Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M.M. iz I. protiv nedeljnog lista S.N. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti informisanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M.M. iz I. protiv nedeljnog lista S.N. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti informisanja

del. br. 330 datum: 14. 2. 2013.

 

MIŠLjENjE BR. 512/2012

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. M. iz I, majke maloletnog U. M, protiv nedeljnog lista „S. n.” i novinarke Z. G. S. a povodom njenog teksta „Poljuljana bezbednost dece?” koji je objavljen u „S. n.” 31. oktobra 2012. godine.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. M, majka maloletnog U. M, povodom teksta novinarke Z. G. S. „Poljuljana bezbednost dece?”, koji je objavljen u listu „S. n.” 31. oktobra 2012. godine.
1.2. U pritužbi je navedeno:

– da tekst „Poljuljana bezbednost dece?” sadrži informacije kojima se omalovažavaju osobe sa invaliditetom i ukazuje da inkluzivna nastava ima i svoje naličje;
– da se sintagmom „roditelji 25 dece presavili papir” ukazuje da su roditelji podneli tužbu protiv podnositeljke pritužbe, iako su roditelji učenika i učenica Osnovne škole „D. J.” u I. podneli pritužbu direktoru škole;
– da je u antrfileu „Izostali asistenti” novinarka Z. G. S. dala svoju interpretaciju događaja u OŠ „D. J.” u I, i to tako što tvrdi da je inkluzivno obrazovanje način da se popuni broj dece u redovnim školama. Takođe, novinarka je istakla i da nastavnici nisu obučeni za rad sa „ovom decom”, tvrdeći da je uslov za inkluzivno obrazovanje postojanje asistenata. U okviru istog teksta ona je navela i da samo desetak kilometara od I. postoji škola „M. P.” u kojima se iz dece izvlači njihov maksimum i gde osposobljavaju decu za samostalan život;
– da je sadržinom ovog antrfilea novinarka Z. G. S. omalovažila prednosti inkluzivnog obrazovanja i poslala poruku čitaocima da je „invaliditet” problem;
– da je jedini pozitivan navod antrfilea citirana izjava maloletnog U. M, koji je tokom intervjua direktora škole i novinarke lista „S. n.” ušao u direktorovu kancelariju i umiljato rekao „radujem se što su se drugari vratili u školu”;
– da novinarka Z. G. S. treba da bude svesna svoje odgovornosti i uticaja na javnost, s obzirom da mediji imaju presudni uticaj na kreiranje javne svesti, pa i na odnos društva prema osobama sa invaliditetom.

1.3. Uz pritužbu podnositeljka je dostavila članak „Poljuljana bezbednost dece?”, sa antrfileom „Izostali asistenti”, objavljen u listu „S. n.” 31. oktobra 2012. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izjašnjenja lista „S. n.” od glavnog i odgovornog urednika ovog lista Ž. N. i novinarke lista „S. n.” Z. G. S.

1.5. U izjašnjenju glavnog i odgovornog urednika lista „S. n.” na pritužbu podnositeljke, između ostalog je navedeno:

– da uređivačka politika „S. n.” ne dopušta tekstove kojima se omalovažavaju osobe sa invaliditetom, već se, naprotiv, nizom članaka pratila inkluzija u obrazovanju,
– da je obaveza lista „S. n.”, kao nosioca javnog informisanja, da ukazuje i na probleme u praksi, a očigledno je da je u OŠ „D. J.” u I. došlo do, najblaže rečeno, nesvakidašnje situacije, o čemu je javnost informisana tekstom „Poljuljana bezbednost dece?” objavljenog 31. oktobra 2012. godine,
– da nije tačna tvrdnja iz pritužbe da je novinarka Z. G. S. omalovažila prednosti inkluzivnog obrazovanja i poslala poruku čitaocima da je invaliditet problem,
– da je u tekstu jasno navedeno da su roditelji učenika i učenica OŠ „D. J.” iz I. „presavili papir i napisali obaveštenje direktoru”, odnosno, da se ne ukazuje da su tužili podnositeljku pritužbe,
– da su neprihvatljivi zaključci i kvalifikacije podnositeljke pritužbe koja zaobilazi delove teksta vezane za odgovornost porodice i društva, kao i poruku, na kraju teksta, da sva deca imaju pravo na bezbrižno detinjstvo,
– da će list „S. n.” nastaviti da prati proces inkluzije u obrazovanju, ali će ukazivati i na neke složene situacije iz prakse, bez namere da omalovažava prednosti inkluzivnog obrazovanja,
– da je list „S. n.” prepoznatljiv po uređivačkoj koncepciji koja neguje multikulturalnost i poštovanje različitosti, te da su u saradnji sa nadležnim organima organizovali niz projekata iz različitih oblasti društvenog života.

