Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba organizacije H. H. protiv kozmetičkog salona D. B. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti pružanja usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba organizacije H. H. protiv kozmetičkog salona D. B. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti pružanja usluga

br. 07-00-613/2014-02 datum: 30. 3. 2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela organizacija H. H. iz B, protiv kozmetičkog salona D. B. iz B. Pritužba je podneta nakon situacionog testiranja koje je ova organizacija organizovala sa ciljem da proveri da li kozmetički saloni diskriminišu osobe koje žive sa virusnim hepatitisom. Dobrovoljni ispitivač diskriminacije telefonom je zakazao uslugu pedikira i manikira, a nakon što je saopštio svoj zdravstveni status, usluga mu je odbijena. U izjašnjenju je navedeno da usluga nije odbijena, da nije jasno na koji način je situaciono testiranje sprovedeno, da je pravilnikom Ministarstva zdravlja propisano da licima sa vidnim oboljenjima kože, kose i noktiju, kao i licima u alokoholisanom stanju ne mogu biti pružene higijenske usluge, da je od situacionog testiranja do dana podnošenja pritužbe prošlo više od četiri meseca, kao i da tester mora da pruži dokaze da je do razgovora koji u pritužbi navodi došlo. U toku postupka je utvrđeno da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije 21. avgusta 2014. godine telefonskim putem pokušao da zakaže uslugu pedikira i manikira u salonu D. B. Nakon što je uspešno zakazao usluge za 24. avgust, obavestio je zaposlenu u salonu da ima virusni hepatitis, nakon čega je osoba sa kojom je vodio razgovor odbila da mu pruži već zakazanu uslugu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je kozmetički salon D. B. izvršiio akt neposredne diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, jer je neopravdano odbijeno pružanje kozmetičke usluge osobi koja živi sa virusnim hepatitisom. Zbog toga je M. N, vlasnici kozmetičkog salona D. B. preporučeno da preduzme sve neophodne mere kako bi obezbedila pružanje kozmetičkih usluga osobama koje žive sa virusnim hepatitisom, da se ubuduće suzdržava od neopravdanog uskraćivanja pružanja usluga osobama koje žive sa virusnim hepatitisom, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje delatnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se organizacija H. H. i navela da članovi i članice ove organizacije imaju nameru da sprovedu situaciono testiranje u pružanju kozmetičkih usluga, u skladu sa odredbom čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije , kako bi neposredno proverili da li zaposleni u kozmetičkim salonima, prilikom pružanja kozmetičkih usluga osobama koje imaju virusne hepatitise, poštuju pravila o zabrani diskriminacije.

1.2. Na osnovu sprovedenog situacionog testiranja, organizacija H. H. iz B. podnela je 17. decembra 2014. godine pritužbu protiv kozmetičkog salona D. B. iz Beograda. U pritužbi je navedeno da je lice koje se svesno izložilo diskriminatornom postupanju (tester) telefonskim pozivom zakazao uslugu pedikira i manikira i da mu je, nakon što je obavestio osobu sa kojom je vodio razgovor da ima virusni hepatitis (Hepatitis C), uskraćeno pružanje usluge.

1.3. U izveštaju o situacionom testiranju navedeno je da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije, 21. avgusta 2014. godine, telefonom pozvao salon D. B. u nameri da zakaže uslugu pedikira i manikira. Nakon što je tražene usluge uspešno zakazao za 24. avgust 2014. godine u 15 časova, osobu sa kojom je razgovarao je obavestio da ima virusni hepatitis, nakon čega mu je saopštila da „salon nema obučeno osoblje za rad sa osobama kao što je on”, postavila mu pitanje u kojoj fazi je njegova bolest i da li ima hronični hepatitis, nakon čega je odbila da pruži već zakazanu uslugu i obećala da će se potruditi da pronađe salon koji bi testeru pružio uslugu pedikira i manikira.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje M. N, vlasnice kozmetičkog salona D. B.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, koje je na osnovu punomoćja M. N, dostavio advokat B. R. A, između ostalog je navedeno:

