Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba OCD protiv udruženja taksista zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva azilantimigranti u oblasti pružanja usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba OCD protiv udruženja taksista zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva azilantimigranti u oblasti pružanja usluga

br. 07-00-236/2015-02   datum: 24.7.2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije „P.” iz B. protiv S. t. u. S, povodom izjave A. B, predsednika S. t. u. S, objavljene u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” od 24. marta 2015. godine, u tekstu „NOVA PREPORUKA TAKSISTIMA: Ne vozite azilante!”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je u tekstu, između ostalog, navedeno da su beogradski taksisti dobili preporuku da ne prihvataju vožnje azilanata. A. B, predsednik S. t. u. S. izjavio je da niko taksisti ne može da zabrani da prihvati vožnju svake mušterije, ali upozorava na rizike. „Preporuka taksistima je da ne voze azilante, jer mogu da zapadnu u neprijatnu situaciju. Policija koja zatekne azilante privremeno oduzima vozilo taksisti i sprovodi se sudski postupak. Od taksiste se u postupku traži da dokaže da nije znao da su mu u kolima bili azilanti. To su veoma ozbiljne stvari”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uzela je u obzir da je predsednik S. t. u. S. želeo da upozori članove udruženja da je policija određenim taksistima, koji su prevozili azilante, oduzela vozila, te da je tužilaštvo pokrenulo krivični postupak protiv njih. Imajući u vidu da je zadatak strukovnih udruženja da obaveštavaju svoje članove o tekućim događajima, te da ih upozoravaju na eventualne neprijatnosti i moguće opasnosti tokom pružanja usluga, može se zaključiti da je cilj ove objave opravdan. Međutim, činjenica da S. t. u. S. nije preduzeo druge mere da reši nastali problem, smatrajući da je uskraćivanje usluga prevoza azilantima način da se spreče neprijatnosti koje taksisti mogu imati, dovodi do neopravdanih posledica za azilante koji žele da koriste taksi usluge.  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je preporukom taksistima da ne prevoze tražioce azila/migrante, čime je ova kategorija putnika stavljena u nejednak položaj u pogledu mogućnosti korišćenja usluga taksi prevoza na osnovu svog ličnog svojstva, S. t. u. S. prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je S. t. u. S. i A. B., kao odgovornom licu preporučeno da u obraćanjima taksistima i nastupima u medijima ne preporučuje uskraćivanje usluge tražiocima azila/migrantima, da svojim postupanjem doprinose da se svim putnicima pružaju usluge prevoza pod jednakim uslovima, bez obzira na njihova lična svojstva, da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija „P.” iz B, povodom izjave A. B, predsednika S. t. u. S., objavljene u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” od 24. marta 2015. godine, u tekstu „NOVA PREPORUKA TAKSISTIMA: Ne vozite azilante!”.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da preporuka S. t. u. S, kojom se poziva na uskraćivanje pružanja javne usluge određenoj grupi lica, predstavlja akt diskriminacije na osnovu državljanstva i pripadnosti migrantskoj grupi,

– da taksi udruženje, ovakvom preporukom, doprinosi širenju netrpeljivosti i ksenofobije prema tražiocima azila i migrantima u S..

1.3. Uz pritužbu je dostavljen tekst objavljen u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” od 24. marta 2015 godine, „NOVA PREPORUKA TAKSISTIMA: Ne vozite azilante!”.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje predsednika S. t. u. S. A. B.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu,  između ostalog, navedeno je:

– da nije tačno da je preporučio taksistima da ne voze azilante, te da misli da se u tekstu koji je objavio dnevni list „B.” radi o slobodnoj interpretaciji njegove izjave, naročito imajući u vidu da intervju nije bio autorizovan i da mu nije predočen snimak njegove izjave,

– da nije njegova obaveza da preporučuje taksistima koga će da voze, već da ih informiše o trenutnom stanju i događajima,

– da je u razgovoru sa novinarom objasnio situaciju u kojoj se taksisti trenutno nalaze, jer se vode krivični postupci protiv onih u čijim vozilima je policija zatekla putnike za koje se naknadno utvrdilo da su azilanti,

– da tužilaštvo smatra da je u slučajevima kada taksisti prevoze azilante, počinjeno krivično delo trgovine ljudima, pa je stoga pokrenulo desetinu krivičnih postupaka i oduzelo vozila taksistima,

– da je povređena procedura propisana Zakonom o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da podnosioci pritužbe nisu naveli lice čije je pravo povređeno, niti su dostavili njegovu/njenu saglasnost za vođenje postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.