1.6. U izjašnjenju novinarke Z. G. S, između ostalog je navedeno:

– da se novinarskim pozivom profesionalno bavi 35 godina i da za to vreme nije bilo pritužbi na njen rad, odnosno, tekstove koje je pisala,
– da je cilj teksta „Poljuljana bezbednost dece?” sprečavanje veoma neprijatnih situacija u OŠ „D. J.” u I,
– da, kao novinarka, ima zadatak da pokrene društvenu zajednicu da nešto urade, poprave, dograde, jer kada se nešto ružno dogodi, onda je kasno,
– da su objavljene izjave svih aktera, spomenutih u tekstu, sem podnositeljke pritužbe koja nije želela da komentariše događaj,
– da tekst „Poljuljana bezbednost dece?” ne omalovažava prednosti inkluzivnog obrazovanja, te da je o deci sa smetnjama u razvoju, tokom proteklih decenija, na desetine puta afirmativno pisala, o čemu je upoznata i podnositeljka pritužbe,
– da u demokratskom društvu, kao novinarka, ima pravo da iznese lični stav, što je učinila sadržinom antrfilea „Izostali asistenti”,
– da se lični stav, izražen u antrfileu, odnosi na inkluziju uopšte i stav zajednice prema natalitetu i deci, te da ne mora o inkluziji da misli na isti način kao i podnositeljka pritužbe, odnosno, da je inkluzija super rešenje, Bogom dano i da ne može da se unapređuje,
– da se u svom radu uvek rukovodila principom da je istina bolja od najmanje laži, naročito kada su deca u pitanju, te da smatra da je bezbednost dece u OŠ „D. J.” u I. pod znakom pitanja,
– da se, ukoliko je tekstom bilo koga uvredila, izvinjava u svoje ime i u ime mališana koji se istraumirani vraćaju iz škole.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je 31. oktobra 2012. godine u listu „S. n.” objavljen prilog novinarke Z. G. S. „Poljuljana bezbednost dece?” sa antrfileom „Izostali asistenti”.

2.2. Uvidom u ovaj prilog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da se tekst „Poljuljana bezbednost dece” odnosi na situaciju koja je nastala u OŠ „D. J.” u I. nakon što su roditelji 25 učenika/ca jednog odeljenja petog razreda odbili da njihova deca tri dana pohađaju školsku nastavu. U tekstu je navedeno da su roditelji doneli ovakvu odluku smatrajući da učenik ovog odeljenja, dete sa smetnjama u razvoju, ugrožava bezbednost njihove dece. Informacije u tekstu iznete su u vidu izjava roditelja učenika/ca ovog odeljenja i direktora OŠ „D. J.” iz I, dok je navedeno da majka deteta sa smetnjama u razvoju nije želela da govori za novine.

2.3. Prilog se, pored teksta „Poljuljana bezbednost dece?”, sastoji i od antrfilea „Izostali asistenti” u kojem novinarka Z. G. S. daje svoje mišljenje o inkluziji u obrazovanju, te navodi da su se vlasti zbog „bele kuge” dosetile da prazne školske klupe u redovnim školama popune uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju u redovnu nastavu. Nadalje, navodi da je to sve lepo zamišljeno, ali da država nije obezbedila uslove za sprovođenje inkluzije, odnosno, asistente, jer nastavnici u redovnim školama nisu obučeni za rad „sa ovom decom”, usled čega ostala deca „nisu u mogućnosti da prate nastavni plan i program”. Pored toga, novinarka navodi da u blizini I. postoje škole koje se bave edukacijom dece sa smetnjama u razvoju, te da je opština I. obezbedila deci besplatan prevoz do škole „M. P.” u N. S, ali da su se pojedini roditelji, i pored ovih mogućnosti, odlučili da upisuju decu sa smetnjama u razvoju u redovne škole, „jer im, kako kažu, zakon to dozvoljava i veruju da njihova deca mogu da savladaju njima prilagođeno gradivo”. Na kraju antrfilea novinarka Z. G. S. navodi da deca sa smetnjama u razvoju „nisu kriva za svoj problem i svoje ponašanje”, već da odgovornost snose porodica i društvo koji treba da brinu o svoj deci, „za ono što ta deca rade ili ne rade, i da sagledaju do kakvih posledica to može dovesti”, jer sva deca imaju pravo na bezbrižno detinjstvo.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i prilog objavljen u listu „S. n.” – tekst „Poljuljana bezbednost dece?” i antrfile „Izostali asistenti” od 31. oktobra 2012. godine.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje, te je država, stoga, dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja gde je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Komitet za prava deteta na 43. zasedanju, 2006. godine, doneo je Generalni komentar br. 9. – Prava deteta sa smetnjama u razvoju (u daljem tekstu: komentar br. 9.). Komentar br. 9. predviđa da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i one na osnovu smetnje u razvoju. Navodi se važna činjenica da društveno obeležavanje, strahovi, prezaštićenost, negativni stavovi, zablude i preovlađujuće predrasude protiv dece sa smetnjama u razvoju dovode do marginalizacije i otuđivanja dece sa smetnjama u razvoju. Takođe se određuje da učestala praksa ograničavanja dece sa smetnjama u razvoju na aktivnosti koje su posebno organizovane i namenjene za njih vodi daljoj marginalizaciji i povećava osećaj izolovanosti dece sa smetnjama u razvoju. Stoga, Komitet za prava deteta u komentaru br. 9. napominje da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isključivanja iz opšteg obrazovnog sistema.

