Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. V. protiv P banke zbog diskriminacije na osnovu članstva u udruženju u oblasti pružanja javnih usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. V. protiv P banke zbog diskriminacije na osnovu članstva u udruženju u oblasti pružanja javnih usluga

br. 07-00-174/2014-02 datum: 8. 7. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. V. iz B. koja je podneta protiv „P. b.” a.d. B. i D. R, direktorke ekspoziture B.- M. Podnosilac pritužbe smatra da mu je zbog aktivnosti u udruženju „E.” uskraćeno pružanje usluga, i to tako što je „P. b.” a.d. B. jednostrano raskinula dva ugovora sa podnosiocem pritužbe (ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica i ugovor o sefu). U toku postupka je utvrđeno da „P. b.” a.d. B. pruža usluge članovima i predsedniku udruženja „E.”, iz čega jasno proizlazi da „P. b.” a.d. B. nije stavila u nejednak položaj M. V. i uskratila mu pružanje usluga zbog njegovog članstva u udruženju. Samim tim, utvrđeno je da otkazivanje bankarskih usluga nije bilo uzrokovano članstvom podnosioca pritužbe u udruženju „E”. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da „P. b.” a.d. B. i D. R, direktorka ekspoziture B.- M. nisu diskriminatorno postupali prema podnosiocu pritužbe na osnovu njegovog ličnog svojstva – članstva u udruženju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio M. V. iz B, koju je podneo protiv „P. b.” a.d. B. i D. R, direktorke ekspoziture B.- M, zbog diskriminacije prilikom pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva – članstva u organizaciji.

1.2. U pritužbi je naveo:

– da je član udruženja „E.” koje se bavi zaštitom bankarskih korisnika;

– da je kao saradnik udruženja davao medijske izjave u vezi sa sudskim postupcima koje je „E.” pokrenula protiv „P. b.” a.d. B. zbog protivzakonitog podizanja kamatnih stopa na dugoročne stambene kredite i skretao pažnju javnosti na nezakonita postupanja ove banke;

– da je po njegovom zahtevu, banka proglašena krivom pred Sudom časti Privredne komore Beograd

– a, kao i da je u toku postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu koji vodi za povraćaj nezakonito naplaćenog novca;

– da mu je banka uskratila mogućnost da slobodno raspolaže deviznom štednjom, tako što je odredila status mirovanja za devizni račun, uprkos činjenici da je nekoliko meseci pre toga položio novčana sredstva na račun;

– da zbog toga danima nije bio u mogućnosti da raspolaže novcem sa računa, kao i da mu je omogućeno da koristi račun tek nakon pokrenutog postupka kod Narodne banke Srbije;

– da mu je nedugo nakon ovih događaja banka poslala predlog za reoročavanje devizne štednje pod povoljnijim uslovima, da je otišao u ekspozituru u M, ali da mu je tamo saopšteno da rukovodioci banke žele da jednostrano raskinu ugovor o deviznoj štednji i ugovor o ličnom sefu;

– da mu je kao razlog za jednostrani raskid ugovora navedeno da mu se zamera što je protiv banke pokrenuo sudski postupak i da, osim ugovora o kreditu koji je sklopljen 2008. godine, ne žele sa njim poslovnu saradnju;

– da je u dokumentu koji je banka dostavila Narodnoj banci Srbije, kao odgovor na njegova pitanja o otkazivanju usluge, navedeno da on učestvuje u kampanji protiv banke i da se ponaša neprimereno, preti i vređa zaposlene, prilikom čestih poseta poslovnicama banke;

– da ne razume o kakvim pretnjama se radi, osim ukoliko se pretnjama smatra upozorenje i zahtev banci da mu vrate nezakonito stečen novac;

– da je tvrdnja banke da je vređao zaposlene u ekspozituri u M. netačna i zlonamerna, jer je svestan da šalterski radnici nemaju udela u odlukama rukovodstva i ne treba za njih da snose odgovornost;

– da smatra da ima apsolutno pravo da u medijima komentariše nezakonite postupke banke, a da je banka blokiranjem njegovih deviznih sredstava, danima na njega vršila pritisak i odmazdu, te da je ovakvim postupanjem banke, diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – članstva u organizaciji.

