Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. J. D. i V. R. B. protiv Ministarstva finansija zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. J. D. i V. R. B. protiv Ministarstva finansija zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti

del. br. 794 datum: 5. 6. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbi M. (J.) D. iz N. S, N. M. iz V, R. B. iz S. i A. A. iz V. protiv Ministarstva finansija Republike Srbije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

 

MIŠLjENjE

 

Poništavanjem prvostepenih rešenja Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac i vraćanjem na ponovni postupak i odlučivanje, Ministarstvo finansija Republike Srbije nije izvršilo akt diskriminacije podnosilaca pritužbe, M. (J.) D. iz N. S, N. M. iz V, R. B. iz S. i A. A. iz V. na osnovu njihovog ličnog svojstva – pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se M. (J.) D. iz N. S. pritužbom protiv Ministarstva finansija Republike Srbije, u kojoj je naveo da je 22. aprila 1991. godine podneo zahtev kojim je tražio vraćanje u svojinu oduzetog zemljišta svog pradede, na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS”, br. 18/91, 20/92 i 42/98), ali da po ovom zahtevu do danas, nakon više od 20 godina nije pravnosnažno odlučeno. Naveo je i da je Komisija za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta opštine Vršac, tri puta donosila rešenje kojim se usvaja njegov zahtev, ali da Ministarstvo finansija, kao drugostepeni upravni organ, poništava prvostepeno rešenje i predmet vraća na ponovni postupak i odlučivanje. Naveo je i da je pripadnik rumunske nacionalne manjine i da smatra da ga Ministarstvo finansija diskriminiše po nacionalnoj osnovi, s obzirom da je većina postupka koja se odnosi na isto činjenično i pravno pitanje, pravnosnažno okončana još sredinom 90-ih godina prošlog veka. Takođe, ukazao je da od 118 nerešenih predmeta za vraćanje zemlje u opštini Vršac, više od 70 pripadaju porodicama rumunske nacionalne manjine, dok u opštini Vršac živi 10, 8% pripadnika rumunske nacionalne manjine. U dopuni pritužbe je istakao da se pritužba odnosi i na diskriminaciju u postupcima pred organima javne vlasti, s obzirom da Ministarstvo finansija različito postupa u istim činjeničnim i pravnim stvarima.

Pritužbom protiv Ministarstva finansija Republike Srbije, po istom osnovu, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti su se obratili i N. M. iz V, R. B. iz S. i A. A. iz V, preko punomoćnika, advokata T. J. M. U pritužbi je navedeno da je 9. maja 1991. godine J. V. iz V. podneo zahtev kojim je tražio vraćanje u svojinu oduzetog zemljišta ranijeg sopstvenika, na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, ali da po ovom zahtevu do danas, nakon više od 20 godina nije pravnosnažno odlučeno. Navedeno je da je Komisija za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta opštine Vršac donela rešenje 22. decembra 1991. godine, kojim je usvojila zahtev i pravnim sledbenicima je priznato pravo na drugo odgovarajuće zemljište, ali da je Ministarstvo finansija poništilo prvostepeno rešenje i predmet vratilo na ponovni postupak i odlučivanje. U pritužbi je, takođe, navedeno da je Komisija više puta odlagala zakazane rasprave na neodređeno vreme, kao i da do danas nije doneta konačna odluka o vraćanju zemljišta. Podnosioci pritužbe, kao naslednici podnosioca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta, smatraju da ih Ministarstvo finansija diskriminiše po nacionalnoj osnovi, s obzirom da su pripadnici rumunske nacionalne manjine, a da od 118 nerešenih predmeta u opštini Vršac, odnosno, 10% nerešenih predmeta, više od 70 predmeta pripadaju porodicama rumunske nacionalne manjine, dok su u ostalim predmetima rešenja pravnosnažna, što pokazuje različito postupanje Ministarstva finansija u istoj činjeničnoj i pravnoj stvari.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010), u vezi sa čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti.

Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: rešenje Komisije za vođenje postupka od 22. juna 1992. godine, žalba PP „A.” od 22. jula 1992. godine, rešenje Ministarstva finansije, Sektora za imovinsko pravne poslove od 8. aprila 2009. godine, žalba od 22. februara 2010. godine, rešenje Komisije za vođenje postupka od 26. maja 2010. godine, žalba na rešenje Republičkog javnog pravobranilaštva – Odeljenje u Zrenjaninu od 4. juna 2010. godine, mišljenje Pokrajinskog ombudsmana, rešenje Ministarstva finansija, Sektora za imovinsko pravne poslove od 14. decembra 2010. godine, žalba zbog nedonošenja rešenja od 18. maja 2011. godine, požurnica za odlučivanje po žalbi, spisak nerešenih predmeta u postupku vraćanja oduzete zemlje na teritoriji opštine Vršac, četiri pravnosnažna rešenja u istoj činjeničnoj i pravnoj stvari, rešenje i zaključak Komisije za vraćanje zemlje od 23. decembra 1991. godine, žalbe preduzeća „E. – U.” i DPP „J.” V. izjavljene protiv rešenja Komisije, rešenje Ministarstva finansije, Resora za imovinsko pravne poslove od 27. juna 1995. godine i zapisnik pred Komisijom za vođenje postupka.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je od opštine Vršac, Ministarstva finansija Republike Srbije i Republičkog javnog pravobranilaštva, Odeljenja u Zrenjaninu, zatraženo izjašnjenje o osnovanosti i navodima pritužbe.
Odeljenje za urbanističko-građevinske i imovinsko pravne poslove opštine Vršac dostavilo je izjašnjenje br. 1/2011 – IV- 03 od 4. novembra 2011. godine, u kojem je navedeno sledeće:

– da je Komisiji za vraćanje zemlje opštine Vršac, u zakonskom roku, podneto ukupno 1210 zahteva, od kojih je do 31. oktobra 2011. godine pravnosnažno okončano 1096 predmeta, dok je na ponovni postupak i odlučivanje vraćeno 114 predmeta ;
– da Komisija u svom radu primenjuje Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda iz 1991. godine, sa pratećim uredbama, a takođe i stav Vrhovnog suda Srbije U. 1946/02 od 5. februara 2003. godine;
– da su od 1991. do 1995. godine, kada je donet Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 53/95, 3/96 – ispr, 54/96, 32/97 i 101/2005 – dr. zakon), obveznici vraćanja oduzete zemlje bila poljoprivredna preduzeća, dok je od 1995. godine, nakon donošenja ovog zakona i nakon razgraničenja na državnu i društvenu svojinu, obveznik vraćanja zemlje Republika Srbija;
– da je u periodu od 2000. do 2003. godine zaključeno nekoliko stotina sporazuma po kojima je vraćeno drugo odgovarajuće zemljište koje je u državnoj svojini, odnosno, na upravljanju kod Ministarstva poljoprivrede, i to uz učešće i potpis Opštinskog javnog pravobranioca;
– da je od 2007. godine, kada je nakon nekoliko godina pauze Komisija za vraćanje zemlje sa novim predsednikom nastavila rad, u ponovljenom postupku doneto 20 rešenja, kao i da je na sva doneta rešenja Republički pravobranilac izjavio žalbu, a Ministarstvo finansija sva prvostepena rešenja poništilo i predmet vratilo na ponovni postupak;
– da Ministarstvo finansija u ponovljenim postupcima ukazuje na činjenicu da je podnosiocima zahteva potrebno vratiti njihovu sopstvenu oduzetu zemlju, a kako to u konkretnom slučaju nije moguće pošto su oduzete parcele u svojini fizičkih lica, Komisija dodeljuje drugo odgovarajuće zemljište i to prema dodeli zemlje koju je izvršio Geodetski zavod Vojvodine;
– da Komisija utvrđuje pravo svojine na drugom odgovarajućem zemljištu, ne po nacionalnoj pripadnosti, već zato što su faktički oduzete parcele prešle u svojinu fizičkih lica.
U izjašnjenju Ministarstva finansija Republike Srbije br. 461–02-1235/1994-13 od 1. novembra 2011. godine, navedeno je:
– da je Ministarstvo rešenjem od 14. decembra 2010. godine, kojim je poništilo rešenje prvostepenog organa, donelo odluku pravilno primenjujući Zakon o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, kao materijalnog zakona;
– da Ministarstvo postupa u skladu sa stavom Vrhovnog suda Srbije (sada Upravnog suda) U. br. 1946/02 od 5. februara 2003. godine, po kome samo faktički oduzeto zemljište može biti predmet vraćanja iako je sada u državnoj svojini, pod uslovom da je na dan podnošenja zahteva za vraćanje zemljišta bilo u društvenoj svojini;
– da se zemljište u državnoj svojini može vraćati samo uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije (odnosno Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), kako je to propisano odredbom čl. 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije;
– da po oceni Ministarstva, kako se u ovom upravnom postupku vraća drugo odgovarajuće zemljište i kako Komisija nije pribavila saglasnost za otuđenje predmetnog zemljišta, niti je razmotrila mogućnost dodele drugog odgovarajućeg zemljišta u društvenoj svojini, koju bi obveznici naknade nudili podnosiocima zahteva, to nisu ispunjeni uslovi za vraćanje takvog zemljišta u svojinu ranijim sopstvenicima, saglasno odredbi čl. 6. st. 3. navedenog zakona;
– da u konkretnom slučaju nije bilo nikakve diskriminacije prema pomenutoj stranci, niti povrede Zakona o zabrani diskriminacije, već isključivog postupanja u skladu sa materijalnim i procesnim zakonima i zauzetim stavovima Vrhovnog suda.

