Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba organizacije M. ž. p. d. protiv privrednog društva M. s. g. zbog diskriminacije po više osnova u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba organizacije M. ž. p. d. protiv privrednog društva M. s. g. zbog diskriminacije po više osnova u oblasti rada i zapošljavanja

del. br. 07-00-606/2013-01 datum: 17. 12. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. ž. p. d, protiv privrednog društva M. s. g. iz B, zbog upitnika za zaposlenje koji je postavljen na internet prezentaciji ovog privrednog društva, a u kojem su postavljena pitanja koja su nedozvoljena, jer se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca. Pitanja koja su posebno osetljiva su: a) bračno stanje (deca, planovi, inostranstvo), b) nacionalnost, c) da li verujete u boga, verska pripadnost (krsna slava), d) stranačka pripadnost, e) da li ste osuđivani. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da navedena pitanja predstavljaju povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije i da lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu, a to su njihova nacionalnost, bračni i porodični status, verska uverenja, politička ubeđenja i osuđivanost nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Utvrđeno je, takođe, da je M. s. g. d.o.o. iz B. nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu uklonio sa svoje internet prezentacije navedeni upitnik. Poverenica je dala mišljenje da je postavljanjem upitnika za zaposlenje na svojoj internet prezentaciji www…, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava i to: a) bračno stanje (deca, planovi, inostranstvo), b) nacionalnost, c) da li verujete u boga, verska pripadnost (krsna slava), d) stranačka pripadnost, e) da li ste osuđivani, M. s. g. izvršio akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti, verskog uverenja, političkog ubeđenja i osuđivanosti. Imajući u vidu da je ovaj upitnik uklonjen sa sajta tokom postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je preporučila M. s. g. da ubuduće, prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopuštenih pitanja koja se tuču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. ž. p. d. iz B, koju je podnela protiv privrednog društva M. s. g. d. o. o. iz B.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da se u upitniku za zaposlenje na sajtu privrednog društva M. s. g. pojedina pitanja odnose na naročito osetljive podatke i lična svojstva kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca;

– da su posebno osetljiva pitanja: bračno stanje, nacionalnost, verska pripadnost (krsna slava), da li verujete u boga, stranačka pripadnost, osuđivanost.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija upitnika za zaposlenje privrednog društva M. s. g, dostupna na internet prezentaciji www…

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje M. s. g. d. o. o. iz B.

1.5. U izjašnjenju privrednog društva M. s. g. d. o. o. iz B, navedeno je:

– da su pitanja koja se tiču verske i nacionalne pripadnosti u upitniku za zaposlenje postavljena u cilju upoznavanja kandidata, jer se poslodavac trudi da svakom zaposlenom čestita određene praznike, shodno nacionalnoj pripadnosti i da bi se zaposlenima omogućio slobodan dan;
– da u ovom privrednom društvu rade zaposleni različite nacionalne i verske pripadnosti;
– da je pitanje koje se tiče osuđivanosti postavljeno jer se i prilikom zapošljavanja u državnim organima takođe zahteva uverenje da lice nije osuđivano, zbog čega nisu znali da ovako postavljeno pitanje predstavlja diskriminaciju. Pored toga, pre par godina je u ovom preduzeću izvršena krađa, kada je nakon sprovedenog postupka utvrđena odgovornost dva zaposlena lica koja su bila osuđivana;
– da je izjašnjavanje kandidata povodom planova za inostranstvo bitno, jer govori o tome ko od kandidata planira duže da ostane u firmi, s obzirom da često menjanje zaposlenih direktno utiče na proizvodnju i kvalitet;
– da ovo privredno društvo ima zaokružen proces proizvodnje, te ukoliko ne funkcioniše jedan segment to dalje povlači kašnjenja u isporuci, a preduzeće je vezano ugovorima u pogledu isporuke i kvaliteta;
– da su pitanja koja se tiču dece postavljena radi vođenja evidencije zbog planiranja sredstava za novogodišnje paketiće;
– da je u jednom periodu ovo privredno društvo imalo sedam porodilja, što govori o tome da primaju i kandidate koji planiraju porodicu i decu, kao i osobe starije od 35 godina, koje već imaju porodicu, a vrlo često i kandidate preko 40 godina;
– da se kandidati prvenstveno biraju na osnovu znanja i sposobnosti, a ne na osnovu spoljašnjeg izgleda, starosnog doba, verske i nacionalne pripadnosti ili nekog drugog ličnog svojstva.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Iz upitnika za zaposlenje, postavljenog na internet prezentaciji privrednog društva M. s. g, utvrđeno je da su, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja: bračno stanje (deca, planovi, inostranstvo), nacionalnost, da li verujete u boga, verska pripadnost (krsna slava), stranačka pripadnost i da li ste osuđivani.

2.2. Uvidom u internet prezentaciju M. s. g, na dan 2. decembar 2013. godine http://www… utvrđeno je da je upitnik za zaposlenje uklonjen sa sajta ovog privrednog društva.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom čl. 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, dok čl. 16. zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored ostalog, članom 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. ovog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Slična odredba sadržana je i u članu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno ukazuje i na odredbu čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je propisano da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Odredba čl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova u vezi je sa čl. 26. st. 2. Zakona o radu , prema kojem poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Prema odredbi čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika, a diskriminacija je zabranjena i zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji (čl. 25).

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.4. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je na internet prezentaciji privrednog društva M. s. g. www… bio postavljen upitnik za zaposlenje u kome su se nalazila i pitanja: bračno stanje (deca, planovi, inostranstvo), nacionalnost, da li verujete u boga, verska pripadnost (krsna slava), stranačka pripadnost i da li ste osuđivani.