– da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kozmetičkom studiju nije dostavila dokaz da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije o preduzetoj radnji izvestio Poverenika pisanim putem, što je u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije bio dužan da učini;
– da je neuobičajeno da neko izvrši testiranje moguće diskriminacije 21. avgusta da bi diskriminaciju prijavio četiri meseca kasnije, 17. decembra 2014. godine;
– da postoji niz kontradikcija između dopisa Poverenika i pritužbe koja je uz dopis priložena, naime u dopisu Poverenika navedeno da je lice koje se svesno izložilo diskriminatornom postupanju uslugu zakazalo „ličnom posetom salonu”, dok se u izveštaju testera navodi da je studio pozvao telefonom;
– da je sigurno da niko nije 21. avgusta 2014. godine došao lično u salon i zakazao uslugu pedikira i manikira za 24. avgust 2014. godine i da mu je saopšteno da usluga neće biti pružena zbog zdravstvenog stanja;
– da je vlasnica salona M. N. u avgustu 2014. godine bila na godišnjem odmoru i da je u to vreme u studiju radila V. K, koja negira da je bilo ko dolazio u salon i lično zakazao tretman koji je odbijen zbog zdravstvenog stanja;
– da je u pritužbi navedeno da je testiranje sprovedeno telefonskim putem, te da je neophodno postaviti pitanje da li je takvo situaciono testiranje dozvoljeno, svrsishodno i logično;
– da je moguće da je neko 21. avgusta 2014. godine pokušao da zakaže usluge pedikira i manikira, da je moguće da mu je saopšteno da radnica nije sigurna da li može da pruži uslugu i da joj je potrebno vreme da se konsultuje, ali da studio odbija tvrdnju da je bilo ko odbijen za pružanje usluge, kao i da će za svoje tvrdnje tester morati da pruži dokaze;
– da Pravilnik o bližim uslovima u pogledu prostorija, uređaja i opreme i načinu postupanja kojima se sprečava pojava i širenje zaraznih bolesti prilikom pružanja higijenskih usluga, koji je donelo Ministarstvo zdravlja, odredbama čl. 6. st. 3. određuje da se licima sa vidnim oboljenjima kože, kose i noktiju, kao i licima u alokoholisanom stanju ne mogu pružiti higijenske usluge;
– da kod ličnih podataka podnosioca pritužbe stoji da istu podnosi u ime svih osoba koje žive sa virusom hepatitisa, ali da nema saglasnost tih lica ili da saglasnost nije dostavljena kozmetičkom salonu.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je 21. avgusta 2014. godine, dobrovoljni ispitivač diskriminacije organizacije H. H, sproveo najavljeno situaciono testiranje diskriminacije posetom i telefonskim pozivanjem kozmetičkih salona u B, među kojima je i kozmetički studio D. B.

2.2. Uvidom u izjavu dobrovoljnog ispitivača diskriminacije i izjašnjenje, utvrđeno je da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije 21. avgusta telefonom pozvao kozmetički salon D. B. i zakazao uslugu pedikira i manikira za 24. avgust 2014. godine u 15 časova. Nakon toga je obavestio osobu sa kojom je vodio razgovor da ima virusni hepatitis, te je ona, po saznanju da je tester osoba koja živi sa virusnim hepatitisom, odbila da mu pruži već dogovorenu uslugu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izveštaj testera i izjašnjenje kozmetičkog salona D. B.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, odredbama čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Komisija za ljudska prava UN odredila je 1996. godine da se u definiciji zabrane diskriminacije izraz „ili po drugom osnovu”, kojim se pravno određuje da je diskriminacija zabranjena, odnosi i na zdravstveno stanje .

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, a čl. 17. st. 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

3.6. Zakon o sanitarnom nadzoru u čl. 8. st. 1. tač. 5. propisuje da delatnost pružanja usluga održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože podleže sanitarnom nadzoru. Na osnovu ovog zakona donet je Pravilnik o opštim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti koji podležu sanitarnom nadzoru , te je propisano da objekti moraju biti uredni i čisti, odnosno da se higijenskim merama (uređivanje, čišćenje, pranje, održavanje, provetravanje, dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i sl) održava higijena unutrašnjeg prostora i prostorija, postrojenja, uređaja, nameštaja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava i njihove opreme i postiže uredno higijensko stanje objekta i njegovog neposrednog okruženja .

