Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba organizacije P. protiv lista V.N. na osnovu nacionalne pripadnosti iz oblasti javnog informisanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba organizacije P. protiv lista V.N. na osnovu nacionalne pripadnosti iz oblasti javnog informisanja

br. 07-00-147/15-02   datum: 27.7.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacija P. iz B, protiv  lista V. N, povodom teksta „Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu” koji je objavljen 17. marta 2015. godine u štampanom i elektronskom izdanju ovog lista. U toku postupka je utvrđeno da nacionalna pripadnost osumnjičenog, u konkretnom slučaju, nije ni u kakvoj vezi sa počinjenim delom, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se nacionalna pripadnost navodi. Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog pažnja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vršenju krivičnih dela, što za posledicu ima učvršćivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima. Ovo je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema njima. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da su isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog, u naslovu i tekstu „Rom obljubio devojčicu” koji je objavljen u štampanom i elektronskom izdanju lista V. N. od 17. marta 2015. godine, iznete ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine, čime su prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je dnevnom listu V. N. preporučeno da ubuduće ne objavljuje priloge kojima se podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija P. iz B, povodom teksta objavljenog u rubrici Crna hronika, kao i elektronskom izdanju lista V. N. od 17. marta 2015. godine „Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu”.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da su u tekstu „Rom obljubio devojčicu” iznete ideje, informacije i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje prema Romima;

– da se isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog za izvršenje krivičnog dela, kako u naslovu tako i u samom tekstu direktno doprinosi stvaranju i širenju mržnje prema pripadnicima romske nacionalne manjine;

– da se izričitim navođenjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog bitno  utiče na njegov položaj, kao i na položaj zajednice kojoj pripada;

– da se ovakvim izveštavanjem daje legitimitet daljem diskriminatornom postupanju i stiče se utisak da je nebitna činjenica o izvršenom krivičnom delu, već preovladava mržnja prema osumnjičenom i pripadnicima romske nacionalne manjine.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija teksta „Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu” objavljenog u listu V. N. i fotokopija teksta objavljenog u elektronskom izdanju ovog lista.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista V. N. Zahtev za izjašnjenje je uredno dostavljen 24. aprila 2015. godine, ali u ostavljenom roku, kao ni do okončanja postupka, izjašnjenje na pritužbu nije dostavljeno.

2. ČINjENIČNO STANjE

Dnevni list V. N. objavio je 17. marta 2015. godine, u rubrici Crna hronika, tekst pod nazivom „Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu”. U tekstu je navedeno da je smederevska policija uhapsila četrdesetšestogodišnjeg R.B. romske nacionalnosti, zbog sumnje da je obljubio dvanaestogodišnju devojčicu, da mu je određeno policijsko zadržavanje, nakon čega će biti predat višem javnom tužiocu u Smederevu koji će odlučiti o pritvoru. Istovetan tekst objavljen je i u elektronskom izdanju lista V. N.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode sadržane u pritužbi, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, koja u čl. 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma”. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uključeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 76. Ustava Republike Srbije garantuje se ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je čl. 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.7. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.8. Odredbom čl. 75. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Takođe, čl. 51. Zakona o elektronskim medijima  propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosnog doba, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst objavljen 17. marta 2015. godine u štampanom i elektronskom izdanju lista V. N. „Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu” predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.10. Nesporno je da je u naslovu teksta „Rom obljubio devojčicu” istaknuta nacionalna pripadnost osumnjičenog, kao i delu teksta u kome se navodi da je „četrdesetogodišnji R.B. romske nacionalnosti”. U ostalom delu teksta opisuje se način izvršenja ovog krivičnog dela, prema „nezvaničnom saznanju” i navodi da je „osumnjičenom određeno policijsko zadržavanje, nakon čega će biti predat višem javnom tužiocu u Smederevu, koji će odlučiti o pritvoru.” Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slučaju nacionalna pripadnost osumnjičenog nije ni u kakvoj vezi sa počinjenim delom, niti objavljivanje ove informacije doprinosi boljem razumevanju događaja, zbog čega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Prema domaćim i međunarodnim etičkim novinarskim kodeksima, u izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualna orijentacija, socijalni i bračni status osumnjičenih ili žrtava pominje se samo u slučaju kada su opredeljenja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela. Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog, u konkretnom slučaju, pažnja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vršenju krivičnih dela, što za posledicu ima učvršćivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima. Ovo je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema Romima. Ovakav način izveštavanja o jednom teškom krivičnom delu je neprihvatljiv i suprotan antidiskriminacionim propisima. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da isticanje nacionalne pripadnosti u konkretnom slučaju, bez ikakvog razloga da se ona navodi, može da dovede do negativnih osećanja i još većeg jaza između pripadnika romske nacionalne manjine i većinskog stanovništva, izazivajući kod većinskog stanovništva odbojnost prema Romima i etiketiranje čitave romske zajednice kao izvršilaca krivičnih dela.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da su Kodeksom novinara Srbije definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi ljudi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je stepen odgovornosti lista V. N. još veći, imajući u vidu da je u pitanju list sa nacionalnim tiražom, da se distribuira na teritoriji cele države, kao i da svojim tekstovima utiče na formiranje mišljenja javnog mnjenja, pa je zbog toga dužan da vodi računa o objavljivanju tekstova koji svojim sadržajem promovišu predrasude i podstiču neprijateljsko i uvredljivo okruženje za pojedine grupe ljudi.  U demokratskom društvu kakvom težimo, a koje počiva na vrednostima kao što su tolerancija, ravnopravnost i sprečavanje sukoba, neophodno je da svi akteri koji imaju uticaj na javnost, vrše svoju ulogu u promovisanju ljudskih prava i sprečavanju diskriminacije i nasilja. U tom smislu, nesporno je da mediji imaju snažan uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, između ostalog i o različitosti i osetljivim društvenim grupama, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti podržava slobodu medija i njihovu dužnost da izveštavaju javnost o svim događajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pružaju informacije i odlučuju o naslovima svojih tekstova u duhu svoje uređivačke politike. Međutim, ova sloboda nije neograničena, već se mora kretati u okvirima Ustava RS, antidiskriminacionog zakonodavstva, uz poštovanje Kodeksa novinara Srbije.

3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su mediji moćno sredstvo u širenju tolerancije, podsticanju prava na ravnopravnost i suzbijanju diskriminacije i uverena je da je objavljivanje spornog teksta rezultat nedovoljnog poznavanja međunarodnih i domaćih standarda u oblasti ravnopravnosti. Ujedno, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će V. N. nastojati da kroz priloge koje objavljuju, razvijaju svest o ravnopravnosti nacionalnih manjina, posebno romske nacionalne manjine koja je veoma diskriminisana u našem društvu i uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

4. MIŠLjENjE

Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnjičenog za krivično delo, u naslovu i tekstu „Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu” koji je objavljen u štampanom i elektronskom izdanju lista V. N. od 17. marta 2015. godine, iznete su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine. Objavljivanjem ovog teksta prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom i odgovornom uredniku V. N. da:

5.1. Ubuduće ne objavljuje priloge koji su uznemirujući i ponižavajući prema romskoj nacionalnoj manjini i/ili kojima se podržavaju predrasude prema nacionalnim manjinama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na romsku nacionalnu manjinu.

5.2. Vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA

ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba organizacije P. protiv lista V.N. na osnovu nacionalne pripadnosti iz oblasti javnog informisanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top