Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M.R. protiv SB S. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti zdravstva • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M.R. protiv SB S. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti zdravstva

br. 07-00-65/2015-02    datum: 17.6.2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. R. iz S, koju je podneo i ime maloletnog sina, D. R, osobe sa invaliditetom, protiv Specijalne bolnice „S”. U pritužbi je navedeno da je D. R. boravio u ovoj bolnici od 25. do 29. decembra 2014. godine, ali da mu nije bio omogućen pristup prostorijama unutar bolnice (sale za vežbanje, sobe, bazen) i lift, čime je D. R. diskriminisan na osnovu invaliditeta. U izjašnjenju je navedeno da je prilaz i pristup većini prostorija unutar objekta pristupačan za osobe sa invaliditetom. U toku postupka je utvrđeno da Specijalna bolnica „S” nije pristupačna za osobe sa invaliditetom i da D. R. tokom boravka u ovoj bolnici nije bio omogućen pristup prostorijama unutar bolnice – bazenu, liftu i sobi u kojoj je boravio. Utvrđeno je i  da Specijalna bolnica „S.” preduzima određene mere radi omogućavanja nesmetanog korišćenja prostorija unutar ovog objekta u kojima se pružaju različite usluge, osobama sa invaliditetom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je Specijalna bolnica „S.” propuštanjem da obezbedi odgovarajući prilaz osobama sa invaliditetom svim prostorijama unutar objekta i nesmetano korišćenje svih usluga, izvršila akt diskriminacije. Specijalnoj bolnici „S.” preporučeno je da preduzme sve neophodne mere u cilju sprovođenja radova i obezbeđivanja adekvatnog pristupa svim prostorijama u kojima se nalaze zajednički sadržaji i pružaju usluge, kako bi osobe sa invaliditetom mogle na ravnopravan način da koriste usluge ove bolnice.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu M. R. iz S., koju je podneo u ime svog maloletnog sina D. R., protiv Specijalne bolnice „S.”. U pritužbi je navedeno:

– da je D. R. nepokretan nakon povrede 28. februara 2011. godine i operacije, te da je korisnik kolica;

– da je po mišljenju lekarske komisije Fonda za zdravstveno osiguranje Filijale u N. upućen na rehabilitaciju u specijalnu bolnicu R. B., nakon čega je bilo vidljivih pomaka u njegovom zdravstvenom stanju i oporavku;

– da ga je nakon toga Republički fond za zdravstveno osiguranje u N. uputio  na rehabilitaciju u Specijalnu bolnicu za nespecifične plućne bolesti „S.” koja je u potpunosti neadekvatna za oporavak i rehabilitaciju, s obzirom na invaliditet koji ima;

– da  su u ovoj bolnici boravili od 25. do 29. decembra i da su boravak morali da prekinu jer bolnica nije pristupačna osobama sa invaliditetom, s obzirom da je prilaz bolnici nepristupačan, kao i prostorije unutar bolnice (sale za vežbanje, sobe, bazen) i lift.

1.2. Uz pritužbu je podneta medicinska dokumentacija D. R., mišljenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u N., na osnovu kojeg je D. R. upućen na rehabilitaciju u bolnicu „S.”, i video snimak boravka D. R. u bolnici.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Specijalne bolnice „S.”.

1.4. U izjašnjenju M. Ć., pomoćnika direktora Specijalne bolnice „S.”, navedeno je:

– da je prilaz objektima Specijalne bolnice „S.” pristupačan osobama sa invaliditetom, odnosno, da postoje kose rampe na svim ulazima u objekte;

– da je pristup većini prostorija unutar objekta N. zavod (u kojem je bio smešten D. R.) pristupačan za osobe sa invaliditetom uz pomoć lifta i platformi, dok je za nekoliko prostorija unutar objekta u toku procedura javne nabavke za premeštanje i montažu platforme za prevoz osoba sa invaliditetom  iz objekta S. zavod u objekat N. zavod;

– da su liftovi prilagođeni osobama sa invaliditetom i mogu nesmetano da ih koriste;

– da u objektu N. zavod postoje sobe koje su prilagođene osobama sa invaliditetom, vrata su dovoljno široka za nesmetan prolaz invalidskih kolica, kupatila u sobama imaju sva potrebna pomagala za potrebe osoba sa invaliditetom;

– da je spuštanje i podizanje osoba sa invaliditetom u bazen i iz bazena omogućeno upotrebom specijalne dizalice.

