Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba organizacije L. protiv D. d. o. o. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba organizacije L. protiv D. d. o. o. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-734/2013-02 datum: 30. 4. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbama organizacije za lezbejska ljudska prava „L.” iz B, koje su u ime i uz saglasnost M. R. iz B, podnete protiv D. d.o.o. B. i voditeljke prodaje M. B, povodom tvrdnje M. R. da ga je poslodavac otpustio zbog njegove seksualne orijentacije. U toku postupka utvrđeno je da je M. R. otkazan ugovor o radu iz razloga koji nisu ni u kakvoj vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom. Na osnovu toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da predlogom voditeljke prodaje M. B. da poslodavac M. R. otkaže ugovor o radu, kao i rešenjem poslodavca D. d.o.o. B. od 9. septembra 2013. godine o otkazu ugovora o radu nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbama se obratila organizacija za lezbejska ljudska prava „L.” iz B, u ime i uz saglasnost M. R. iz B. Pritužbe su podnete povodom tvrdnji M. R. da ga je poslodavac otpustio zbog njegove seksualne orijentacije.

1.2. U pritužbama koje su podnete protiv poslodavca D. d.o.o. B. i voditeljke prodaje M. B, između ostalog, navedeno je:

– da M. R, prilikom zapošljavanja kod poslodavca D. d.o.o. B, nije krio svoju seksualnu orijentaciju, te da ga je zbog toga kolega M. P. ponižavao i pravio neumesne komentare u njegovom prisustvu i odsustvu,
– da je J. K, koleginica M. R. i M. P, zbog ovakvog radnog ambijenta odlučila da se obrati nadređenoj osobi u Sloveniji, odnosno, poslala je elektronsko pismo u kome se požalila na diskriminatorno ponašanje M. P. prema M. R,
– da je situacija kulminirala otkazivanjem ugovora o radu M. R, da su kao razlozi za otkazivanje ugovora navedeni neproknjiženi ček, neizvršavanje zadataka usmerenih na robu, kao i nepopunjavanje Kepu knjige i neunošenje radnih sati sistemom PEP,
– da navedeni razlozi za otkaz ugovora o radu nisu opravdani, jer se M. R. u trenutku popunjavanja navedenog čeka nalazio u prodavnici u drugom gradu, da je kontinuirano vršio isporuku robe, te da ni drugi zaposleni kod poslodavca nisu popunjavala Kepu knjige, niti unosili radne sate sistemom PEP, ali zbog toga nisu snosili nikakve posledice,
– da je otkazivanje ugovora o radu bio pokušaj menadžmenta, naročito voditeljke prodaje M. B, da problem reše linijom manjeg otpora, te da ga poslodavac nije zaštitio od diskriminatornog postupanja,
– da deo odgovornosti za odluku o otkazivanju ugovora o radu snosi i D. d.o.o. B. koji diskriminiše zaposlene na osnovu seksualne orijentacije.

1.3. Uz pritužbe je dostavljeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 9. septembra 2013. godine i putni nalog za zaposlenog M. R. za period od 1. avgusta do 31. avgusta 2013. godine. Iako je u obe pritužbe, kao dokaz, navedeno svedočenje J. K, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnosilac pritužbe i pored produženja roka za dopunu pritužbe, do okončanja ovog postupka, nije dostavio adresu svedokinje.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku , u vezi sa čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije , u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti. U skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka su pribavljena izjašnjenja D. d.o.o. B. i voditeljke prodaje M. B, preko punomoćnika, advokatsko-ortačkog društva „J. P. i M.” iz B.