3.7. Odredbom čl. 34. st. 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisana je dužnost pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju delatnost pružanja usluga higijenske nege i ulepšavanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože, da svoje usluge pružaju pod uslovima i na način kojim se sprečava pojava i širenje zaraznih bolesti.

3.8. Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu , propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

3.9. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere koje se preduzimaju radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Odredbom čl. 35. propisana je obaveza zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

3.10. U Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije navedeno je da je fizičko i mentalno zdravstveno stanje, oduvek, jedan od osnova po kome se prave neopravdane razlike između ljudi. Uzrok diskriminacije su najčešće strah od pojedinih bolesti i stigmatizacija lica koja od njih boluju. Takođe, navedeno je da je u Srbiji prisutna diskriminacija lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje. Generisana je postojanjem duboko ukorenjenih predrasuda nastalih usled raznih strahova, nedostatka osnovnog znanja i pogrešno usvojenih informacija o načinima prenosa infekcija ili prirode bolesti. Pojavni oblici diskriminacije su brojni i utiču na socijalno isključivanje ovih lica, te oni uključuju: uskraćivanje prava na primarno i sekundarno obrazovanje, gubitak posla i otežano zapošljavanje, odbijanje pružanja osnovne i hitne medicinske nege, medijske kampanje i senzacionalistička medijska otkrića kritičnih događaja sa učešćem lica koja žive sa bolestima, odbacivanje od porodice, izolacija u okviru obrazovnih ili zatvorskih i drugih ustanova, vređanje i omalovažavanje, prebijanje i fizičko maltretiranje lica koja žive sa bolestima.

Analiza rezultata situacionog testiranja diskriminacije u kozmetičkom salonu D. B.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je zaposlena u kozmetičkom salonu D. B. izvršila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, uskraćivanjem pružanja kozmetičkih usluga dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije, koji je naveo da želi da zakaže manikir i pedikir, kao i da živi sa virusnim hepatitisom.

3.13. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju utvrđeno je da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije 24. avgusta 2014. godine telefonom pozvao kozmetički salon D. B. sa ciljem da utvrdi da li ovaj salon diskriminiše osobe koje žive sa virusnim hepatitisom. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da nije moguće utvrditi na koji način je sprovedeno situaciono testiranje zbog činjenice da je u zahtevu za izjašnjenje napisano da je tester lično posetio kozmetički salon, dok je u izveštaju o situacionom testiranju naznačeno da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije salon pozvao telefonom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je na osnovu izveštaja o situacionom testiranju i pritužbe, koji su dostavljeni uz zahtev za izjašnjenje, evidentno da je situaciono testiranje u salonu D. B. izvršeno telefonom, a da je omaškom u dopisu Stručne službe Poverenika naznačeno da je tester lično posetio salon. S obzirom da su uz zahtev dostavljena oba dokumenta – pritužba i izveštaj o situacionom testiranju, Poverenica konstatuje da je vlasnica salona mogla sa sigurnošću da utvrdi da je situaciono testiranje diskriminacije izvršeno telefonom.

3.14. Dalje, u izjašnjenju na navode iz pritužbe, navedeno je da je vlasnica salona u pomenutom periodu bila na godišnjem odmoru van zemlje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovi navodi nisu relevantni, s obzirom da u pritužbi nije ni naznačeno da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije razgovarao sa vlasnicom salona. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da vlasnica salona snosi odgovornost za poštovanje antidiskriminacionih zakona prilikom pružanja usluga iz svoje delatnosti, odnosno, odgovorna je i za postupanje zaposlenih u salonu. Takođe, navodi zaposlene u salonu da sa sigurnošću tvrdi da niko nije lično posetio salon sa zahtevom da mu se zakaže usluga pedikira i manikira, nakon čega je saopštio da je osoba koja živi sa hepatitisom, takođe nisu značajni u konkretnom slučaju, imajući u vidu navode iz prethodnog stava ovog mišljenja.