1.3. Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) otkaz ugovora o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica br. … od 10. septembra 2013. godine, 2) otkaz ugovora o sefu br. … od 10. septembra 2013. godine, 3) dopisi Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije br. XV-1483/3/13 od 23. aprila, br. XV-1483/8/13 od 30. maja, br. XV-1483/14/13 od 18. juna, br. XV-1483/17/13 od 8. jula i br. XV-1483/23/13 od 31. jula 2013. godine, 4) predlog za posredovanje Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije br. XV-1483/20/13 od 17. jula 2013. godine, 5) elektronska pisma P. b. od 6. juna i 3. jula 2013. godine, 6) elektronska pisma M. V. od 23. aprila, 12. jula i 18. oktobra 2013. godine, 7) dopisi M. V. upućeni P. b, ekspozituri u M. br. 650 od 5. septembra i br. 730 od 4. oktobra 2013. godine, 8) žalba na rad P. b. i odgovor po žalbi, 9) potvrda o vraćanju ključa od sefa od 4. oktobra 2013. godine, 10) poziv za reoročenje devizne štednje, 11) odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda br. 37/123 od 20. juna 2012. godine i 12) odluka drugostepenog veća Suda časti pri Privrednoj komori Beograda br. 21/13 od 25. aprila 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje I. M, predsednika Upravnog odbora „P. b.” a. d. i D. R, direktorke ekspoziture B. – M. U izjašnjenju na pritužbu A. J, rukovodilac Odeljenja za kontrolu usklađenosti poslovanja i D. R, između ostalog, naveli su:

– da je banka sa M. V. zaključila ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica br. … od 11. januara 2012. godine, kao i ugovor o sefu, sa izmenama i dopunama u aneksu od 11. januara 2013. godine;
– da je čl. 8. st. 2. ugovora o otvaranju i vođenju deviznog računa predviđeno da svaka ugovorna strana može jednostrano da otkaže važenje ugovora bez navođenja razloga, dostavljanjem pisanog obaveštenja o otkazu, uz poštovanje otkaznog roka od 30 dana;
– da je čl. 7. st. 1. ugovora o sefu predviđeno da ugovorne strane imaju pravo na jednostran raskid ugovora i pre isteka ugovorenog roka, sa otkaznim rokom od 15 dana;
– da je u oba slučaja banka jednostrano raskinula ugovore u skladu sa odgovarajućim odredbama, uz poštovanje otkaznog roka;
– da prema čl. 41. st. 3. Zakona o bankama, banka slobodno odlučuje o izboru klijenta;
– da iako navođenje razloga za otkaz pomenutih ugovora nije ugovoreno, banka je raskinula ove ugovore zbog nedoličnog, uvredljivog i agresivnog ophođenja M. V. prema zaposlenima banke, što prema čl. 2. Zakona o zabrani diskriminacije ne predstavlja lično svojstvo, te banka u ovom slučaju nije postupila suprotno Zakonu o zabrani diskriminacije;
– da su zbog ponašanja M. V. zaposleni banke zatražili zaštitu od rukovodstva;
– da banka u ovom trenutku ima klijente koji su članovi udruženja „E”, kojima nije uskraćeno pružanje bankarskih usluga, što isključuje razloge za diskriminaciju koji se navode u pritužbi;
– da su informacije o članstvu u udruženju „E” ovih klijenata, dostupne iz podnesaka upućenih banci i iz javno dostupnih izvora, ali da zbog odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nisu u mogućnosti da dostave podatke o ovim klijentima jer nemaju njihovu saglasnost;
– da su se povodom nemogućnosti raspolaganja sredstvima sa deviznog računa podnosioca pritužbe više puta izjasnili Narodnoj banci Srbije, što je i dostavljeno u prilogu pritužbe, kao i da se ni u ovom slučaju ne radi o diskriminaciji, već proceduri banke sa neaktivnim računima koja se primenjuje na sve klijente. Procedura aktivacije neaktivnog računa traje određeno vreme, ali M. V. nije želeo da sačeka 15 minuta da se procedura završi, već je napustio filijalu banke;
– da na osnovu svega navedenog „P. b.” a.d. B, smatra nije prekršila Zakon o zabrani diskriminacije i da je pritužba neosnovana.

