Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. Đ. protiv Pravnog fakulteta zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti pružanja usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. Đ. protiv Pravnog fakulteta zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti pružanja usluga

del. br. 202 datum: 24. 2. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009) povodom pritužbe M. Đ., čiji je punomoćnik N. N., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu odbacio je zahtev M. Đ. da se zbog promene imena, nakon promene pola iz muškog u ženski, koja je nastupila posle sticanja diplome, izvrši „ispravka” diplome i izda nova diploma u kojoj će biti navedeno njeno novo ime, čime je izvršio posrednu diskriminaciju na osnovu njenog ličnog svojstva – pola, zabranjenu članom člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

PREPORUKU

 

1. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu preduzeće bez odlaganja sve potrebne mere koje će omogućiti da se M. Đ. i drugim osobama koje su posle sticanja diplome primenile ime zbog promene pola, na njihov zahtev izdaju nove diplome i druge javne isprave čije je izdavanje u nadležnosti fakulteta, u kojima će biti navedeno njihovo novo ime, poštujući domaće i međunarodne standarde u domenu zaštite transpolnih osoba od svih oblika diskriminacije.

2. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o merama koje će preduzeti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti podneta je 28. novembra 2011. godine pritužba protiv Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju je u ime M. Đ. iz N. izjavio njen punomoćnik N. N., advokat iz B.

U pritužbi se navodi:

– da je 6. oktobra 2011. godine punomoćnik podnositeljke pritužbe Pravnom fakultetu podneo „zahtev za ispravku diplome o stečenom visokom obrazovanju”, izdate 21. marta 1997. pod br. … na ime M. Đ., tražeći da se, zbog promene pola ove osobe iz muškog u ženski i njenog novog imena, izvrši ispravka diplome i izda nova koja glasi na ime M. Đ.;
– da je 8. novembra 2011. godine punomoćniku podnositeljke pritužbe dostavljen zaključak o odbacivanju ovog zahteva;
– da je protiv zaključka o odbacivanju zahteva punomoćnik podnositeljke pritužbe izjavio 23. novembra 2011. godine žalbu Savetu Pravnog fakulteta.
– da je Savet Pravnog fakulteta ovu žalbu odbio rešenjem od 28. decembra 2011. godine;
– da je M. Đ. državljanka Nemačke od 2007. godine, a da je do 2007. godine imala državljanstvo Republike Srbije, gde je završila osnovnu i srednju školu i Pravni fakultet u Beogradu;
– da je M. Đ. promenila pol iz muškog u ženski krajem 2010. godine, što je i konstatovano rešenjem Opštinskog suda u Frankenthalu br. … od 21. januara 2011. godine od;
– da je rešenje nemačkog suda priznato u Republici Srbiji, rešenjem Višeg suda u Beogradu… od 29. jula 2011. godine;
– da je na osnovu odluke Višeg suda u Beogradu nadležni organ Opštine Savski venac M. Đ. izdao novi izvod iz matične knjige rođenih, koji sadrži nove podatke o ličnom identitetu;
– da su Osnovna škola „V. K.” u B. i P. b. gimnazija izvršile traženu „ispravku” i izdale „ispravljene diplome” koje glase na novo ime podnositeljke pritužbe;
– da je Pravni fakultet “neizdavanjem diplome sa novim imenom” diskriminisano podnositeljku pritužbe na osnovu rodnog identiteta.

Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: punomoćje, overeni prevod odluke nemačkog suda, rešenje Višeg suda u Beogradu o priznanju strane sudske odluke, izvod iz matične knjige rođenih Opštine S. v. od 30. avgusta 2011. godine, svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju i diploma o stečenom srednjem obrazovanju, koji su izdati na novo ime podnositeljke pritužbe, zahtev za ispravku diplome Pravnom fakultetu od 6. oktobra 2011. godine, zaključak Pravnog fakulteta u Beogradu od 2. novembra 2011. godine, žalba na zaključak od 23. novembra 2011. godine, rešenje Saveta Pravnog fakulteta od 28. decembra 2011. godine i izvod iz časopisa „Škola-savremena praksa” br. 4 iz aprila 2011. godina.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Pravnog fakulteta u Beogradu, u kojem je, pored ostalog, navedeno sledeće:

– da je zahtev podnositeljke pritužbe odbačen na osnovu relevantnih propisa koji regulišu izdavanje diploma i drugih javnih isprava, i to odredbe člana 99. stav 1. i člana 101. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju i odredbe člana 161. stav 1 i 2. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i „na osnovu konsultacija i prakse Univerziteta u Beogradu”;
– da je M. Đ. izdata „valjana javna isprava”;
– da „naknadna promena imena ili prezimena nije osnov za ispravku javne isprave”, a njena verodostojnost i kontinuitet dokazuje se odgovarajućim rešenjem o konkretnoj promeni;
– da na Univerzitetu u Beogradu studira oko 90.000 studenata, a na Pravnom fakultetu preko 11.000 studenata i da statistički podaci pokazuju da pripadnice ženskog pola čine znatno preko 50% studentske populacije, dok ih je na Pravnom fakultetu oko 63%;
– da se diplome izdaju na osnovu podataka iz službene evidencije, a da se nakon udaje i promene prezimena prilikom zapošljavanja predaje diploma određenog fakulteta na ime i prezime koje je bilo u vreme studiranja, dok se identitet dokazuje drugom javnom ispravom (izvodom iz knjige venčanih), a „ne izdavanjem nove visokoškolske javne isprave”;
– da Pravni fakultet nije učinio povredu po osnovu rodne ravnopravnosti, niti po bilo kom drugom osnovu;
– da je pritužba zbog diskriminacije podneta u ime M. Đ. neosnovana i da je treba odbiti.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je sve navode i dokaze, kao i relevantne antidiskriminacione propise i propise kojima je regulisano izdavanje diploma i drugih javnih isprava.

U toku postupka utvrđeno je da je rešenjem Opštinskog suda u F. br. … od 21. januara 2011. godine izrečeno da M. Đ., rođen …. godine u Beogradu, registarski broj …, umesto dosadašnjeg imena od sada nosi ime M. i konstatovano da je ova osoba pripadnica ženskog pola. Odluka je postala pravnosnažna 18. februara 2011. godine. Utvrđeno je, takođe, da je rešenjem Višeg suda u Beogradu, … od 29. jula 2011. godine ova strana sudska odluka priznata.

Uvidom u izvod iz matične knjige rođenih Opštine S. v. od 30. avgusta 2011. godine, utvrđeno je da je za matično područje S. v., pod tekućim brojem …. za … godinu, izvršen upis rođenja M. Đ., kao pripadnice ženskog pola.

Uvidom u svedočanstva o završenom osnovnom obrazovanju OŠ „V. K.” u B., del. broj … od 10. oktobra 2011. godine i diplome o stečenom srednjem obrazovanju OVO „D. D. S.” u B., del. broj … od 25. novembra 2011. godine, utvrđeno je da su navedena dokumenta kao (duplikat) izdata na ime M. Đ.

Na osnovu sadržine „zahteva za ispravku diplome o stečenom visokom obrazovanju”, koji je Pravnom fakultetu podnet 6. oktobra 2011. godine, utvrđeno je da je punomoćnik M. Đ. zahtevao „ispravku diplome na ime M. Đ.” i uručenje „ispravljene diplome”, pozivajući se na činjenicu da je diploma izdata na ime M. Đ., da je ova osoba posle sticanja diplome promenila pol i ime, o čemu je podneo odgovarajuće dokaze. Ovaj zahtev je odbačen zaključkom Pravnog fakulteta od 8. novembra 2011. godine, pa je punomoćnik podnosteljke pritužbe izjavio 23. novembra 2011. godine žalbu na zaključak, koja je odbijena je kao neosnovana rešenjem Saveta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 28. decembra 2011. godine.