1.5. U izjašnjenjima, između ostalog, navedeno je:

– da dostavljanje pritužbe voditeljki prodaje M. B. nije uredno izvršeno, jer joj je dostavljeno na adresu poslodavca, a ne na njenu ličnu adresu,
– da je zaposleni M. R, 27. novembra 2013. godine, pokrenuo postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, te da je efekat koji se može postići pred ovom agencijom jednak efektu koji se postiže u postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Istaknuto je da je Poverenik dužan da pre preduzimanja drugih radnji u postupku predloži sprovođenje postupka medijacije, te da je stoga nejasno zašto je „L.” pokrenuo postupak mirenja pred dva različita organa i u dva različita postupka,
– da nije tačno da je voditeljka prodaje M. B. otkazala M. R. ugovor o radu, jer nije direktorka kompanije, niti zaposlena koja ima ovlašćenje da zaposlenom otkaže ugovor o radu, te da stoga, ne postoji pasivna legitimacija,
– da je poslodavcu i voditeljki prodaje M. B, od trenutka zasnivanja radnog odnosa sa M. R, bila poznata njegova seksualna orijentacija, jer ju je saopštio poslodavcu,
– da je zaposleni, u više navrata, upozoravan da ne izvršava svoje radne obaveze na propisan način, a da je 12. decembra 2012. godine i pisanim putem upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu,
– da je M. R, i pored upozorenja poslodavca, nastavio da krši radne obaveze, pa je poslodavac bio prinuđen da mu otkaže ugovor o radu,
– da M. R. nije obavestio poslodavca i voditeljku prodaje M. B. o verbalnom nasilju koje je trpeo od zaposlenog M. P, iako je prilikom zasnivanja radnog odnosa primio obaveštenje poslodavca o zabrani zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu, odnosno, bio je poučen o radnjama koje treba da preduzme kod poslodavca ukoliko trpi zlostavljanje na radu. Međutim, M. R. nije preduzeo nijednu od navedenih radnji o kojima je poučen,
– da je J. K. zaista uputila elektronsko pismo zaštitnici radnika kod poslodavca u Sloveniji, odnosno, obavestila je da M. P. diskriminiše M. R, ali ovo pismo je poslala tek nakon što je njoj i M. R. prestao radni odnos kod poslodavca D. d.o.o. B,
– da se i M. R. obratio poslodavcu nakon prestanka radnog odnosa i naveo da je bio diskriminisan na radu. U odgovoru na dopis, poslodavac mu je objasnio da razlog za otkazivanje ugovora o radu nije njegova seksualna orijentacija, već povrede radnih obaveza,
– da se poslodavcu dopisom obratila i organizacija „L.” radi pojašnjenja razloga za otkaz ugovora o radu M. R, kao i da je poslodavac i podnositeljkama pritužbe detaljno objasnio na koje je sve načine M. R. povredio radnu obavezu, odnosno, da njegova seksualna orijentacija nije bila relevantna prilikom odlučivanja o otkazivanju ugovora o radu,
– da je zaposleni u periodu od 19. avgusta do 2. septembra 2013. godine menjao poslovotkinju u filijali B.-K, da je u tom periodu banka vratila prodavnici specifikaciju čeka i nalog za naplatu, jer nisu bili ispravno popunjeni. M. R. je trebalo da navedene čekove pravilno popuni i odmah ih vrati u banku, ali on to nije učinio, već ih je zaključao u sef. Povredu ove radne obaveze otkrila je poslovotkinja prodavnice nakon povratka sa godišnjeg odmora,
– da M. R. nije vršio preisporučivanje robe od 27. avgusta 2013. godine, odnosno, pravilno je izvršio preraspodelu samo jednog artikla. Što se tiče navoda iz pritužbe da poslove u vezi sa vođenjem Kepu knjige i evidencije radnih sati nisu izvršavali ni drugi zaposleni kod poslodavca, podnosilac pritužbe nije dostavio nijedan dokaz koji govori u prilog ovoj tvrdnji. Osim toga, zaposleni M. R. imao je obavezu da Kepu knjigu i ostalu dokumentaciju vodi na način kako je to propisao poslodavac, te da je Kepu knjiga uredno vođena dok M. R. nije zasnovao radni odnos kod poslodavca,
– da je M. R. rekao voditeljki prodaje M. B. da je zaboravio da unosi radne sate sistemom PEP na dnevnom nivou, što se može utvrditi i iz liste odsustva, jer su radni sati uneti u program tek 2. septembra 2013. godine za period od 19. avgusta do 31. avgusta 2013. godine,
– da je netačan navod iz pritužbe da je poslodavac otkazao M. R. ugovor o radu, kao način rešavanja problema koji je M. R. imao sa zaposlenim M. P. Naime, poslodavac nije bio upućen u eventualne neprijateljske odnose između ovih zaposlenih, te je u svemu postupio u skladu sa relevantnim zakonskim odredbama.

