Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. M. iz I. protiv OŠ D. J. iz I. zbog diskriminacije učenika sa smetnjama u razvoju • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. M. iz I. protiv OŠ D. J. iz I. zbog diskriminacije učenika sa smetnjama u razvoju

del. br. 07-00-00400/2012-01 datum: 12. 3. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

doneto u postupku povodom pritužbe M. M. iz I, majke maloletnog U. M, koja je podneta protiv Osnovne škole „D. J.” iz I. i direktora škole J. K, povodom izjava direktora škole, objavljenih u više medija, nakon događaja vezanih za ispisivanje određenog broja dece iz odeljenja koje pohađa U. M.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. M, majka maloletnog U. M, povodom izjava direktora OŠ „D. J.” iz I, objavljenih na RT I, S. televiziji, RT Vojvodina, televiziji B92 i nedeljniku „S. n.”, a nakon događaja koji su rezultirali ispisivanjem nekoliko dece iz odeljenja koje pohađa U. M.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je direktor OŠ „D. J.” iz I. 29. oktobra 2012. godine, dao nekoliko izjava za RT I, S. televiziju i RT Vojvodina, televiziju B92 i nedeljnik „S. n.”;
– da su direktorove izjave nekorektne prema osobama sa invaliditetom, čime je ugrozio mogućnost da U. M. nastavi započeto školovanje u OŠ „D. J.” iz I.;
– da je ovim izjavama direktor škole pokazao neprepoznavanje razlike između pojmova i zadataka personalnog asistenta, pedagoškog asistenta i ličnog pratioca, te da je za dete sa smetnjama u razvoju koristio termine: „takvog jednog dečaka”, „dečaka sa posebnim potrebama”, „deca sa teškim oštećenjima” i sl.;
– da je direktor izneo lični stav, kao i stav kolektiva škole kojom rukovodi, da je „zakon kriv što su deca sa teškim oštećenjem u redovnom sistemu obrazovanja”, te da roditeljima treba oduzeti pravo na odluku da li će njihova deca sa smetnjama u razvoju da pohađaju redovnu školu, već da takvu odluku treba prepustiti stručnjacima;
– da je direktor škole izneo lične stavove kojim tvrdi da su prosvetni radnici humanisti, da je za decu sa smetnjama u razvoju najbolje da pohađaju specijalna odeljenja, te da se proces socijalizacije sprovodi njihovim uključivanjem u neke od likovnih ili muzičkih radionica radi privremenog druženja sa decom bez smetnji u razvoju;
– da je direktor škole, takođe, izjavio da je potrebna posebna edukacija nastavnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, kao i da su ostali učenici i učenice iz odeljenja U. M. uskraćeni za kvalitetnije obrazovanje;
– da iz izjava direktora J. K. proizlazi da se nije potrudio da se informiše o prednostima inkluzivnog obrazovanja, već svoje stavove bazira na U. nemogućnostima, a ne potencijalima;
– da je cilj medijske hajke da se U. ispiše iz OŠ „D. J.” u I;
– da je direktor škole, svojim stavovima, indirektno podržao roditelje koji su ispisali decu iz škole, te da je „teško optužio” U. M. za fizičko, psihičko i seksualno uznemiravanje drugih učenika;
– da je podnositeljka pritužbe ovakve televizijske i novinske priloge doživela kao pritisak koji joj može izazvati dodatne zdravstvene probleme.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen spisak internet stranica na kojima se mogu pogledati izjave direktora OŠ „D. J.” u I.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje J. K, direktora OŠ „D. J.” u I.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