3.5. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da, ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Međutim, u konkretnom slučaju je značajan i čl. 8. koji se odnosi na podizanje svesti, u kojem je, između ostalog, propisano da se države obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere kojima bi se podigla svest u celom društvu o osobama sa invaliditetom, da se bore protiv stereotipa, predrasuda i štetne prakse u odnosu na osobe sa invaliditetom. Sa tim ciljem ove mere obuhvataju, pored ostalog, pokretanje i nastavljanje efikasnih kampanja za upoznavanje javnosti s ciljem negovanja osetljivosti za prava osoba sa invaliditetom, podsticanje na svim nivoima obrazovnog sistema, uključujući i kod dece od malih nogu, ponašanje koje uvažava prava osoba sa invaliditetom. Ovim merama je obuhvaćeno i podsticanje svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu sa ciljem ove Konvencije, odnosno da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Odredbom čl. 24. Konvencije, propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, kao i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da će, u ostvarivanju prava na obrazovanje, države obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, na osnovu invaliditeta, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.

3.6. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 26. st. 1. zabranjeno postupanje protivno načelu jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Zakon u čl. 6. propisuje da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje a u st. 3. i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim zakonom. Prava učenika propisana su čl. 103. tako da su ustanova i zaposleni dužni da obezbede ostvarivanja ovih prava, gde je, pored drugog naročito istaknutog, navedeno i uvažavanje ličnosti, zaštita od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ali i ostvarivanje svih prava učenika, prava na zaštitu i pravično postupanje škole prema učeniku i kada povredi obavezu utvrđenu ovim zakonom.

3.9. Čl. 41. st. 3. Zakona o javnom informisanju propisana je zaštita maloletnika, te je određeno da se u javnim glasilima maloletnik ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes.
Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Poverenica najpre konstatuje da su različita nadležna tela i institucije dala definiciju inkluzivnog obrazovanja i njegovog značaja za napredovanje i edukaciju dece sa smetnjama u razvoju. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u „Smernicama za uključivanje” definiše inkluzivno obrazovanje kao proces sagledavanja i odgovora na različite potrebe svih učenika/ca kroz veće učešće u učenju, kulturama i zajednicama, kao i smanjenje isključivanja unutar i iz obrazovanja. Inkluzivno obrazovanje, stoga, podrazumeva promene i prilagođavanja u sadržaju, pristupima, strukturama i strategijama, uz zajedničku viziju koja obuhvata svu decu unutar odgovarajućeg starosnog raspona, kao i ubeđenje da na redovnom sistemu leži odgovornost za obrazovanje sve dece.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su tokom prethodnih decenija rađena brojna istraživanja na temu inkluzivnog obrazovanja i uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u sistem redovnog školovanja, te da su rezultati ovakvih istraživanja pokazali višestruku korist inkluzivnog obrazovanja. Tako, deca sa smetnjama u razvoju koja su pohađala redovnu nastavu imaju mogućnost uspostavljanja prijateljstava i osećaja prihvaćenosti što doprinosi njihovom neophodnom uključivanju u redovne tokove života, kao i osamostaljivanju i razvijanju osećaja samopoštovanja; učenje u prirodnoj vršnjačkoj grupi; osposobljenost za uključivanje u život i rad; osnaživanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju da im deca budu prihvaćena od strane zajednice u kojoj žive; povećanje kompetencije nastavnika i profesora; restruktuiranje prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika/ca; uspostavljanje saradnje i timskog rada među učenicima i nastavnicima; prihvatanje različitosti kao normalne pojave; izlaženje u susret potrebama svih učenika; prihvatanje i podržavanje različitih stilova i tempa učenja; osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz strategije podrške i podučavanja kao i potpuna iskorišćenost svih ljudskih potencijala u društvu .

