Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba MĐ protiv Uprave grada Niša zbog diskriminacije na osnovu državljanstva u postupku organa javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba MĐ protiv Uprave grada Niša zbog diskriminacije na osnovu državljanstva u postupku organa javne vlasti

br. 07-00-151/2015-02  datum:  10. 8. 2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo M. Đ, u ime i uz saglasnost supruge A. Đ, protiv Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša. U pritužbi je navedeno da A. Đ. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj trudnici, pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici i pravo na roditeljski dodatak jer je albanska državljanka. U izjašnjenju načelnice Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša navedeno je da je pravo na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji priznato majci koja ima prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju od najmanje godinu dana pre rođenja deteta, a pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici je priznato ako majka najmanje šest meseci pre porođaja ima prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Niša, te da A. Đ. nisu priznata ova prava jer nema prijavu prebivališta najmanje jednu godinu, odnosno, najmanje šest meseci pre rođenja deteta. U toku postupka je utvrđeno da je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu postupila u skladu sa važećim propisima prilikom odlučivanju o zahtevima A. Đ. o pravu na roditeljski dodatak i jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji. Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da pravo na roditeljski dodatak ima majka koja je državljanka Republike Srbije, a što se tiče prava nezaposlenoj porodilji, utvrđeno je da A. Đ. ima prijavljeno prebivalište u gradu Nišu manje od godinu dana pre porođaja. Utvrđeno je i da uprava u postupku po zahtevu za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici, A. Đ. nije priznala ovo pravo jer je starna državljanka, iako taj uslov nije propisan odlukom i iako A. Đ. ima prijavljeno prebivalište u Nišu više od šest meseci pre rođenja deteta. Povernica je dala mišljenje da rešenjima Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša kojima se ne priznaje pravo na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji i pravo na roditeljski dodatak, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok su rešenjem kojim se A. Đ. ne priznaje pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i izvršena diskriminacija A. Đ. na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva. U skladu sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je Upravi za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša i načelnici M. P, kao odgovornom licu, da preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema A. Đ, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 7. aprila, odnosno, dopunom pritužbe 25. juna 2015. godine obratio M. Đ, u ime i uz saglasnost supruge A. Đ, protiv Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša.

1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:

– da su M. i A. Đ. venčani i da imaju zajedničkog sina I. Đ, kao i da je A. Đ. državljanka Republike Albanije;

– da im je na šalteru službe Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu rečeno da A. Đ. ne može da ostvari pravo na novčanu pomoć jer je albanska državljanka;

– da smatra da su njegova supruga i njihovo zajedničko dete stavljeni u nejednak položaj u odnosu na druge porodilje i i novorođenčad u Nišu.

1.3. U prilogu dopune pritužbe dostavljena su sledeća dokumenta: 1) saglasnost A. Đ. da M. Đ. podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u njeno ime, 2) fotokopija albanskog pasoša A. Đ. sa upisanim privremenim boravkom u RS na osnovu braka sa državljaninom RS, 3) predstavka M. Đ. Zaštitniku građana grada Niša br. 89/15, 4) dva uverenja Centra za socijalni rad „Sveti Sava” Niš pod brojem 0456095-8628/15 od 1. aprila 2015. godine, 5) rešenje Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu broj 7-132-883/15 od 23. februara 2015. godine, 6) rešenje Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu broj 7-132-596/15 od 20. februara 2015. godine, 6) rešenje Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu broj 7-132-597/15 od 18. februara 2015. godine, 7) izvod iz matične knjige venčanih koja se vodi za matično područje Niš, pod tekućim brojem 48 za godinu 2014. godinu, 8) potvrdu Odeljenja za upravne poslove PU u Nišu broj 8050 od 7. novembra 2014. godine o prijavi prebivališta, 9) uverenje o državljanstvu I. Đ, 10) izvod iz matične knjige rođenih za matično područje Niš broj 200/1-72664/2014-08 od 7. novembra 2014. godine, 11) potvrda o prijavi boravištva (prebivališta) stranaca za N. A. od 15. novembra 2013. godine, fotokopija lične karte M. Đ. i 12) uverenje o državljanstvu M. Đ.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od M. P, načelnice Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša, zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbe. Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša dostavila je 20. jula 2015. godine izjašnjenje načelnice M. P.