– da se 2012. godine u peti razred OŠ „D. J.” u I, upisao U. M, dete sa smetnjama u razvoju, koji je raspoređen u odeljenje u kojem ima najmanje evidentiranih problema sa učenjem i vladanjem;
– da su nastavnici, nakon upisivanja učenika sa smetnjama u razvoju, započeli sa prilagođavanjem svog rada, i to pre nego što je urađen predagoški profil učenika i IOP;
– da su stručni saradnici, direktor i odeljenski starešina, prvog dana nastave, upoznali učenike V-4 odeljenja sa novim učenikom koji ima smetnje u razvoju. O dolasku učenika sa smetnjama u razvoju nastavnici ove škole upoznati su tokom priprema za početak školske 2012/2013 godine, a roditelji učenika V-4 odeljenja na prvom roditeljskom sastanku početkom septembra 2012. godine. Navedeno je da je i podnositeljka pritužbe prisustvovala ovom roditeljskom sastanku;
– da je 12. septembra 2012. godine upućen zahtev Interresornoj komisiji za davanje mišljenja o vrsti podrške učeniku sa smetnjama u razvoju,
– da se u odeljenju, nakon nekog vremena, pojavljuje problem zbog neprimerenog ponašanja U. M. prema drugim učenicima i nastavnicima, što je izazvalo reakcije roditelja drugih učenika;
– da je zbog ovih problema održano nekoliko roditeljskih sastanaka, u cilju pružanja ohrabrenja i postizanja saradnje, uz garanciju škole da se preduzimaju sve mere za stvaranje što boljih uslova rada u odeljenju;
– da je škola sa podnositeljkom pritužbe postigla dogovor da bude prisutna u školi, tokom svih časova, do realizacije mišljenja interresorne komisije;
– da su i pored ponuđenih rešenja za ove probleme, roditelji 12 učenika odeljenja V-4 odlučili da decu prebace u drugu školu, što je i medijski propraćeno;
– da izjave koje je dao medijima nisu bile usmerene protiv inkluzivnog obrazovanja i protiv deteta podnositeljke pritužbe, već da je želeo da ukaže na poteškoće koje se pojavljuju usled nedostatka zakonom predviđene podrške;
– da OŠ „D. J.” u I. pohađaju još tri učenika sa smetnjama u razvoju, kao i da je, u ovim slučajevima, postignuto zadovoljstvo učenika, roditelja i zaposlenih;
– da je problem sina podnositeljke pritužbe, nepredvidljivo ponašanje koje zahteva konstantno prisustvo ličnog pratioca, te da je trenutno majka prisutna na časovima sa detetom;
– da stoji iza izjava datih medijima – da je za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja potrebna bolja edukacija svih zaposlenih u školi, da su prosvetni radnici humanisti, jer obavljaju posao koji zahteva veliku ljubav, požrtvovanje i opredeljenje za rad sa decom bez obzira na poteškoće u radu, te da prosvetni radnici, ipak, smatraju da najveći teret inkluzivnog obrazovanja snose same škole;
– da škola u celosti poštuje i prihvata mišljenje Interresorne komisije, kao i da je uputila zahteve Ministarstvu prosvete i lokalnoj samoupravi za angažovanje pedagoškog asistenta i ličnog pratioca za sina podnositeljke pritužbe;
– da sa podnositeljkom pritužbe i njenim sinom ima svakodnevni kontakt i saradnju, kao i da je podnositeljka pritužbe članica Saveta roditelja, kao predstavnica roditelja učenika sa smetnjama u razvoju;
– da psiholog škole održava radionice sa svim učenicima odeljenja V-4 na kojima radi na zbližavanju i upoznavanju dece u neposrednoj i otvorenoj komunikaciji, sa zadatkom da se ostvari senzibilizacija učenika na nivou odeljenja.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljena i sledeća dokumentacija: mišljenja Interresorne komisije br. 560-25/2012 od 12. oktobra 2012. godine i br. 560-25-13/2012 od 8. novembra 2012. godine, zapisnici sa sastanka Tima za zaštitu od nasilja OŠ „D. J.” u I. od 21. septembra 2012. godine i 7. novembra 2012. godine, hronološki prikaz pedagoga škole o vaspitno-obrazovnim poslovima i aktivnostima u procesu stvaranja funkcionalnih uslova za boravak i učenje učenika u odeljenju V-4 i prikaz angažovanosti psihologa škole u radu sa učenikom U. M.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je direktor OŠ „D. J.” u I. J. K, povodom događaja u vezi sa ispisivanjem iz škole učenika odeljenja V-4, dao više izjava za medije o ovom događaju. Naime, više medijskih kuća („RT Vojvodina”, „S. TV”, „B92″, „S. televizija” i „S. n.”), objavile su vest da su roditelji učenika V-4 odeljenja OŠ „D. J.” u I. tražili od direktora škole da zaštiti njihovu decu od učenika sa smetnjama u razvoju, koji pohađa ovo odeljenje. Nakon toga roditelji nisu puštali decu da nekoliko dana pohađaju nastavu, a na kraju je 12 učenika ispisano iz OŠ „D. J.” u I. i upisano u drugu školu. U većini medijskih priloga citiraju se, odnosno, prenose izjave roditelja, članova Interresorne komisije i direktora škole, koji su dali svoje viđenje ovog događaja.