1.6. Uz izjašnjenja je dostavljeno: 1) prihvat predloga za mirno rešavanje individualnog radnog spora od 5. decembra 2013. godine koji su Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova uputili punomoćnici D. d.o.o. B; 2) upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu koje je poslodavac 12. decembra 2012. godine uputio M. R; 3) predlog za promenu na području kadrovskih odnosa i plata od 7. decembra 2012. godine kojim je voditeljka prodaje M. B. predložila da se M. R. uputi pismena opomena; 4) rešenje o otkazu ugovora o radu M. R. od 9. septembra 2013. godine; 5) predlog za promenu na području kadrovskih odnosa i plata od 6. septembra 2013. godine kojim je voditeljka prodaje M. B. predložila da se M. R. otkaže ugovor o radu; 6) obaveštenje o zabrani zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja koje je poslodavac dostavio zaposlenom 12. juna 2012. godine; 7) dopis koji su punomoćnici poslodavca uputili organizaciji L; 8) overena lista odsustva za L. V. u periodu od 1. avgusta do 31. avgusta 2013. godine, i 9) izjava zaposlenog M. R. od 11. juna 2012. godine da je u potpunosti upoznat sa sadržajem Pravilnika o radu poslodavca i da je sa ovim pravilnikom saglasan.

1.7. U dopuni izjašnjenja, dostavljeno je rešenje Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova br. 116-02-171/2013 od 24. januara 2014. godine kojim je postupak pred ovom agencijom okončan.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je M. R. zasnovao radni odnos kod poslodavca D. d.o.o. B. 11. juna 2012. godine i tada mu je uručeno i obaveštenje o zabrani zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja na radu i zloupotrebi prava na zaštitu od takvog ponašanja. Ovim obaveštenjem je M. R. informisan da je zakonom zabranjeno i sankcionisano vršenje zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, te da se zaštita od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja ostvaruje kod poslodavca, u postupku posredovanja i u postupku utvrđivanja odgovornosti za nepoštovanje radne discipline, odnosno, povredu radne obaveze, kao i pred nadležnim sudom. Takođe, M. R. je informisan da ukoliko smatra ili sumnja da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju, pre obraćanja sudu, treba da se obrati nadležnom licu ili licima kod poslodavca za zaštitu od takvog ponašanja. Informisan je i da će poslodavac podatke o licima koja su ovlašćena za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu, objaviti na svojoj oglasnoj tabli.

2.2. Uvidom u predlog za promenu na području kadrovskih odnosa i plata, koji je popunila voditeljka prodaje M. B, utvrđeno je da je 7. decembra 2012. godine voditeljka prodaje predložila poslodavcu da pisano opomene M. R, jer ne vrši evidenciju radnih sati rada prodavaca, ima probleme sa autoritetom i ne ispunjava zadatke. Na osnovu ovog predloga voditeljke prodaje, poslodavac D. d.o.o. B. dostavio je 17. decembra 2012. godine M. R. u upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. U upozorenju je konstatovano da je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza sadržanih u ugovoru o radu, time što nije vršio evidenciju sati rada prodavaca u prodavnici u Kragujevcu; nije ispunjavao uputstva specijaliste otvaranja kada se popunjavala prodavnica u Novom Sadu; zadate zadatke nije izvršavao blagovremeno, ili je čak odbijao da ih izvrši (npr. kontrola složene radnje sa svim ostalim kolegama, odbijao je rad po uputstvima nadređene osobe uz neprikladne komentare); po uputstvima nadređene osobe trebalo je da ubaci dečje odeljenje, dok je on uz pomoć koleginice ubacio jedan regal; te da je sve zadatke koje je dobijao, obavljao suviše sporo. Poslodavac je u obrazloženju upozorenja naveo da nabrajanjem povreda radnih obaveza omogućava zaposlenom uvid u izvršene povrede, kako ubuduće, u obavljanju svojih poslova i dužnosti, ne bi činio povrede radnih obaveza. Zaposleni je, u nastavku obrazloženja upozorenja, obavešten da će poslodavac i dalje pratiti njegov rad i izvršavanje zadataka, te da će pokrenuti postupak za otkaz ugovora o radu, ukoliko ponovo učini istu ili sličnu povredu radnih obaveza, bez ponavljanja upozorenja.