1.5. Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći dokazi: 1) ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica br. … od 11. januara 2012. godine, 2) otkaz ugovora o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica br. … od 10. septembra 2013. godine, 3) ugovor o sefu od 11. januara 2012. godine i aneks ugovora od 11. januara 2013. godine, 4) otkaz ugovora o sefu br. … od 10. septembra 2013. godine i 5) elektronsko pismo „P. b.” koje je upućeno Narodnoj banci Srbije od 3. jula 2013. godine.

1.6. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti M. V. je dopunio pritužbu, pa je u dopunama od 18. i 27. juna 2014. godine, navedeno sledeće:

– da se ne smeju mešati ljudi koji su preko udruženja „E” podneli tužbe protiv banaka („obični članovi”) i oni koji rade u udruženju;
– da je poznato da je on angažovan kao koordinator za kontrolu zakonitosti rada banaka i pritužbi građana, kao i da njegov angažman obuhvata i izjave za medije;
– da s obzirom da je više puta u medijima govorio o kršenju zakona pojedinih banaka, pa tako i „P.” b, ne može da se izjednači sa članovima koji su samo podneli tužbe;
– da je banka pre izvesnog vremena donela odluku da ugasi žiro račun udruženja, da je to možda njihovo pravo, ali da to nisu smeli da urade njemu, kao fizičkom licu;
– da su predsedniku udruženja takođe hteli da ugase privatni račun, ali su u poslednjem trenutku odustali;
– da su njegovi problemi počeli od trenutka kada je dobio spor protiv banke, te da su se oni samo intenzivirali angažmanom u udruženju;
– da su posledice njegovog delovanja u udruženju gašenje računa u banci, otkazivanje ugovora o sefu, privremena nemogućnost raspolaganja deviznim sredstvima, otvorenje pretnje D. R. koje nije htela pisanim putem da pojasni.

1.7. Uz dopunu pritužbe su dostavljeni: 1) izvodi medijskih izjava podnosioca pritužbe i 2) tekst sa internet stranice udruženja „E”.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica br. … od 11. januara 2012. godine, utvrđeno je da je zaključen ugovor između „P. b.” a.d. B. i M. V, da je čl. 8. st. 2. ugovoreno da svaka ugovorna strana može jednostrano otkazati ugovor, bez navođenja razloga.

2.2. Uvidom u ugovor o sefu od 11. januara 2012. godine, utvrđeno je da je ugovor sklopljen između „P. b.” a.d. B. i M. V. i da je čl. 7. st. 1. ugovoreno da ugovorne strane imaju pravo na jednostrani raskid i pre isteka ugovorenog roka.

2.3. Uvidom u otkaz ugovora o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica br. … od 10. septembra 2013. godine i otkaz ugovora o sefu br. … od 10. septembra 2013. godine, utvrđeno je da je „P. b.” a.d. B. jednostrano raskinula ove ugovore, uz poštovanje otkaznog roka od 30, odnosno, 15 dana.

2.4. Uvidom u dopis Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije br. XV-1483/17/13 od 8. jula 2013. godine, utvrđeno je da Centar za zaštitu i edukaciju korisnika obavestio M. V. o navodima iz izjašnjenja „P. b.” povodom okolnosti prebacivanja deviznog računa u mirujući status. Banka je navela da su bili ispunjeni uslovi da devizni račun M. V. ponovo dobije status aktivnog, da je za ovu proceduru potrebno određeno vreme, da M. V. tog dana nije bio jedini klijent, kao i da nije želeo da sačeka, te banka nije bila u mogućnosti izvrši njegov zahtev brzinom koju je želeo. U dopisu je navedeno da M. V. ima mogućnost da predloži postupak posredovanja, ukoliko nije zadovoljan izjašnjenjem banke. Uvidom u elektronsko pismo koje M. V. uputio Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS od 12. jula 2013. godine, utvrđeno je da je on želeo da pokrene postupak posredovanja i insistirao da se razjasni tvrdnja banke da on vodi kampanju, preti i neprimereno se ponaša prema zaposlenima. Uvidom u dopis Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije br. XV-1483/23/13 od 31. jula 2013. godine, utvrđeno je se „P. b.” a.d. nije saglasila sa predlogom da se sprovede postupak medijacije.