2.2. Uvidom u dostavljene priloge, utvrđeno je da se izjave direktora škole, u načelu, odnose na radnje koje je škola preduzela povodom ovih događaja. Naime, direktor škole je u svojim izjavama naveo da se škola obratila interresornoj komisiji i specijalnoj školi „A. S.” iz N. P. za pomoć i podršku u radu sa učenikom sa smetnjama u razvoju. Direktor je, takođe, naveo da je interresorna komisija procenila da je učeniku potreban pedagoški asistent, međutim, sredstva za angažovanje asistenta nisu odobrena, te nije bilo moguće omogućiti učeniku ovaj vid podrške.

U izjavi za RTV I. direktor J. K. izjavio je, između ostalog, da je škola uložila prigovor interresornoj komisiji, s obzirom da nije angažovan pedagoški asistent i zatražila da se umesto pedagoškog asistenta, detetu sa smetnjama u razvoju obezbedi „personalni asistent, tj. lični pratilac”, koji bi dete „korigovao u ponašanju”. Direktor, nadalje, navodi da je majka deteta konstantno prisutna na nastavi, do odobrenja za angažovanje personalnog asistenta, kao i da je „izuzetno voljna da sarađuje i sarađuje maksimalno sa školom, u svakom trenutku, neko vreme kada nije bila u školi, mi smo je pozivali, ona dođe i reaguje, a sada kada smo uvideli da neko mora biti sa učenikom ona je non-stop prisutna, od početka dolaska u školu do kraja časova.” Takođe, direktor ističe da je od dolaska sina podnositeljke pritužbe bilo problema, „nekoliko ekscesa u ponašanju, gde su deca na neki način bila maltretirana i to se prenosi roditeljima, a onda se to još malo uveća i taj strah postoji kod roditelja”, te da su roditelji od početka školske godine bili upoznati sa dolaskom „jednog takvog učenika u odeljenje”, ali da su neki od roditelja ipak odlučili da decu ispišu iz škole. U nastavku izjave direktor komentariše proces inkluzije u nastavi i ističe da su nastavnici u školi spremni da rade po prilagođenom nastavnom planu i programu, iako nisu u potpunosti edukovani za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, te da smatra, kao i njegov kolektiv, da treba prepustiti stručnjacima da donesu odluku da li će dete sa smetnjama u razvoju ići u redovnu školu ili ne. Takođe navodi da bi „neko dete koje je većeg stepena ometenosti” trebalo da pohađa „neku drugu školu” u kojoj su daleko bolji uslovi, ali i da se povremeno uključuje u deo nastave u redovnoj školi (likovne radionice, muzičke i druge sekcije itd.).

2.3. Uvidom u mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. 560-25/2012 od 12. oktobra 2012. godine, utvrđeno je da je Komisija za učenika U. M, između ostalog, preporučila angažovanje logopeda i defektologa, razvoj socijalnih veština kod učenika, uključenje u celodnevni boravak, angažovanje pedagoškog asistenta, savetodavni rad sa U. roditeljima i U. na uspostavljanju pravila ponašanja u školi i širem socijalnom okruženju, senzibilizaciju drugih učenika, nastavnika, roditelja drugih učenika za U. specifičnosti i posebne potrebe, upućivanje U. na negovanje prijateljstava sa senzibilisanim vršnjacima iz odeljenjske zajednice, te uključivanje u vannastavne aktivnosti, prilagođeno seksualno obrazovanje, obavezu direktora da formira timove, itd.

2.4. Izmenjenim mišljenjem Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu/učeniku br. 560-25-13/2012 od 8. novembra 2012. godine, Komisija je ponovila preporuke za podršku i dodatnu podršku učeniku sa smetnjama u razvoju U. M, uz preporuku da je neophodno da Ministarstvo prosvete, lokalna samouprava i OŠ „D. J.” iz I. angažuju kao podršku ličnog pratioca za U.