2.3. Uvidom u predlog za promenu na području kadrovskih odnosa i plata koje je popunila voditeljka prodaje M. B, utvrđeno je da je voditeljka prodaje 6. septembra 2013. godine predložila poslodavcu da zaposlenom M. R. u otkaže ugovor o radu. U obrazloženju predloga, M. B. je navela da je M. R. od 19. avgusta do 1. septembra 2013. menjao poslovotkinju u prodavnici u K, da za to vreme nije vodio Kepu knjigu i nije unosio PEP, da nije brojao depozit od 26. avgusta, niti radio preisporučivanje od 27. avgusta 2013. godine, a takođe je propustio da vrati ispravljene čekove u banku. Navedeni predlog, pored voditeljke prodaje M. B, potpisale su poslovotkinja V. L. i područna voditeljka N. L. Poslodavac D. d.o.o. B, 9. septembra 2013. godine, sačinio je rešenje o otkazu ugovora o radu M. R, koje je stupilo na snagu 27. septembra 2013. godine. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je poslodavac 17. decembra 2012. godine upozorio zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, da se zaposleni nije izjasnio na navode iz ovog upozorenja u ostavljenom roku, da je poslodavac upozorio zaposlenog da će mu otkazati ugovor o radu, bez ikakvog ponovnog upozorenja, ukoliko ponovo učini istu ili sličnu povredu radnih obaveza. Konstatovano je da je u sprovedenom postupku nadzora rada zaposlenih, na dnevnom i mesečnom nivou, utvrđeno da je zaposleni M. R. svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza iz ugovora o radu, usled čega je došlo do poremećaja u radu poslovnice i nemogućnosti postizanja ciljeva radnog mesta. Navedeno je da zaposleni nije obavljao poslove izveštavanja, kao i da nije vršio zadatke usmerene na robu i zadatke usmerene na blagajnu.

2.4. Uvidom u rešenje Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova br. 16-02-171/2013 od 7. februara 2014. godine, utvrđeno je da su Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova i postupajuća arbitarka odbili predlog predlagača M. R. da se utvrdi da je pretrpeo diskriminaciju na radu kod poslodavca D. d.o.o. B. U obrazloženju rešenja navedeno je da je predlagač M. R. pokrenuo postupak radi utvrđivanja diskriminacije na radu kod poslodavca, jer je bio izložen vređanju i uznemiravanju M. P, zaposlenog kod poslodavca. Navedeno je da je M. R, o ponašanju zaposlenog M. P, imao isključivo posredna saznanja preko drugog zaposlenog, odnosno, da nikada nije doživeo verbalni napad na račun njegove seksualne orijentacije. Zapravo, samo jednom, prilikom njihove smene u filijali u Novom Sadu, M. P. pokušao je da se našali na račun njegove seksualne orijentacije, ali ga je M. R. u tome sprečio. Takođe, na ročištu održanom 22. januara 2014. godine, M. R. je „promenio stav po pitanju otkaznog razloga, tako što je naveo da njegova seksualna orijentacija nije otkazni razlog i da mu nije povređeno ni jedno pravo iz oblasti rada i da nikada nije stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene. O diskriminatorskom ponašanju zaposlenog M. P. obavestio je poslodavca e-majlom dana 27. septembra 2013. godine, tek nakon prestanka radnog odnosa […]” Republička Agencija za mirno rešavanje radnih sporova konstatovala je da tvrdnje predlagača M. R. da je trpeo diskriminaciju na radu nisu ocenjene kao verodostojne, te da nije učinio verovatnim da je bilo nepoželjnog ponašanja poslodavca i zaposlenog M. P.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja sa svim dostavljenim prilozima.

