Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M.J. protiv poslodavca TS zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti rada • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M.J. protiv poslodavca TS zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti rada

br. 07-00-156/2015-02  datum: 7. 7. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo M. J. iz B. zbog odluke poslodavca „T. S.” a.d. B., kojom se propisuju uslovi za stimulativni odlazak zaposlenih, odnosno, uslova da se za stimulativni odlazak mogu prijaviti zaposleni koji sledeće godine pune 65 godina života i imaju najmanje 15 godina staža osiguranja. U izjašnjenju je navedeno da je interes privrednog društva „T. S.” da se personalna, profesionalna i starosna struktura zaposlenih unapredi, a da je jedan od načina dobrovoljni odlazak određenih kategorija zaposlenih, koji imaju mogućnost da u radnom odnosu ostanu duži period, stimuliše putem ostvarivanja prava na jednokratnu isplatu. U toku postupka utvrđeno je da je „T. S.” a.d. B. doneo o Odluku uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B. kojom je određeno da pravo na stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzeća omogući zaposlenima koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za odlazak u starosnu penziju, sa propisivanjem izuzetka za zaposlene koji u 2015. godini pune 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. „T. S.” a.d. je obezbedio određenim kategorijama zaposlenih mogućnost da napuste preduzeće uzimanjem određenih stimulansa, odnosno, pružanjem finansijskih podsticaja, kako bi ostvarili cilj koji najviše odgovara potrebama i materijalnim mogućnostima privrednog društva. S obzirom na činjenicu da „T. S.” a.d. ima ograničena novčana sredstva i da mu nije u finansijskom interesu da pruža podsticaj zaposlenima koji će svakako po sili zakona otići u penziju do kraja tekuće godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju postoji srazmera između propisane mere i cilja koji se merom postiže. Zbog toga je dato mišljenje da utvrđivanjem kriterijuma i uslova u Odluci o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B, br. 106148/3-2015 od 24. marta 2015. godine, privredno društvo „T. S.” a.d. B. nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio M. J. iz B. zbog odluke poslodavca „T. S.” a.d. B, kojom su propisani uslovi za stimulativni odlazak zaposlenih.

1.2. U pritužbi je naveo:

– da je „T. S.” u martu 2015. godine doneo odluku kojom su propisani uslovi za stimulativni odlazak zaposlenih;

– da je propisano da se za stimulativni odlazak mogu prijaviti zaposleni koji počev od sledeće godine pune 65 godina života, a koji će dobiti jednokratnu isplatu koja iznosi od 650 do 800 evra po godini provedenoj u JPTT i T;

– da on u ovoj godini puni 65 godina i ima manje od 40 godina radnog staža, te da mu je ovakvim propisivanjem uslova uskraćena mogućnost da se prijavi za stimulativni odlazak;

– da je ovom odlukom diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

1.3. Uz pritužbu je podnet deo Odluke o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje P. Ć, generalnog direktora „T. S.” a.d. B.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu koje je dostavio D. Đ, direktor funkcije za pravne poslove „T. S.” a.d. B, između ostalog, navedeno je:

– da su Odlukom o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B. utvrđene kategorije zaposlenih u odnosu na period kada stiču uslov za odlazak u penziju, godine života, dužinu staža osiguranja i zdravstveno stanje, čiji se prestanak radnog odnosa stimuliše pravom na jednokratnu isplatu;

– da su stimulisali dobrovoljni odlazak u odnosu na određene kategorije zaposlenih u smislu afirmativne mere, dok je položaj zaposlenih čiji se odlazak ne stimuliše ostao nepromenjen, odnosno nije im uskraćeno pravo niti im je nametnuta neka obaveza;

– da shodno tački 2. stavu 1. alineji 1. navedene Odluke korisnici sredstava, tj. jednokratne isplate za stimulisanje dobrovoljnog odlaska mogu biti zaposleni koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za odlazak u starosnu penziju, izuzev zaposlenih koji u 2015. godini pune 65 godina života i imaju najmanje 15 godina staža osiguranja;