Da bi se pristupilo analizi ovog slučaja s aspekta antidiskriminacionih propisa, potrebno je najpre razmotriti kakva je sadržina zahteva koji je upućen Pravnom fakultetu, tj. šta je punomoćnik podnositeljke pritužbe od Pravnog fakulteta tražio obraćajući se Fakultetu „zahtevom za ispravku diplome o stečenom visokom obrazovanju”. Naime, kao što je u obrazloženju Saveta Pravnog fakulteta navedeno, diploma je javna isprava i, kao i svaka druga javna isprava, nije pravni akt. Zbog toga diploma nije podložna „ispravkama”, budući da se pod pojmom „ispravka” podrazumeva ispravka tehničkih grešaka u pravnim aktima.

Analiza sadržine i suštine zahteva pokazuje da je njegovim isticanjem podnositeljka pritužbe nastojala da ostvari svoj legitimni interes – da, zbog promene pola i promene imena, nastalih posle sticanja diplome, dobije novu diplomu koja će glasiti na njeno novo ime. Ovaj interes je punomoćnik podnositeljke pritužbe pokušao da ostvari ističući „zahtev za ispravku diplome”, koji je pravno nedopušten.

Evidentno je da propisima nije posebno regulisan način postupanja fakulteta u slučajevima kada osoba koja je nakon sticanja diplome promenila pol i ime želi da dobije novu diplomu koja glasi na novo ime. Međutim, ako se ima u vidu sadržina zahteva, povodi i razlog za njegovo isticanje, interes koji se njime želi ostvariti, a posebno činjenica nedostatka propisa o načinu postupanja fakulteta u ovakvim slučajevima, očigledno je da, uprkos pogrešnoj formulaciji, zahtev podnositeljke pritužbe za izdavanje nove diplome koja će, umesto na ime M. Đ., glasiti na ime M. Đ., suštinski posmatrano, predstavlja zahtev za izdavanje nove diplome jer je upravo to ona tražila, upućujući pritom i molbu da se „ispravljena diploma uruči u kartonskoj futroli”. Zbog toga nije bilo razloga da se zahtev podnositeljke pritužbe razmatra u svetlu ispunjenosti uslova za oglašavanje javne isprave ništavom (član 101. Zakona o visokom obrazovanju), kao što je to učinjeno. Imajući ovo u vidu, Poverenica stoji na stanovištu da prilikom sagledavanja ovog slučaja treba razmotriti da li je neizdavanjem nove diplome koja glasi na novo ime podnositeljke pritužbe došlo do diskriminacije podnositeljke pritužbe, imajući u vidu Zakon o zabrani diskriminacije i propise koji regulišu izdavanje novih diploma.

U svom izjašnjenju Pravni fakultet navodi, pozivajući se na član 99. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, kojim je regulisano izdavanje diploma i drugih javnih isprava, na član 101. stav 1. Zakona o viskom obrazovanju kojim je regulisano oglašavanje diploma ništavim, kao i na član 161. st. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku kojim je regulisano izdavanje uverenja i drugih isprava, kao i na konsultacije i praksu Univerziteta u Beogradu, da je M. Đ. izdata valjana diploma, te da naknadna promena imena ili prezimena nije osnov za ispravku javne isprave. Iz ovoga očigledno proizlazi da je Pravni fakultet nije razmotrio mogućnost da po „zahtevu za ispravku diplome” podnositeljki pritužbe izda novu diplomu sa njenim novim imenom, iako je, kao što je već rečeno, upravo to bila suština njenog zahteva. Ipak, treba konstatovati da se u obrazloženju rešenja Saveta Fakulteta pominje se član 102. Zakona o visokom obrazovanju, kojim je regulisano izdavanje novih diploma i drugih javnih isprava, ali se samo konstatuje da „Fakultet ni na koji način nije povredio ove odredbe”. Pored toga, u izjašnjenju se navodi da je među studentima Pravnog fakulteta 63% ženske populacije, kojima se nakon diplomiranja izdaje diploma na osnovu podataka iz službene evidencije i da one nakon udaje i promene prezimena prilikom zapošljavanja predaju diplomu izdatu na ime i prezime koje je bilo u vreme studiranja, a identitet dokazuju drugom javnom ispravnom (izvodom iz knjige venčanih), a ne „izdavanjem nove visokoškolske javne isprave”.