3.12. Analizom teksta „Poljuljana bezbednost dece?” Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je tekst napisan objektivno, ističući u prvi plan citirane izjave učesnika događaja u OŠ „D. J.” u I, odnosno, roditelja učenika/ca i direktora škole, bez isticanja ličnih stavova i mišljenja autorke teksta.

3.13. Što se tiče antrfilea „Izostali asistenti” Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovim tekstom čitaocima i čitateljkama upućena poruka da je inkluzija u obrazovanju u našim školama još uvek nedovoljno dobro rešenje, da deca sa smetnjama u razvoju treba da pohađaju tzv. „specijalne škole” u kojima će raditi u malim grupama, da nastavnici koji rade u redovnim školama nisu osposobljeni za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, te da je invaliditet problem koji utiče na ponašanje dece sa smetnjama u razvoju, usled čega može doći do negativnih posledica.

3.14. Poverenica smatra da je navod iz izjašnjenja novinarke Z. G. S, da novinari ne smeju da žmure pred dešavanjima u društvu koja nisu uvek prijatna, potpuno ispravan i nesporan, ali ističe da mediji, istovremeno, imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiraju stavove javnosti o različitosti i osetljivim društvenim grupama. Autorka teksta stavom da „deca sa smetnjama u razvoju nisu odgovorna za svoj problem” šalje poruku čitaocima da je ovaj vid invaliditeta problem. Poverenica stoji na stanovištu da ovakva poruka doprinosi podržavanju ideje da decu sa smetnjama u razvoju treba izolovati iz sistema redovnog školovanja kako svojim ponašanjem ne bi ometala nastavu i ugrožavala bezbednost dece bez smetnji u razvoju.

3.15. Po pitanju navoda iz izjašnjenja autorke teksta Z. G. S. da ima pravo na svoje lično mišljenje i stav, Poverenica smatra da novinari svakako imaju pravo i treba da iznose kritička mišljenja o događajima u društvu, ali da istovremeno treba da istražuju i edukuju se o značaju i objektivnim razlozima za uvođenje novih metoda i postupaka, kao što je inkluzija u obrazovanju. Tako, Poverenica smatra da je neprihvatljiv stav izražen u antrfileu da nastavnici u redovnim školama nisu obučeni za rad sa „ovom decom”, jer nisu završili defektološki ili neki drugi fakultet. Naime, Poverenica smatra da su nastavnici edukovani za rad sa decom i vođenje nastave, da imaju mogućnost da unapređuju svoj rad i uvedu sve pedagoške inovacije u inkluzivnom modelu, kao i da relevantna istraživanja pokazuju da nema ni jednog dokaza da deca bez razvojnih teškoća bivaju zanemarena u ovakvom modelu rada .

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da škole i druge obrazovne institucije imaju obavezu da pruže zaštitu učenicima od svih oblika vršnjačkog nasilja, ali i da obezbede razumevanje različitosti, toleranciju i adekvatnu pripremu svih učenika/ca za učenje i rad u vršnjačkoj zajednici. Navodom u izjašnjenju novinarke Z. G. S. da se izvinjava u ime dece koja se istraumirana vraćaju iz škole, autorka podržava stereotipne stavove vezane za decu sa smetnjama u razvoju, i stav da im je neophodno „specijalno obrazovanje” zbog opasnosti koju predstavljaju po decu bez smetnji u razvoju. Stoga, svaki tekst koji izražava negativan stav o procesu inkluzije u obrazovanju doprinosi otežavanju normalnog života dece sa smetnjama u razvoju, osnaživanju njihovog potencijala i potencijala njihovih porodica, te omogućavanju učenja i razvoja dece u prirodnoj vršnjačkoj sredini.

3.17. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su mediji moćno sredstvo u širenju tolerancije i podsticanju prava na jednake mogućnosti i suzbijanju diskriminacije. Uverena da je objavljivanje spornog teksta rezultat nedovoljnog poznavanja značaja inkluzivnog obrazovanja i međunarodnih i domaćih standarda u oblasti ravnopravnosti, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će “S. n.” nastojati da, kroz priloge koje objavljuju, razvijaju svest o ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na decu sa smetnjama u razvoju.

4. MIŠLjENjE

Antrfile „Izostali asistenti”, objavljen u okviru priloga „Poljuljana bezbednost dece?” u listu „S. n.” 31. oktobra 2012. godine, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje listu „S. n.” da više ne objavljuje priloge kojima se omalovažava značaj inkluzivnog obrazovanja i podržavaju predrasude prema deci sa smetnjama u razvoju, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na decu sa smetnjama u razvoju i njihovom isključivanju iz redovnih tokova društvenog života.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba M.M. iz I. protiv nedeljnog lista S.N. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti informisanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top