Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. P. protiv Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije zbog diskriminacije po osnovu pola • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. P. protiv Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije zbog diskriminacije po osnovu pola

del. br. 475/2011 datum: 15. 4. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS” br. 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Odredba člana 43. Jedinstvenih metodoloških uputstava Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije koja glasi: „izrazi u propisu se upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari zahteva drugačije” suprotna je načelu ravnopravnosti polova i načelu poštovanja jednakih prava žena i muškaraca, te predstavlja akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – pola.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. i članu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Zakonodavnom odboru Narodne skupštine Srbije

 

PREPORUKU

 

1. Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije preduzeće sve neophodne mere u cilju promene odredbe člana 43. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa i to tako što će izmeniti član 43. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, na način da se ovom odredbom obuhvati i ženski rod.

2. Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije preduzeće mere iz svoje nadležnosti u cilju stvaranja uslova zaupotrebu rodno diferenciranog jezika, u skladu sa principom ravnopravnosti polova.

3. Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

O b r a z l o ž e nj e

Pritužbom protiv Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti se obratila prof. dr M. P. U pritužbi je navela da je Zakonodavni odbor usvajanjem Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, i to odredbom člana 43. koja glasi: „izrazi u propisu upotrebljavaju se u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije” formulisao pravilo kojim je ustanovljena obaveza da se u propisima koristi muški rod kao pravilo, a ženski kao izuzetak, i to samo kada to zahteva „priroda stvari”. Ovakvo pravilo je diskriminatorno i u suprotnosti sa međunarodnim standardima koji se se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.

Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže u učešću žena i muškaraca u političkom životu Međuparlamentarne unije (1994), preporučuje pažljiv izbor termina koji se koriste u ustavu i zakonu. U odeljku B, tačka IV, navodi se da jezik koji se koristi u zakonodavstvu treba da žene i muškarce postavi na ravnopravnu osnovu i izbegne bilo kakvu diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti određenom polu, da u ovom procesu značajnu ulogu imaju zakonodavci, koji mogu delovati u pravcu usvajanja ovih preporuka koristeći svoja ovlašćenja, kao i da je u nekim zemljama potrebno pisati zakone uz korišćenje oblika oba roda. Važnost eliminacije seksizma u jeziku označena je i u Preporukama Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4 koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Kao primer rodno senzitivne upotrebe jezika, podnositeljka pritužbe navodi Ustav Austrije, koji u osnovnim odredbama propisuje da se službene oznake mogu upotrebljavati isključivo u obliku koji izražava pol njihovog nosioca. Takođe, kao pozitivan primer je istakla i odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore, kojima je propisano da se diskriminacijom smatra i korišćenje reči u muškom rodu, kao generički neutralni termin i za muški i ženski rod. U skladu sa ovom odredbom doneta su Pravnotehnička pravila za izradu propisa kojima je propisano je da se „propisi moraju pisati rodno osetljivim jezikom, bilo korišćenjem rodno neutralne forme i reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem klauzule da se sve odredbe propisa podjednako odnose i na muškarce i žene”.

Podnositeljka pritužbe ukazala je i na Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje Zaštitnika građana kojim je posebno naznačeno da rodno diferenciran jezik jeste jezik rodne ravnopravnosti. Nasuprot tome, generička upotreba muškog gramatičkog roda ili pretpostavka da je takva upotreba automatski „rodno neutralna” narušava tu ravnopravnost, osim ako nije propraćena odgovarajućim objašnjenjem.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti. Pritužba je upućena Zakonodavnom odboru na izjašnjenje 19. januara 2011. godine, a naknadno je izvršena dostava pritužbe neposrednom predajom pisarnici Narodne skupštine RS 22. marta 2011. godine. Zakonodavni odbor Narodne Skupštine RS nije se izjasnio na navode iz pritužbe.

Odredbom člana 15. Ustava Republike Srbije propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom člana 194. Ustava je propisano da potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava jesu deo pravnog poretka Republike Srbije, pa zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa njima.

Zakonom o ravnopravnosti polova konkretizuje se ravnopravnost polova koja podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.

Diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Prilikom razmatranja pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu činjenicu da jezik ima fundamentalnu ulogu u formiranju društvenog identiteta pojedinaca/pojedinki i vrši znatan uticaj na oblikovanje društvenih stavova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. i članu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenje da je odredbom člana 43. Jedinstvenih metodoloških pravila povređeno načelo ravnopravnosti muškaraca i žena jer je Zakonodavni odbor Narodne skupštine usvojio diskriminatorno pravilo da se u propisima koristi muški rod kao pravilo, a ženski kao izuzetak, i to samo kada to priroda stvari zahteva, što je u suprotnosti kako sa međunarodnim standardima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, tako i sa Ustavom RS, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.

Uz mišljenje Poverenica je dala i odgovarajuće preporuke kako bi prevazišla generička upotreba muškog gramatičkog roda, kao, navodno, „rodno neutralnog” jer se time narušava princip ravnopravnosti polova. Sprovođenjem preporuka, Zakonodavni odbor bi, zahvaljujući svom autoritetu, doprineo upotrebi rodno diferenciranog jezika, odnosno, doslednom korišćenju ženskog gramatičkog roda za žene, čime bi bila realizovana jedna od mera za ostvarivanje ravnopravnosti žena i muškaraca i principa jednakih mogućnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da izgradnja modernog društva nikada nije potpuna ako se bazira samo na jednom segmentu društvenog razvoja. Kako zakonodavni razvoj, kao obaveza Republike Srbije u pravcu evropskih integracija, ne može biti potpun bez društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, poboljšanje položaja žena mora biti shvaćeno kao neophodan uslov napretka. U tom smislu, neophodno je preduzimati sve mere u cilju prevazilaženja onih kulturnih i običajnih pravila koji koče društveni razvoj i onemogućavaju ženama uživanje svih ljudskih prava ravnopravno sa muškarcima.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba M. P. protiv Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije zbog diskriminacije po osnovu pola Preuzmi


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top