U konkretnom slučaju sporno je da li je Pravni fakultet, odbacivanjem zahteva M. Đ. da, zbog promene pola i imena, izvrši „ispravku” diplome i izda joj novu koja bi glasila na njeno novo ime, izvršio diskriminaciju, zabranjenu antidiskrimi-nacionim propisima Republike Srbije.

Poverenica najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu, a u članu 18. stav 3. propisuje da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u članu 4. propisano načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja, uključujući i neposrednu i posrednu diskriminaciju.

Poverenica je razmotrila da li je u ovom slučaju izvršena neposredna diskriminacija. Kako Zakon o zabrani diskriminacije u članu 6. definiše neposrednu diskriminaciju kao stavljanje u nejednak položaj lica ili grupe lica koje se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, na osnovu njihovog ličnog svojstva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Pravni fakultet nije neposredno diskriminisao podnositeljku pritužbe jer je po njenom zahtevu odlučio primenjujući pravila koja su jednaka za sve, u skladu sa svojom uobičajenom praksom, koju je, pored ostalog, izgradio i na osnovu „konsultacija i prakse Univerziteta u Beogradu”, kako je u izjašnjenju navedeno.

Što se tiče posredne diskriminacije, Poverenica je mišljenja, sagledavajući sve činjenice i okolnosti i imajući u vidu važeće zakonske propise, da je u ovom slučaju izvršena posredna diskriminacija, koja je, kao poseban oblik diskriminacije, pojmovno definisana u članu 7. Zakona o zabrani diskriminacije.

Naime, prema odredbi člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Do posredne diskriminacije dolazi ne samo kada se lica koja se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, bez objektivnog i razumnog opravdanja, tretiraju različito, na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i onda kada se lica koja se nalaze u bitno različitim situacijama ne tretiraju različito, izuzev ako za to postoji objektivno i razumno opravdanje. Dakle, ovaj vid posredne diskriminacije je nedozvoljen upravo zbog toga što se lica, odnosno grupe koja imaju različita lična svojstva neopravdano tretiraju na isti način. Ovaj eksplicitan stav izražen je i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (videti, npr. odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Thlimmenos v. Greece, Application No. 34369/97).

Da bi se ispitalo da li je M. Đ. posredno diskriminisana time što je odbijen njen zahtev za „ispravku” diplome i izdavanje nove diplome koja će glasiti na njeno novo ime, potrebno je najpre razmotriti da li se ona, kao lice koje je promenilo pol, nalazi u bitno različitoj situaciji u odnosu na ostala lica sa kojima to nije slučaj. Poverenica je mišljenja da pozicija podnositeljke pritužbe, kao i svih drugih lica u njenoj situaciji, bitno različita u odnosu na sva ostala lica. Naime, lica koja su promenila pol imaju opravdan interes da javne isprave koje koriste u pravnom saobraćaju, uključujući i diplome o stečenom obrazovanju, glase na njihovo novo ime, usklađeno sa njihovim novim polnim identitetom jer se time obezbeđuje da promenu pola potpuno integrišu u svoj lični i profesionalni život. Pri tome treba imati u vidu da samo ime redovno nosi obeležje pola, tako da nepodudarnost u imenu koje je označeno u diplomi i u javnoj ispravi kojom se u pravnom saobraćaju dokazuje identitet objektivno može da dovede do kršenje prava na privatnost i diskriminacije u svim onim situacijama u kojima lice podnosi diplomu kao dokaz svog obrazovanja, kao što je zapošljavanje, nastavak školovanja i sl. Stoga je neprihvatljivo da se situacija u kojoj se nalaze lica koja su promenila pol poistovećuje sa situacijom lica koja su sklapanjem braka promenila prezime. Imajući sve ove činjenice u vidu, evidentno je da je podnositeljka pritužbe posredno diskriminisana jer je po njenom zahtevu doneta odluka kakvu Pravni fakultet donosi uvek kada stranke traže „ispravku” diplome i izdavanje nove sa novim podacima o svom identitetu, bez uvažavanja specifične situacije u kojoj se nalaze ona i sva druga lica koja su promenila ime zbog promene pola.