3.2. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja da dostavljanje pritužbe voditeljki prodaje M. B. nije uredno izvršeno, jer nije poslato na njenu ličnu adresu, već na adresu poslodavca D. d.o.o. B. Odredbom čl. 35. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. U pritužbi koju je podnela organizacija „L.” iz B, M. B. je označena kao lice protiv koga je pritužba podneta i navedeno je da je diskriminatorni akt učinila na radnom mestu, izvršavajući radne zadatke. U skladu sa tim, podnosilac pritužbe je, kao adresu za dostavljanje pritužbe, naveo adresu poslodavca. Odredbom čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se na postupak pred Poverenikom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a čl. 73. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se dostavljanje vrši, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvršiti […] U skladu sa citiranim odredbama, evidentno je da je zakonom propisana mogućnost dostavljanja pismena u stanu ili na radnom mestu lica kome pismeno treba dostaviti, te da je u konkretnom slučaju, zahtev za izjašnjenje uredno dostavljen M. B. na adresu poslodavca.

3.3. U odnosu na navode iz izjašnjenja da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti bio dužan da pre sprovođenja drugih radnji u postupku predloži sprovođenje postupka mirenja i da je pritužba Povereniku bila suvišna, jer je postupak mirenja već pokrenut pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je prema čl. 38. Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik ovlašćen, ali ne i dužan, da predloži sprovođenje postupka mirenja, što podrazumeva da sam ocenjuje da li je slučaj podoban za medijaciju. Stoga, činjenica da je pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova tekao postupak, nije smetnja za pokretanje postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. U konkretnom slučaju, razmatrajući sve navode iz pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti odlučila je da sprovede postupak po pritužbi. Treba imati u vidu da akt diskriminacije često predstavlja povredu koju je diskriminisano lice pretrpelo, a ne klasičan sukob u kojem strane imaju suprotstavljene stavove o određenom problemu. Stoga, primereni metod za mirno razrešenje situacije diskriminacije nije klasično mirenje, već poseban postupak medijacije. Postupak mirenja pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova i postupak medijacije u slučajevima diskriminacije nisu isti postupci i ne treba ih poistovećivati.

Pravni okvir

3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.5. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.6. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je rešenjem o otkazu ugovora o radu, poslodavac D. d.o.o. izvršio akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije M. R.
Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje poslodavca bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je poslodavac izvršio akt diskriminacije zbog seksualne orijentacije M. R, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na poslodavcu.

3.9. Podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, u pritužbi je navedeno da je M. R. homoseksualne orijentacije i da nije krio svoju seksualnu orijentaciju u radnom okruženju, zbog čega ga je kolega M. P. vređao i pravio neumesne komentare vezane za njegovu seksualnu orijentaciju. U pritužbi je takođe navedeno da je voditeljka prodaje M. B, kao neposredno nadređena M. R. i M. P, bila upoznata sa uvredama koje je M. R. trpeo i sa neprijatnom radnom atmosferom, ali da ni ona ni poslodavac nisu ništa preduzeli kako bi zaštitili M. R. Na kraju, po tvrđenju podnosioca pritužbi, ova situacija je rezultirala otkazom ugovora o radu. S obzirom na to da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snose poslodavac D. d.o.o. B. i voditeljka prodaje M. B. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje su poslodavac i voditeljka prodaje ponudili u prilog tvrđenju da nisu izvršili diskriminaciju, pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni faktori zbog kojih je M. R. u otkazan ugovor o radu, koji nisu ni u kakvoj vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom, a koji pružaju objektivno i razumno opravdanje za takvo postupanje poslodavca i menadžmenta.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja D. d.o.o. B. i voditeljke prodaje M. B, u kojima je navedeno da je poslodavac, prilikom zasnivanja radnog odnosa sa M. R, znao za njegovu seksualnu orijentaciju i da ovo njegovo lično svojstvo nije predstavljalo nikakvu prepreku da ga zaposli na radnom mestu poslovođa-asistent, na neodređeno vreme. Takođe, cenila je i navod iz izjašnjenja da M. R, tokom trajanja radnog odnosa, nije pokrenuo postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu, iako je o proceduri bio poučen prilikom zasnivanja radnog odnosa, te da je poslodavca o uvredama koje je pretrpeo od zaposlenog M. P. obavestio elektronskim pismom tek po prestanku radnog odnosa. Dodatno, veoma je važna činjenica da je poslodavac, nekoliko meseci pre otkazivanja ugovora o radu, upozorio M. R. da je prekršio radne obaveze iz ugovora o radu, dao mu priliku da koriguje svoj rad i upozorio ga da će mu otkazati ugovor o radu, ukoliko ponovi povredu radnih obaveza, bez ponovnog upozoravanja.