U prilogu izjašnjenja Ministarstva finansija dostavljena je presuda Vrhovnog suda Srbije U. br. 1946702 od 5. februara 2003. godine, u kojoj se u obrazloženju navodi:

– Stav Vrhovnog suda Srbije je da ako se u sprovedenom postupku podnosiocima zahteva vraća oduzeto zemljište, odnosno ista parcela koja je bila predmet oduzimanja po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda ili konfiskacije zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, a ta se parcela u vreme podnošenja zahteva nalazi u društvenoj svojini, onda nema prepreke za njeno vraćanje podnosiocima zahteva, iako je u međuvremenu postala državna svojina po odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Postupajući po zahtevu za izjašnjenje br. 338/11 od 30. decembra 2012. godine, povodom pritužbi N. M. iz V, A. A. iz V. i R. B. iz S, Ministarstvo finansija je u izjašnjenju br. 461-02-2339/1993-13 od 7. februara 2012. godine navelo sledeće:

– da je Ministarstvo kontaktiralo prvostepeni organ-opštinsku upravu Vršac, kako bi utvrdilo činjenice koje se tiču broja okončanih predmeta, broja predmeta u kojima su prvostepena rešenja poništena od strane ministarstva i dr;
– da je prvostepeni organ Ministarstvu dostavio izveštaj br. 031-2/2012-IV-1 od 12. januara 2012. godine u kojem su navedeni razlozi zbog kojih Komisija za vraćanje zemljišta u Vršcu nije postupila po drugostepenom rešenju, kojim je ovo ministarstvo poništilo rešenje Komisije za vraćanje zemljišta opštine Vršac br. 464-384/91-III-57 od 25. jula 1995. godine.
– da je jedan od razloga zbog kojih Komisija za vraćanje zemljišta opštine Vršac nije postupila u punom sastavu i nije postupila po nalogu Ministarstva i nedostatak finansijskih sredstava za rad komisije;
– da je Ministarstvo dopisom od 17. januara 2012. godine naložilo prvostepenom organu da u roku od 15 dana od dana prijema dopisa odluči po primedbama koje su date;
– da se iz svega može zaključiti da u konkretnom slučaju nije bilo nikakve diskriminacije prema navedenim strankama, niti povrede Zakona o zabrani diskriminacije, već da se isključivo postupalo u skladu sa materijalnim i procesnim zakonima.

U prilogu ovog izjašnjenja Ministarstvo finansija je dostavilo dopis opštinske uprave Vršac br. 031-272012-IV-1 od 12. januara 2012. godine, u kojem je navedeno:

– da je Komisija nakon poništavanja rešenja održala dve rasprave i nije donela novo rešenje po uputstvima drugostepenog organa, a da je od 2001. godine do danas promenjen sastav komisije u tri navrata;
– da je predsednica komisije J. Ć, zakazala rasprave 13. septembra i 6. oktobra 2008. godine i obe je odložila, ne navodeći razlog za to;
– da je nova rasprava trebalo da bude zakazana pisanim putem radi daljeg postupanja u ovom predmetu, ali do se to nije desilo.

Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu je, postupajući po zahtevu za izjašnjenje, dostavilo izveštaj Odeljenja za urbanističko-građevinske i imovinsko pravne poslove opštine Vršac br. Sl. 1/2011 – IV- 03 od 4. novembra 2011. godine, koji je opština Vršac već dostavila u zahtevu za izjašnjenje. To je bio povod da se Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dopisom br. 191/11 od 30. novembra 2011. godine ponovo obrati Republičkom javnom pravobranilaštvu, Odeljenju u Zrenjaninu zahtevom za izjašnjenje, između ostalog i o okolnostima o broju predmeta u kojima je Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, kao zastupnik Republike Srbije, izjavljivalo žalbe na prvostepena rešenja komisije opštine Vršac.

Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu dostavilo je izjašnjenje br. R.100/10 od 26. januara 2012. godine, u kojem je navedeno sledeće:

– da je pred Komisijom za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac pravobranilaštvo imalo ukupno 92 predmeta, od kojih je tri predmeta završeno tako što je odbijen zahtev predlagača, 18 predmeta okončano je na drugi način, 56 predmeta su još uvek u toku, a 15 predmeta je u postupku po žalbi;
– da se žalba izjavljuje isključivo iz zakonskih razloga, a po nalogu stranke koju pravobranilaštvo zastupa, a to je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, koje bi u ovim postupcima bilo obavezno na vraćanje zemljišta;
– da se stav pravobranilaštva uglavnom zasniva na tome da je vraćanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini moguće isključivo ako se vraća isto zemljište koje je i oduzeto, a da je u svim drugim situacijama predmet vraćanja zemljište koje se na dan podnošenja zahteva nalazi u društvenoj svojini, dok se zemljište u državnoj svojini može vraćati samo uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, kako je to bilo propisano odredbom čl. 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije;
– da je postupak po svim predmetima jednak, da se predmeti rade po redu, a žalbe izjavljuju isključivo iz zakonskih razloga i u zakonom predviđenom roku;
– da ni na koji način stranke u ovim postupcima nisu diskriminisane, ali zbog specifičnosti materije ovi postupci traju duže vreme, što sigurno izaziva nezadovoljstvo kod stranaka.

Radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je dopisom br. 191/11 od 20. aprila 2012. godine od opštine Vršac zatražila izjašnjenje, odnosno, dostavljanje upisnika svih podnosilaca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac, kod kojih je postupak pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta pravnosnažno okončan, kao i upisnik svih podnosilaca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac kod kojih je postupak pred Komisijom za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta vraćen na ponovni postupak.

Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac je u prilogu dopisa br. Sl. 1/2012 od 7. maja 2012. godine, dostavila tražene podatke, odnosno, fotokopiju upisnika svih podnosilaca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac.
Nakon prijema ovog dokaza, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadržane u pritužbama i izjašnjenjima, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Iz priloženih dokaza uz pritužbu M. D. iz N. S. utvrđeno je:

– da je M. D. 22. aprila 1991. godine podneo zahtev Komisiji za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac, kojim je tražio vraćanje oduzetog zemljišta svog pradede J. (A.) D., a na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda;
– da je postupajući po podnetom zahtevu, Komisija donela rešenje br. 464- 119/91-III- 458 od 22. juna 1992. godine, kojim je pravnim sledbenicima ranijeg sopstvenika priznato pravo svojine na drugom odgovarajućem zemljištu, a koje je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za imovinsko-pravne poslove, br. 461-02-1235/94 od 30. juna 1995. godine poništeno i vraćeno prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje;
– da je u ponovljenom postupku Komisija ponovo donela rešenje br. 464-119/91- III -458 od 8. maja 2008. godine, kojim se utvrđuje pravo svojine podnosioca zahteva na drugom odgovarajućem zemljištu i kojim se obavezuje vlasnik, Republika Srbija, da drugo odgovarajuće zemljište preda u posed pravnim sledbenicima ranijeg sopstvenika;
– da je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za imovinsko pravne poslove br. 461-02-1235/94-13 od 8. aprila 2009. godine ponovo poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. Razlog ovakve odluke Ministarstva jeste što se zemljište koje se vraća nalazi u državnoj svojini i, kao takvo, ne može biti predmet vraćanja, jer se zemljište u državnoj svojini može vraćati samo uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, kako je propisano odredbom čl. 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, a pozivajući se na stav Vrhovnog suda Srbije iz presude br. U. 1946/02 od 5. februara 2003. godine da samo faktički oduzeto zemljište može biti predmet vraćanja, iako je sada u državnoj svojini, pod uslovom da je na dan podnošenja zahteva za vraćanje zemljišta bilo u društvenoj svojini. Takođe se nalaže da prvostepeni organ, u cilju pravilnog rešenja stvari, u ponovnom postupku pribavi dokaze o ukupno raspoloživom zemljištu u društvenoj svojini obveznika naknade;
– da je Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac donela i treće rešenje br. 464-119/91– III -458 od 26. maja 2010. godine, kojim se ponovo utvrđuje pravo svojine podnosilaca zahteva na drugom odgovarajućem zemljištu, vlasnika Republike Srbije i obavezuje vlasnik da zemljište preda u posed podnosiocima zahteva;
– da je i protiv ovog rešenja žalbu izjavilo Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu 7. juna 2010. godine, jer se u ovom upravnom postupku vraća drugo odgovarajuće zemljište, a prvostepena Komisija nije pribavila potrebnu saglasnost za otuđenje predmetnog zemljišta, te po oceni pravobranilaštva, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje zemljišta u svojinu ranijim sopstvenicima;
– da je Ministarstvo finansija Republike Srbije rešenjem br. 461-02-1235/94-13 od 25. novembra 2010. godine po treći put poništilo rešenje prvostepenog organa i predmet vratilo na ponovni postupak i odlučivanje, uz obrazloženje da samo faktički oduzeto zemljište može biti predmet vraćanja, iako je sada u državnoj svojini, pod uslovom da je na dan podnošenja zahteva za vraćanje zemljišta bilo u društvenoj svojini;
– da prvostepeni upravni organ, i pored požurnice podnosioca zahteva, do danas nije doneo odluku u ponovnom postupku;
– da je podnosilac zahteva stupio u državinu zemljišta 1992. godine;
– da je Pokrajinski ombudsman doneo mišljenje br. I-OP-1-437/10 od 9. decembra 2010. godine da je, u konkretnom slučaju, neokončavanje ovog postupka 20 godina direktno u suprotnosti sa osnovnim načelima Zakona o opštem upravnom postupku, i to: načelom zakonitosti, načelom efikasnosti i načelom celishodnosti, da je u suprotnosti sa principom dobre uprave, odnosno, da Ministarstvo finansija krši ljudskih prava i to pravo na imovinu, kao i ustavnu odredbu o zabrani povratnog dejstva zakona i načela vladavine prava;
– da je u dopisu Ministarstva finansija Republike Srbije br. 461-01-44/2009 od 24. jula 2009. godine, koji je upućen opštini Vršac, Komisiji za vraćanje zemljišta, navedeno da nakon 17 godina sprovođenja Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, više ne postoji faktički oduzeto zemljište koje može da se vraća, već je ostalo samo drugo odgovarajuće zemljište, koje, prema sadašnjem stavu Ministarstva poljoprivrede, ne može biti predmet vraćanja. S tim u vezi, Ministarstvo je naložilo Komisiji da dostavi izveštaj koliko zemljišta u državnoj svojini (izraženo u hektarima) je potrebno da bi se okončali postupci vraćanja zemljišta na teritoriji opštine Vršac, s obzirom da su ovi podaci Ministarstvu finansija neophodni zbog zauzimanja zajedničkog stava sa Ministarstvom poljoprivrede, a sa ciljem vraćanja zemljišta iz državne svojine.
– da iz dopisa Republičkog javnog pravobranilaštva, Odeljenja u Zrenjaninu br. R-280/10 od 3. novembra 2011. godine koji je upućen opštini Vršac, Komisiji za vođenje postupka, proizlazi da po mišljenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nema smetnji da se u ovom postupku vrate parcele u državnoj svojini, ukoliko se sa sigurnošću utvrdi da su parcele oduzete od ranijeg sopstvenika uknjižene na Republiku Srbiju i ako katastarske parcele, koje se daju kao drugo odgovarajuće zemljište, nisu predmet restitucije.