– da je izuzetak u pogledu zaposlenih koji pune 65 godina i imaju najmanje 15 godina staža osiguranja propisan u cilju racionalizacije sredstava opredeljenih Poslovnim planom (budžetom) „T. S.” a.d. B. za ovu namenu, s obzirom na činjenicu da će im radni odnos u 2015. godini prestati u skladu sa čl. 175. st. 1. t. 2. Zakona o radu;

– da je interes privrednog društva „T. S.” da se personalna, profesionalna i starosna struktura zaposlenih unapredi, a da je jedan od načina dobrovoljni odlazak određenih kategorija zaposlenih koji bi u radnom odnosu imali mogućnost da ostanu duži period stimuliše putem ostvarivanja prava na jednokratnu isplatu;

– da su sredstva za ovu namenu ograničena i da „T. S.” nema interes da na taj način stimuliše odlazak zaposlenih kojima radni odnos prestaje po Zakonu u radu u određenom kratkom roku, odnosno u 2015. godini;

– da se ovako postavljen izuzetak zasniva na zakonskim uslovima za prestanak radnog odnosa, a ne na starosnom dobu ili drugom ličnom svojstvu;

– da će M. J. u periodu do navršene 65. godine života ostvariti zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, kao i otpremninu pri odlasku u penziju u visini tri zarade koje je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine, a prema Kolektivnom ugovoru ostvaruje se pravo na otpremninu u visini dve zarade.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljena Odluka o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B., br. 106148/3-2015 od 24. marta 2015. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Odluku o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B, br. 106148/3-2015 od 24. marta 2015. godine, utvrđeno je da se odlukom određuju uslovi i kriterijumi stimulisanja dobrovoljnog odlaska iz preduzeća, u cilju unapređenja personalne, profesionalne i starosne strukture zaposlenih i poboljšanja produktivnosti rada. U tački 2. Odluke, određeno je da korisnici sredstava mogu biti samo zaposleni koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, i to:

– zaposleni koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za odlazak u starosnu penziju, izuzev zaposlenih koji u 2015. godini pune 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja,

– zaposleni koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za odlazak u prevremenu penziju,

zaposleni koji imaju najmanje 50 godina života i 25 godina ukupnog radnog staža, od čega najmanje 10 godina u PTT sistemu Srbije i Društvu,

– zaposleni kojima je izveštajem službe medicine rada konstatovano postojanje teže bolesti, a ne pripadaju korisnicima iz alineje 1-3 i 5,

– zaposleni sa zdravstvenim smetnjama koji su raspoređeni na drugo radno mesto zbog smanjenja radne sposobnosti, a ne pripadaju korisnicima iz alineje 1-4.

Tačkom 5. Odluke propisane su visine jednokratne isplate u odnosu na predviđene kategorije zaposlenih i godina radnog staža, dok su tačkom 6. predviđena dodatna prava za korisnike sredstava, koja se odnose na različite iznose pojedinačnih bonusa u odnosu na vreme podnošenja prijave, godine staža i druge uslove. U tački 9. određen je redosled isplate sredstava, pa tako prioritet imaju zaposleni koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za penziju, zatim zaposleni koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za prevremenu penziju i dr.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila  je navode iz pritužbe i izjašnjenja,  dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Preporuka Međunarodne organizacije rada br. 162 koja se odnosi na starije radnike i na sve radnike koji se susreću sa teškoćama pri zapošljavanju i radu zbog činjenice da su stariji, obavezuje sve države članice da spreče diskriminaciju starijih radnika i da promovišu princip jednakosti bez obzira na godine života radnika.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 23. propisana je zabranu diskriminacije na osnovu starosnog doba, dok su odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.6. Zakon o radu zabranjuje svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

