Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba protiv GCSR zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba protiv GCSR zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti

br. 07-00-513/2013-02  datum: 29.4.2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe G. R, protiv Gradskog centra za socijalni rad u B, Odeljenje S. g. U pritužbi je navedeno da je N. S. M, zaposlena u GCSR nazvala G. R. „Šiptarom” i na osnovu odevanja zaključila da mu nije potrebna socijalna pomoć. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, N. S. M. navela je da G. R. odbija da učestvuje u postupku ostvarenja prava na socijalnu pomoć u zakonom propisanoj formi, kao i da nezadovoljan odlukom da nema pravo na ostvarivanje novčane socijalne pomoći „zloupotrebljava Zakon o zabrani diskiminacije”. U izjašnjenju T. P, rukovoditeljke Odeljenja S. g, navedeno je da je G. R. bio korisnik prava na socijalnu pomoć, da je dva puta ostvarivao pravo na jednokratnu novčanu pomoć, da mu je odbijen zahtev za priznavanje jednokratene novčane pomoći rešenjem od 8. novembra 2014. godine, te da je nezadovoljan ovom odlukom i sklon pritužbama na rad GCSR. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz činjenica i dokaza koji su ponuđeni ne može utvrditi šta je tačno izgovoreno prilikom razgovora G. R. i N. S. M., te da akt diskriminacije nije učinjen verovatnim. U toku postupka je utvrđeno da je zahtev za jednokratnu novčanu pomoć G. R. odbijen iz razloga koji nisu u vezi sa njegovim pretpostavljenim imovnim stanjem. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da nije utvrđeno da je N. S.M. vređala i omalovažavala G. R. prilikom razgovora povodom zahteva za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, a Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje S. g. i N. S. M. nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odbijanjem zahteva za jednokratnu pomoć G. R.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio G. R, koju je podneo protiv Gradskog centra za socijalni rad u B, Odeljenje S. g. U pritužbi je navedeno:

– da je do treće godine bio zbrinut u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine, u B, a da je do dvadeset treće godine bio u Domu za decu i omladinu B. C;

– da nije osuđivan i da nema stalno mesto boravišta;

– da ga je u Gradskom centru za socijalni rad u B, Odeljenje S. g, zaposlena N. S. M. nazvala „Šiptarom”, kada joj je rekao da „ima ljudi koji rade u JKP Čistoći sa Kosova i Metohije”, kao i da je odbila njegov zahtev za novčanu pomoć jer je na osnovu odevanja zaključila da je osoba dobrog materijalnog stanja, kojoj nije potrebna socijalna pomoć;

– da je garderobu i patike kupio od jednokratne novčane pomoći.

1.2. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljena izjašnjenja T. P, rukovoditeljke odeljenja S. g. i stručne ranice N. S.M.

1.3. U izjašnjenju rukovoditeljke Odeljenja S. g. navedeno je:

– da se G. R. nalazi na evidenciji odeljenja od 2007. godine, kao materijalno neobezbeđeno lice;

– da nikada nije zasnovao radni odnos i da je bez rešenog stambenog pitanja, ali da je stekla utisak da ne živi na ulici, što je zaključila iz nivoa lične higijene, odbijanja korišćenja narodne kuhinje i usmenih i pisanih izjava da je svakog dana u drugom gradu;

– da s obzirom da obija da navede mesto boravka, nema mogućnosti da se na pouzdan način utvrdi njegov socio-ekonomski status, ali da se analizom pisanih i usmenih iskaza zaključuje da je manipulativan i da stalnim žalbama vrši pritisak na zaposlene u cilju ostvarivanja materijalnih sredstava;

– da je G. R. bio korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć po osnovu nezaposlenosti u trajanju od 7. avgusta 2013. godine do 7. maja 2014. godine u mesečnom iznosu od 6.930,00 dinara;

– da mu je rešenjem br. 55330-113/2014 od 15. juna 2014. godine, priznato pravo na jednokratnu pomoć u iznosu od 12.000,00 dinara, a rešenjem br. 55330-1219/2014 od 22. jula 2014. godine dodeljeno 8.000,00 dinara jednokratne pomoći;