2.5. Utvrđeno je da je Sud časti pri Privrednoj komori Beograda, u odluci br. 37/123 od 20. juna 2012. godine, oglasio krivom „P. b.” a.d. B. zbog jednostranog povećanja visine kamatne stope M. V, dok je odlukom drugostepenog veća Suda časti pri Privrednoj komori Beograda br. 21/13 od 25. aprila 2013. godine, potvrđena prvostepena odluka.

2.6. Uvidom u elektronsko pismo „P.” banke od 3. jula 2013. godine, koje je upućeno Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, utvrđeno je da je pored činjenica i okolnosti koje se odnose na razloge prebacivanja deviznog računa u mirujući status, banka navela da „…gospodin V. vodi medijsku kampanju protiv banke na različitim internet forumima. Gospodin V. se, takođe, prilikom čestih poseta filijalama banke, neprimereno ponaša prema zaposlenima banke i njegov način ophođenja redovno sadrži uvrede i pretnje. Na ovo ukazujemo jer smatramo da će se njegove neosnovane žalbe, poput ove, nastaviti i prema banci i prema NBS, kao deo kampanje koju vodi.”

2.7. Uvidom u dopis M. V. koji je upućen „P.” banci i šefici ekspoziture u M. br. 650 od 5. septembra 2013. godine, utvrđeno je da M. V. smatra da su tokom postupka pred Centrom za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS iznete neistine i da mu je povređen ugled, te želi da mu banka pruži dokaze za tvrdnje da često posećuje filijale i navede razloge njegovih dolazaka, da navede imena zaposlenih kojima je navodno pretio i na koji ih je način vređao. Takođe, uvidom u dopis br. 730 od 4. oktobra 2013. godine, upućen istoj ekspozituri, utvrđeno je da je M. V. pitao D. R, s obzirom da mu je, kako navodi, tokom prošlog susreta uputila ozbiljne pretnje, rekavši „Videćete Vi gospodine V, naš odgovor će biti adekvatan”, da li je to njen lični stav ili stav banke.

2.8. Uvidom u tekst sa internet stranice udruženja „E”, utvrđeno je da je tekst o metodologiji koju je „P” banka primenjivala prilikom jednostranog povećanja kamatnih stopa, da je Sud časti Privredne komore Beograda kaznio banku, da je udruženje pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu nedavno dobilo prvostepenu presudu, kao i da tekst sadrži obaveštenje da udruženje može da obezbedi besplatnu pravnu pomoć svima koji žele da tuže banku.

2.9. U medijskim izjavama koje je dao dnevnim listovima „Večernje Novosti”, „Blic”, „Informer”, portalima „B92″ i „Mondo”, M. V. između ostalog govori o teškim uslovima koji se postavljaju za odobravanje kredita, navodi da je pokrenuo sudski postupak protiv „P.” banke zbog jednostranog povećanja kamatnih stopa na dugoročni stambeni kredit i teškim uslovima u kojima se našao da bi plaćao rate za otplatu kredita.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u čl. 14. propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 17. st. 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.6. Imajući u vidu sadržinu pritužbe kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je „P. b.” a.d. B, odlukom da jednostrano raskine ugovore, diskriminatorno postupala prema M. V. na osnovu njegovog članstva u udruženju „E”. Naime, da bi bilo koja odredba Zakona o zabrani diskriminacije mogla da se primeni, potrebno je da je akt diskriminacije zasnovan na ličnim svojstvima, kao i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i učinjenog akta. Svaka banka ima pravo da slobodno odlučuje o izboru klijenata , ali to mora činiti u skladu sa propisima Republike Srbiji, uključujući i antidiskriminacione propise. Zbog toga je bilo potrebno utvrditi da li je uskraćivanje daljeg korišćenja bankarskih usluga M. V, uslovljeno njegovim ličnim svojstvom – članstvom u udruženju koje se bavi zaštitom korisnika bankarskih usluga. Utvrđivanje eventualnih drugih povreda prava, kao i utvrđivanje istinitosti tvrdnji o ponašanju podnosioca pritužbe prema zaposlenima u banci, nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije.

