Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M.P. protiv advokatske kancelarije zbog diskriminacije na osnovu bračnog statusa u oblasti zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M.P. protiv advokatske kancelarije zbog diskriminacije na osnovu bračnog statusa u oblasti zapošljavanja

br. 07-00-116/15-02   datum: 19. 6. 2015.

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. P. iz B. protiv advokatske kancelarije BT-L. iz B, zbog diskriminacije prilikom konkurisanja za posao. Podnositeljka pritužbe je navela da je 13. marta 2015. godine, tokom razgovora za posao u ovoj advokatskoj kancelariji, advokatica M. T. pitala o bračnom statusu, ali da je odbila da odgovori na ovo pitanje. Nakon toga, 16. marta 2015. godine telefonom je obaveštena da nije dobila posao. Advokatska kancelarija BT-L. iz B. do okončanja postupka nije dostavila izjašnjenje na navode iz pritužbe, iako je zahtev za izjašnjenje uredno primila. Primenom pravila o teretu dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, utvrđeno je da je advokatska kancelarija BT-L. postavljanjem pitanja M. P. da se izjasni o svom bračnom statusu, izvršila akt diskriminacije na osnovu bračnog statusa u oblasti rada. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je advokatska kancelarija BT-L, prilikom razgovora za posao za radno mesto Office manager, prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, zahtevajući od M. P. da se izjasni o svom bračnom statusu. Advokatskoj kancelariji BT-L. preporučeno je da ubuduće, prilikom razgovora sa kandidatima i kandidatkinjama koji konkurišu za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopuštenih pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, kao i da mišljenje i preporuku objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama advokatske kancelarije BT-L.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. P. iz B, koju je podnela protiv advokatske kancelarije BT-L. iz B.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je advokatska kancelarija BT-L. iz B. objavila oglas za posao, za radno mesto Office manager, na sajtu I. https://…, na koji je konkurisala;

– da se u objavljenom oglasu traži da kandidati uz biografiju dostave i sliku, što smatra da je diskriminacija na osnovu izgleda, ali da se na oglas ipak javila;

– da je nakon testiranja pozvana na razgovor 13. marta 2015. godine, kome su prisustvovali advokatica M. T, advokat M. D. i još jedna osoba ženskog pola;

– da joj je advokatica M. T, tokom razgovora, postavila pitanje o bračnom statusu, na koje je odbila da odgovori;

– da je 16. marta 2014. godine, advokat M. D. obavestio telefonom da nije primljena na posao;

– da smatra da je diskriminisana prilikom konkurisanja za posao u ovoj advokatskoj kancelariji, jer je odbila da se izjasni o svom bračnom statusu, a   ispunjavala je sve uslove za obavljanje poslova Office manager, za koji je konkurisala.

1.3. Uz  pritužbu je dostavljena fotokopija oglasa za zaposlenje, za radno mesto Office manager, objavljen na sajtu I.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje advokatske kancelarije BT-L. iz B. Advokatska kancelarija BT-L. iz B. uredno je primila zahtev za izjašnjenje, ali do okončanja postupka nije se izjasnila na navode iz pritužbe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda pritužbe i fotokopije oglasa koji je objavila advokatska kancelarija BT-L, za radno mesto Office manager, na sajtu https://…, utvrđeno je da su u ovom oglasu, pored uslova koji se odnose na stručne kvalifikacije i iskustvo, kandidati i kandidatkinje koji konkurišu za ovo radno mesto u obavezi da uz biografiju (CV) dostave i sliku.

2.2. Na osnovu navoda iz pritužbe utvrđeno je da je M. P. konkurisala za posao u advokatskoj kancelariji BT-L.l za radno mesto Office manager, da je 13. marta 2014. godine bila na razgovoru u ovoj advokatskoj kancelariji, a da je 16. marta 2015. godine obaveštena da nije dobila posao.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije  u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije  koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl.15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, dok čl. 16. zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa i lice koje traži posao, prema čl. 16. st. 2.

3.4. Odredbom člana 20.  Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Slična odredba sadržana je i u članu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.

3.5. Odredbom čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova propisano je da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Ova odredba je u vezi sa odredbom čl. 26. st. 2. Zakona o radu, prema kojoj poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza navoda iz pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je advokatska kancelarija BT-L. iz B, diskriminatorno postupila prema M. P, prilikom konkurisanja na radno mesto Office manager. Da bi se utvrdilo li je u konkretnom slučaju poslodavac diskriminatorno postupio od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno, prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je poslodavac izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza leži na poslodavcu.

3.7. Podnositeljka pritužbe je navela da je 13. marta 2015. godine bila na razgovoru kod poslodavca BT-L. iz B, da je advokatkinja M. T, tokom razgovora, pitala o bračnom statusu, ali je ona odbila da odgovori na ovo pitanje. U zahtevu za izjašnjenje, između ostalog, od poslodavca je zatraženo da se izjasni da li je i ukoliko jeste, iz kojih razloga advokatica M. T. tražila od M. P. da se izjasni o svom bračnom statusu. Advokatskoj kancelariji BT-L. upućeni su 7. aprila i 21. aprila 2014. godine zahtevi za izjašnjenje, na adresu na kojoj je registrovano sedište ovog advokatsko ortačkog društva (…). Uz izveštaju pošte od  27. aprila 2014. godine, zahtev je vraćen sa naznakom pošte „odbija prijem”. U skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku o dostavljanju, u vezi sa odredbom čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, ovim je izvršena uredna dostava. Naime, prema odredbi čl. 85. Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko lice kome je pismeno upućeno odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, čas i razlog odbijanja prijema i smatra sa da je time dostavljanje izvršeno.