– da je G. R. zbog neispunjavanja zakonskih uslova odbijen zahtev za jednokratnu pomoć rešenjem br. 55310-2122/2014 od 8. decembra 2014. godine, te da je ponovljen postupak priznavanja prava na novčanu socijalnu pomoć, nakon što je drugostepeni organ poništio ovo rešenje;

– da je opšte poznato da su stranke koje su nezadovoljne mišljenjem stručnog radnika, sklone pritužbama i žalbama na ponašanje i postupanje radnika;

– da je G. R. nezadovoljan odlukom prvostepenog organa, sklon verbalnoj agresiji i pritužbama na rad GCSR;

– da zaposleni u centru u konunikaciji sa strankama postupaju sa poštovanjem i uvažavanjem, bez diskriminacije po bilo kom osnovu.

1.4. U izjašnjenju N. S. M, stručne radnice, navedeno je:

– da G. R. odbija da učestvuje u postupku ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć u zakonom propisanoj formi;

– da nema pravo na ostvarivanje novčane socijalne pomoći, te iz tog razloga zloupotrebljava Zakon o zabrani diskriminacije;

– da se G. R. ponaša agresivno, te da se prema pravilima službe, komunikacija sa njim pretežno ostvaruje pismenim putem, u cilju izbegavanja konfliktnih situacija.

1.5. Uz izjašnjenja je dostavljen nalaz i mišljenje N. S. M, donet u postupku odlučivanja o pravu na novčanu socijalnu pomoć po zahtevu G. R.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da je G. R. bio korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, u trajanju od 7. avgusta 2013. godine do 7. maja 2014. godine.  Rešenjima  br. 55330-113/2014 od 15. juna 2014. godine i 55330-1213/2014 od 22. jula 2014. godine, priznata mu je jednokratna novčana pomoć. Zahtev za priznavanje jednokratne novčane pomoći od 22. oktobra 2014 godine, odbijen je rešenjem br. 55330-2122/2014 od 8. novembra 2014. godine, na koje se G. R. žalio, a drugostepeni postupak je još uvek u toku.

2.2. U nalazu i mišljenju N. S. M, stručna radnica Odeljenja S. g. od 16. decembra 2014. godine, između ostalog je navedeno da se G. R. obratio Odeljenju S. g, sa zahtevom za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć 7. avgusta 2014. godine, bez dostavljanja dokumentacije; da je po obrazovanju mehaničar poljoprivrednih mašina i da nema rešeno stambeno pitanje, ali da se iz nivoa lične higijene, odeće, odbijanja korišćenja narodne kuhinje, usmenih i pisanih izjava „da je svaki dan u drugom gradu” može zaključiti da ne živi na ulici; da odbija da navede mesto boravka, tako da ne može da se na pouzdan način utvrdi njegov socio-ekonomski status; da dolazi u patikama od 17.000 dinara i javno izjavljuje da mu novčana socijalna pomoć služi za plaćanje teretane; da zaposlene vređa rečima „baba sera” i „spečena lešina”; da je analiza usmenih i pisanih izjava pokazala da je aktivno radno angažovan na poslovima masaže, te da se ne može smatrati licem u stanju socijalne potrebe jer ličnim radom obezbeđuje materijalna sredstva iznad egzistencijalnog minimuma i odbija mere podrške za socijalnu uključenost.

2.3. Savetnik Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pozvao je telefonom G. R. 15. decembra 2014. godine i o tome sačinio službenu belešku. Naime, dopisi upućeni podnosiocu pritužbe vraćali su se neuručeni sa adrese koju je dostavio u pritužbi. Podnosilac pritužbe je tom prilikom naveo da često menja mesto boravišta, te da će lično preuzimati obaveštenja u vezi sa postupkom po pritužbi.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije, odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.5. Zakonom o  socijalnoj zaštiti, odredbama čl. 41. st. 1.  propisano je da korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Odredbama čl. 81. st. 1. propisano je da pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog ovim zakonom, dok je čl. 110. st. 1. propisano je da je jednokratna pomoć, pomoć koja se obezbeđuje licu koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe.