3.11. Imajući ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da najpre treba imati u vidu činjenicu da je M. R. primljen u radni odnos, prvo na određeno, a kasnije i na neodređeno vreme, iako „nije krio svoju seksualnu orijentaciju”. Iz toga se nedvosmisleno može zaključiti da seksualna orijentacija M. R. nije bila od značaja za poslodavca koji je sa njim zaključio ugovor o radu. Tome u prilog govori i činjenica da je M. R. bio zaposlen na odgovornom radnom mestu poslovođa-asistent, da su mu bili povereni radni zadaci vezani za usmeravanje ostalih zaposlenih, podsticanje pozitivne radne klime, planiranje i organizovanje radnih zadataka na dnevnom nivou, kao i zadaci koji su usmereni na podsticanje prodaje i koordinaciju zaposlenih. Takođe, iz navoda izjašnjenja i dostavljenih dokaza jasno je da je poslodavac M. R. u ukazivao na greške, ali mu je i poklanjao poverenje, što se može uočiti iz činjenice da je tokom godišnjih odmora, nekoliko meseci nakon prijema upozorenja, menjao poslovotkinju u jednoj od poslovnica poslodavca.

3.12. U izjašnjenjima je navedeno da M. R. nije izvršavao svoje radne obaveze na propisan način, o čemu je i pisano upozoren, te da je i pored svih upozorenja da će mu poslodavac otkazati ugovor o radu nastavio sa istim ponašanjem. Nakon ponovljenih povreda radnih obaveza, poslodavac je, na predlog voditeljke prodaje M. B, odlučio da mu otkaže ugovor o radu. Suprotno tome, podnosilac pritužbe tvrdi da M. R. nije kršio sve radne obaveze koje su navedene kao razlog za prestanak radnog odnosa, ali da zaista nije izvršavao određena zaduženja, međutim, to nisu činili ni drugi zaposleni, pa im zbog toga nije otkazan ugovor o radu. Naime, podnosilac pritužbe tvrdi da je pravi razlog koji je motivisao poslodavca da M. R. otkaže ugovor o radu bilo zlostavljanje koje je trpeo od zaposlenog M. P, neizdržljiva i neprijatna radna atmosfera koja je usled toga nastala i pokušaj voditeljke prodaje da reši problem između zaposlenih prestankom angažovanja M. R. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u ovom postupku potrebno utvrditi da li je M. R. otkazan ugovor o radu zbog kršenja radnih obaveza ili je poslodavac odlučio da ga otpusti isključivo zbog njegove seksualne orijentacije.

3.13. Podnosilac pritužbe nije dostavio nijedan dokaz u prilog tvrdnji da je M. R. tokom trajanja radnog odnosa obavestio voditeljku prodaje, lice zaduženo za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu kod poslodavca ili bilo koga od nadređenih da trpi uvrede i ponižavajuće postupanje od zaposlenog M. P. Naime, M. R. je prilikom zasnivanja radnog odnosa bio upoznat sa zabranom i sankcionisanjem zlostavljanja na radu, kao i sa procedurom zaštite od ovakvog vida zlostavljanja. Stoga, Poverenica konstatuje da nisu ponuđeni dokazi u prilog tvrdnji da su poslodavac i voditeljka prodaje, tokom trajanja radnog odnosa M. R, imali ikakva saznanja da M. R. trpi zlostavljanje na radu.