1.6. U izjašnjenju A. B. je naveo listu taksista kojima su oduzeta vozila i protiv kojih su pokrenuti krivični postupci zato što su vozili azilante.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” od 24. marta 2015. godine objavljen tekst „NOVA PREPORUKA TAKSISTIMA: Ne vozite azilante!”.

2.2. U tekstu je navedeno da su beogradski taksisti dobili preporuku da ne prihvataju vožnje azilanata. A. B, predsednik S. t. u. S, izjavio je da niko taksisti ne može da zabrani da prihvati vožnju svake mušterije, ali upozorava na rizike. „Preporuka taksistima je da ne voze azilante, jer mogu da zapadnu u neprijatnu situaciju. Policija koja zatekne azilante privremeno oduzima vozilo taksisti i sprovodi se sudski postupak. Od taksiste se u postupku traži da dokaže da nije znao da su mu u kolima bili azilanti. To su veoma ozbiljne stvari”. U nastavku teksta, A. B. je izjavio: „Za sada je to samo preporuka, jer ne postoje gradski propisi koji uređuju to pitanje. Zabranjena je vožnja pijanih putnika, onih koji boluju od zaraznih bolesti i tako dalje, a azilanti su potpuno nova kategorija putnika zbog kojih taksisti mogu da zapadnu u problem i mi već raspravljamo o tom problemu”. Ove izjave A B, predsednika S. t. u. S, prenela je većina medija u S.

2.3. Uvidom u tekst „Taksisti neće da prevoze azilante”, koji je objavljen u dnevnom listu „V. n.” od 25. marta 2015. godine, utvrđeno je da je A. B, predsednik S. t. u. S, u svojoj izjavi za ovaj dnevni list rekao: „Saopštili smo im (taksistima) da obrate pažnju zbog njih i njihove bezbednosti. Ne primajte svakoga u kola da ne biste morali sudski da dokazujete da ste samo radili svoj posao”.

2.4. Uvidom u tekst novinarke B. T. „Diskriminacija prema azilantima, taksisti u pravnom procepu”, koji je objavljen 26. marta 2015. godine na medijskom portalu R. S. E, utvrđeno je da je dva dana nakon teksta objavljenog u dnevnom listi „B.”, A. B. dao intervju za „R. S. E.”. U ovom tekstu A. B. je govorio o „apsurdnosti situacije”, jer policija koja u taksi vozilu zatekne azilanta privremeno oduzima vozilo taksisti, a zatim se od njega traži da dokaže da nije znao da su mu u kolima bili azilanti. Navedeno je da taksista nema ovlašćenje da identifikuje klijente, a čak i ako zna da mu je klijent azilant, odbijanjem da ga usluži krši Zakon o zabrani diskriminacije. A. B. je u ovom razgovoru, takođe, izjavio: „To je apsurdnost cele ove situacije sada i ja upravo kolegama samo skrećem pažnju dok ne nađemo rešenje. I to je, u stvari, ta preporuka, ništa drugo. Nema zabrane.” Na pitanje novinarke zašto se umesto preporuke koja je diskriminatorna prema azilantima nije obratio nadležnim institucijama, A. B. je odgovorio: „Molim Vas, ja dok dođem do ministra, jednog i drugog, proći će možda sedam, 10 ili 15 dana. Za to vreme oduzeće mi pedeset, sto ili sto pedeset vozila i nećemo moći da radimo mesec, dva ili tri. Da li mislite da je to rešenje?”

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, tekst „NOVA PREPORUKA TAKSISTIMA: Ne vozite azilante!”, objavljen  u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” od 24. marta 2015. godine, opštepoznate činjenice u vezi sa okolnostima ovog slučaja i relevantan pravni okvir.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav RS jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. Pored toga, čl. 57. Ustava RS garantuje pravo na utočište, koje se ogleda u tome da stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji. St. 2. ovog člana propisano je da se postupak za sticanje utočišta uređuje zakonom, te je tako Zakonom o azilu  propisano da stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da podnese zahtev za dobijanje azila u Republici Srbiji.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  čl. 17. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjena diskriminacija u pružanju javnih usluga. Ovaj poseban slučaj diskriminacije postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

