Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. o. lj. p. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. o. lj. p. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja usluga

del. br. 1572 datum: 19. 12. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe M. o. lj. p. iz N., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

U postupku koji je sproveden po pritužbi M. o. lj. p. iz N. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava N., nije utvrđeno da je u postupku za izdavanje lične karte izvršen akt diskriminacije prema P. Dž. iz N., na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 21. oktobra 2011. godine pritužbu M. o. lj. p., podnetu u ime i uz saglasnost P. Dž. iz N., protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave N.. U pritužbi je navedeno:

– da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU N. onemogućilo ostvarivanje prava P. Dž. na lična dokumenta (ličnu kartu) jer je romske nacionalnosti, čime je izvršena diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti;
– da je P. Dž. do majčine smrti živeo u naselju …. br. …, nakon čega je smešten u Dom za smeštaj dece bez roditeljskog staranja u N., jer mu se otac nalazio na izdržavanju kazne zatvora;
– da je u domu postao punoletan, ali da zahtev za izdavanje lične karte, propustom nadležnih službi iz doma, nije blagovremeno podnet;
– da se nakon punoletstva vraća u kuću gde je živeo pre majčine smrti, kod ujaka, koja se nalazi na adresi … br. ….;
– da je 29. septembra 2011. godine (ne može sa sigurnošću da tvrdi koji je datum u pitanju jer nije dobio potvrdu o prijemu), predao zahtev da dobije ličnu kartu u zvaničnom postupku, ali da je par dana kasnije dobio obaveštenje da ne može da mu se izda lična karta po osnovu prebivališta;
– da je pokušao da dobije ličnu kartu po osnovu boravišta (član 5. stav 3. Zakona o ličnoj karti ), ali mu je saopšteno da ta odredba važi samo za osobe sa Kosova i Metohije;
– da je Policijska ispostava C. K. P. Dž. poslala poziv u kojem je naznačena adresa na kojoj boravi, ali da službenica koja prima dokumenta ovu činjenicu nije uzela u obzir, uz obrazloženje da svaka policijska ispostava radi samostalno.

M. o. lj. p. dostavila je i saglasnost P. Dž. da mogu u njegovo ime da podnesu pritužbu Poverniku za zaštitu ravnopravnosti; poziv Policijske ispostave C. K. broj: 3K-959/11 od 6. oktobra 2011. godine i ugovor o korišćenju stana br. 4490/270 od 31. decembra 1996. godine, zaključen između Stambenog preduzeća i V. C.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Ministarstva unutrašnjih poslova, PU N.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU N., Odeljenje za upravne poslove dostavilo je izjašnjenje 17/2 broj 205-8239/2011 od 28. novembra 2011. godine u kojem je navedeno:

– da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je P. Dž. iz N. podneo zahtev za prijavu prebivališta dana 28. septembra 2011. godine;
– da je uz zahtev priložio ugovor o korišćenju stana na adresi u N., … broj … na ime pokojnog V. U. (MKU N. tekući br. …, strana … za godinu 2004) kao nosioca stanarskog prava;
– da su identitet P. Dž. potvrdili svedoci E. U. i R. S., oboje iz N., … br. …;
– da je nadležni organ postupio shodno odredbama člana 5. Zakona o prebivalištu i boravištu građana kojim je propisano da se od građanina prilikom prijave prebivališta i boravišta i prijavljivanja adrese stana može zatražiti da pokaže ličnu kartu ili drugu ispravu na osnovu koje se može utvrditi njegov identitet ili dokazati druge činjenice od značaja za prijavljivanje i da se pod drugom ispravom podrazumeva, naročito, ugovor o korišćenju stana, vlasnički list, ugovor o podstanarskom odnosu i dr.
– da su građani dužni da, između ostalog, prilože na uvid i dokaze o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice na kojoj prijavljuju svoje prebivalište;
– da, u situacijama kada podnosilac zahteva za prijavu prebivališta nije ujedno i vlasnik stana na adresi na kojoj prijavljuje svoje prebivalište, neophodna je saglasnost vlasnika nepokretnosti da se isti prijavi na adresi njegovog stana;
– da navodi iz pritužbe nisu osnovani obzirom da je P. Dž., prilikom podnošenja zahteva za prijavu prebivališta, naveo da je adresa na kojoj ima nameru da živi … br. … za koju nema dokaz o vlasništvu, već je priložio ugovor o korišćenju stana na adresi … br. …;
– da su lica koja su potvrdila njegov identitet prijavljena na adresi …. br. …, na koju glasi i zahtev P. Dž., ali da svedoci nemaju dokaz o vlasništvu niti potvrde o plaćenim računima na tu adresu;
– da su, u nameri da utvrde činjenično stanje, uputili dopis Odeljenju policije, pod brojem 205-5/11 od 7. novembra 2011. godine, ali da izveštaj o izvršenoj terenskoj proveri nisu dobili do slanja izjašnjenja na pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Zakon o zabrani diskriminacije u članu 4. propisuje opštu zabranu diskriminacije tako što propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Odredbom člana 8. propisano je da do povrede načela zabrane diskriminacije dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Odredbe Zakona o ličnoj karti propisuju da pravo na ličnu kartu ima svaki državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina života , a takođe je propisano i da je državljanin stariji od 16 godina života, koji ima prebivalište na teritoriji RS, dužan da ima ličnu kartu . Zakonom o boravištu i prebivalištu građana , koji je bio na snazi u vreme podnošenja zahteva P. Dž. za izdavanje lične karte, bilo je propisano da su građani dužni da prijave svoje prebivalište , a da se u tom slučaju, od građanina može tražiti da pokaže ličnu kartu ili drugu ispravu na osnovu koje se može utvrditi njegov identitet ili dokazati druge činjenice od značaja , pod kojim se podrazumevaju naročito ugovor o korišćenju stana, vlasnički list, ugovor o podstanarskom odnosu, izjava podnosioca prijave o nameri da stalno živi u mestu koje je prijavio kao novo prebivalište . Takođe, odredbom člana 5. stav 3. Zakona o ličnoj karti propisano je da će se državljaninu koji ima pravo na ličnu kartu, a nema prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, izdati lična karta na osnovu utvrđenog boravišta sa rokom važenja od dve godine.

