Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. S. protiv Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda zbog neravnopravnog tretmana prema osobama sa invaliditetom • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. S. protiv Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda zbog neravnopravnog tretmana prema osobama sa invaliditetom

del. br. 998/2011 datum: 7. 9. 2011.

U okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS” br. 22/2009), postupajući po pritužbi M. S. iz Z, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

MIŠLjENjE

 

Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda nije preduzeo mere iz svoje nadležnosti kako bi se sproveli radovi na obaranju ivičnjaka trotoara na uglu Prizrenske i Karlovačke ulice u Zemunu i prilagodio trotoar u Prizrenskoj ulici, čime je diskriminisao osobe koje za kretanje koriste kolica na osnovu njihovog ličnog svojstva – invaliditeta, propisane članom 16. stav 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 33/2006), u vezi sa članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. stav 1. tačka 1. i 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda

 

PREPORUKU

 

1. Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda preduzeće sve neophodne radnje u cilju sprovođenja radova na obaranju ivičnjaka trotoara na uglu Prizrenske i Karlovačke ulice u Zemunu, kao i prilagođavanja trotoara u Prizrenskoj ulici, kako bi se M. S. i drugim osobama sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica omogućilo nesmetano kretanje i korišćenje javnih površina.

2. Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda preduzeće odgovarajuće mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se otklonile prepreke koje osobama sa invaliditetom ometaju i otežavaju kretanje na trgovima, ulicama, pešačkim prelazima i drugim javnim saobraćajnicama.

3. Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o planiranim merama i preduzetim radnjama u cilju postupanja po preporuci.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 4. avgusta 2011. godine pritužbu, a 11. avgusta 2011. godine dopunu pritužbe M. S. iz Z, u kojoj navodi da je nepostupanjem Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – invaliditeta. U pritužbi je naveo da se kao osoba sa invaliditetom i korisnik invalidskih kolica, više puta obraćao Sekretarijatu sa molbom da mu se omogući nesmetano korišćenje javnih površina, odnosno, sa zahtevom da se obore ivičnjaci trotoara na uglu Prizrenske i Karlovačke ulice i da se u Prizrenskoj ulici prilagodi trotoar kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedilo nesmetano kretanje invalidskim kolicima, ali da do dana podnošenja pritužbe Sekretarijat za saobraćaj nije postupio po molbama.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupaka traženo izjašnjenje Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za saobraćaj. Izjašnjenje je dostavljeno 17. avgusta 2011. godine, u kojem se navodi da je stručna ekipa Sekretarijata za saobraćaj 1. avgusta 2011. godine, povodom prijave M. S. Komisiji za razmatranje prijava i pritužbi građana, izvršila uvid u stanje na predmetnoj raskrsnici i utvrdila da je izvršeno obaranje ivičnjaka bez saglasnosti Sekretarijata za saobraćaj. U prilogu su dostavljene fotografije postojećeg stanja, kao i nekoliko dokumenata prepiske Sekretarijata za saobraćaj i Direkcije za puteve povodom zahteva podnosioca pritužbe. Navedeno je i da je obavljen razgovor sa M. S. i dogovoreno da će nadzorna služba izaći na teren i utvrditi opravdanost zahteva 03. avgusta 2011. godine.

Takođe je dostavljen i dopis Odeljenja za dinamički saobraćaj pri Sektoru za tehničko regulisanje saobraćaja Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda IV – 06 br. 344.16 – 397/2011 od 10. marta 2011. godine koji je upućen Odeljenju za puteve pri Sektoru za saobraćajni inspekcijski nadzor Sekretarijata za inspekcijske poslove, u kojem se navodi:

– da je Sekretarijat za saobraćaj prethodnih godina uložio veliki trud i značajna finansijska sredstva u cilju olakšavanja života i rada osoba sa invaliditetom, starijih i nemoćnih na teritoriji grada Beograda,
– da su sredstva odobrena Sekretarijatu za saobraćaj iz budžeta za 2011. godinu nedovoljna za sve planirane intervencije koje su postavljene kao prioriteti,
– da će zahtev M. S. biti unet na listu planiranih intervencija koje će naknadno razmotriti i razvrstati, ukoliko budu imali raspoloživih sredstava nakon realizacije drugih prioriteta iz njihove nadležnosti.