3.15. Po pitanju navoda iz izjašnjenja da kozmetičkom salonu nije dostavljen dokaz da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije o preduzetoj radnji izvestio Poverenika pisanim putem, kao i da se postavlja pitanje da li je situaciono testiranje telefonskim putem dozvoljeno, svrsishodno i logično, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije u pravni sistem Republike Srbije uveden institut dobrovoljnog ispitivača diskriminacije (testera). U pitanju je osoba koja se svesno izložila diskriminatornom postupanju u nameri da u konkretnom slučaju neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije. S obzirom da u sudskom i u drugim postupcima dokazivanje diskriminacije standardnim dokaznim sredstvima često ne daje zadovoljavajuće rezultate, zakonom je uspostavljen poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situacionog testiranja), koji olakšava dokazivanje diskriminacije. Situaciono testiranje koristi se sa ciljem da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta”, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod/mehanizam omogućava otkrivanje diskriminacije koja je često „prikrivena” i pravda se različitim izgovorima. Situaciono testiranje je poseban mehanizam koji podrazumeva kreiranje određene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da može da se ponaša/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izlažu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno ponaša. Situaciona testiranja imaju veliki potencijal za ojačavanje dokaza diskriminatornog postupanja u pojedinačnim slučajevima, a koriste se i za podizanje svesti javnosti i razvoj javnih politika.

Zakon o zabrani diskriminacije ne reguliše posebno proceduru situacionog testiranja. Situaciono testiranje diskriminacije se sprovodi na način identičan ili najsličniji uobičajenim i svakodnevnim situacijama u kojima može da dođe do diskriminacije, odnosno, onako kako bi se te usluge zakazivale. To znači da ne postoji prepreka da se testiranje postupanja kozmetičkih salona izvrši telefonskim putem, pošto je upravo zakazivanje telefonom najuobičajeniji način postupanja osoba koja žele da im ovakva usluga bude pružena. Takođe, odredbama čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije u propisana je dužnost lica koje namerava da vrši testiranje da o tome obavesti Poverenika, ali nije propisana obaveza Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da ovo pisano obaveštenje dostavi licu protiv kojeg je pritužba podneta.

3.16. U odnosu na navode iz izjašnjenja da jeste moguće da je neko pokušao da zakaže usluge pedikira i manikira i da je moguće da je toj osobi saopšteno da radnica nije sigurna da li može da pruži uslugu, kao i u odnosu na navode da je potrebno da tester pruži dokaze za svoje tvrdnje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je cilj zakazivanja usluge bio provera da li kozmetički saloni diskriminišu osobe koje žive sa virusnim hepatitisom, a ne stvarno zakazivanje kozmetičkih usluga. Dodatno, Poverenica je imala u vidu sam cilj situacionog testiranja diskriminacije, izbor osoba koje sprovode testiranje, kao i nepostojanje ličnog interesa testera za rezultat situacionog testiranja diskriminacije. Pri tome, treba imati u vidu da prema proceduri sprovođenja situacionog testiranja diskriminacije, testeri sačinjavaju izveštaj odmah nakon sprovedenog testiranja, dok su informacije i događaji u vezi sa testiranjem najsvežiji u sećanju testera. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je malo verovatno da tester u izveštaju naveo činjenice koje nisu istinite.

3.17. U izjašnjenju je navedeno da je neuobičajeno da je pritužba podneta četiri meseca nakon sprovedenog situacionog testiranja. S tim u vezi, Poverenica ukazuje da odredbama Zakona o zabrani diskriminacije nije propisan rok za podnošenje pritužbe, a Poverenik je ovlašćen da u svakom pojedinačnom slučaju ocenjuje da li zbog proteka vremena moguće postići svrhu postupanja.

3.18. U odgovoru na pritužbu navedeno je da je Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostorija, uređaja i opreme i načinu postupanja kojima se sprečava pojava i širenje zaraznih bolesti prilikom pružanja higijenskih usluga Ministarstva zdravlja, propisano da se licima koja imaju vidljiva oboljenja kože, kose i noktiju, kao i licima u alokoholisanom stanju ne mogu pružiti higijenske usluge. Poverenica ukazuje da se ove odredbe svakako ne mogu primeti na osobe koje žive sa virusnim hepatitisom. Takođe, neophodno je istaći da je zaštitna oprema, uz preduzimanje svih propisanih higijenskih mera, neophodna u svakodnevnom radu kozmetičkih salona, jer bi u protivnom, klijenti i klijentkinje bili izloženi riziku od infekcija, posebno ako se ima u vidu da među njima mogu biti i oni koji žele da sakriju podatke o svom zdravstvenom stanju ili uopšte ne znaju svoj zdravstveni status. Zbog toga kozmetički salon koji ne poseduje svu potrebnu zaštitnu opremu, niti preduzima sve propisane higijenske mere mora obustaviti rad, odnosno, ne sme pružati kozmetičke usluge nikome, dok tu opremu ne obezbedi.