2.5. Uvidom u zapisnik sa sastanka Tima za zaštitu dece od nasilja OŠ „D. J.” iz I. od 21. septembra 2012. godine, utvrđeno je da je zapisnikom konstatovano da su svi članovi tima upoznati sa „slučajem učenika U. M. u V-4 odeljenju”, da je tim predložio da pedagoški asistent prisustvuje časovima kao podrška učeniku sa smetnjama u razvoju, ostalim učenicima i nastavniku, da učenik sa smetnjama u razvoju krši školska pravila ponašanja „koja su u granicama tolerancije”, te je potrebno pratiti situaciju u ovom odeljenju i u slučajevima sumnje ili saznanja o postojanju nasilja obavestiti Tim, omogućiti mirno rešenje nastalih problema, odnosno, uznemirenosti roditelja ostalih učenika odeljenja V-4 putem razgovora sa roditeljima učenika i majkom učenika sa smetnjama u razvoju.

2.6. Uvidom u zapisnik sa sastanka Tima za zaštitu dece od nasilja OŠ „D. J.” iz I. od 7. novembra 2012. godine, utvrđeno je da je pomoćnica koordinatora tima upoznala članove tima sa konceptom „Bloga nenasilja” koji je pokrenut u okviru školskog sajta. Takođe, članovi tima upoznati su sa problemom ispisivanja učenika iz škole zbog „uznemiravanja i vršnjačkog nasilja”, te da su preduzete mere podizanja bezbednosti u odeljenju V-4, koji pohađa učenik sa smetnjama u razvoju, i to tako što majka učenika prisustvuje nastavi i odmorima, uz podizanje nivoa dežurstava na „stepen visoke budnosti i brzog reagovanja”. Pored toga, tim je analizirao primedbe prosvetne savetnice i predložio da se na vidnom mestu prezentuju sve informacije u vezi sa radom Tima za zaštitu dece od nasilja, vođenje evidencije o svim slučajevima nasilja, kreiranje individualnog plana podrške za „decu nasilnike i decu žrtve”, izrada plana aktivnosti na podizanju nivoa bezbednosti učenika u toku školskog odmora i kada napuštaju školsku zgradu. Tim je, takođe, predložio mere za unapređenje socijalnih veština U. M, i to tako što je predložena: izrada IOP-a, animacija deteta u okviru različitih sekcija, vršnjačka podrška, radionice sa psihologom na nivou odeljenja, aktivnosti na školskim odmorima („igre u paru radi međusobnog pomaganja i podrške, ali i uvažavanja i tolerancije različitosti”). Na kraju zapisnika, tim konstatuje kao primer dobre prakse učešće U. M. na susretu dece pesnika i pesnika iz književnog kluba „Miroslav Antić”, povodom obeležavanja Dečje nedelje. Naime, tom prilikom nastup U. M. je propraćen „dobrim prijemom i pohvalama, a on lično osetio veliko zadovoljstvo i sreću i danima je pričao o svojim utiscima”.

2.7. Uvidom u takstativni hronološki prikaz vaspitno-obrazovnih poslova i aktivnosti u procesu stvaranja funkcionalnih uslova za boravak i učenje učenika u odeljenju V-4, utvrđeno je da su u pitanju aktivnosti koje je sačinila pedagoškinja škole, u vezi sa radom sa učenicima V-4, i to: razgovor sa podnositeljkom pritužbe pre početka školske godine u cilju prikupljena osnovnih informacije o učeniku, razgovor sa U. učiteljicom, formiranje odeljenja V-4, informisanje Nastavničkog veća i odeljenjskog veća odeljenja V-4 o dolasku učenika sa smetnjama u razvoju, čas odeljenskog starešine koji je održan prvog dana nastave na kome su ostali učenici upoznati „sa određenim karakteristikama novog učenika sa smetnjama u razvoju, potrebi da se sa učenikom ponekad radi na drugačijim sadržajima ili na drugačiji način, potrebi da budu tolerantni prema određenim potrebama učenika, potrebi da se pridržavaju određenih pravila ponašanja u školi…”, učešće na roditeljskim sastancima u cilju upoznavanja roditelja sa dolaskom novog učenika u odeljenje, pojašnjavanje pojma inkluzije u obrazovanju, svakodnevni boravak u odeljenju, svakodnevni rad pedagoškinje sa učenikom sa smetnjama u razvoju u momentima „opadanja pažnje i koncentracije učenika”; saradnja sa podnositeljkom pritužbe zbog problema u ponašanju njenog deteta, saradnja sa interresornom komisijom, saradnja sa nastavnicima i saradnja sa timovima (stručni inkluzivni tim, tim za razvojno planiranje, vršnjački tim, učenički parlament).

