Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba M. Ž. protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba M. Ž. protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti

del. br. 1010 datum: 17. 7. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS”, br. 22/09) povodom pritužbe M. Ž. iz B. koja je podneta u ime i uz saglasnost N. S. iz B, protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

 

MIŠLjENjE

 

U postupku koji je sproveden po pritužbi M. Ž. iz B. a protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu, povodom overavanja faksimila N. S, nije utvrđeno da je Prvi osnovni sud u Beogradu diskriminisao N. S. na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta, pa se postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. st. 1. t. 9. Zakona o zabrani diskriminacije), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

 

PREPORUKU

 

1. Prvi osnovni sud u Beogradu preduzeće sve neophodne mere, u skladu sa svojim ovlašćenjima, kako bi osobama sa invaliditetom koje, zbog nemogućnosti da pišu, koriste pečat sa imenom i prezimenom ispisanim tehničkim slovima („faksimil”), omogućio nesmetano overavanje faksimila umesto svojeručnog potpisa.

2. Prvi osnovni sud u Beogradu obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

M. Ž. iz B. podnela je pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, u ime i uz saglasnost N. S. iz B, protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu. U pritužbi je navedeno da su 10. maja 2011. godine, M. Ž. i N. S. otišli u Prvi osnovni sud u Beogradu (sudska zgrada na Novom Beogradu, Bulevar Mihajla Pupina br. 16) da overe potpise za zastupanje udruženja osoba sa invaliditetom Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom iz Beograda, pošto je prethodno N. S. izabran za predsednika ovog udruženja, a M. Ž. za sekretarku. Dalje je navedeno da je N. S. osoba sa invaliditetom, da koristi kolica usled posledica kvadriplegije (oduzetost i gornjih i donjih ekstremiteta), kao i da koristi faksimil umesto potpisa, jer ne može da piše. Međutim, službenica koja je radila na poslovima overe odbila je da N. S. overi faksimil, ali je ih je uputila da se „za svaki slučaj” obrate šefu odeljenja. Nakon konsultacija sa šefom Odeljenja overe N. S. je dobio odobrenje za overu faksimila.

U pritužbi je ukazano i na činjenicu da se sa sličnim problemom susreću osobe koje ne vide i koje takođe koriste faksimil, osobe sa cerebralnom paralizom i multiplom sklerozom, koje usled velikih spazama ili zbog oštećene nervature ruku ne mogu da se potpišu, zatim osobe sa teškim oblikom artritisa, osobe sa amputiranim gornjim ekstremitetima i sl. Pritužbom je traženo da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u okviru svojih ovlašćenja, ispita obavezu sudova da prihvate faksimil kao važeći potpis na dokumentima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje zamenice v. f. predsednika suda M. D. U izjašnjenju je navedeno sledeće:

– da Odeljenje za overu Prvog osnovnog suda u Beogradu postupa u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i u skladu sa internim aktom – Uputstvom za referente overe;
– da osobe sa invaliditetom mogu da koriste faksimil umesto potpisa, ali moraju da prilože rešenje organa koji je izdao faksimil;
– da referenti koji rade na poslovima overe obavezno, prilikom overe, konstatuju da je licu pročitan dokument koji se overava.

Uz izjašnjenje je dostavljeno Uputstvo za referente overe Prvog osnovnog suda u Beogradu od 20. aprila 2011. godine, kojim je propisan jedinstven postupak overe za sve referente Odeljenja overe.

Analizom Uputstva za referente overe utvrđeno je da ne postoji nijedna smernica za rad zaposlenih na poslovima overe koja se odnosi na overu pečata sa imenom i prezimenom ispisanim tehničkim slovima (u daljem tekstu: faksimil), kao i da se nigde u uputstvu ne pominje obavezan uvid u rešenje organa koji je izdao faksimil i obaveza službenih lica da osobi koja koristi faksimil pročitaju dokument koji se overava.

Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, od podnositeljke pritužbe su zatražene dodatne informacije u vezi sa rešenjem o izdavanju faksimila. Podnositeljka pritužbe je obavestila Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da prilikom overavanja potpisa 10. maja 2011. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, od N. S. niko od službenih lica nije tražio rešenje organa koji je izdao faksimil, kao i da, prema saznanjima podnositeljke pritužbe, ne postoji organ koji je nadležan za izdavanje rešenja o upotrebi faksimila.

Poverenica najpre konstatuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da obezbedi i unapredi puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da preduzme sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom .

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 15. Zakona o zabrani diskriminacije utvrđeno je da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, dok je čl. 26. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Dalje, Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisana je zabrana povrede načela jednakih prava i obaveza, do koje dolazi ukoliko se diskriminisanom isključivo ili uglavnom, zbog njegovog invaliditeta, neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze, koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, odnosno, ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje . Takođe, diskriminacija osoba sa invaliditetom od organa javne vlasti obuhvata, između ostalog, vođenje postupka za ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom na način koji faktički onemogućava ili znatno otežava ostvarenje prava .