1.5. Uz izjašnjenje su dostavljene fotografije prilaza objekta, lifta i bazena, kao i fotokopija izmena i dopuna plana nabavke za 2015. godinu.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda pritužbe i dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu utvrđeno je da je D. R., dete sa invaliditetom i korisnik kolica, po odluci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u N. upućen na refabilitaciju u Specijalnu bolnicu „S.”. U ovoj bolnici boravio je od 25. do 29. decembra 2014. godine.

2.2. Uvidom u video snimak koji je dostavljen uz pritužbu, utvrđeno je da D. R. u toku boravka u Specijalnoj bolnici „S.” nije bio omogućen pristup prostorijama unutar ovog objekta – bazenu, liftu i sobi u kojoj je boravio. Utvrđeno je da D. nije imao pristup prostorijama unutar ovog objekta (salama za vežbanje), jer arhitektonske barijere nisu prevaziđene postavljanjem rampi. Takođe, lift nije prilagođen, s obzirom da su D. pratioci iz hotelske sobe stepenicama nosili i spuštali u kolicima. Prilaz bazenu je nepristupačan, ne postoje držači ili posebna dizalica za osobe sa invaliditetom, već su D. pratioci uzimali iz kolica i spuštali u bazen.  Soba u kojoj je boravio D. nije prilagođena za boravak i kretanje osobe koja je korisnik kolica, ne postoji mogućnost bilo kakvog kretanja unutar sobe, niti je u kolicima moguć prilaz i korišćenje kupatila.

2.3. Na osnovu navoda iz izjašnjenja i dokaza su dostavljeni utvrđeno je da Specijalna bolnica „S.” preduzima određene mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti objekta osobama sa invaliditetom. Naime, iz fotokopije izmene i dopune plana nabavke za 2015. godinu utvrđeno je da je bolnica, u odeljku usluge, dodala nove nabavke radi prilagođavanja liftova osobama sa invaliditetom, u iznosu od 510.000,00 dinara, kao i radi prilagođavanja pojednih prostorija unutar objekta – premeštanjem platforme za osobe sa invaliditetom, u iznosu od 390.000,00 dinara. Na osnovu fotokopija fotografija utvrđeno je da je prilaz objektu pristupačan za osobe sa invaliditetom (kosa rampa na ulazu u objekat), dok je korišćenje bazena omogućeno upotrebom posebne dizalice.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Ratifikacijom ove konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti.

3.4. Od posebnog značaja za prava osoba sa invaliditetom jesu Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom iz 1993. godine, koje je Republika Srbija prihvatila 1995. godine. Iako ova pravila nisu pravno obavezujuća, postoji moralna i politička obaveza država članica UN da ih sprovode. Svrha standardnih pravila jeste da obezbede da osobe sa invaliditetom uživaju ista prava i obaveze kao i ostali članovi društva, u čemu poseban značaj ima i pristupačnost fizičkog okruženja. Naime, da bi se postigla pristupačnost, potrebno je da se projektovanje i izgradnja fizičkog okruženja planiraju od početka samog procesa, uz konsultacije organizacija osoba sa invaliditetom u inicijalnoj fazi planiranja, odnosno, u fazi planiranja i izgradnje javnih objekata u lokalnim zajednicama.

3.5. Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije, dok čl. 6. propisuje da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbom čl. 17. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima i površinama u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Odredbom čl. 26. st. 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je st. 2. određeno da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom čl. 13. st. 1. izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama. Pored toga, odredbom čl. 16. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina, dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno, javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.

3.8. Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji ustanovljeni su planovi aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015 godine, te poseban cilj 13. nalaže da se obezbedi da svi novi javni i objekti otvoreni za javnost budu pristupačni za osobe sa invaliditetom. Jedna od mera za ostvarenje ovog cilja je dosledno primenjivanje propisa koji predviđaju obaveznu primenu standarda pristupačnosti, vršenje nadzora nad primenom tih propisa i izricanje sankcija prekršiocima. Takođe, posebnim ciljem 14. ove strategije naložena je između ostalog, postepena i kontinuirana adaptacija postojećih javnih objekata kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom.