2.8. Psihološkinja OŠ „D. J.” iz I. dostavila je spisak aktivnosti koje je sprovela u radu sa učenikom U. M. Navedeno je da je, između ostalog, 3. septembra 2012. godine razgovarala sa učenicima odeljenja V-4, da je prisustvovala na tri roditeljska sastanka tokom septembra i oktobra 2012. godine, vodila razgovore sa podnositeljkom pritužbe, U, učenicima, roditeljima i nastavnicima odeljenja V-4, prisustvovala na devet časova nastave u odeljenju V-4, posetama nadzornih službi, te predložila održavanje sastanaka Tima za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Navodi i da je održana radionica „Relacije sa nekim – Moja porodica”, sa temom upoznavanja i zbližavanja dece, kao i senzibilizacije učenika na nivou odeljenja, a da su učenici tražili i druge radioničarske susrete. Na kraju, navodi da je predložila direktoru da se realizuje i seminar sa nastavnicima u cilju povećanja njihovih kompetencija i senzibilizacije za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje sa prilozima, kao i izjave direktora škole OŠ „D. J.” u I. date medijima povodom događaja vezanog za ispisivanje nekoliko učenika iz odeljenja V-4 ove škole.
Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.

3.4. Čl. 29. Konvencije o pravima deteta proširen je i pojašnjen Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, u kome je između ostalog navedeno da čl. 29. st. 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišljanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje. Stoga, Komitet za prava deteta ističe značaj obrazovanja o ljudskim pravima, i to tako što će deca gledati kako se standardi ljudskih prava primenjuju u praksi, bilo kod kuće, u školi ili unutar zajednice. Zbog toga, obrazovanje o ljudskim pravima treba da bude sveobuhvatan, doživotni proces, i da počne odražavanjem vrednosti ljudskih prava u svakodnevnom životu i iskustvima dece.

3.5. Komitet za prava deteta je doneo i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i one na osnovu smetnji u razvoju. Takođe, navodi se i činjenica da društveno obeležavanje, strahovi, prezaštićenost, negativni stavovi, zablude i preovlađujuće predrasude protiv dece sa smetnjama u razvoju dovode do marginalizacije i otuđivanja dece sa smetnjama u razvoju. Takođe se određuje da učestala praksa ograničavanja dece sa smetnjama u razvoju na aktivnosti koje su posebno organizovane i namenjene samo njima, vodi daljoj marginalizaciji i povećava osećaj izolovanosti dece sa smetnjama u razvoju. Stoga, Komitet za prava deteta u ovom komentaru napominje da inkluzivno obrazovanje treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, bez isključivanja iz opšteg obrazovnog sistema.

3.6. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u čl. 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri uživaju sva ljudska prava i osnovne slobodne. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svih nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive.

3.7. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama čl 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim zakonom. Ustanova i zaposleni su dužni da obezbede ostvarivanja prava učenika (čl. 103), između ostalog i uvažavanje ličnosti, zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, ostvarivanje svih prava učenika, uključujući i pravo na zaštitu i pravično postupanje i u situacijama kada učenik povredi obavezu utvrđenu ovim zakonom. Takođe, čl. 44 st. 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