3.7. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaza koji su dostavljeni, nesporno da je „P. b.” a.d. B. jednostrano raskinula ugovor o otvaranju i vođenju deviznog računa fizičkih lica i ugovor o sefu. Takođe, nesporno je da je M. V. član udruženja „E”, kao i da je davao izjave u medijima u vezi sa postupanjem ove banke.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz pritužbe M. V. u vezi sa postupcima „P. b.” a.d. B. koji su, prema tvrđenju podnosioca pritužbe, zasnovani na njegovom članstvu u udruženju „E”. Naime, podnosilac pritužbe smatra da mu je zbog aktivnosti u udruženju, uskraćeno pružanje usluga ove banke. U odnosu na ove navode iz pritužbe, u izjašnjenju je navedeno da su ugovori raskinuti zbog „nedoličnog, uvredljivog i agresivnog ophođenja gospodina V. prema zaposlenima banke”. Pored toga, navedeno je da banka ima klijente koji su članovi udruženja „E” i kojima nije uskraćeno pružanje bankarskih usluga. U dopuni pritužbe, M. V. je potvrdio da banka ima klijente koji su članovi „E”, ali smatra da se on ne može izjednačiti sa tim članovima, s obzirom da radi u udruženju i davao je medijske izjave u vezi nezakonitih postupanja „P” banke.

3.9. U odnosu na navode iz pritužbe da je banka imala nameru da sa D. G, koji je predsednik udruženja „E”, jednostrano raskine ugovor, ali je od toga odustala, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da podnosilac pritužbe nije dostavio ni jedan dokaz u prilog ovoj tvrdnji. S druge strane, s obzirom da ugovor nije raskinut, odnosno, predsednik udruženja „E” je i dalje klijent „P” banke, Poverenica je stava da se ova okolnost mora sagledati u odnosu na navode podnosioca pritužbe da nije „običan član”. Naime, da je postupanje banke zasnovano na članstvu u udruženju „E”, banka bi uskratila dalje pružanje usluga i predsedniku udruženja, koji takođe nije „običan član” i koji zastupa udruženje.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je sadržinu elektronskog pisma „P” banke od 3. jula 2013. godine, upućeno Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS, u kojem predstavnik banke, između ostalog, navodi da M. V. „vodi medijsku kampanju protiv banke”. Poverenica ukazuje da isticanje ove činjenice nije u isključivoj vezi sa članstvom u udruženju „E”, s obzirom da je M. V. pokrenuo sudski postupak protiv banke kao fizičko lice, koje je u ugovornom odnosu sa bankom. S druge strane, okolnost da je neka osoba u javnosti izrazila nezadovoljstvo u vezi sa načinom poslovanja određenog privrednog društva, ne može se smatrati ličnim svojstvom.

3.11. S obzirom na navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokumentaciju koja je dostavljena u toku postupka, a posebno imajući u vidu da banka ima klijente koji su članovi udruženja „E”, što je i podnositelj pritužbe potvrdio, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može se zaključiti da je „P. b.” a.d. B. stavila u nejednak položaj M. V. i uskratila mu pružanje usluga, zbog njegovog članstva u udruženju. Samim tim, kako je nesporno da „P. b.” a.d. B. pruža usluge članovima i predsedniku Udruženja „E”, u toku postupka nije dokazano da je „P. b.” a.d. B. uskratila pružanje bankarskih usluga M. V. isključivo zbog članstva u udruženju, odnosno, ukoliko i jeste došlo do eventualnih neprimerenih postupaka ove banke takvo ponašanje nije uzrokovano ličnim svojstvom podnositelja pritužbe.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi M. V. iz B, protiv „P. b.” a.d. B. i D. R, direktorke ekspoziture B. – M, povodom uskraćivanja daljeg pružanja bankarskih usluga, utvrđeno je da „P. b.” a.d. B. i D. R, direktorka ekspoziture B. – M, nisu izvršili akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva M. V. – članstva u udruženju „E”.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba M. V. protiv P banke zbog diskriminacije na osnovu članstva u udruženju u oblasti pružanja javnih usluga Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top