3.5. Utvrđeno je, takođe, da je u međuvremenu, u periodu nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, promenjen sajt ovog privrednog društva, s obzirom da se sada na internet prezentaciji ovog društva http://www… ne nalazi navedeni upitnika za zaposlenje.

3.6. Imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su navedena pitanja u upitniku za zaposlenje koja su se nalazila na internet prezentaciji privrednog društva M. s. g. nedozvoljena, s obzirom da se odnose na lična svojstava kandidata i kandidatkinja i nemaju neposrednog značaja za obavljanje posla, u okviru delatnosti kojom se bavi ovo privredno društvo. Iako nema dokaza da je bilo koji kandidat/kandidatkinja za posao diskriminisan na osnovu ličnih svojstava o kojima se izjasnio odgovarajući na pitanja iz upitnika, samim formulisanjem pitanja koja se odnose na lična svojstava, i to u upitniku koji je javno objavljen na internetu M. s. g. izvršio je diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i rada, i to na osnovu osuđivanosti, bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti, verskog uverenja i političkih ubeđenja.

3.7. U vezi pitanja kojim se od kandidata i kandidatkinja zahteva da se izjasne da li su osuđivani, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, po bilo kom ličnom svojstvu lica koje traži posao, kao što je i osuđivanost. Pored toga, Zakon o radu u čl. 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koje traže zaposlenje po bilo kom ličnom svojstvu. Poverenica ukazuje i na odredbu čl. 102. Krivičnog zakonika RS , kojom je propisano u kojim slučajevima i koji pravni subjekti mogu tražiti podatke o osuđivanosti, odnosno, lične podatke iz kaznene evidencije. Ovu mogućnost, u skladu sa navedenom odredbom, ima i „preduzeće, druga organizacija, ili preduzetnik, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu”. Prema tome, zahtevati od kandidata i kandidatkinja da se prilikom konkurisanja za posao izjasne „da li su osuđivani” je nedozvoljeno, imajući u vidu da je ove podatke u mogućnosti da traži sam poslodavac, ukoliko je osuđivanost prepreka za obavljanje konkretnog posla. Takođe, prema odredbi čl. 102. st. 4. Krivičnog zakonika RS niko nema pravo da traži od građanina da podnese dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti, čiji je cilj upravo da se spreči veoma ustaljena praksa da se od građana i građanki traži da podnose dokaz o neosuđivanosti ili osuđivanosti, naročito u slučaju zasnivanja radnog odnosa.

3.8. Formulisano pitanje koje glasi: bračno stanje (deca, planovi) ukazuje da poslodavac u konkretnom slučaju, pre svega od kandidatkinja koje konkurišu za posao zahteva da se izjasne o bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice, što je izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica napominje da je poslodavac dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu i planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa, zabranjen čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 4. i 15. Zakona o ravnopravnosti polova, u vezi čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

Takođe, zahtev poslodavca da kandidati i kandidatkinje odgovore na pitanja koje se tuču njihovog verskog uverenja, nacionalnosti i stranačke pripadnosti nemaju objektivno i razumno opravdanje, s obzirom da ova lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje kod poslodavca, popunjavanjem upitnika, ne mogu biti od neposrednog značaja za bilo koje radno mesto kod ovog poslodavca. Imajući u vidu i odredbu čl. 47. Ustava Republike Srbije koja propisuje da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti, te da je izričito zabranjena diskriminacija zbog pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, to su navedena pitanja nedozvoljena i predstavljaju povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost za zasnivanje radnog odnosa, kao i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva, uključujući nacionalnosti, versko uverenje i političko ubeđenje. Poverenica, takođe, ukazuje da prema odredbama čl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 22. st. 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. Međutim, u konkretnom slučaju lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu, a to je njihova nacionalnost, bračni i porodični status, verska uverenja i politička ubeđenja, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla, s obzirom na delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Poverenica napominje da M. s. g. prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom i porodičnom statusu, političkom ubeđenju, verskom uverenju, nacionalnosti i osuđivanosti.

3.9. Poverenica ceni brigu za dobrobit zaposlenih koju M. s. g. u svom izjašnjenju nastoji da pokaže, navodeći da su pitanja koja se odnose na nacionalnu i versku pripadnost postavljena sa ciljem da „poslodavac svakom zaposlenom čestita određeni praznik i da se omogući slobodan dan”, dok se pitanja u vezi sa decom postavljaju radi „evidencije zbog planiranja sredstava za novogodišnje paketiće”, ali ukazuje na činjenicu da se cilj ovih mera sprovodi drugim sredstvima i u trenutku kada je lice već u radnom odnosu kod poslodavca, a ne zahtevanjem od kandidata da se o njima izjasne u upitniku, prilikom konkurisanja za posao.

3.10. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

M. s. g. d. o. o. iz B. je postavljanjem onlajn upitnika za zaposlenje na svojoj internet prezentaciji www…, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: a) bračno stanje (deca, planovi, inostranstvo), b) nacionalnost, c) da li verujete u boga, verska pripadnost (krsna slava), d) stranačka pripadnost i e) da liste osuđivani, izvršio akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti, verskog uverenja, političkog ubeđenja i osuđivanosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da je M. s. g. uklonio sa svoje internet prezentacije upitnik koji je bio predmet ove pritužbe, daje sledeću preporuku:

5. PREPORUKA

Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao M. s. g. d. o. o. iz B. ubuduće neće postavljati nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, suprotno zakonskim propisima koji zabranjuju diskriminaciju.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba organizacije M. ž. p. d. protiv privrednog društva M. s. g. zbog diskriminacije po više osnova u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top