3.10. Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine uočeni su problemi u dosadašnjem razvoju i reformi obrazovanja, na primer sa uvođenjem inkluzivnog pristupa zbog, između ostalog, slabih kapaciteta škola za prepoznavanje unutrašnjih prepreka i pravljenje inkluzivnog školskog razvojnog plana, velikog otpora inkluziji, još uvek medicinskog, a ne pedagoškog pristupa problemu, dominantno predavačke nastave koja ne ostavlja prostor za individualizovan pristup. Takođe je konstatovano da zaposleni u obrazovanju generalno malo znaju o inkluziji i ne razumeju je dobro, ukazano je na nedostatak pedagoških asistenata, kao i na nedovoljnu primenu individualizovanog pristupa i prilagođavanja nastave potrebama dece. Stoga, strategija predviđa da program rada škole treba da podrazumeva korišćenje raznovrsnih oblika i metoda nastave/učenja usmerenih na učenje i učenika (dobra predavačka nastava, stvaralačke i kulturne aktivnosti, samostalni rad učenika, projekatska nastava, laboratorijske i terenske vežbe). U tom smislu, u strategiji se navodi da ovakve raznovrsne metode rada omogućavaju bolju individualizaciju nastave, izlaze u susret specifičnim potrebama učenika, bilo da je reč o talentovanim i obdarenim učenicima ili o učenicima koji imaju smetnje i teškoće u radu, jer bez modernih oblika rada nemoguće je koncipirati razvoj zemlje na principima pametnog, održivog i inkluzivnog razvoja, i razviti kompetencije potrebne za život u savremenom društvu.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da se pritužba odnosi na medijske izjave direktora OŠ „D. J.” iz I. Pored toga, u postupku je utvrđivano da li je postupcima i radnjama škole izvršena diskriminacija U. M, s obzirom da su izjave direktora škole u direktnoj vezi sa radnjama koje je škola eventualno preduzela, odnosno, propustila da preduzme, od upisivanja U. M. u odeljenje V-4 OŠ „D. J.” iz I.

S tim u vezi, neophodno je napomenuti da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti državni organ u čijoj je nadležnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije deteta sa smetnjama u razvoju, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa koji sadrže antidiskriminatorne odredbe. Stoga, eventualne povrede procedura i neprimenjivanje drugih propisa koji su npr. u vezi sa obrazovnom i socijalnom podrškom učeniku sa smetnjama u razvoju, ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa u ovom postupku nisu analizirane procedure koje su škola, interresorna komisija, kao i druga nadležna tela bili dužni da primene (npr. pedagoški profil učenika, donošenje i primena individualnog obrazovnog plana), imajući u vidu da su za kontrolu ovih procedura i njihovu usklađenost sa važećim propisima nadležni drugi državni organi i institucije.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je direktor OŠ „D. J.” iz I. J. K, povodom događaja u školi, dao više izjava za televizijske i štampane medije. Izjave se, načelno, odnose na situaciju u odeljenju V-4 koja je rezultirala ispisivanjem nekoliko učenika ovog odeljenja, uz izražavanje žaljenja zbog nastale situacije i nemogućnosti škole da realizuje mišljenje interresorne komisije, zbog nedostatka finansijskih sredstava koje treba da obezbedi nadležno ministarstvo, kao i njegovom stavu o procesu inkluzije u sistemu osnovnog obrazovanja.

3.13. Analizom navedenih izjava, utvrđeno je da je direktor J. K. ukazao na izrazito problematičnu situaciju do koje je došlo u OŠ „D. J.” iz I, da se situacija nije rešila na zadovoljavajući način, već je eskalirala ispisivanjem učenika iz škole i „obavezom” podnositeljke pritužbe da prisustvuje svim školskim časovima svoga deteta. Pored toga, iz navedenih izjava se može zaključiti da direktor pokazuje otpor prema procesu inkluzije u obrazovanju i nedovoljno razumevanje prednosti ovog procesa, ali i ukazuje na neke realne poteškoće sa kojima se njegova škola susrela u realizaciji IOP-a (angažovanje pedagoškog i personalnog asistenta za maloletnog U. M).

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su tokom prethodnih godina, različita nadležna tela i institucije dala definiciju inkluzivnog obrazovanja i njegovog značaja za napredovanje i edukaciju dece sa smetnjama u razvoju. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u „Smernicama za uključivanje” definiše inkluzivno obrazovanje kao proces sagledavanja i odgovora na različite potrebe svih učenika kroz veće učešće u učenju, kulturama i zajednicama, kao i smanjenje isključivanja unutar i iz obrazovanja. Inkluzivno obrazovanje, stoga, podrazumeva promene i prilagođavanja u sadržaju, pristupima, strukturama i strategijama, uz zajedničku viziju koja obuhvata svu decu unutar odgovarajućeg starosnog raspona, kao i ubeđenje da na redovnom sistemu leži odgovornost za obrazovanje sve dece.