Dostavljen je i dopis Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda upućen Direkciji za puteve broj: IV-06 br. 344.16-302/2011 od 15. marta 2011. godine, u kojem se navodi sledeće:

– da se M. S. obratio Sekretarijatu za saobraćaj sa zahtevom da se popravi oštećena površina trotoara za kretanje osoba koje koriste invalidska kolica i da se izradi pešačka rampa radi lakšeg prelaženja preko kolovoza. Predmet je, zbog prirode zahteva, pisanim dokumentom IV-03 br. 344.15-1531/2007 od 17. avgusta 2007. godine prosleđen Direkciji za puteve,
– da je stranka i formalno uputila novi dopis Direkciji za puteve 25. februara 2011. godine, koji je kao predmet Direkcije za puteve zaveden pod brojem IV-05 2206-1245 od 30. novembra 2007. godine, koji je dostavljen Sekretarijatu za saobraćaj na dalju nadležnost,
– da je Sekretarijat za saobraćaj konstatovao da je predmet u nadležnosti Sektora za tehničko regulisanje saobraćaja i da će se rešiti u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, koja su budžetom za 2011. godinu „za ove potrebe krajnje restriktivno opredeljenja”.

Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije zabranjuje se svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Republika Srbija je 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom kojom se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru.

Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi, kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima i površinama u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe.

Članom 26. stav 1. je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, dok je stavom 2. određeno da se način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje posebnim zakonom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, u članu 13. stav 1. ovog člana izričito je zabranjena diskriminacija o osnovu invaliditeta u pogledu pristupa javnim površinama, u koje, prema odredbi iz stava 4., spadaju i pešački prelazi i druge javne saobraćajnice. Pored toga, u članu 16. stav 1. ovog zakona propisano je da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina, dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta. Nadalje, članom 33. propisana je zakonska obaveza jedinica lokalne samouprave da preduzmu mere s ciljem da se fizička sredina, zgrade, javne površine i prevoz učine pristupačnim osobama sa invaliditetom.

Odlukom o Gradskoj upravi grada Beograda , Sekretarijat za saobraćaj obavlja poslove koji se odnose na rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje i upravljanje opštinskim putevima i ulicama u naselju i vrši nadzor nad radom javnih komunalnih preduzeća i subjekata kojima je poverena delatnost održavanja opštinskih puteva, ulica u naselju i državnih puteva (osim autoputa) na teritoriji grada Beograda. Skupština grada Beograda je osnovala Javno komunalno preduzeće „Beograd put” i poverila mu održavanje ulica, lokalnih i nekategorisanih puteva, putnih objekata i saobraćajne signalizacije.

Poverenica je imala u vidu da je Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda prethodnih godina uložio određena finansijska sredstva u cilju olakšavanja kretanja osoba sa invaliditetom na teritoriji grada Beograda (ugrađivanje rampe za prilaz objektima, obaranje ivičnjaka na pešačkim stazama i sl.), kao i činjenicu da su raspoloživa finansijska sredstva koja su određena gradskim budžetom ograničena. Međutim, iz dokumentacije koju je Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda dostavio, evidentno je da se M. S. prvi put obratio Sekretarijatu još 2007. godine i da je zahtev iz Sekretarijata za saobraćaj prosleđen Direkciji za puteve 17. avgusta 2007. godine. M. S. je nakon toga i sam formalno uputio dopis Direkciji za puteve 30. novembra 2007. godine. Iz ove činjenice jasno proizlazi da ni Sekretarijat za saobraćaj grada Beograda, u čijem je sastavu i Direkcija za puteve, nije preduzeo mere kako bi u toku perioda od 2007-2011. godine uvrstio zahtev M. S. u program planiranja intervencija ili obezbedio sredstva za postupanje po zahtevu.