3.7. Za odlučivanje u ovom predmetu, od značaja su i odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima je regulisano pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju. Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja i 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja. Izuzetno od ove odredbe, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši: u 2015. godini 60 godina i šest meseci života; u 2016. godini 61 godinu života; u 2017. godini 61 godinu i šest meseci života; u 2018. godini 62 godine života; u 2019. godini 62 godine i šest meseci života; u 2020. godini 63 godine života; u 2021. godini 63 godine i dva meseca života; u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života; u 2023. godini 63 godine i šest meseci života; u 2024. godini 63 godine i osam meseci života; u 2025. godini 63 godine i deset meseci života; u 2026. godini 64 godine života; u 2027. godini 64 godine i dva meseca života; u 2028. godini 64 godine i četiri meseca života; u 2029. godini 64 godine i šest meseci života; u 2030. godini 64 godine i osam meseci života; u 2031. godini 64 godine i deset meseci života. Odredbom čl. 19 b propisano je da osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Izuzetno od navedenog člana, osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši: u 2015. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života (muškarac), odnosno 36 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 54 godine i četiri meseca života (žena); u 2016. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života (muškarac), odnosno 37 godina staža osiguranja i 55 godina života (žena); u 2017. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života (muškarac), odnosno 37 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života (žena); u 2018. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina života (muškarac), odnosno 38 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života (žena); u 2019. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (muškarac), odnosno 38 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 57 godina života (žena); u 2020. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (muškarac), odnosno 39 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (žena); u 2021. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života (muškarac), odnosno 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (žena); u 2022. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (muškarac), odnosno 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života (žena); u 2023. godini 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života (muškarac), odnosno 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (žena).

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je „T. S.” a.d. B. utvrđivanjem uslova i kriterijuma u Odluci o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B, povredio načelo jednakih prava i obaveza, odnosno, da li je diskriminisalo podnosioca pritužbe na osnovu starosnog doba.

3.9. Odlukom privrednog društva „T. S.” a.d. B. da pravo na stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzeća omogući zaposlenima koji u 2015. godini ispunjavaju uslov za odlazak u starosnu penziju, sa propisivanjem izuzetka za zaposlene koji u 2015. godini pune 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja,  očigledno su u nejednak položaj stavljeni zaposleni koji su u 2015. godini napunili 65 godina i imaju najmanje 15 godina staža osiguranja, u odnosu na druge zaposlene koji ispunjavaju uslove za penziju, a nisu navršili 65 godina života.

3.10. Da bi se ocenilo da li je povređeno načelo jednakih prava i obaveza propisivanjem da zaposleni koji u 2015. godini pune 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja nemaju pravo na stimulisanje dobrovoljnog odlaska, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se ovim zaposlenima uskrati mogućnost na stimulisanje dobrovoljnog odlaska. Saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li se cilj može postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se tom merom ostvaruje.

3.11. Nesporno je da je „T. S.” a.d. B. ima pravo da uređuje svoju poslovnu politiku i da utvrđuje određene stimulativne mere za zaposlene. U izjašnjenju je navedeno da je interes „T. S.” da se personalna, profesionalna i starosna struktura zaposlenih unapredi, a da je jedan od načina da se to ostvari i dobrovoljni odlazak određenih kategorija zaposlenih, koji bi imali mogućnost da u radnom odnosu ostanu duži period, koji su na ovaj način stimulisani. Takođe, u tački 1. Odluke navedeno je da se uslovi utvrđuju sa ciljem unapređenja personalne, profesionalne i starosne strukture zaposlenih i poboljšanja produktivnosti rada. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovaj cilj poslodavca dopušten i opravdan.