3.14. Što se tiče navoda iz pritužbi da M. R. nije kršio sve radne obaveze koje su navedene kao razlog za prestanak radnog odnosa, ali da zaista nije izvršavao određena zaduženja, kao i da to nisu činili ni drugi zaposleni, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da sama činjenica da je M. R. već bio upozoravan na kršenje radnih obaveza ukazuje da su pre odluke poslodavca da mu otkaže radno angažovanje, nesumnjivo postojale nepravilnosti u njegovom radu, te da je poslodavac M. R. na to ukazao i pružio mu mogućnost da ih ispravi. Na to posebno ukazuje činjenica da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu M. R. uručeno devet meseci pre otkazivanja ugovora o radu. Ovaj vremenski period je bio dovoljan da M. R. razgovara sa nadređenima i pokrene postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu, ukoliko je smatrao da radne obaveze obavlja kvalitetno i/ili ukoliko je sumnjao da je stavljen u nejednak položaj zbog svoje seksualne orijentacije. Što se tiče navoda iz pritužbi da M. R. nije mogao da bude odgovoran za neproknjižen ček, jer je u to vreme obavljao poslove u radnji poslodavca u drugom gradu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u predlogu za otkaz ugovora o radu navedeno da je ovaj propust M. R. učinio kao zamena poslovotkinje u radnji u B. K, u periodu od 19. avgusta do 1. septembra 2013. godine, što potvrđuje i putni nalog za avgust 2013. godine, koji je dostavljen uz pritužbu. Dakle, nesumnjivo je iz navoda obe strane da se u datom periodu M. R. nalazio u radnji poslodavca u B. K. Što se tiče navoda u vezi sa preisporučivanjem robe, Poverenica konstatuje da ni jedna ni druga strana nisu dostavile dokaze koji bi potvrdili ili opovrgli tvrdnju da M. R. nije obavljao ovaj radni zadatak. Posebno treba ukazati na činjenicu da su predlog za otkaz ugovora o radu M. R. potpisale ne samo voditeljka prodaje M. B, već i V. L, poslovotkinja koju je M. R. menjao, kao i N. L, područna voditeljka. Naime, V. L. i N. L. su, prema podacima iz predloga za promenu na području kadrovskih odnosa i plata od 6. septembra 2013. godine, sprovele kontrolu radnje u kojoj je M. R. obavljao zadatke i poslove kao zamena poslovođe i utvrdile povrede radnih obaveza, nakon čega je voditeljka prodaje M. B. predložila poslodavcu da mu otkaže ugovor o radu. Ova činjenica govori u prilog tvrdnji iz izjašnjenja da M. B. nije predložila poslodavcu da M. R. u otkaže ugovor o radu kako bi rešila neprijatnu situaciju među zaposlenima, već je tu odluku donela nakon kontrole njegovog rada koju su sprovele N. L. i V. L.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da su poslodavac i voditeljka prodaje pružili uverljive dokaze o propustima koje je M. R. činio u obavljanju svojih radnih zadataka, zbog kojih mu je otkazan ugovor o radu. S tim u vezi, Poverenica ukazuje i na navod iz rešenja Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova da je M. R. na ročištu održanom 22. januara 2014. godine, promenio stav u vezi otkaznog razloga i naveo da njegova seksualna orijentacija nije bila razlog za otkazivanje ugovora o radu i da nikada nije stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene. Takođe, u nastavku obrazloženja navedenog rešenja konstatovano je da je M. R. informisao poslodavca o ponašanju zaposlenog M. P, tek nakon što mu je prestao radni odnos, iz čega se može zaključiti da poslodavac nije imao informaciju da M. R. trpi zlostavljanje na radu zbog svoje seksualne orijentacije.

3.16. Na osnovu svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su u konkretnom slučaju poslodavac i voditeljka prodaje M. B. ponudili dovoljno činjenica i dokaza na osnovu kojih se može zaključiti da je M. R. u otkazan ugovor o radu iz razloga koji nisu u vezi sa njegovom seksualnom orijentacijom.

4. MIŠLjENjE

Predlogom voditeljke prodaje M. B. da poslodavac M. R. otkaže ugovor o radu i rešenjem poslodavca D. d.o.o. B. od 9. septembra 2013. godine o otkazu ugovora o radu nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba organizacije L. protiv D. d. o. o. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top