Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba organizacija P. i Ž.p. protiv ugostiteljske radnje M. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba organizacija P. i Ž.p. protiv ugostiteljske radnje M. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-726/2013-02 datum: 19. 5. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podnele organizacije P. iz B. i Ž. P. iz N, protiv ugostiteljske radnje M. R. iz N, čiji je vlasnik Lj. S. Pritužba je podneta nakon što je organizacija P. sprovela situaciono testiranje diskriminacije prilikom zasnivanja radnog odnosa u ovom ugostiteljskom objektu 1. novembra 2013. godine. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju, utvrđeno je da je testerka R. S. došla u prostorije ovog ugostiteljskog objekta povodom oglasa za posao i da je razgovarala sa zaposlenom radnicom. Tokom razgovora, zaposlena se raspitivala o radnom iskustvu testerke, da je R. S. navela da je radila u nekoliko picerija i pekara u N, a zaposlena radnica je prokomentarisala da „mora da je radila kao pomoćna radnica.” Sat vremena nakon odlaska R. S, u prostorije ugostiteljskog objekta došla je O. B, kontrolorka testiranja, koja je razgovarala sa istom zaposlenom sa kojom je prethodno i R. S. obavila razgovor. Zaposlena je takođe pitala za radno iskustvo i rad na sličnim poslovima, nakon čega je uzela njene podatke i kontakt telefon. Tri dana kasnije O. B. je sms porukom obaveštena da može da dođe na posao, ukoliko je još uvek zainteresovana, dok R. S. niko nije kontaktirao. Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N. nije se izjasnio na pritužbu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, primenom pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, donela je mišljenje da je Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N, R. S. uskratio mogućnost zasnivanja radnog odnosa samo zato što je pripadnica romske nacionalne manjine, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije. Uz mišljenje je izdata i preporuka da Lj. S. prilikom izbora kandidata i kandidatkinja za obavljanje posla u svom ugostiteljskom objektu poštuje imperativne zakonske propise o zabrani diskriminacije, da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama ugostiteljske radnje M. R. iz N. i da ubuduće u okviru obavljanja svoje delatnosti preduzme sve neophodne mere kako bi sprečio da prilikom izbora kandidata i kandidatkinja dođe do narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Organizacija P, u skladu sa čl. 46. st. 3. i 4. Zakona o zabrani diskriminacije, obavestila je Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti 31. oktobra 2013. godine o nameri sprovođenja situacionog testiranja diskriminacije. U obaveštenju je navedeno da je testiranje diskriminacije planirano za 1. novembar 2013. godine u prostorijama ugostiteljske radnje M. R, preduzetnika Lj. S. iz N. Cilj situacionog testiranja diskriminacije je da se ispita da li ovaj poslodavac diskriminiše pripadnike romske nacionalne manjine u oblasti zapošljavanja.

1.2. Na osnovu sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije, organizacije P. iz B. i Ž. P. iz N. podnele su pritužbu zbog diskriminatornog postupanja na osnovu nacionalne pripadnosti prilikom zapošljavanja protiv ugostiteljske radnje M. R. iz N, čiji je vlasnik Lj. S. U pritužbi je navedeno:

– da je testerka R. S, koja je pripadnica romske nacionalne manjine, došla u prostorije ovog ugostiteljskog objekta, zbog objavljenog oglasa za posao;
– da je razgovarala sa zaposlenom radnicom, koja se raspitivala o njenom radnom iskustvu i radu na sličnim poslovima, a kada joj je testerka rekla da je radila u nekoliko picerija i pekara u N, zaposlena je prokomentarisala da „mora da je radila kao pomoćna radnica”;
– da je zaposlena rekla testerki da picerija trenutno ima radnicu koja je na probnom radu, ali je uzela njene podatke i kontakt telefon;
– da je razgovor između R. S. i zaposlene u ovom ugostiteljskom objektu čuo i D. Ć, koji je tada bio u piceriji;
– da je sat vremena nakon odlaska R. S, u prostorije ugostiteljskog objekta došla O. B, kontrolorka testiranja koja nije romske nacionalnosti i da je razgovarala sa istom zaposlenom radnicom;
– da je zaposlena radnica i nju pitala za radno iskustvo i rad na sličnim poslovima, a O. B. je odgovorila da ima iskustva u radu u piceriji. Nakon toga joj je zaposlena rekla da će je pozvati i uzela njene podatke i kontakt telefon;
– da je 4. novembra 2013. godine, O. B. obaveštena sms porukom da može da dođe na posao ukoliko je još uvek zainteresovana. O. B. je zakazala razgovor za posao za 5. novembar 2013. godine u 11 časova. Prilikom ovog razgovora O. B. se raspitala o uslovima rada, radnom vremenu i dnevnici, a nakon razgovora je rekla da joj ne odgovaraju uslovi rada i napustila piceriju;
– da su testerka i kontrolorka testiranja bili slično obučene, približno su istih godina i navele su slično radno iskustvo prilikom razgovora za posao, zbog čega se kao jednini osnov različitog postupanja nameće boja kože, odnosno, pripadnost R. S. romskoj nacionalnoj manjini;
– da je u konkretnom slučaju ugostiteljska radnja M. R, čiji je vlasnik Lj. S. iz N. diskriminatorno postupila prema R. S, pripadnici romske nacionalne manjine.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 1. novembra 2013. godine, u kojem je navedeno:

– da je testiranje sprovedeno radi provere primene antidiskriminacionih propisa u oblasti zapošljavanja pripadnika romske nacionalne manjine, s obzirom da je poslodavac, ugostiteljska radnja M. R, preduzetnik Lj. S, prethodno postavio oglas, u izlogu svoje picerije, da traži radnice;
– da je 1. novembra 2013. godine, bez prethodne najave, u piceriju najpre otišla R. S, testerka, koja se prijavila za posao;
– da je u vreme dok je trajao razgovor između testerke i zaposlene radnice, D. Ć. bio u piceriji i da je čuo ovaj razgovor;
– da je testerka razgovarala sa zaposlenom radnicom koja se raspitivala o radnom iskustvu testerke i radu na sličnim poslovima, da je testerka rekla da je radila u nekoliko picerija i pekara u N, a zaposlena konstatovala da „mora da je radila kao pomoćna radnica”;
– da je zaposlena radnica obavestila testerku da picerija trenutno ima radnicu koja je na probnom radu, ali je uzela njene podatke i kontakt telefon;
– da je nakon toga, O. B, kontrolorka testiranja došla u piceriju i razgovarala sa istom zaposlenom sa kojom je prethodno razgovarala R. S;
– da je i O. B. zaposlena pitala za radno iskustvo i rad na sličnim poslovima, da je O. B. navela da ima iskustva u radu u piceriji, nakon čega joj je zaposlena rekla da će je pozvati i uzela njene podatke i kontakt telefon;
– da je 4. novembra 2013. godine O. B. obaveštena sms porukom da može da dođe na posao u ovaj ugostiteljski objekat, a da je razgovor zakazan za 5. novembar 2013. godine u 11 časova. Prilikom ovog razgovora O. B. se raspitala za uslove rada, radno vreme, dnevnicu, nakon čega je obavestila zaposlenu da joj uslovi rada ne odgovaraju i napustila piceriju.

1.4. Uz pritužbu su dostavljeni upitnici o sprovedenom testiranju koje su popunile R. S. i O. B, izjave svedoka D. Ć. i T. M, izjava O. B. i fotografija sms poruke koju je O. B. primila od picerije M. R. iz N.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , zatražila je izjašnjenje Lj. S, vlasnika ugostiteljske radnje „M. R.” iz N, ali do okončanja postupka izjašnjenje nije dostavljeno.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i dokaza koji su dostavljeni utvrđeno je da su 1. novembra 2013. godine, R. S, testerka i O. B, kontrolorka situacionog testiranja, bile u prostorijama ugostiteljske radnje M. R, preduzetnika Lj. S. iz N, kako bi ispitale primenu pravila o zabrani diskriminacije prilikom zasnivanja radnog odnosa pripadnika/pripadnica romske nacionalne manjine kod ovog poslodavca.

2.2. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju od 1. novembra 2013. godine, utvrđeno je da je zaposlena radnica ugostiteljske radnje M. R. razgovarala najpre sa R. S, a zatim sa O. B. Utvrđeno je, takođe, da je zaposlena prokomentarisala da testerka „mora da je radila kao pomoćna radnica”, u trenutku kada je testerka govorila o svom iskustvu na sličnim poslovima. Iz navedenog izveštaja utvrđeno je i da je O. B. 4. novembra 2013. godine obaveštena sms porukom da može da dođe na posao, da je otišla na razgovor 5. novembra 2013. godine, kao i da je nakon razgovora obavestila poslodavca da joj ne odgovaraju uslovi rada i napustila piceriju. R. S. nije dobila nikakvo obaveštenje od poslodavca, niti joj je ponuđeno zasnivanje radnog odnosa u ovom ugostiteljskom objektu.

2.3. Iz izjave svedoka D. Ć, koji je prisustvovao razgovoru testerke R. S. i zaposlene radnice u ugostiteljskom objektu M. R. iz N, 1. novembra 2013. godine, utvrđeno je da se zaposlena raspitivala o radnom iskustvu testerke, da je R. odgovorila da je radila u pekari i piceriji, na šta joj je zaposlena uputila komentar da „mora da je radila kao pomoćna radnica”, nakon čega je testerka rekla da je radila u kuhinji i da ima iskustva na radu sa mašinom za palačinke, a ne samo na čišćenju.