Iz priloženih dokaza uz pritužbu N. M. iz V, R. B. iz S. i A. A. iz V, utvrđeno je:

– da je J. V. iz V, 9. maja 1991. godine Komisiji za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac, podneo zahtev kojim je tražio vraćanje oduzetog zemljišta od ranijeg sopstvenika, a na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda;
– da je, postupajući po podnetom zahtevu, Komisija donela rešenje br. 464- 384/91-III- 5723 od 23. decembra 1991. godine, kojim je pravnim sledbenicima ranijeg sopstvenika priznato pravo svojine na drugom odgovarajućem zemljištu, a koje je rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za imovinsko-pravne poslove br. 461-02-2339/93 od 25. jula 1995. godine, poništeno i vraćeno prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da po oceni Ministarstva, u postupku pre donošenja rešenja nisu pribavljeni pouzdani dokazi o sadašnjem stanju, veličini i korisniku oduzetog zemljišta, odnosno, dokazi iz kojih bi se pouzdano zaključilo da su žalioci obveznici naknade u konkretnom slučaju;
– da Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac, nakon nekoliko rasprava koje su odložene, do danas nije donela rešenje i postupila po nalogu drugostepenog organa;
– da su podnosioci zahteva stupili u državinu zemljišta 1992. godine;

Kako bi se u konkretnom slučaju utvrdilo da li je Ministarstvo finansija Republike Srbije različito tretiralo podnosioce pritužbe koji su pripadnici i pripadnice rumunske nacionalne manjine u Srbiji, u odnosu na ostale podnosioce zahteva u postupcima vraćanja oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac, bilo je potrebno ispitati: 1) koliko je ukupno podneto zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac, 2) koliko je pravnosnažno okončanih predmeta, a koliko predmeta koja su vraćeni na ponovni postupak i odlučivanje zbog poništavanja prvostepenih rešenja Ministarstva finansija, 3) koliko je podnosilaca zahteva rumunske nacionalne manjine, odnosno, koji je procenat završenih i nezavršenih predmeta u kojima su podnosioci zahteva pripadnici rumunske nacionalne manjine.

S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je ovu ključnu činjenicu utvrdila uvidom u upisnik svih podnosilaca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta, koji je dostavila Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac, uz dopis od 7. maja 2012. godine. U ovom upisniku su evidentirani svi podnosioci zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac po katastarskim opštinama i rubrikama i to: redni broj, datum prijema predmeta, od koga je primljen, broj, sadržaj i način rešenja.

Imajući u vidu da u ovom upisniku nije navedena nacionalna pripadnost podnosilaca zahteva, kao i odredbu čl. 47. Ustava Republike Srbije koja propisuje da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je analizirala imena podnosilaca zahteva, tako što je označila podnosioce čija su imena uobičajeno srpska, odnosno, podnosioce čija su imena netipična za Srbe, jer je to bio jedini način da se utvrdi da li je bilo razlike u postupanju u odnosu na pripadnike rumunske nacionalne manjine, imajući u vidu činjenicu da se podnosioci zahteva nisu izjašnjavali o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da primena ove metodologije ima određene mane, a takođe ukazuje i na činjenicu da razvrstavanje podnosilaca zahteva po „tipično srpskim” i „nesrpskim” imenima, ne prejudicira da je u pitanju i stvarna nacionalna pripadnost podnosilaca zahteva, već je to pokušaj utvrđivanja eventualnog različitog postupanja prema podnosiocima zahteva na osnovu nacionalne pripadnosti, na koje se u pritužbama ukazuje, u situaciji kada su sprovedeni postupci u kojima se podnosioci zahteva nisu izjašnjavali o nacionalnoj pripadnosti. U daljem tekstu, zbog pojednostavljenja, za podnosioce zahteva koji imaju „tipično srpska” imena koristiće se izraz „podnosioci zahteva srpske nacionalnosti”, dok će se za ostale podnosioce zahteva, koji imaju „nesrpska” imena, koristiti izraz „podnosioci zahteva drugih nacionalnosti”.