Poverenica ukazuje na potrebu da se problem izdavanja novih dokumenata sagledava u kontekstu ukupnog društvenog položaja transpolnih osoba, jer je poštovanje ljudskih prava ove grupe ljudi dugo bilo ignorisano i zanemarivano, iako su problemi sa kojima se oni suočavaju ozbiljni i specifični. Transpolne osobe su izložene veoma visokom stepenu diskriminacije, netolerancije i otvorenog nasilja. Uskraćeno im je ili otežano ostvarivanje nekih osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na život, pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta i pravo na zdravstvenu zaštitu. Iako je u pitanju veoma mala i raznolika zajednica, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri moraju da pruže podršku i preduzmu sve mere, svako u okviru svojih nadležnosti, kako bi transpolne osobe u Srbiji uživale sva prava koja su građanima i građankama garantovana, bez diskriminacije. Takođe, važno je imati u vidu da je za transpolne osobe od izuzetne važnosti da, nakon promene pola, imaju mogućnost da promene i svoj pravni i socijalni status i usklade ga sa svojim rodnim identitetom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje i da od 1. januara 2012. godine, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2009 – ispr. i 57/2011), operacija promene pola iz medicinskih razloga spada u zdravstvenu uslugu koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Procenjuje se da između 150 i 200 osoba čeka na operaciju promene pola, što dodatno nameće potrebu da se ovim osobama omogući brz i efikasan način za izdavanje novih ličnih dokumenata.

Na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije transpolnih osoba ukazano je i u brojnim obavezujućim i neobavezujućim dokumentima međunarodnih organizacija u kojima je i Republika Srbija članica, kao što su: Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), Univerzalni periodični izveštaj Saveta za ljudska prava UN (2011), Rezolucija Saveta za ljudska prava UN o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu (2011), Preporuka Komiteta ministara o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta 2010(5), Izveštaj Visokog komesara Saveta Evrope o ljudskim pravima i rodnom identitetu (2009), Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1728(2010)1 o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i Preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1117 (1989) o situaciji transpolnih osoba. Nadalje, Evropski sud za ljudska prava je doneo brojne odluke u kojima je naglašena potreba da bolje razumeju problemi sa kojima se transpolne osobe suočavaju, kako bi takvih problema bilo manje i kako bi se vremenom potpuno eliminisali, npr. videti odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima B. v. France Application no. 13343/87, X, Y, Z v. the UK Application no. 21830/93, Kara v. the UK Application no. 36528/97, Goodwin and I. v. the UK Application no. 28957/95 and 25680/94, Van Kuck v. Germany Application no. 35968/97, Grant v. the UK Application no. 32570/03, L. v. Lithuania Application no. 27527/03, Schlumpf v. Switzerland Application no. 29002/06 i P.V. v. Spain Application no. 35159/09.

Takođe, Poverenica ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou EU – Direktiva 2004/113/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti pristupa dobrima i uslugama, kao i Direktiva 2006/54/ EC (2006) o primeni principa jednakih mogućnosti za muškarce i žene u oblasti rada i zapošljavanja.

Imajući u vidu konkretan predmet, ključno pitanje koje se u ovom slučaju postavlja jeste da li je dopušten jednak tretman osobe koja se nalazi u bitno različitom položaju u odnosu na lica koja su promenila ime iz drugih razloga, a ne zbog promene pola. Naime, saglasno članu 7. Zakona o zabrani diskriminacije, ovaj oblik diskriminacije ne bi postojao ukoliko je jednak tretman 1) opravdan zakonitim ciljem i 2) ako su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna.