1.5. U izjašnjenju Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu, između ostalog je navedeno:

– da je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu donela rešenje broj 7-132-597/15 od 18. februara 2015. godine, kojim je odbijen zahtev A. N. Đ. za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji, jer u trenutku rođenja deteta A. nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju najmanje godinu dana pre porođaja;

– da je u postupku priznavanja prava na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji uprava primenila odredbe člana 8a stav 2. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša kojim je propisano da pravo može ostvariti svaka nezaposlena porodilja koja ima prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje godinu dana pre porođaja, odnosno boravište ako je izbeglica ili raseljeno lice sa Kosova i Metohije;

– da je ovo pravo priznato samo majci koja ima prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju od najmanje godinu pre rođenja deteta jer je bilo slučajeva da su majke samo formalno prijavljivale prebivalište na teritoriji grada Niša, a u isto vreme su podnosile zahteve za novčanu pomoć i u drugim gradovima;

– da je jednokratna novčana pomoć nezaposlenoj porodilji upućena nezaposlenim majkama porodiljama koje nemaju stalne prihode, za razliku od majki koje su u radnom odnosu, kao potrebne i nužne mere populacione politike;

– da je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu donela rešenje broj 7-132-596/15 od 20. februara 2015. godine kojom je odbijen zahtev A. N. Đ. za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, jer u trenutku rođenja deteta nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju najmanje šest meseci pre porođaja;

– da je odredbama člana 5. stav 1. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano da pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta, na teritoriji grada Niša ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raseljeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da neposredno brine o detetu;

– da je i ova vrsta jednokratne novčane pomoći upućena zaposlenim i nezaposlenim porodiljama, takođe kao potrebna i nužna mera populacione politike;

– da navodi iz pritužbe da postoji diskriminacija na osnovu nacionalnosti deteta i majke nisu tačni, jer isključivo merilo određivanja prava u konkretnom slučaju je dužina trajanja prebivališta na teritoriji grada Niša.

1.6. U prilogu izjašnjenja Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu dostavljeni su: 1) kopija Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša i 2) kopija Odluke o izmenama i dopunama Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloge, utvrđeno je da je I. Đ, sin A. i M. Đ, rođen 21. oktobra 2014. godine i da ima prijavljeno prebivalište na adresi …

2.2. Uvidom u fotokopiju lične karte M. Đ, utvrđeno je da je rođen u Nišu i da mu je prijavljeno prebivalište na adresi …

2.3. Uvidom u fotokopiju putne isprave/pasoša A. Đ, utvrđeno je da albanska državljanka i da je na privremenom boravku u Republici Srbiji do 12. septembra 2015. godine ne osnovu zaključenog braka sa državljaninom RS. Takođe, uvidom u fotokopiju potvre o prijavi boravišta/prebivališta stranca, utvrđeno je da A. N. 15. novembra 2013. godine prijavila boravište/prebivalište na adresi …

2.4. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu broj 7-132-883/15 od 23. februara 2015. godine (na rešenju, očiglednom omaškom, piše 2013. godina) nije priznato pravo na roditeljski dodatak po zahtevu koji je podnela A. N. Đ. iz N, za prvo dete I. Đ. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u toku postupka utvrđeno da je A. N. Đ. državljanka Republike Albanije, sa dozvolom privremenog boravka na teritoriji grada Niša na osnovu braka sa državljaninom RS i da ostvaruje zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje RS. Dalje je citirana odredba člana 14. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojom je propisano da pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka pod uslovom da je, između ostalog, državljanka Republike Srbije. S obzirom da A. Đ. nije državljanka Republike Srbije, nije joj priznato pravo na roditeljski dodatak.

2.5. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu broj 7-132-00596/15 od 20. februara 2015. godine nije priznato pravo A. Đ. iz Niša na jednokratnu novčanu pomoć za prvo dete u porodici, jer je strana državljanka sa dozvolom privremenog boravka na teritoriji Republike Srbije. U obrazloženju je navedeno da A. Đ. nije državljanka RS i da Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša „nije propisano ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete za lica koja imaju status stranog državljanina na teritoriji Republike Srbije”.

2.6. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu broj 7-132-00597/15 od 18. februara 2015. godine nije priznato pravo A. N. Đ. iz Niša na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji, jer u trenutku rođenja deteta nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju najmanje godinu dana pre porođaja. U obrazloženju je navedeno da A. ima potvrdu o prijavi boravka stranca na teritoriji grada Niša od 15. novembra 2013. godine, a porodila se 21. oktobra 2014. godine, odnosno, da nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju najmanje godinu dana pre porođaja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda prava načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju.