Uvidom u priloženi upisnik utvrđeno je da je u opštini Vršac podneto ukupno 1237 zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta, od čega je 665 (54%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 572 (46%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva, utvrđeno je da je 1140 predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, odnosno 92%, od kojih su 623 (55%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 517 (45%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti.

Dalje je utvrđeno da nije okončano 97 predmeta koji su vraćeni na ponovni postupak i odlučivanje, što čini 8% od ukupnog broja podnetih zahteva, od čega su 42 (43%) predmeta podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 55 (57%) predmeta podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti.

Imajući u vidu da su podnosioci zahteva upisani prema katastarskim opštinama na teritoriji opštine Vršac, kojih je u upisniku ukupno 23, na isti način je utvrđeno da je za:

1) KO Vatin: ukupno podneto 44 zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta, od čega je 27 (61,4%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 17 (38,6%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 42 (95,5%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su u 25 (59,5%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 17 (40,5%) predmeta je podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Dalje je utvrđeno da su dva predmeta vraćena na ponovni postupak i odlučivanje i nisu okončani, što čini 4,5% od ukupnog broja, od čega su u oba predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti;

2) KO Vlajkovac: ukupno podneto 94 zahteva, od čega je 28 (30%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 66 (70%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 82 (87%) predmeta u ovim postupcima pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su 26 (32%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 56 (68%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. Dalje je utvrđeno da je ukupno 12 predmeta vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje i nisu okončani, što čini 13% od ukupnog broja, od čega su dva predmeta (17%) u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 10 (83%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva drguge nacionalnosti;

3) KO Veliko Središte: ukupno je podneto 52 zahteva, od čega je 40 (77%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 12 (23%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 50 (96%) predmeta u ovim postupcima pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih je 38 (76%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 12 (24%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini su dva predmeta vraćena na ponovni postupak i odlučivanje i nisu okončana, što čini 4% od ukupnog broja, i u oba predmeta podnosioci zahteva su srpske nacionalnosti;

4) KO Vojvodinci: ukupno podneto 69 zahteva, od čega je osam (11,6%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 61 (88,4%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 68 (98,5%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih je osam (13%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 60 (87%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini je samo jedan predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje, što čini 1,5 % od ukupnog broja podnetih zahteva, a podnosilac zahteva je druge nacionalnosti;

5) KO Vršac: ukupno podneto 152 zahteva od čega je 135 (88,8%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 17 (11,2%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 135 (89%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su u 119 (88%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a u 16 (12%) predmeta su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini 17 (11%) predmeta je vraćeno na ponovni postupak i odlučivanje i nisu okončani, od kojih su u 15 predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a u dva predmeta podnosioci zahteva druge nacionalnosti;

6) KO Mali Žam: ukupno podneto 29 zahteva, od čega je 14 (48,3%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 15 (51,7%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 27 (93%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su u 14 (52%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a u 13 (48%) predmeta podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nisu okončana dva predmeta u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti, što čini 7% od ukupnog broja predmeta;

7) KO Zagajica: ukupno broji 40 zahteva, od kojih je 32 (80%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a osam (20%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 36 (90%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih je 30 (83%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a u šest (17%) predmeta su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nisu okončana četiri (10%) predmeta, od kojih je dva predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a dva predmeta gde su podnosioci zahteva druge nacionalnosti;

8) KO Izbište: ukupno podneto 118 zahteva od kojih su 110 (93%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a osam (7%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 113 (96%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su 105 (93%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a osam (7%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončano pet predmeta čiji su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, odnosno, 4% od ukupnog broja predmeta u ovoj katastarskoj opštini;

9) KO Jablanka: ukupno podneto 43 zahteva od čega je 11 (25,6%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 32 (74,4%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 35 (81%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih 11 (31%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 24 (69%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončano osam (19%) predmeta, od čega je u jednom (12,5%) predmetu podnosilac zahteva srpske nacionalnosti, a sedam predmeta (87,5%) u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti;

10) KO Kuštilj: ukupno podneto 127 zahteva od kojih su tri (2%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 124 (98%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 117 (92%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su tri predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 114 predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončano 10 predmeta čiji su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti;

11) KO Markovac: ukupno podneto 34 zahteva, od čega je četiri (12%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 30 (88%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 28 (82%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su tri (11%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 25 (89%) predmeta podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončano šest predmeta, odnosno, 18% od ukupnog broja, od čega je u jednom (17%) predmetu podnosilac zahteva srpske nacionalnosti, a pet (83%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti;

12) KO Mesić: ukupno podneto osam zahteva po kojima je postupak pravnosnažno okončan, od kojih su svi zahtevi podnosilaca drugih nacionalnosti;

13) KO Orešac: ukupno podneto 28 zahteva, od čega je 19 (68%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a devet (32%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 27 predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, a da nije okončan jedan predmet, čiji je podnosilac zahteva srpske nacionalnosti;