3.15. Takođe, tokom prethodnih decenija rađena su brojna istraživanja na temu inkluzivnog obrazovanja i uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u sistem redovnog školovanja, a rezultati ovakvih istraživanja pokazali su višestruku korist inkluzivnog obrazovanja. Deca sa smetnjama u razvoju koja su pohađala redovnu nastavu imaju mogućnost uspostavljanja prijateljstava i osećaja prihvaćenosti sa decom bez invaliditeta, što doprinosi njihovom neophodnom uključivanju u redovne tokove života, kao i osamostaljivanju i razvijanju osećaja samopoštovanja; učenje u prirodnoj vršnjačkoj grupi; osposobljenost za uključivanje u život i rad; osnaživanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju da im deca budu prihvaćena od strane zajednice u kojoj žive; povećanje kompetencije nastavnika i profesora; restruktuiranje prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika; uspostavljanje saradnje i timskog rada među učenicima i nastavnicima; prihvatanje različitosti kao normalne pojave; izlaženje u susret potrebama svih učenika; prihvatanje i podržavanje različitih stilova i tempa učenja; osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz strategije podrške i podučavanja kao i potpuna iskorišćenost svih ljudskih potencijala u društvu .

3.16. Što se tiče navoda direktora da nastavnici nisu dovoljno edukovani za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, Poverenica smatra da su nastavnici osposobljeni za rad sa decom i vođenje nastave, da imaju mogućnost da unapređuju svoj rad i uvedu sve predagoške inovacije u inkluzivnom modelu, kao i da relevantna istraživanja pokazuju da nema ni jednog dokaza da deca bez razvojnih teškoća bivaju zanemarena u ovakvom modelu rada . Pored toga, istraživanja iz ove oblasti pokazuju da podučavanje u inkluzivnom okruženju popravlja profesionalne veštine nastavnika, jer umesto da koriste „specijalne programe” kao deo tzv „specijalnog obrazovanja”, rade na razvoju veština koje omogućava uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju u vršnjačku grupu. S druge strane, nastavnici na taj način, pomažu i učenicima bez smetnji u razvoju da razviju pozitivnije stavove prema osobama sa invaliditetom, a samim tim i tolerantnom društvu .

Takođe, iz spiska aktivnosti koje je psihološkinja OŠ „D. J.” sprovela u radu sa učenikom U. M, utvrđeno je da je direktoru škole predloženo da se realizuje seminar sa nastavnicima u „cilju povećanja kompetencija i senzibiliteta nastavnika” za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju. S obzirom na značaj i uticaj predavača za rad sa decom sa i bez smetnji u razvoju, te inovativan pristup inkluzivnog obrazovanja, Poverenica smatra da je ovaj predlog veoma značajan i može poboljšati kompetencije i pedagoške veštine nastavnika za rad u odeljenjima koja pohađaju deca sa smetnjama u razvoju.

S druge strane, razumljivo je nezadovoljstvo direktora škole zbog nemogućnosti škole da učeniku sa smetnjama u razvoju obezbedi podršku pedagoškog asistenta i ličnog pratioca, u skladu sa mišljenjem interresorne komisije. Poverenica napominje da je u tom smislu i Zaštitnik građana, kao nadležni državni organ, izdao veći broj preporuka nadležnim ministarstvima kojima je, između ostalog, preporučio da na jedinstven način detaljno urede i definišu mere dodatne podrške koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva: način njihovog ostvarivanja i finansiranja; organe nadležne za obezbeđivanje preporučenih mera, njihove obaveze i odgovornosti i mehanizam kontrole sprovođenja mera podrške deci sa smetnjama u razvoju; te da u većoj meri obezbedi edukacije zaposlenih i rukovodilaca u ustanovama obrazovanja i vaspitanja o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju, usmerene na povećavanje osetljivosti i sticanje praktičnih znanja i veština u radu sa decom sa smetnjama u razvoju.