3.6. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, odredbama čl. 9. propisuje da prava na finansijsku podršku porodici sa decom predstavljaju: 1) naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta; 2) roditeljski dodatak; 3) dečiji dodatak; 4) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja; 5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i 6) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Odredbom st. 4. ovog člana propisano je da opština, odnosno grad mogu ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

3.7. Odredbama člana 14. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da roditeljski dodatak ostvaruje majka za  prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanka Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Odredbama stava 7. istog člana propisano je da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1-5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu. Odlukom Ustavnog suda broj IUz-40/2012 od 11. jula 2014. godine odbijeni su predlozi za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 14. stav 1, 4. i 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, pod uslovom da se odredba člana 14. stav 7. zakona tumači i primenjuje na način da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1. do 5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije.

3.8. Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano je da pravo na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji u iznosu od 50.000,00 dinara ostvaruje svaka nezaposlena porodilja koja prilikom porođaja rodi prvo, drugo, treće ili četvrto dete po redu rođenja, pod uslovom da je porođaj nastupio po stupanju na snagu ove odluke. Odredbom čl. 8a st. 2. propisano je da ovo pravo može ostvariti svaka nezaposlena porodilja koja ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raseljeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, na teritoriji grada Niša, najmanje godinu dana pre porođaja. U stavu 3. istog člana, propisano je da ukoliko porodilja nije živa ili je napustila dete, pravo na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji može ostvariti otac deteta, odnosno staratelj, dok se pravo na novčanu pomoć ostvaruje na osnovu zahteva porodilje i dokumentacije o ispunjenosti uslova za ostvarenje prava.

3.9. Dalje, Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano je da pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u iznosu od 20.000,00 dinara ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta na teritoriji grada Niša ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raseljeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da se neposredno brine o detetu.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša diskriminisala A. Đ. na osnovu nekog njenog ličnog svojstva, tako što joj nije priznala pravo na roditeljski dodatak, pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete i pravo na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji.

3.11. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja, utvrđeno je da je A. Đ. podnela zahtev Upravi za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji. Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša odbila je njen zahtev sa obrazloženjem da ne ispunjava sve uslove za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji, odnosno, nema prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje godinu dana pre porođaja.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je postojalo objektivno i razumno opravdanje da Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša različito tretira podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – prebivališta, u odnosu na druge nezaposlene porodilje koje imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Niša duže od godinu dana pre rođenja deteta.

3.13. Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano je da pravo na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji ostvaruje majka koja je nezaposlena i koja ima prebivalište na teritoriji grada Niša najmanje godinu dana pre porođaja. Pravo na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji može da ostvari i otac deteta, odnosno staratelj, pod uslovom da majka deteta nije živa ili je napustila dete. Podnositeljka pritužbe je 15. novembra 2013. godine prijavila prebivalište na teritoriji grada Niša, a dete je rodila 21. oktobra 2014. godine. U skladu sa tim, podnositeljka pritužbe imala je prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Niša manje od godinu dana pre rođenja deteta. Stoga, imajući u vidu citirane odredbe Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnositeljka pritužbe nije ispunila uslove za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji, odnosno, da Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša jeste različito tretirala podnositeljku pritužbe u odnosu na druge nezaposlene porodilje koje imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Niša duže od godinu dana pre rođenja deteta, primenjujući materijalni propis koji je dužna da poštuje.

3.14. Imajući u vidu da je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša u konkretnom slučaju postupala u skladu sa Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša, koju je dužna da poštuje, kao i da sama Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu nije donosilac ovog opšteg akta, već da je donosilac Skupština grada Niša, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nepriznavanjem prava A. Đ. na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu, protiv koje je pritužba podneta, nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je uslove propisane Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša koju je donela Skupština grada Niša. Analiza je pokazala da uslov za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć nezaposlenoj porodilji koji se odnosi isključivo na prebivalište majke, nema objektivno i razumno opravdanje, jer propisivanje ovog uslova, bez uzimanja u obzir prebivališta oca deteta i samog deteta, nije opravdan ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje proizvodi. Saglasno tome, Skupštini grada Niša upućena je preporuka br. 021-02-211/2015-02 od 9. jula 2015. godine.

3.16. Dalje, na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je A. Đ. podnela zahtev Upravi za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak. Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša odbila je njen zahtev sa obrazloženjem da ne ispunjava sve uslove za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, odnosno, da nije državljanka Republike Srbije. Načelnica Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša nije se izjasnila o navodima iz pritužbe koji se odnose na rešenje o nepriznavanju prava na roditeljski dodatak.