3.19. Povodom navoda iz izjašnjenja da je pritužba podnela u ime svih osoba koje žive sa virusom hepatitisa, ali da nema saglasnosti tih lica ili da saglasnost nije dostavljena kozmetičkom salonu, neophodno je ukazati je odredbama čl. 15. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti izričito propisano da u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica, odnosno, grupe lica koje je pretrpelo diskriminaciju.

3.20. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se na osnovu brojnih studija, brošura i istraživanja može utvrditi da je nesporno da osobe zaposlene u kozmetičkim salonima mogu biti izložene različitim infektivnim bolestima, od virusa gripa, impetiga, malih boginja do hepatitisa . Međutim, imajući u vidu činjenicu da rad u kozmetičkom salonu nesumnjivo zahteva bliski kontakt sa klijentkinjama i klijentima, zaposleni su dužni da zbog svoje zaštite i zaštite klijenata preduzimaju sve neophodne sanitarne i higijenske mere, kao i mere zaštite na radu, bez obzira da li su klijenti zdrave osobe ili ne. Uvidom u strukturu kursa za dobijanje sertifikata stručne osposobljenosti za manikira i pedikira, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da pored tehnologije zanimanja, osnove struke i prakse, polaznici polažu i ispit iz bezbednosti i zaštite na radu , zbog specifičnosti posla i kontakata sa klijentima i klijentkinjama. Radi zaštite zaposlenih u kozmetičkim salonima i njihovih klijenata, zaposlenima se u brošurama i uputstvima, koje obrađuju ovu temu, nalaže i savetuje da koriste zaštitne mere i uređaje, među kojima su: nošenje jednokratnih rukavica koje će bacati odmah nakon rada sa jednom osobom, pranje ruku sapunom i vodom pre i nakon rada sa klijentom, previjanje otvorenih posekotina ili oštećene kože da bi se sprečio kontakt sa krvlju ili potencijalno inficiranim materijama sa klijenta ili zaposlenog, čišćenje i dezinfekcija kozmetičkog pribora nakon svakog klijenta na osnovu propisa o zaštiti na radu i sanitarnih zahteva, te dezinfekcija pedikirskih kadica posle svakog klijenta, kao i na početku radnog dana . Stoga je jasno da pružanje usluga pedikira i manikira osobama koje žive sa virusnim hepatitisom ne zahteva drugačiji pristup niti rad u odnosu na pružanje usluga drugim osobama.

3.21. Na osnovu analize dostupne literature, može se konstatovati da se pružanje kozmetičkih usluga pedikira i manikira osobama sa virusnim hepatitisom ne razlikuje od pružanja usluga osobama koje nemaju hepatitis, uz sprovođenje svih standardnih mera zaštite, koje se svakako podrazumevaju u cilju zaštite osoblja i klijenata. Prema tome, osobe koje su stekle sertifikat stručne osposobljenosti za manikira ili pedikira, odnosno, diplomu kozmetičkog tehničara, dovoljno su osposobljene da pruže uslugu pedikira ili manikira osobi koja živi sa virusnim hepatitisom.