3.12. Dalje je potrebno utvrditi da li se ovaj cilj može postići preduzetom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzete mere i cilja koji se merom ostvaruje. Najpre, u izjašnjenju privrednog društva navedeno je da su sredstva namenjena za stimulativni odlazak ograničena i da zbog činjenice da zaposlenima koji u ovoj godini pune 65 godina, radni odnos prestaje po Zakonu o radu u određenom kratkom roku, te da poslodavac nema interes da stimuliše odlazak ove kategorije zaposlenih. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o radu propisano da radni odnos, između ostalog, prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ukoliko se zaposleni i poslodavac drugačije ne sporazumeju. Ova zakonska odredba podrazumeva da zaposleni ima mogućnost da i posle 65 godina života i 15 godina staža nastavi rad ukoliko se tako sporazume sa poslodavcem. Ukoliko to nije slučaj, ispunjenjem ovih uslova zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona. S druge strane, ispunjavanje uslova za ostvarivanje prava na penziju po propisima penzijskog i invalidskog osiguranja, ne predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu po sili zakona. Iz svega navedenog, jasno proizlazi da se privredno društvo „T. S.” odlučilo da stimuliše raniji odlazak onih zaposlenih koji u tekućoj godini ne ispunjavaju uslove za prestanak radnog odnosa, u skladu sa odredbama Zakona o radu, sa ciljem povećanja broja zaposlenih određene starosne strukture i zdravstvenog stanja koji odlaze iz preduzeća. Takav zaključak proizlazi i iz sagledavanja drugih kategorija zaposlenih koji imaju pravo na stimulisanje dobrovoljnog odlaska, jer je ova mogućnost uvedena na primer i za zaposlene koji ispunjavaju uslove za prevremenu penziju, koji imaju određene zdravstvene smetnje i oboljenja, kao i najmanje 50 godina života i 25 godina staža.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovo razlikovanje ima objektivno i razumno opravdanje. Naime, privredno društvo „T. S.” a.d. B. u svojstvu poslodavca, u skladu sa svojim ovlašćenjima i mogućnostima, ima pravo da određuje kategorije zaposlenih kojima želi i može da pruži određene povlastice. Ovo je mogućnost koju poslodavac ima, ali ne i obaveza, pa je pravo svakog poslodavca da odluči u kojim slučajevima i pod kojim uslovima će omogućiti da pojedine kategorije zaposlenih imaju određene povlastice, u skladu sa poslovnom politikom i finansijskim mogućnostima. S druge strane, ovakav podsticaj predstavlja mogućnost za zaposlene koji žele da prekinu radni odnos pre sticanja uslova za prestanak radnog odnosa prema Zakonu o radu, da im se to omogući pružanjem novčanih podsticaja. Takođe, analiza teksta odluke nedvosmisleno ukazuje da je ovo ponuda poslodavca namenjena određenim kategorijama zaposlenih, da se odnosi na dobrovoljni odlazak, a zaposleni nisu u obavezi da prihvate podsticajne mere. Samim tim i „T. S.” ima pravo da u cilju unapređenja personalne, profesionalne i starosne strukture zaposlenih i poboljšanja produktivnosti rada, pruži određene podsticaje za odlazak nekoliko kategorija zaposlenih, ali i da te podsticaje ograniči shodno finansijskim mogućnostima. S tim u vezi, „T. S.” a.d. odredio je nekoliko kategorija zaposlenih kojima je ponuđena mogućnost da napuste preduzeće, uz određene stimulanse, odnosno pružanje finansijskih podsticaja, kako bi ostvario cilj koji najviše odgovara potrebama i materijalnim mogućnostima privrednog društva.

S obzirom na činjenicu da „T. S.” a.d. ima ograničena novčana sredstva i da mu nije u finansijskom interesu da pruža podsticaj zaposlenima koji će svakako po sili zakona otići u penziju do kraja tekuće godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u konkretnom slučaju postoji srazmera između propisane mere i cilja koji se merom postiže, posebno ako se ima u vidu i činjenica da će podnosilac pritužbe ostvarivati sva prava iz radnog odnosa do odlaska u penziju.

3.13. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da utvrđivanjem kriterijuma i uslova za stimulisanje dobrovoljnog odlaska zaposlenih, M. J. nije diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

4. MIŠLjENjE

Utvrđivanjem kriterijuma i uslova u Odluci o uslovima i kriterijumima za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz „T. S.” a.d. B., br. 106148/3-2015 od 24. marta 2015. godine, privredno društvo „T. S.” a.d. B. nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba M.J. protiv poslodavca TS zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba u oblasti rada Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top