Ne ulazeći u ocenu da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava N., pravilno primenjivalo propise u skladu sa načelima dobre uprave, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da uz pritužbu i tokom postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode da je postupanje PU N. uzrokovano ličnim svojstvom P. Dž. Zbog toga je dala je mišljenje da u ovom predmetu nije utvrđeno da je svojim postupanjem Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava N. izvršilo akt diskriminacije prema P. Dž. na osnovu njegove nacionalne pripadnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da podseti da je donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, sa ciljem smanjenja razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Ovaj dokument se, pored drugih pitanja, bavi i pitanjem dostupnosti ličnih dokumenata pripadnicima romske populacije. Pravo na pravni subjektivitet, odnosno pravo da osoba bude priznata pred zakonom, predstavlja osnovno ljudsko pravo i preduslov je za uživanje svih ostalih prava garantovanih domaćim i međunarodnim zakonodavstvom. Veliki broj Roma se suočava sa ozbiljnim preprekama u uživanju prava da bude priznat pred zakonom i da poseduje dokumenta. Bez ličnih dokumenata, oni su pravno nevidljivi, što ih sprečava da ostvare elementarna ljudska prava: pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, rad i sl. Podaci navedeni u Strategiji ukazuju da veliki procenat Roma nema važeće dokumente, a da 39,5% Roma nema ispravne lične karte. Kao neke od uzroka ovakvog stanja, Strategija ističe i nedovoljnu osetljivost zaposlenih u nadležnim organima kada se radi o potrebama romske populacije i nedovoljnu fleksibilnost organa vlasti da se prilagode situaciji u kojoj se nalaze Romi. Ovi navodi dobijaju potvrdu u praksi kada se sagleda situacija u kojoj se našao P. Dž., koji ne živi u nelegalnom naselju, već u kući svog ujaka, u kojoj je živeo do smrti svoje majke, i koji ispunjava zakonske uslove za izdavanje lične karte, ali ima teškoća da to svoje pravo ostvari u postupku pred PU N.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je obaveza svih relevantnih društvenih aktera u Srbiji, a posebno državnih organa, da pokažu veći stepen senzibilnosti u postupcima u kojima su stranke iz osetljivih društvenih grupa, kao i da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da pruže neophodnu podršku, kako bi se ovim osobama olakšalo ostvarivanje garantovanih prava.

Poverenica napominje da nije nadležna da ocenjuje da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava N., pravilno primenjivalo propise u spornom predmetu, niti da se izjašnjava o dužini trajanju postupka po zahtevu P. Dž. i poštovanju principa dobre uprave. Utvrđivanje ove vrste propusta u nadležnosti je Zaštitnika građana, kome se podnosilac pritužbe može obratiti.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba M. o. lj. p. protiv Ministarstva unutrašnjih poslova zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja usluga Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top