2.4. Iz izjave svedokinje T. M. iz N, utvrđeno je da je 5. novembra 2013. godine zajedno sa O. B, kontrolorkom situacionog testiranja, otišla u ugostiteljski objekat M. R. u N, da se O. B. raspitivala za uslove rada, dnevnicu i radno vreme, a nakon dobijanja ovih informacija obavestila je poslodavca da joj ne odgovaraju uslovi rada. Nakon toga su zajedno napustile piceriju.

2.5. Iz izjave O. B. utvrđeno je da je 1. novembra 2013. godine, zajedno sa R. S, pripadnicom romske nacionalne manjine, sprovela situaciono testiranje diskriminacije u ugostiteljskoj radnji M. R. iz N, da je zaposlena radnica iz picerije uzela njihove podatke i kontakt telefone, ali da je samo O. B. dobila ponudu za posao kod ovog poslodavca. Utvrđeno je, takođe, da je 5. novembra 2013. godine, sa T. M. otišla u ovaj ugostiteljski objekat, nakon što je što je dobila sms poruku da se javi na posao, kao i da je, nakon dobijanja informacija o uslovima rada, objasnila da joj posao ne odgovara i otišla.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode iz pritužbe, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u čl. 14. propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije u čl. 1. definiše rasnu diskriminaciju kao svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Prema odredbi čl. 6. ovog zakona neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako u čl. 16. st. 1. propisana zabrana diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz st. 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.

3.6. Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, tester (dobrovoljni ispitivač diskriminacije) je lice koje se svesno izloži diskriminatornom postupanju u nameri da u konkretnom slučaju neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije. (čl. 46. st. 3). S obzirom da u sudskom i u drugim postupcima dokazivanje diskriminacije standardnim dokaznim sredstvima često ne daje zadovoljavajuće rezultate, zakonom je uspostavljen poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije(situacionog testiranja), koji olakšava dokazivanje diskriminacije. Situaciono testiranje koristi se sa ciljem da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta”, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod/mehanizam omogućava otkrivanje diskriminacije koja je često „prikrivena” i pravda se različitim izgovorima (npr. kada se ispred diskoteke pojave Romi, zabranjuje im se ulazak uz obrazloženje da nema mesta, ili im se traži članska karta ili rezervacija koja se ne traži drugima). Situaciono testiranje je poseban mehanizam koji podrazumeva kreiranje određene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da može da se ponaša/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izlažu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno ponaša. Situaciona testiranja imaju veliki potencijal za ojačavanje dokaza diskriminatornog postupanja u pojedinačnim slučajevima, a koriste se i za podizanje svesti javnosti i razvoj javnih politika. Prema čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, lice koje namerava da sprovede situaciono testiranje dužno je da obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku.
Analiza navoda iz pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N, diskriminisao R. S. a osnovu njene pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, u postupku zapošljavanja.

Da bi se utvrdilo li je u konkretnom slučaju postupanje poslodavca diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno, prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je poslodavac izvršio akt diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti R. S, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza leži na poslodavcu.

3.8. Podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, na osnovu navoda iz pritužbe, koji su potkrepljeni dostavljenim dokazima, i to izveštajem o sprovedenom situacionom testiranju od 1. novembra 2013. godine i saglasnim iskazima svedoka koji su neposredno prisustvovali ovom događaju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nesporno da su R. S. i O. B. došle u prostorije ugostiteljske radnje M. R, vlasnika Lj. S. iz N, 1. novembra 2013. godine, radi razgovora za posao kod ovog poslodavca. Nesporno je, takođe, da je, najpre R. S. razgovarala sa zaposlenom radnicom u ovom ugostiteljskom objektu i da je na odgovor R. S. o radnom iskustvu, zaposlena radnica prokomentarisala da „mora da je radila kao pomoćna radnica”. Nesporno je i da je sat vremena nakon odlaska R. S, u prostorije ugostiteljskog objekta M. R. iz N. došla O. B. i razgovarala sa istom zaposlenom radnicom. Zaposlena je uzela podatke i kontakt telefon i od R. S. i O. B, međutim tri dana nakon obavljenog razgovora za posao, samo je O. B. obaveštena da može da se javi na posao, ukoliko je i dalje zainteresovana.