14) KO Pavliš: ukupno podneto 47 zahteva, od čega je 44 (94%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a tri (6%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 46 (98%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih je 43 (93,5%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a tri (6,5%) predmeta podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončan jedan predmet podnosioca zahteva srpske nacionalnosti;

15) KO Parta: ukupno podneto 29 zahteva, od čega je 21 (72%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a osam (28%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 26 (90%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih je 19 (73%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a sedam (27%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nisu okončana tri predmeta, odnosno 10% od ukupnog broja, od čega su u dva (67%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti a u jednom (33%) predmetu je podnosilac zahteva druge nacionalnosti;

16) KO Potporanj: ukupno podneto devet zahteva, od čega je sedam (78%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a dva (22%) podnosioca zahteva drugih nacionalnosti. Po svim zahtevima u ovoj katastarskoj opštini je pravnosnažno rešeno i postupci su okončani;

17) KO Sočica: ukupno podneto osam zahteva, od kojih je jedan (12,5%) podnosilac zahteva srpske nacionalnosti, a sedam (87,5%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Po svim zahtevima u ovoj katastarskoj opštini je pravnosnažno rešeno i postupci su okončani;

18) KO Šušara: ukupno podneto devet zahteva, od kojih je jedan (11%) podnosilac zahteva srpske nacionalnosti, a osam (89%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je osam predmeta u ovim postupcima pravnosnažno rešeno i okončano, a da u ovoj katastarskoj opštini nije okončan jedan (11%) predmet, čiji je podnosilac zahteva druge nacionalnosti;

19) KO Uljma: ukupno podneto 144 zahteva, od kojih su 130 (90%) podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 14 (10%) podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 138 (96%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih je 126 (91%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 12 (9%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončano šest predmeta, odnosno 4% od ukupnog broja, od čega su u četiri predmeta (67%) podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a dva (33%) predmeta u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti;

20) KO Ritiševo: ukupno podnet 71 zahtev, od kojih je 4 (6%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 67 (94%) podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. Od ukupnog broja zahteva u ovoj katastarskoj opštini, utvrđeno je da je 65 (92%)predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su u 4 (6%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 61 (94%) predmet gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. U ovoj katastarskoj opštini nije okončano šest (8%) predmeta, u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti;

21) KO Straža: ukupno podneto 26 zahteva, od čega su dva (8%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 24 (92%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Po svim zahtevima u ovoj katastarskoj opštini je pravnosnažno rešeno i postupci su okončani;

22) KO Malo Središte: ukupno podneto 13 zahteva, od kojih je jedan (8%) podnosilac zahteva srpske nacionalnosti, a 12 (92%) podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Po svim zahtevima u ovoj katastarskoj opštini je pravnosnažno rešeno i postupci su okončani;

23) KO Gudurica: ukupno podnet jedan zahtev gde je podnosilac zahteva srpske nacionalnosti i ovaj predmet je pravnosnažno rešen i postupak je okončan;

24) Uvidom u deo upisnika koji je razdvojen po godinama, i to počev od 1994. godine zaključno sa 2008. godinom, utvrđeno je da je u ovom periodu ukupno podneto 42 zahteva od od čega je 21 (50%) podnosilaca zahteva srpske nacionalnosti, a 21 podnosilaca zahteva drugih nacionalnosti. Od ovog ukupnog broja zahteva utvrđeno je da je 32 (76%) predmeta pravnosnažno rešeno i okončano, od kojih su u 17 (53%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a 15 (47%) predmeta gde su podnosioci zahteva drugih nacionalnosti. Broj neokončanih predmeta je 10, u kojima su u četiri (40%) predmeta podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, a šest (60%) u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je odredbom čl. 21. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da je pripadnicima nacionalnih manjina čl. 76. Ustava RS garantovana ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09), kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. t. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako odredbom čl. 15. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, a čl. 24. zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

Prema Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, predmet vraćanja je zemljište koje se nalazi u društvenoj svojini na dan podnošenja zahteva, a koje je oduzeto na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama („Službeni list FNRJ”, broj 22/53, „Službeni list SFRJ”, br. 10/65, „Službeni glasnik SRS”, br. 51/71 i 52/73 i „Službeni list SAPV”, br. 26/72) i zemljište konfiskovano zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda po propisima o obaveznom otkupu. Pravo na vraćanje zemljišta u svojinu imaju raniji sopstvenici, odnosno, njihovi pravni sledbenici. U slučaju kada su na zemljištu izgrađeni objekti trajnog karaktera, kao i kada je oduzeto zemljište koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona otuđeno iz društvene svojine, ranijem sopstveniku na ime naknade daje se u svojinu drugo odgovarajuće zemljište, a ako takvog zemljišta nema, odnosno, ako se ne može obezbediti, isplatiće mu se novčana naknada u visini tržišne vrednosti. U čl. 6. st. 1. ovog zakona propisano je da kada komisija nađe da je zahtev osnovan i da su ispunjeni uslovi za vraćanje oduzetog zemljišta, ranijem sopstveniku pripada pravo na povraćaj oduzetog zemljišta, a u stavu 3. da kada komisija nađe da je zahtev osnovan, a da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje oduzetog zemljišta, ranijem sopstveniku pripada pravo na naknadu u drugom odgovarajućem zemljištu, ukoliko organizacija ima takvo zemljište ili ga može obezbediti.