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je, takođe, Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa koji reguliše način overavanja potpisa, pri čemu su, saglasno odredbama čl. 4. ovog zakona, za dokazivanje autentičnosti potpisa propisana dva ravnopravna metoda: a) mogućnost da osoba koja potpisuje, svojeručno potpiše izjavu pred službenim licem, ili b) mogućnost da prizna, kao svoj, potpis koji se već nalazi na ispravi. Polazeći od činjenice da se suština overavanja potpisa ogleda u potvrđivanju njegove autentičnosti (čl. 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa), te da zakon omogućava da se autentičnost potpisa dokaže priznanjem, kao svog, potpisa koji se već nalazi na ispravi, Poverenica stoji na stanovištu da se lična izjava stranke data pred službenim licem kojom stranka priznaje kao svoj otisak faksimila koji se već nalazi na ispravi, po pravnom dejstvu, može izjednačiti sa izjavom kojom stranka priznaje kao svoj svojeručni potpis koji se već nalazi na ispravi.

Poverenica ukazuje i na činjenicu da je postupak overe potpisa, rukopisa i prepisa pred nadležnim organom detaljno regulisan Uputstvom o obliku i načinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa . Naime, ovim uputstvom propisana je mogućnost pružanja usluga overe osobama sa invaliditetom koje nisu u stanju da se potpišu. Službeno lice koje sprovodi postupak overe dužno je da podatke koji su od značaja za overavanje unese u upisnik za overavanje , odnosno, u kolone koje su deo ovog upisnika . Tačkom 6. Uputstva o obliku i načinu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa propisana je obaveza i način unošenja zabeleške službenog lica, ukoliko se „umesto potpisa ili rukopisa overava izjava lica koje nema obe ruke, koje ne zna čitati ili koje je slepo, u kolonu 7 stavlja se jedna od zabeleški: nema obe ruke (…).” Takođe, u kolonu 7 upisuju se i druge okolnosti vezane za overu koje treba istaći radi daljeg razrešenja, što ostavlja prostora službenom licu da unese zabeleške koje se odnose na invaliditet osobe kojoj pruža uslugu, kao i specifičnost pružene usluge (npr. „ne može da koristi ruke, overen faksimil” i sl.).

Što se tiče eventualne sumnje u autentičnost faksimila, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da se može primeniti analogija. Naime, službeno lice koje radi na poslovima overe potpuno i nesumnjivo utvrđuje autentičnost svojeručnog potpisa jednostavnim priznanjem podnosioca prijave da je potpis na ispravi njegov, imajući u vidu čl. 4. st. 1. t. 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zbog toga nema razumnog opravdanja da to isto ne učini i kada je u pitanju otisak faksimila, koji osoba priznaje kao svoj. Službeno lice koje sprovodi postupak overe, uz odgovarajuću zabelešku o specifičnosti ovakve overe, time u potpunosti izvršava povereni zadatak, s obzirom da zakon u celosti izjednačava svojeručni potpis i priznanje potpisa. Takođe, treba imati u vidu da se identitet osobe koja priznaje otisak svog faksimila, odnosno potpisa, utvrđuje na isti način kao i osobe koja stavlja svojeručni potpis ili rukoznak, što onemogućava zloupotrebe i u svakom smislu izjednačava osobe koje se potpisuju faksimilom u pravima i obavezama, sa osobama koje potpisivanje vrše svojeručno.

S obzirom da nijednim zakonom nije zabranjena upotreba i overa faksimila, a imajući u vidu citirane odredbe propisa kojima je regulisana overa potpisa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je neophodno omogućiti osobama sa invaliditetom koje ne mogu da se potpišu, da overe otisak faksimila kao svoj potpis pred nadležnim organom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stava je da svi zaposleni Prvog osnovnog suda u Beogradu koji rade na poslovima overe treba da budu upoznati sa načinom i postupkom overe faksimila osoba sa invaliditetom, u cilju poštovanja načela jednakih prava i obaveza osoba koje koriste faksimil umesto svojeručnog potpisa.

Sagledavajući ove činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjem da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti , upućuje preporuku Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme odgovarajuće mere kako bi osobe sa invaliditetom, koje ne mogu da se potpišu, a koriste faksimil, mogle nesmetano i pred svakim zaposlenim Odeljenja overe da overe svoj faksimil pod istim uslovima kao i ostali građani i građanke.

Preporukom o preduzimanju mera za overavanje faksimila osoba sa invaliditetom koje ne mogu da se potpišu, obezbeđuje se puna i efektivna ravnopravnost između osoba sa invaliditetom koje ne mogu da pišu i osoba koje mogu staviti svoj potpis ili rukoznak na ispravu koju overavaju.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba M. Ž. protiv Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top