3.9. S obzirom na to da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi poslodavac, ugostiteljska radnja M. R, čiji je vlasnik Lj. S. Saglasno tome, poslodavac je bio u obavezi da dokaže da postoje objektivni razlozi zbog kojih R. S. nije ponudio posao u piceriji, koji nisu ni u kakvoj vezi sa njenom nacionalnom pripadnošću, a koji pružaju objektivno i razumno opravdanje za takvo postupanje poslodavca. Međutim, u konkretnom slučaju, Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N. to nije učinio, niti se do okončanja postupka izjasnio na navode iz pritužbe.

Naime, u toku postupa, Lj. S, vlasniku ugostiteljske radnje M. R. iz N. je upućen zahtev 30. decembra 2013. godine, zatim 15. januara 2014. godine i 9. aprila 2014. godine, da se u roku od 15. dana izjasni o osnovanosti i navodima pritužbe. Zahtevi za izjašnjenje su upućeni na adresu na kojoj ovaj privredni subjekat aktivno posluje i na kojoj je registrovano sedište u Agenciji za privredne registre (Trg kralja Milana br. 11, Niš), ali su svi vraćeni sa naznakom pošte „obavešten – nije tražio”. Zbog toga su primenjene odredbe Zakona o opštem upravnom postupku o dostavljanju, a u skladu sa odredbom čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije. Dopisom Poštanske jedinice Niš od 17. aprila 2014. godine, Poverenica je obaveštena da je uručenje pošiljke preduzetniku Lj. S. sprovedeno tako „što je poštar uredno ostavio izveštaj o prispeću pošiljke, s obzirom da primalac nije zatečen na ovoj adresi, a niko od prisutnih u ovom ugostiteljskom objektu nema pečat, te kako ni nakon izveštaja nije preuzeo pošiljku u isporučenoj pošti, zbog čega su pošiljke nakon roka od 5 dana vraćene pošiljaocu”, to se u konkretnom slučaju, shodno odredbi čl. 78. u vezi čl. 77. st. 2. i čl. 76. Zakona o opštem upravnom postupku, dostavljanje smatra izvršenim.

3.10. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, može se zaključiti da je jedini razlog zbog kojeg Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N. nije ponudio posao R. S, njena nacionalna pripadnost, s obzirom da je ovu mogućnost pružio kontrolorki situacionog testiranja. Naime, dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) i kontrolorka situacionog testiranja su 1. novembra 2013. godine, u vremenskom razmaku od sat vremena došle na razgovor za posao u ugostiteljski objekat M. R. iz N. Bile su slično obučene, približno su istih godina i prilikom razgovora sa zaposlenom radnicom kod poslodavca navele su slično radno iskustvo. Jedina razlika među njima je boja kože, tj. nacionalna pripadnost R. S.

3.11. Imajući u vidu citirane propise, činjenične navode iz pritužbe i dokaze koji su dostavljeni, iz kojih jasno proizlazi nejednako postupanje prema testerki, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se u konkretnom slučaju, Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N, prilikom izbora lica koja će zaposliti u svom ugostiteljskom objektu, rukovodio ličnim svojstvom R. S, neopravdano praveći razliku zasnovanu na njenoj nacionalnoj pripadnosti, čime je učinio akt neposredne diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su pripadnici romske nacionalne manjine i dalje jedna od najugroženijih nacionalnih manjina za koje se vezuju brojni stereotipi i predrasude, te im se često ograničava ili potpuno onemogućava uživanje pojedinih prava u gotovo svim oblastima društvenog života, a što u ovom slučaju potvrđuje i postupanje vlasnika ugostiteljske radnje M. R. iz N, koji nije zaposlio R. S. zbog njene pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da vlasnik ugostiteljske radnje M. R, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, ima punu slobodu odlučivanja o izboru lica koja će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja i sposobnosti. Međutim, u postupku zapošljavanja nije dozvoljeno isključivanje ili davanje prvenstva određenim licima na osnovu ličnih svojstava koja nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo postupanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

3.13. Saglasno navedenom, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da R. S. nije omogućeno da zasnuje radni odnos u ovoj piceriji samo na osnovu njenog ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

4. MIŠLjENjE

Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N, prilikom izbora lica za zaposlenje u svom ugostiteljskom objektu, uskratio je R. S. mogućnost za zasnivanje radnog odnosa zato što je pripadnica romske nacionalne manjine, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije na osnovu njenog ličnog svojstva, zabranjen čl. 2, 6. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Lj. S, vlasniku ugostiteljske radnje M. R. iz N, da:

5.1. Ubuduće, prilikom izbora kandidata i kandidatkinja za obavljanje posla u ugostiteljskoj radnji M. R. poštuje imperativne zakonske propise o zabrani diskriminacije

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama ugostiteljske radnje M. R. iz N. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama ugostiteljske radnje M. R. iz N.

Potrebno je da Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Lj. S, vlasnik ugostiteljske radnje M. R. iz N. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba organizacija P. i Ž.p. protiv ugostiteljske radnje M. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top