3.8. Imajući u vidu propisana pravila o teretu dokazivanja, kao i činjenicu da se poslodavac nije izjasnio niti osporio navode iz pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije. Naime, podaci pokazuju da su u Srbiji žene u lošijem položaju na tržištu rada, da uprkos činjenici da čine više od polovine stanovništva radnog uzrasta, one su manjina među zaposlenima i čine najveću ranjivu grupu na tržištu rada Republike Srbije. Tradicionalno utemeljeni stereotip o rodnoj ulozi žene da vreme prvenstveno posveti neplaćenom radu u domaćinstvu i podizanju dece, produbljuje rodnu segregaciju i na tržištu rada. Žene u reproduktivnom dobu imaju probleme prilikom zapošljavanja i na radnom mestu. Kako pokazuje praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, njima često na razgovorima za posao postavljaju pitanja u vezi sa bračnim statusom i planiranjem porodice, a neretko se dešava da poslodavac zaposlenu, nakon korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, premesti na niže radno mesto, smanji joj platu ili je proglasi viškom zaposlenih. Pri tome, iako postoji zakonska mogućnost, muškarci skoro nikada ne odsustvuju sa rada radi nege deteta, nakon porodiljskog odsustva partnerke. Na neke probleme sa kojima se žene suočavaju u oblasti rada i zapošljavanja ukazala su i međunarodna tela i organizacije. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku RS za 2014. godinu navela da je u pogledu jednakih mogućnosti za žene i muškarce, potrebno da se sistematski primenjuje zakonodavstvo koje se odnosi na otpuštanje trudnica i žena na porodiljskom odsustvu, seksualno uznemiravanje i nejednakosti u unapređivanjima i platama. Prema rezultatima istraživanja stavova o diskriminaciji, polovina predstavnika javne vlasti smatra da su žene i starije osobe nejednako tretirane, a čak 60% predstavnica organa javne vlasti smatra da postoji diskriminacija na osnovu pola. Većina predstavnika organa javne vlasti smatra da u oblasti zapošljavanja ima najviše diskriminacije, a prema mišljenju građana, na prvom mestu po izloženosti diskriminaciji su žene (42%). Po mišljenju više od trećine ispitanih, rad i zapošljavanje su oblasti u kojima se u najčešće javlja diskriminacija. Ovi podaci su slični podacima iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer je najveći broj pritužbi od osnivanja institucije podnet upravo zbog diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja. Praksa Poverenika pokazuje da se diskriminacija najčešće ispoljava prilikom traženja posla, kada poslodavac, pre svega od kandidatkinja koje konkurišu za određeno radno mesto, zahteva da se izjasne o svom bračnom stanju i planiranju porodice.

S obzirom da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, to je  shodno članu 45. Zakona o zabrani diskriminacije, poslodavac bio u obavezi da dokaže da prilikom konkurisanja za posao i izbor kandidata/kandidatkinja za radno mesto Office manager, nije došlo do povrede načela jednakosti i narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, postavljanjem nedozvoljenih pitanja koja se tiču ličnih svojstava kandidata koji su konkurisali za ovo radno mesto. Međutim, u konkretnom slučaju, advokatska kancelarija BT-L. nije pružila ove dokaze, niti se do okončanja postupka izjasnila na navode iz pritužbe.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je samim postavljanjem pitanja o bračnom statusu advokatska kancelarija BT-L. izvršila diskriminaciju na osnovu bračnog statusa u oblasti rada, zabranjenu čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da je zahtev poslodavca da se kandidati/kandidatkinje prilikom konkurisanja za posao izjasne o svom bračnom statusu, izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Naime, poslodavac je dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu ili planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa, zabranjen čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost zasnivanja radnog odnosa i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove prilikom zapošljavanja ili na poslu, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Poverenica takođe ukazuje da prema odredbama čl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. st. 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. Međutim, u konkretnom slučaju, lična svojstva lica koja konkurišu za posao, a tiču se bračnog statusa, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov, imajući u vidu prirodu i osobenost posla radnog mesta Office manager. Advokatska kancelarija BT-L,  kao i bilo koji drugi poslodavac, prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom statusu lica i drugim ličnim svojstvima koja nisu u vezi sa obavljanjem poslova određenog radnog mesta.

3.11. Poverenica ukazuje i da je advokatska kancelarija BT-L. iz B. zahtevala od kandidata/kandidatkinja koji konkurišu za radno mesto Office manager da uz biografiju (CV) dostave i sliku. Povodom postavljanja ovog uslova, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da poslodavac zapravo poručuje kandidatima koji konkurišu za posao da će i njihov fizički izgled biti vrednovan kao uslov za zaposlenje. Postavljanje ovakvog uslova, koji se odnosi na fizički izgled za obavljanje radnih zadataka bilo kog posla, krajnje je neprimereno i nedopušteno, a predstavlja i posrednu diskriminaciju svih onih koji po mišljenju poslodavca nisu „prijatnog izgleda”. Stoga, Poverenica ukazuje da ne postoji opravdan razlog da se traži dostavljanje fotografije, jer fizički izgled nije relevantan za dobro obavljanje posla, niti je stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

3.12. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju  za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Advokatsko ortačko društvo BT-L, prilikom razgovora za posao za radno mesto Office manager zahtevalo je od M. P. da se izjasni o podacima koji se tiču njenog ličnog svojstava – bračnog statusa, čime su prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje advokatskom ortačkom društvu BT- L. iz B. da:

5.1. Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao u ovoj advokatskoj kancelariji, ubuduće ne postavlja nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama advokatske kancelarije BT-L. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama advokatske kancelarije.

Potrebno je da advokatsko ortačko društvo BT-L. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko advokatsko ortačko društvo BT-L. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba M.P. protiv advokatske kancelarije zbog diskriminacije na osnovu bračnog statusa u oblasti zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top