Prema Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine („Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 54/96 i 62/06), koji je stupio na snagu 29. jula 1992. godine, poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta u državnoj je svojini.

S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja i prirodu ovih postupaka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da ključno pitanje koje se postavlja, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, jeste da li je Ministarstvo finansija nejednako tretiralo podnosioce pritužbe u odnosu na ostala lica u postupcima vraćanje oduzetog zemljišta na teritoriji opštine Vršac, a na osnovu njihovog ličnog svojstva – nacionalne pripadnosti.

Iz rešenja Ministarstva finansija kojima su poništavana prvostepena rešenja komisije i predmeti vraćani na ponovni postupak i odlučivanje, ne može se zaključiti da je Ministarstvo finansija ovakve odluke donosilo na osnovu nacionalne pripadnosti podnosilaca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta. U obrazloženjima ovih rešenja navodi se, između ostalog, da Ministarstvo finansija pobija prvostepena rešenja zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Prema tome, imajući u vidu navode i obrazloženja Ministarstva finansija iz ovih rešenja, evidentno je da ovakvo postupanje Ministarstva finansija nije u vezi sa ličnim svojstvom podnosilaca pritužbe – nacionalnom pripadnošću.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je cenila i navode podnosilaca pritužbe da „od ukupnog broja nerešenih predmeta na teritoriji opštine Vršac, više od 70% pripada porodicama rumunske nacionalne manjine”, pa je dalje ispitala da li broj okončanih i nerešenih predmeta u ovim postupcima ukazuje na očiglednu nesrazmeru u odnosu zahteve koje su podneli pripadnici rumunske nacionalne manjine .

Iz dokaza koje je dostavila Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta za područje opštine Vršac od 7. maja 2012. godine, i to upisnika svih podnosilaca zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta, proizlazi da je od ukupnog broja zahteva koji su podneti i evidentirani u ovoj opštini, broj podnosilaca koji su srpske nacionalnosti za oko 8% veći od broja podnosilaca zahteva koji su druge nacionalnosti, s obzirom da je broj zahteva čiji su podnosioci srpske nacionalnosti 665, odnosno 54%, a broj zahteva čiji su podnosioci druge nacionalnosti 572, što čini 46% od ukupnog broja podnetih zahteva. Sa druge strane, takođe je utvrđeno da je od 1140 pravnosnažno okončanih predmeta, 517 predmeta u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti je okončano , što znači da je od ukupnog broja podnetih zahteva u kojima su podnosioci druge nacionalnosti (572), oko 90% ovih predmeta pravnosnažno okončano i rešeno.

Evidentno je takođe, iz dostavljenog upisnika, da je od ukupnog broja podnetih zahteva na ponovni postupak vraćeno i nije okončano 97 predmeta, što čini 8% od ukupnog broja predmeta, od kojih je 55 predmeta u kojima su podnosioci zahteva druge nacionalnosti, odnosno 57%, a 42 predmeta u kojima su podnosioci zahteva srpske nacionalnosti, odnosno 43%.

Ceneći ove činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da Ministarstvo finansija Republike Srbije podnosioce pritužbe nije diskriminisalo na osnovu nacionalne pripadnosti. Ovakav stav potvrđuje i činjenica da je većina ovih postupaka pravnosnažno okončana (oko 92%), dok broj nerešenih predmeta, među kojima su i predmeti podnosilaca pritužbe, ukazuje da ne postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva podnosilaca pritužbe i rešenja Ministarstva finansija kojima su poništavana rešenja prvostepenog organa uprave i predmeti vraćeni na ponovno odlučivanje.

Sa druge strane, nesporno je da postupak vraćanja oduzetog zemljišta podnosilaca pritužbe koji su u faktičkom posedu zemljišta još od 1992. godine, nakon više od 20 godina nije pravnosnažno okončan, na koji način su onemogućeni da vrše svoja imovinska prava zajemčena ustavom Republike Srbije, posebno imajući u vidu činjenicu da se radi o poljoprivrednom zemljištu koje je od bivših vlasnika oduzeto bez naknade tržišne vrednosti. Međutim, povodom ovih nepravilnosti, kao i navoda podnosilaca pritužbe „da je velika većina ovih postupaka završena u roku od nekoliko godina, da je Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ mogao da reši upravnu stvar na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da one ne spadaju u nadležnost ovog državnog organa.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da Ministarstvo finansija Republike Srbije nije diskriminisalo podnosioce pritužbe na osnovu nacionalne pripadnosti.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba M. J. D. i V. R. B. protiv Ministarstva finansija zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top