3.6. Odredbom čl. 25. st. 1. Odluke o taksi prevozu, propisano je da je taksi vozač obavezan da primi u vozilo svakog putnika u granicama raspoloživih sedišta, kao i lični prtljag putnika, a ostali prtljag je dužan da preveze u granicama prtljažnog prostora. Odredbama čl. 29. propisano je da se taksi vozilom ne mogu prevoziti deca do šest godina starosti bez punoletnog pratioca. Pored toga, taksi vozilom se ne mogu prevoziti, bez pristanka taksi vozača, lica pod dejstvom alkohola ili droge, lica obolela od zarazne bolesti i kućni ljubimci.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je utvrditi da li je S. t. u. S, preporukom taksistima da ne voze azilante, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Povodom navoda iz izjašnjenja da je sporno pravo na podnošenje pritužbe organizacije „P.”, te da je povređena zakonom propisana procedura jer diskriminisano lice nije navedeno i nije dalo svoju saglasnost, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Iz odredbe člana 2. stav 1. tačka 2. proizlazi da to mogu biti i pravna lica, a članom 15. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izričito je propisano da u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje je pretrpelo diskriminaciju.

U vezi sa tim, Poverenica ukazuje da organizacija „P.” nije podnela pritužbu zbog diskriminacije nekog određenog migranta/tražioca azila, već zbog diskriminacije ove grupe lice – tražilaca azila/migranata u Srbiji. Zbog toga organizacija „P.”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava pružanjem pravne zaštite i javnim zagovaranjem za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima, ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

3.9. Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti  cenila je navod iz izjašnjenja A. B, predsednika S. t. u. S. da nije tačno da je preporučio taksistima da ne voze azilante, već da je u pitanju slobodna interpretacija njegove izjave u dnevnom listu „B.”. Međutim, u toku postupka je utvrđeno da je A. B. ovu preporuku ponovio i u izjavama koje je kasnije davao drugim medijima (npr. „V. n.” i „R. S. E.”). Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ne se ne mogu prihvatiti navodi iz izjašnjenja da taksistima nije upućena preporuka da ne voze tražioce azila/migrante, što potvrđuje i činjenica da A. B, nakon objavljivanja izjave u dnevnom listu „B”, nije uputio demanti kojim bi osporio sadržinu objavljene preporuke. On to nije učinio ni posle reakcija organizacija civilnog društva i nekih državnih institucija koje su izdale saopštenja i osudile preporuku S. t. u. S. i ocenile je kao diskriminatornu.

3.10. Poverenica je, takođe, cenila navod iz izjašnjenja da je A. B. u svojoj izjavi medijima želeo da objasni situaciju u kojoj se taksisti trenutno nalaze, odnosno, da je imao nameru da obavesti kolege da se vode krivični postupci protiv taksista u čijim vozilima je policija zatekla putnike za koje se naknadno ispostavilo da su tražioci azila/migranti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su kontrola zakonitosti i pravilnosti rada policije i tužilaštva u nadležnosti drugih državnih organa i institucija.

Međutim, Poverenica ukazuje da čak i ukoliko je tačna tvrdnja da je jedan broj taksista pretrpeo negativne posledice zbog prevoza tražilaca azila/migranata, to i dalje ne može biti razlog niti opravdanje za uskraćivanje pružanja usluge grupi lica. Eventualne negativne posledice ne mogu se rešavati protivzakonitim postupanjem prema nekom licu ili grupi lica, već se posledice mogu izbeći, odnosno, sopstvena prava zaštiti korišćenjem zakonom propisanih mehanizama zaštite. U konkretnom slučaju, S. t. u. S. pokušao je da reši problem koji taksisti imaju sa policijom, tako što je pozvao članove udruženja da uskrate pružanje usluga tražiocima azila/migrantima, što je suprotno antidiskriminacionim propisima. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da udruženja taksista treba da preduzme sve mere i pravne mehanizme koji im stoje na raspolaganju radi zaštite svojih prava, odnosno, prava članova svog udruženja, uključujući i obaveštavanje javnosti o ovom problemu, ali to ne sme činiti na način da krši propise Republike Srbije i uskraćuje prava jednoj grupi ljudi.