Prilikom sagledavanja okolnosti ovog slučaja, Poverenica je uzela u obzir da je sam zakonodavac završnom odredbom iz člana 53. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom odložio primenu odredbi čl. 33. kojima se propisuje preduzimanje mera kojima se, pored ostalog, javne površine čine pristupačnim osobama sa invaliditetom. Cilj zbog koga je zakonodavac odložio primenu ove odredbe je upravo u tome da jedinicama lokalne samouprave ostavi vreme, za koje je ocenio da je dovoljno, kako bi od stupanja na snagu do početka primene odredbe iz člana 33. isplanirale i obezbedile sredstva za realizaciju ovih mera. U skladu s tim, zakonodavac je u čl. 16. imperativnom normom utvrdio obavezu javnih preduzeća nadležnih za održavanje javnih površina da obezbede pristup javnim površinama svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, uopšte ne propisujući mogućnost da se neispunjenje opravda bilo kojim objektivnim razlogom. Zbog toga se može zaključiti da je propuštanje Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda, kao organa javne vlasti u čijoj je nadležnosti održavanje javnih površina, da izvrši svoju zakonsku obavezu, dovelo do diskriminacije M. S, kao i svih drugih osoba koje koriste kolica, u pogledu dostupnosti javnih površina, što je izričito zabranjeno čl. 13. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom kao jedan od posebnih slučaja diskriminacije. Posledice ovog propuštanja ogledaju se u ograničavanju mogućnosti osoba koje koriste kolica da pod jednakim uslovima uživaju građanska, politička, socijalna, ekonomska, kulturna i druga ljudska prava i slobode.

Imajući u vidu napred navedene propise, Poverenica je mišljenja da okolnost da su sredstva za rekonstrukciju ulica i trotoara ograničena restriktivnim budžetom, na koju se Sekretarijat za saobraćaj u svom izjašnjenju poziva, sama po sebi nije dovoljna za zaključak da u konkretnom slučaju nije izvršena diskriminacija, kako se to navodi u izjašnjenju Sekretarijata. Ne može se, naime, prenebregnuti činjenica da Sekretarijat nije ispunio svoju zakonsku dužnost propisanu članom 16. stav 1. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, koja datira još od 1. januara 2007. godine, od kada su protekle četiri godine i osam meseci. Prilikom zauzimanja stava, Poverenica je, takođe, imala u vidu činjenicu da su od podnošenja zahteva M. S. protekle četiri godine, a da u svom izjašnjenju od 10. marta 2011. godine Sekretarijat navodi da će zahtev M. S. „biti unet na listu planiranih intervencija koje će naknadno razmotriti i razvrstati, i to ukoliko bude imao „raspoloživih sredstava nakon realizacije drugih prioriteta”.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporuku Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja posledica diskriminacije i ispunjenja zakonskih obaveza koje su propisane Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Preporuka Sekretarijatu za saobraćaj grada Beograda da preduzme potrebne radnje iz svoje nadležnosti kako bi se obavili radovi na obaranju ivičnjaka trotoara na uglu Prizrenske i Karlovačke ulice u Zemunu, kao i prilagođavanje trotoara u Prizrenskoj ulici motivisana je činjenicom da se njihovom realizacijom ne ispunjava samo zahtev M. S, upućen Sekretarijatu za saobraćaj i Direkciji za puteve grada Beograda, već da se time omogućava kretanje i nesmetano korišćenje konkretne javne površine i njemu i svim osobama koje za kretanje koriste kolica.

Preporuka koja se odnosi na preduzimanje odgovarajućih mera i aktivnosti iz nadležnosti Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda kako bi se otklonile prepreke koje osobama sa invaliditetom ometaju i otežavaju kretanje na trgovima, ulicama, pešačkim prelazima i drugim javnim saobraćajnicama zasnovana je na saznanju da na teritoriji grada Beograda još uvek ima javnih površina sa kojih ove prepreke nisu uklonjene.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba M. S. protiv Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda zbog neravnopravnog tretmana prema osobama sa invaliditetom Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top