3.22. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti želi da ukaže i na položaj osoba koje žive sa virusnim hepatitisom i odnosom društva prema ljudima koji boluju od ove bolesti. Naime, Odbor za ravnopravnosti Novog Južnog Velsa u Australiji (Anti-Discrimination Board of NSW) sproveo je istraživanje o diskriminaciji osoba koje žive sa virusom hepatitisa C i objavio rezultate istraživanja u izveštaju novembra 2001. godine. Rezultati istraživanja jasno pokazuju da su osobe koje žive sa hepatitisom C veoma stigmatizovane i izložene diskriminaciji. Ovakav odnos uzrokovan je iracionalnim strahovima, kao i nerazumevanjem i neznanjem načina prenosa virusa hepatitisa C. Međutim, možda je moćnija pokretačka snaga od neznanja o prenosu virusa, predrasuda da je infekcija neraskidivo povezana sa korišćenjem narkotika koji se ubrizgavaju u vene. Diskriminacija osoba koje žive sa hepatitisom C javlja se u mnogim oblastima javnog života, a najčešća je u zdravstvenim ustanovama i u oblasti zapošljavanja. U istraživanje su uključene i ispovesti osoba koje žive sa virusom hepatitisa – odbacivanja od strane porodice i prijatelja, osećaj da su izopšteni na radnim mestima i u zajednicama, odbijanje agencija da ih životno osiguraju, pa čak iskustva ljudi kojima je prestao radni odnos zbog toga. Diskriminacija ima veliki uticaj na živote ljudi sa hepatitisom C, a doživljena diskriminacija ih odvraća od traženja zdravstvene zaštite, što ima posledice i po zdravlje ljudi sa hepatitisom i po samu zajednicu.

3.23. U Globalnom izveštaju o prevenciji i kontroli virusnog hepatitisa Svetske zdravstvene organizacije iz jula 2013. godine navodi se da u Srbiji ne postoji nacionalna strategija ili plan koji je fokusiran na prevenciju i kontrolu virusnog hepatitisa. Takođe, navodi se da ne postoji državni organ/ili odeljenje koje se bavi isključivo koordinacijom aktivnosti države vezane za prevenciju virusnog hepatitisa, a nije poznat ni broj ljudi koji se bave ovom temom u državnim organima u Srbiji. Izveštaj ukazuje da Republika Srbija, ni na polju podizanja svesti, nije sprovodila aktivnosti vezane za Svetski dan hepatitisa, da ne postoji nacionalna politika o vakcinaciji protiv hepatitisa A, kao i da država nije postavila kao cilj eliminisanje hepatitisa B. Iako skoro 200 miliona ljudi u svetu boluje od hepatitisa C, u javnosti i dalje postoji vrlo mala svest o ovoj bolesti. Neznanje, prekomerni strah i predrasude spadaju u razloge zbog kojih postoji stigma povezana sa hepatitisom C, a predrasude i pogrešne informacije veoma su česte, ne samo među najširom populacijom, već i kod različitih stručnjaka. Mnoge osobe koje žive sa hepatitisom navode da im odnos drugih prema njima i stigmatizacija u vezi sa zdravstvenim stanjem, pada teže i od same bolesti .

3.24. Na osnovu svega navedenog, može se konstatovati da je radnica u kozmetičkom salonu D. B, u toku telefonskog razgovara sa testerom, najpre zakazala usluge pedikira i manikira dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije, ali je kada je saznala da je on osoba koja živi sa virusnim hepatitisom, promenila stav i odbila da testeru zakaže već dogovorene usluge. Takvo postupanje diskriminiše osobe koje žive sa virusnim hepatitisom u odnosu na osobe koje nemaju hepatitis. Osobe koje ne žive sa hepatitisom imaju mogućnost da u ovom kozmetičkom salonu, bez ikakvih teškoća, zakažu manikir i pedikir, kao i da im budu pružene kozmetičke usluge, dok je osobama koje žive sa hepatitisom onemogućeno čak i da zakažu dolazak. Na taj način osobe koje žive sa virusnim hepatitisom su neposredno diskriminisane na osnovu njihovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja.

4. MIŠLjENjE

Kozmetički salon D. B. uskratio je pružanje kozmetičkih usluga – pedikira i manikira osobi koja živi sa virusnim hepatitisom, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje M. N, vlasnici kozmetičkog salona D. B. da:

5.1. Preduzme sve neophodne mere kako bi obezbedila pružanje kozmetičkih usluga osobama koje žive sa virusnim hepatitisom.

5.2. Da se ubuduće suzdržava od neopravdanog uskraćivanja pružanja kozmetičkih usluga osobama koje žive sa virusnim hepatitisom.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje delatnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

M. N, vlasnica kozmetičkog salona D. B. obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. N. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Притужба организације H. H. против козметичког салона Д. Б. због дискриминације на основу здравственог стања у области пружања услуга Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top