3.6. Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite, odredbama čl. 61. st. 1. propisano je da pravo na jednokratnu pomoć pojedinac ili porodica mogu da ostvare najviše dva puta u kalendarskoj godini, s tim što ukupan iznos ovog prava ne može biti veći od prosečne zarade po zaposlenom u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata, a određuje se prema stvarnim potrebama u konkretnom slučaju, na osnovu procene stručnih radnika centra.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je N. S. M, zaposlena u GCSR, Odeljenje S. g, vređala i omalovažavala podnosioca pritužbe prilikom razgovora sa njim, nazivajući ga „Šiptarom”, kao i da li je odbila njegov zahtev za novčanu pomoć na osnovu pretpostavljenog imovnog stanja, odnosno, jer je na osnovu odevanja zaključila da je on nije u stanju socijalne potrebe.

3.8. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da se navodi podnosioca pritužbe ne podudaraju sa navodima iz izjašnjenja stručne radnice, kao ni sa navodima  rukovoditeljke Odeljenja S. g. Podnositelj pritužbe tvrdi da ga je stručna radnica N. S. M. nazvala „Šiptarom” i da je odbila njegov zahtev za novčanu pomoć jer je na osnovu odevanja zaključila da je osoba kojoj nije potrebna socijalna pomoć. S druge strane, stručna radnica N. S. M, navodi da podnosilac pritužbe odbija da učestvuje u postupku, kao i da nezadovoljan odlukom GCSR „zloupotrebljava Zakon o zabrani diskriminacije”. S obzirom da ni podnosilac pritužbe ni stručna radnica nisu naveli da su događaju prisustvovala treća lica, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz činjenica i dokaza koji su ponuđeni ne može utvrditi šta je tačno izgovoreno prilikom razgovora G. R. i N. S. M. Imajući to u vidu, može se konstatovati da ovaj akt diskriminacije nije učinjen verovatnim, s obzirom da podnosilac pritužbe nije pružio bilo kakve dokaze u prilog svojoj tvrdnji da ga je stručna radnica nazvala „Šiptarom”, a događaju nisu prisustvovala treća lica koja bi potvrdila i opovrgla ove navode.

3.9. U odnosu na navode iz pritužbe da je stručna radnica odbila zahtev G. R. za novčanu pomoć, jer je na osnovu odevanja zaključila da je osoba kojoj nije potrebna socijalna pomoć, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili jednokratnu novčanu pomoć pojedinac ili porodica koja nema dovoljno sredstava za podmirivanje osnovnih životnih potreba, usled nemogućnosti da ostvare prihode svojim radom, svojom imovinom ili iz drugih izvora. U konkretnom slučaju, materijalno stanje podnosioca pritužbe jeste osnov za ostvarivanje prava. Pri tome, treba imati u vidu da je podnosilac pritužbe bio korisnik novčane socijalne pomoći u trajanju od devet meseci, kao i da je dva puta ostvario pravo na jednokratnu novčanu pomoć u 2014. godini. Imajući to u vidu, Poverenica konstatuje da procena i mišljenje stručne radnice o imovnom stanju G. R. nije bilo smetnja da on ostvari prava iz socijalne zaštite prethodne godine. Pored toga, Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite grada Beograda, propisano da pravo na jednokratnu novčanu pomoć pojedinac ili porodica mogu da ostvare najviše dva puta u kalendarskoj godini. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti mišljenja da je podnosiocu pritužbe odbijen zahtev za jednokratnu novčanu pomoć zbog činjenica koje nisu u vezi sa njegovim ličnim svojstvima.

3.10. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju nije utvrđeno da je N. S. M. diskriminisala G. R, nazivajući ga „Šiptarom”. U postupku je utvrđeno da N. S. M. i GCSR, Odeljenje S. g. nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odbijanjem zahteva za jednokratnu novčanu pomoć G. R.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi G. R. iz B, protiv stručne radnice N. S. M, zaposlene u GCSR i Odeljenja S. g:

4.1. Nije utvrđeno da je N. S. M. vređala i omalovažavala G. R. prilikom razgovora povodom zahteva za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć.

4.2. Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje S. g. i N. S. M. nisu prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odbijanjem zahteva za jednokratnu pomoć G. R.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba protiv GCSR zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top