3.9. Propis koji bliže uređuje standarde pristupačnosti za nesmetano kretanje i pristupa osoba sa invaliditetom, deci i starima jeste Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Odredbom čl. 5. st. 1. ovog pravilnika, propisano je, između ostalog, da su obavezni elementi pristupačnosti elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika, kao i elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene zgrade i objekti za javno korišćenje, dok je stavom 2. istog člana propisano da se obavezni elementi pristupačnosti primenjuju odabirom najpovoljnijeg rešenja u odnosu na namenu. Takođe, odredbom čl. 19. propisano je da se kod korišćenja pojedinih prostorija u zgradama, podrazumeva da svi prolazi između soba budu bez pragova, odnosno drugih visinskih razlika.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Specijalna bolnica „S” obezbedila pristup objektu i nesmetano korišćenje svih usluga koje ova ustanova pruža D. R, kao i svim osobama sa invaliditetom, posebno onima koje su korisnici kolica. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju jeste ispitivanje postojanja diskriminacije osoba sa invaliditetom u smislu obezbeđivanja pristupa objektima u javnoj upotrebi.

3.11. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da D. R. nije obezbeđena adekvatna pristupačnost objektu i uslugama tokom boravka u bolnici „S”, jer nije mogao da koristi prostorije unutar objekta u kojima se pružaju različite usluge (bazen, sala za vežbanje), kao i da mu nije bila adekvatno pristupačna soba u kojoj je boravio, s obzirom da se ove prostorije nalaze na različitim visinskim nivoima, koji su savladani samo stepenicama, a korišćenje lifta nije bilo moguće. Imajući to u vidu, može se konstatovati da su soba u kojoj je boravio, kao i prostorije u kojima su se pružale usluge koje su mu bile neophodne, nepristupačne osobama sa invaliditetom koje koriste kolica ili se otežano kreću. Pored toga, Specijalna bolnica „S” u izjašnjenju nije ni osporila navode iz pritužbe u pogledu pristupačnosti i dostupnosti svih usluga u ovoj ustanovi D. R.

3.12. Tokom postupka je utvrđeno da Specijalna bolnica „S” preduzima određene mere radi omogućavanja nesmetanog korišćenja prostorija unutar ovog objekta u kojima se pružaju različite usluge osobama sa invaliditetom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podržava preduzimanje ovih mera, ali ujedno ukazuje da je neophodno da u što kraćem periodu Specijalna bolnica „S” u potpunosti prilagodi i omogući pristupačnost celokupnog objekta i svih prostorija unutar bolnice osobama sa invaliditetom, posebno onima koje su korisnici kolica. Dodatno, imajući u vidu da ova ustanova obavlja zdravstvenu delatnosti i to u oblasti prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije nespecifičnih plućnih i ostalih internističkih oboljenja i neuro-mišićnih oboljenja kod dece i odraslih (čl. 14. Statuta bolnice), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je neprihvatljivo da usluge i sadržaji koje pruža ova bolnica nisu dostupni svima, jer osobe sa invaliditetom još uvek ne mogu u potpunosti nesmetano da ih koriste.

3.13. Imajući u vidu navedene činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je propuštanje Specijalne bolnice „S” da obezbedi pristupačnost prostorija unutar objekta u kojima se pružaju usluge, dovelo do neposredne diskriminacije D. R, kao i svih osoba sa invaliditetom, posebno onih koje koriste kolica ili se otežano kreću. Posledice ovog propuštanja ogledaju se u ograničavanju mogućnosti osobama sa invaliditetom da pod jednakim uslovima imaju pristup ovom objektu i koriste njegove usluge. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da pristupačnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Propuštanjem Specijalne bolnice „S” da obezebedi odgovarajući prilaz svim zajedničkim prostorijama za osobe sa invaliditetom, ove osobe su onemogućene da se u ustanovi slobodno kreću i koriste sve njene usluge. Time se osobe sa invaliditetom dovode u u neravnopravan položaj u odnosu na sve ostale osobe koje su korisnici usluga bolnice, jer nisu u mogućnosti da na ravnopravan način koriste sve njene usluge.

4. MIŠLjENjE

Specijalna bolnice „S” propustila je da preduzme mere kako bi obezbedila odgovarajući prilaz svim prostorijama unutar objekta i nesmetano korišćenje svih usluga koje ova ustanova pruža, čime je diskriminisala D. R. i sve osobe sa invaliditetom, posebno one koje koriste kolica ili se otežano kreću.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Specijalnoj bolnici „S” da preduzme sve neophodne mere u cilju sprovođenja radova i obezbeđivanja adekvatnog pristupa svim prostorijama u kojima se nalaze zajednički sadržaji i pružaju usluge, kako bi osobe sa invaliditetom mogle na ravnopravan način da koriste usluge ove bolnice.

Potrebno je da Specijalna bolnica „S” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana  prijema mišljenja sa preporukom.

Ukoliko Specijalna bolnica „S” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba M.R. protiv SB S. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti zdravstva Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top