U izjašnjenju Pravnog fakulteta u Beogradu nije izričito navedeno koji je to zakoniti cilj koji se nastojao da postigne odbacivanjem zahteva podnositeljke pritužbe. Ipak, može se zaključiti da je cilj ovakvog postupanja bilo poštovanje zakonskih pravila koja ne propisuju mogućnost „ispravke” diplome i izdavanja nove tako da ona glasi na novo ime koje je lice steklo nakon izdavanja diplome. Zato se može zaključiti da je cilj bio zakonit i nediskriminatoran.

U pogledu primerenosti i nužnosti sredstva koje je upotrebljeno radi postizanja cilja, Poverenica konstatuje da zakon ne zabranjuje izdavanje nove diplome. Naime, izdavanje nove diplome regulisano je članom 102. Zakona o visokom obrazovanju kojim je propisano da visokoškolska ustanova izdaje novu javnu ispravu posle proglašenja originalne javne isprave nevažećom u „Službenom glasniku Republike Srbije”, i to na osnovu podataka iz evidencije koju vodi. Prema stavu 2. ovog člana, nova javna isprava ima značaj originalne javne isprave, na koju, se kako je to predviđeno stavom 3. ovog člana, stavlja naznaka da se radi o novoj javnoj ispravi koja je izdata posle proglašenja originala javne isprave nevažećim.

U vezi sa tim, postavlja se pitanje da li se posle proglašenja diplome nevažećom nova diploma može izdati na novo ime ili se mora izdati na ono ime koje osoba imala u trenutku sticanja diplome. Zakon ne pruža izričit odgovor na ovo pitanje. U stavu 1. člana 102. propisano je da se nova diploma izdaje „na osnovu podataka iz evidencije koju visokoškolska ustanova vodi”. Prema čl. 9. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije koju vodi visokoškolska ustanova (“Službeni glasnik RS”, br. 21/06), evidencija o izdatim diplomama i dodacima diplomama, pored ostalog, sadrži i prezime, srednje slovo i ime studenta.

Poverenica je mišljenja da ove odredbe ne isključuju mogućnost da se osobi koja je nakon sticanja diplome zbog promene pola promenila ime izda nova diploma koja glasi na novo ime. Naime, cilj ovih propisa jeste da se isključi svaka mogućnost izdavanje diplome osobi koja nije diplomirala, kako bi se sprečile moguće prevare. Ova mogućnost je, međutim, potpuno isključena ako u postupku za izdavanje nove diplome osoba podnese valjanu javnu ispravu koja dokazuje promenu njenog imena i potvrđuje da je reč o istoj osobi kojoj je, prema podacima iz evidencije o izdatim diploma, diploma izdata. Poverenica dodatno ukazuje da je članom 154. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, odnosno preduzeće ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlašćenja (javna isprava) dokazuje ono što se u njoj potvrđuje ili određuje. Članom 156. istog zakona propisano je da ako je organ koji je za to bio nadležan neke činjenice ili okolnosti već utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (lična karta, izvod iz matične knjige i dr.) organ koji vodi postupak uzeće te činjenice i okolnosti kao utvrđene.

Sagledavajući sve okolnosti konkretnog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da jednak tretman osoba koje su promenile ime zbog promene pola i osoba koje su promenile ime iz drugih razloga nije dopušten, jer iako je Pravni fakultet imao opravdan i zakonit cilj, sredstva za postizanje tog cilja nisu bila ni primerena ni nužna, odnosno, nije postojala srazmera između preduzetih radnji i posledica, te je u konkretnom slučaju Pravni fakultet izvršio akt posredne diskriminacije M. Đ.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporučila Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu preduzimanje odgovarajućih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba M. Đ. protiv Pravnog fakulteta zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti pružanja usluga Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top