3.11. Nakon razmatranja navoda iz pritužbe i izjašnjenja, potrebno je ispitati da li je preporukom S. t. u. S. kojom se taksistima preporučuje da ne voze tražioce azila/migrante povređeno načelo jednakih prava i obaveza. S tim u vezi, potrebno je razmotriti: a) da li su cilj ili posledica preduzetih mera opravdani, kao i b) da li postoji  srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja da je namera A. B, predsednika S. t. u. S. bila da upozori članove udruženja da je policija oduzela vozila nekim taksistima koji su prevozili tražioce azila/migrante, te da je tužilaštvo pokrenulo krivične postupke protiv njih. Imajući u vidu da je zadatak strukovnih udruženja da obaveštavaju svoje članove o tekućim događajima, te da ih upozoravaju na eventualne neprijatnosti i moguće opasnosti tokom pružanja usluga, može se zaključiti da je cilj opravdan. Međutim, S. t. u. S. nije preduzeo druge mere da reši nastali problem, smatrajući da je uskraćivanje usluga prevoza tražiocima azila/migrantima način da se spreče negativne posledice koje mogu nastati za taksiste, što dovodi do neopravdanih posledica za tražioce azila/migrante koji žele da koriste taksi usluge. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je, takođe, u vidu sve navode iz izjašnjenja i medijskih izjava A. B. kojima je obrazložena preporuka S. t. u. S. taksistima da ne voze tražioce azila/migrante, ali je mišljenja da su ovi navodi neprihvatljivi i nikako ne mogu biti opravdanje za kršenje odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica ukazuje da je potrebno da udruženje taksista zatraži zaštitu od eventualnog nezakonitog postupanja državnih organa, odnosno, od postupanja zbog kojeg taksisiti trpe posledice, uz podršku članova udruženja i medija, ali da je neprihvatljivo da problem rešava kršenjem prava tražilaca azila/migranata, koji nesporno predstavljaju izuzetno osetljivu i ranjivu društvenu grupu kojoj je potreban visok nivo zaštite.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je 27. marta 2015. godine izdala saopštenje kojim je najoštrije osudila diskriminatornu preporuku S. t. u. S. da taksisti ne prevoze tražioce azila/migrante i ocenila da je ova preporuka još jedan pokazatelj koliko je ksenofobija prisutna u S.. U saopštenju, Poverenica je pozvala taksiste da tražiocima azila/migrantima, pod jednakim uslovima, pružaju usluge prevoza.

3.14. Preporuka S. t. u. S. taksistima da ne voze tražioce azila/migrante, jer bi mogli da dožive neprijatnosti, dovodi do nejednakog tretmana tražilaca azila/migranata u odnosu na sve druge osobe koje koriste taksi usluge. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je preporukom S. t. u. S. povređeno načelo jednakih prava i obaveza, jer su taksisti dužni da pružaju usluge svim putnicima bez obzira na njihovo lična svojstva. Iako nije bilo saznanja u toku postupka da je nekom tražiocu azila/migrantu zaista uskraćena usluga taksi prevoza, sama preporuka S. u. t. diskriminatorne je prirode, jer poziva na uskraćivanje usluga grupi ljudi na osnovu njihovog ličnog svojstva, posebno imajući u vidu uticaj preporuka saveza na taksiste. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovakve preporuke i poruke pogoršavaju već zabrinjavajuć odnos građana i građanki Srbije prema tražiocima azila/migrantima. Naime, istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazalo je da je socijalna distanca građana Srbije veoma velika prema tražiocima azila/migrantima, kao i da brojni sterotipi i predrasude koji postoje vređaju njihovo dostojanstvo i stvaraju potencijalno neprijateljsko okruženje.

3.15. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je, u okviru svoje nadležnosti, pristupila ispitivanju navoda S. u. t. S. da je bilo slučajeva u kojima je policija privremeno oduzimala vozila i podnosila krivične prijave protiv taksista koji su prevozili azilante/migrante. Ukoliko rezultati ovog ispitivanja pokažu da je u radu policijskih službenika bilo diskriminatornog postupanja, Poverenica će postupiti u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim Zakonom o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Preporukom taksistima da ne prevoze tražioce azila/migrante, čime je ova kategorija putnika stavljena u nejednak položaj u pogledu mogućnosti korišćenja usluga taksi prevoza na osnovu svog ličnog svojstva, S. t u. S. prekršio je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje S. t. u. S. i A. B, kao odgovornom licu da:

5.1. U svojim obraćanjima taksistima i nastupima u medijima ne preporučuju ukraćivanje usluga tražiocima azila/migrantima;

5.2. Da svojim postupanjem doprinose da taksisti svim putnicima pružaju usluge prevoza pod jednakim uslovima, bez obzira na njihova lična svojstva.

5.3. Vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA

ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconPritužba OCD protiv udruženja taksista zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva azilanti/migranti u oblasti pružanja usluga Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top