3.17. Odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanka Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Imajući u vidu ove odredbe zakona, a s obzirom da je A. Đ. strana državljanka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnositeljka pritužbe nije ispunila zakonske uslove za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i da je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu primenjivala zakonsku normu koju je dužna da poštuje. S obzirom na navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu, nepriznavanjem prava na roditeljski dodatak A. Đ, nije izvršila diskriminaciju na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da ukaže na odluku Ustavnog suda po kojoj pravo na roditeljski dodatak ostvaruje i otac deteta, ako ispunjava zakonom propisane uslove, ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije. Naime, odredbama člana 14. stav 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, propisano je da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1 do 5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu. Ustavni sud Republike Srbije je doneo odluku da odredbe ovog stava treba tumačiti i primeniti na način da roditeljski dodatak može ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije državljanka Republike Srbije. Ovo pravo otac ostvaruje podnošenjem zahteva i dokaza o ispunjenju zakonskih uslova. S obzirom na nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i da je predmet ove analize utvrđivanje da li je odbijanje zahteva A. Đ. za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak u skladu sa antidiskriminacionim propisima, Poverenica ne može analizirati da li je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu, poštovala načelo dobre uprave. U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi su dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, kao i da upozore stranku ukoliko saznaju ili ocene da stranka ili drugi učesnik u postupku ima osnova za ostvarivanje nekog prava ili pravnog interesa. Iz tog razloga, Poverenica je stava da gradska uprava ima obavezu da poduči svakog oca o mogućnosti i uslovima da ostvari pravo na roditeljski dodatak, kao i da ga uputi da podnese zahtev za ostvarivanje ovog prava, a naročito u slučajevima kada majka deteta nije državljanka Republike Srbije.

3.18. Zatim, Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša propisano je da pravo na jednokratnu pomoć za prvorođeno dete ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete ako najmanje šest meseci pre rođenja deteta na teritoriji grada ima prebivalište, odnosno boravište ako je izbeglica ili raseljeno lice sa teritorije Kosova i Metohije, pod uslovom da se neposredno brine o detetu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu da je zahtev A. Đ. za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete odbijen, jer u trenutku rođenja deteta A. nije imala prebivalište na teritoriji grada Niša u trajanju najmanje šest meseci. A. Đ. je prijavila prebivalište u Nišu 15. novembra 2013. godine, a rodila dete 21. oktobra 2014. godine, što znači da ima prijavljeno prebivalište u Nišu više od 11 meseci. Na osnovu ovako utvrđenih podataka, očigledno je da A. Đ. ispunjava propisane uslove za ostarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete.

3.19. Međutim, uvidom u rešenje Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša broj 7-132-00596/15 od 20. februara 2015. godine, utvrđeno je da je uprava odbila zahtev A. Đ. sa obrazloženjem da Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša „nije propisano ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete za lica koja imaju status stranog državljanina na teritoriji Republike Srbije”. Poverenica ukazuje da Odlukom o finansijskoj pomoći porodici sa decom na teritoriji grada Niša državljanstvo majke ili oca deteta nije propisano kao uslov za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, niti za ostvarivanje bilo kog drugog prava na finansijsku podršku propisanog ovom odlukom. S obzirom na navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu različito tretirala A. Đ. u odnosu na druge majke koje, pre rođenja prvog deteta, imaju najmanje šest meseci prebivalište na teritoriji grada Niša i nisu strane državljanke, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i izvršila diskriminaciju A. Đ. na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva.

3.20. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je uslove propisane Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Niša koju je donela Skupština grada Niša. Analiza je pokazala da uslov za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć za prvorođeno dete koji se odnosi isključivo na prebivalište majke, nema objektivno i razumno opravdanje, jer propisivanje ovog uslova, bez uzimanja u obzir prebivališta oca deteta i samog deteta, nije opravdan ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje proizvodi. Saglasno tome, Skupštini grada Niša upućena je preporuka br. 021-02-249/2015-02 od 12. avgusta 2015. godine.

4. MIŠLjENjE

4.1. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša broj 7-132-596/15 kojim A. Đ. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete u porodici, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.2. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša broj 7-132-597/15 kojim A. Đ. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć nezaposlenoj porodilji, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4.3. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša broj 7-132-883/15 kojim A. Đ. nije priznato pravo na roditeljski dodatak, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Upravi za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša i načelnici M. P, kao odgovornom licu, da:

5.1. Preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema A. Đ.

5.2. Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada Niša ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba MĐ protiv Uprave grada Niša zbog diskriminacije na osnovu državljanstva u postupku organa javne vlasti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top