnog odnosa za radno mesto medicinske sestre – tehničara izvršena diskriminacija u odnosu na osobe starije od 35 godina, potrebno je ispitati: 1) da li u konkretnom slučaju uzrast do 35 godina predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla medicinske sestre-tehničara, imajući u vidu prirodu i osobenost ovog posla, 2) da li je svrha koja se time želi postići opravdana.

K. c. s., kao i svi drugi poslodavci, utvrđuje uslove za svako radno mesto odgovarajućim aktom o sistematizaciji, što podrazumeva utvrđivanje objektivnih uslova koje treba da ispunjavaju zaposleni na određenim poslovima. Međutim, u svom izjašnjenju K. c. s. se ne poziva na uslove utvrđene aktom o sistematizaciji, već, umesto toga, u izjašnjenju navodi da je „ u pitanju radno mesto na najtežem odeljenju gde se rad obavlja u turnusu, gde su pacijenti na teškom tretmanu pod stalnim nadzorom, što zahteva izuzetnu angažovanost medicinskog osoblja”. Takođe, u izjašnjenju se poziva i na opštu procenu glavnih sestara klinika i odeljenja, koje su, kako se navodi, „na osnovu dugogodišnjeg iskustva uočile da mlađe osobe lakše, svrsishodnije i poletnije obavljaju poverene im radne zadatke, posebno kada su u pitanju teži poslovi”.

Nesporno je da K. c. s. može da propisuje uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovodi potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada medicinskog osoblja. Međutim, ne može se prihvatiti da su godine starosti stvarni i odlučujući uslov za obavljanja posla medicinske sestre-tehničara jer nema ni jednog egzaktnog dokaza da posao medicinske sestre-tehničara mogu sa uspehom da obavljaju samo osobe mlađe od 35 godina, čak i kada se posao obavlja na „najtežem odeljenju”, u turnusu, i uključuje rad sa pacijentima koji su „na teškom tretmanu pod stalnim nadzorom”. Ne postoji nijedan osnov za pretpostavku da će na bilo kom odeljenju Klinike za … medicinska sestra-tehničar koja npr. ima 30 godina bolje obavljati posao u odnosu na medicinsku sestru-tehničara koja npr. ima 40 godina jer su individualna znanja, profesionalne kompetencije, sposobnosti i osobine medicinskih sestara, kao i ljudi iz ostalih medicinskih i svih drugih struka, veoma različite, što je notorna činjenica. U tom smislu potpuno je proizvoljna i pretpostavka da „mlađe osobe lakše, svrsishodnije i poletnije obavljaju poverene im radne zadatke”, koja je zasnovana na običnom stereotipu i predrasudi. Poverenica ukazuje da bi, ukoliko se godine starosti postave kao uslov za obavljanje poslova medicinske sestre-tehničara u određenom odeljenju, to značilo da svaka medicinska sestra-tehničar u tom odeljenju, kada napuni određene godine starosti, mora da bude raspoređena na drugo radno mesto jer više ne ispunjava uslov za obavljanje ovih poslova koji se tiče godina starosti.

Imajući u vidu navedene činjenice, Poverenica stoji na stanovištu da godine starosti nisu ni stvarni ni i odlučujući uslov za obavljanja posla medicinske sestre-tehničara, sagledavajući kako prirodu i osobenosti posla koji se obavlja tako i uslove pod kojima se on obavlja. Saglasno tome, ne postoje objektivni razlozi za uvođenje ograničenja koji se tiče starosnog doba za obavljanje poslova medicinske sestre-tehničara.

Iako K. c. s. izričito ne navodi svrhu uvođenja gornjeg starosnog uzrasta kao eliminatornog kriterijuma za poslove medicinske sestre – tehničara, iz izjašnjenja se može zaključiti da je svrha ograničenja nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Poverenica, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. U konkretnom slučaju uvođenjem gornjeg starosnog uzrasta, kao eliminatornog uslova, izvršena je neposredna diskriminacija svih medicinskih sestara – tehničara starijih od 35 godina, u odnosu na osobe mlađe od 35 godina jer propisivanje ovog uslova nije bilo opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje je izazvalo.

Treba imati u vidu da u konkretnom slučaju predmet razmatranja nije postupanje K. c. s. u odnosu na podnositeljku pritužbe. Suština ovog slučaja ogleda u tome da se, na osnovu svih činjenica i okolnosti, a u skladu sa imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, ispita da li je K. c. s. narušio jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa samim postavljanjem starosnog uzrasta kao uslova za obavljanje poslova medicinske sestre-tehničara na Klinici za …, koji je sadržan u zahtevu upućenom Nacionalnoj službi za zapošljavanje da ponudi izbor lica za zasnivanje radnog odnosa. Zbog toga su potpuno irelevantna izjašnjenja K. c. s. o stručnim sposobnostima i kvalitetima same podnositeljke pritužbe, o nepostojanju namere da ona bude diskriminisana, kao i izražena spremnost K. c. s. da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje podnositeljku pritužbe ponovo pozove kod sledećeg raspisanog konkursa i sl.

Poverenica konstatuje da K. c. s. ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njegove njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Ono što K. c. s. ne sme da čini jeste da postavlja uslove za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata/ kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

Poverenica je uzela u obzir izjašnjenje Nacionalne službe za zapošljavanje, u kome se navodi da, ukoliko se ne radi o programima namenjenim zapošljavanju lica određenog starosnog doba, savetnik/ca Nacionalne službe za zapošljavanje obaveštava nezaposlena lica da za određenu vrstu posla prednost imaju mlađa lica, ali obaveštava i nezaposlene koji su stariji od navedenih godina starosti. Na ulazeći u istinitost ovih navoda, Poverenica konstatuje da oni nisu relevantni za zauzimanje stava u ovom predmetu, budući da su u samom dopisu K. c. s. upućenom Nacionalnoj službi za zapošljavanje godine starosti eksplicitno utvrđene kao eliminatorni uslov. S druge strane, iako je u konkretnom slučaju, na insistiranje same podnositeljke pritužbe, ona upućena na razgovor sa poslodavcem, ova okolnost takođe nije relevantna jer su postavljanjem starosnog doba kao eliminatornog uslova za obavljanje posle medicinske sestre-tehničara neposredno diskriminisane sve potencijalno zainteresovane medicinske sestre-tehničari koje traže zaposlenje, a koje ne ispunjavaju ovaj uslov. Pri tome je neophodno imati u vidu da se ni od koga ne može očekivati da se prijavi na oglas za određeni posao ako unapred zna da, zbog postavljanog eliminatornog uslova, nema šanse da bude primljen.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporuku K. c. s. radi preduzimanja radnji kojima će sprečiti narušavanje jednakih mogućnosti za zapošljavanje i svaki oblik diskriminacije osoba koje traže zaposlenje, na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva, uključujući i starosno doba.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba Lj. B. S. protiv K. c. s. – Klinika … zbog diskriminacije u zapošljavanju na osnovu starosnog doba Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top