3.17. Po pitanju stava direktora J. K. da nije dobro rešenje da roditelji samostalno odlučuju da li će njihova deca sa smetnjama u razvoju pohađati redovnu ili tzv. „specijalnu školu”, Poverenica ukazuje da prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja roditelji/staratelji donose odluku o vrsti škole koju će dete pohađati. Ovakvo rešenje je veoma značajno, s obzirom da su upravo roditelji ti koji su najviše zainteresovani za postignuća svog deteta i predstavljaju nezaobilazne partnere u obrazovnom procesu. S tim u vezi, aktivna uloga roditelja u obrazovnom procesu počinje od izbora škole koju će dete pohađati, a nastavlja se kroz različite aktivnosti i učestvovanje u donošenju svih odluka koje se tiču deteta.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je važno osvrnuti se na deo izjave direktora J. K, kojim je iskazan stav da deca sa većim stepenom smetnji u razvoju treba da idu u škole u kojima su bolji uslovi, a da se povremeno, putem sekcija, uključuju u rad sa decom iz redovnih škola. Naime, ovakvim stavom se podržava ideja koja je dugi niz godina egzistirala u našem obrazovnom sistemu – da decu sa smetnjama u razvoju treba izolovati od druge dece. Poverenica ukazuje da je ovakav stav u modernom društvu prevaziđen, s obzirom da se sistem obrazovanja u našoj zemlji zasniva na inkluzivnom modelu, a izuzetno, na osnovu mišljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, deca sa smetnjama u razvoju mogu se upisivati i u škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.

Naime, princip inkluzivnog obrazovanja usmeren je na promenu škole, a ne dece koja je pohađaju, što znači da škole moraju da budu spremne da odgovore na potrebe potpuno različitih učenika, i da to čine u „redovnim odeljenjima”.

3.19. Analizom priloga dostavljenih uz izjašnjenje OŠ „D. J.” iz I, utvrđeno je da je škola preduzela niz mera koje su potrebne za uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju u sistem redovnog školovanja. U tom smislu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je potrebno pohvaliti spremnost zaposlenih u školi na saradnju, organizovanje razgovora i roditeljskih sastanaka, kreiranje „Bloga nenasilja”, uključivanje tima za zaštitu dece od nasilja i učešće pedagoško-psihološke službe u radu sa učenikom sa smetnjama u razvoju i drugim učenicima.

Međutim, iz navoda pritužbe i izjašnjenja, može se konstatovati da postoji netolerancija i nerazumevanje između učenika, roditelja i nastavnika, kao i problemi u uključivanju U. M. u sistem redovne nastave, što je rezultiralo konfliktom i ispisivanjem nekoliko dece iz odeljenja V-4.

3.20. Tokom postupka je konstatovano da direktor, svojim izjavama, pokazuje nerazumevanje prednosti inkluzivnog obrazovanja, ali s druge stane, ne onemogućava uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u školu. Izjavama koje je dao, direktor škole nije vređao ni ponižavao U. M. zbog smetnji u razvoju, a nije mu ni uskratio pravo da nastavi školovanje u OŠ „D. J.” iz I. Takođe, nije utvrđeno da je škola na bilo koji način, postupanjem ili propuštanjem, stavila u nepovoljniji položaj U. M. u odnosu na decu bez smetnji u razvoju.

3.21. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da škole i druge obrazovne institucije imaju obavezu da pruže zaštitu učenicima od svih oblika vršnjačkog nasilja, ali i da obezbede razumevanje različitosti, toleranciju i adekvatnu pripremu svih učenika za učenje i rad u vršnjačkoj zajednici.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi M. M, majke U. M, nije utvrđeno da su OŠ „D. J.” iz I. i direktor škole J. K. diskriminisali U. M. na osnovu njegovog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje direktoru OŠ „D. J.” iz I. da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti da svi zaposleni u OŠ „D. J.” prođu obuku/stručno usavršavanje na temu zabrane diskriminacije, sa posebnim akcentom na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, kako bi se obezbedila veća senzibilisanost svih zaposlenih.

5.2. Preduzme sve neophodne mere iz svoje nadležnosti, kako bi se kroz odgovarajuće programe, obuke i edukacije među učenicima razvijao duh tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja.

Potrebno je da OŠ „D. J.” iz I. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba M. M. iz I. protiv OŠ D. J. iz I. zbog diskriminacije učenika sa smetnjama u razvoju Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top