Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba R. s. za m. protiv P. n. i m. d. o. o. B. za diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba R. s. za m. protiv P. n. i m. d. o. o. B. za diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja

del. br. 959 datum: 25. 6. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe R. c. za m. iz B, protiv P. n. i m. d. o. o. B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

 

MIŠLjENjE

 

U tekstu autora O. M. „Samo su lopovi revnosni”, koji je objavljen 13. marta 2012. godine u dnevnom listu „P.”, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući, ponižavajući i predstavljaju povredu dostojanstva pripadnica i pripadnika romske nacionalne manjine, čime je stvoreno neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje zabranjeno čl. 12. u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. i čl. 39. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje P. n. i m. d. o. o. B

 

PREPORUKU

 

1. P. n. i m. d. o. o. B uputiće javno izvinjenje pripadnicima i pripadnicama romske nacionalne manjine, zbog sadržaja teksta „Samo su lopovi revnosni”, koji je objavljen 13. marta 2012. godine u dnevnom listu „P.”, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

2. P. n. i m. d. o. o. B objaviće mišljenje i preporuku Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u dnevnom listu „P.”, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke;

3. P. n. i m. d. o. o. B, obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 23. maja 2012. godine pritužbu R. c. za m. iz B protiv dnevnog lista „P.”, zbog teksta objavljenog 13. marta 2012. godine pod nazivom „Samo su lopovi revnosni”, autora O. M. U tekstu je, između ostalog izneto: „Kradljivci ove „robe” su gotovo po pravilu, otvoreno treba reći, romske nacionalnosti. Sudijska „bolećivost” može da se nasluti: oglasiće se neka NVO ili „faktor” koji štiti njihova manjinska prava i „prozvaće” sudiju. Činjenica je da je ova nacionalna manjina, u veoma teškoj materijalnoj situaciji, da živi u bedi, ali i da se ogromna sredstva troše na njihovu „inkluziju”, što im ne daje za pravo da imaju popust pred boginjom pravde.”

U pritužbi je navedeno da ovaj tekst podržava predubeđenja i negativne stereotipe prema kojima pripadnici romske nacionalne manjine pokazuju sklonost ka vršenju krivičnih dela, što predstavlja povredu dostojanstva svih pripadnika i pripadnica ove nacionalne manjine. Podnosioci pritužbe smatraju da se objavljivanjem teksta ovakvog sadržaja izaziva i podstiče mržnja i netrpeljivost prema Romima i Romkinjama, što predstavlja težak oblik diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

Uz pritužbu je dostavljeno: odštampana stranica internet prezentacije lista P. (P. online), na kojoj je objavljen tekst „Samo lopovi su revnosni” i Obrazloženje odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu od 26. aprila 2012. godine.

U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije upućen je zahtev D. B, glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista „P.”, da se izjasni o osnovanosti pritužbe. Redakcija dnevnog lista „P.” dostavila je 12. juna 2012. godine izjašnjenje u kojem je navedeno sledeće:

– da objavljivanjem teksta pod naslovom „Samo su lopovi revnosni” list „P.” ni na koji način nije povredio novinarski kodeks, profesionalnu etiku ili je izvrgnuo ruglu ili diskriminaciji bilo koga po osnovu nacionalne pripadnosti ili neke druge pripadnosti;
– da je redakcija lista „P.” spremna da se javno izvini R. c. za m. i svima drugim koji su se osetili povređeno, ukoliko im dostave iole relevantan podatak koji bi pokazao da je list P. objavio nešto što ne odgovara činjenicama. Tek tada će prihvatiti ocenu da „nisu istinito obaveštavali javnost” i da se radi o „predrasudama i negativnim stereotipima”;
– da u suprotnom „P.” može biti „optužena” samo da je iznela istinito, činjenično stanje i to sa ciljem da reši jedan, važan društveni problem, a čije je rešavanje pre svega u interesu romske populacije;
– da je zadatak novinara da, ako se jedno krivično delo ponavlja iz dana u dan, alarmira javnost sa ciljem da se pomogne toj grupi odakle dolaze delinkventi;
– da „P.” smatra da se problem ne može rešiti ćutanjem već ukazivanjem da krađe postoje, da postoje divlji otpadi, da se ne sankcionišu ni kradljivci ni otkupljivači;
– da komentar nije intoniran na takav način, niti se može tumačiti da ima za cilj povredu dostojanstva neke manjinske grupe, već je, pre svega usmeren kao kritika pravosuđu i društvu koje „žmuri” na tu pojavu;
– da nije ljudsko pravo da se krade, kao što nije ničije pravo da bilo koga zbog njegove pripadnosti jednoj etničkoj grupi mrzi, zlostavlja, vređa, fizički ugrožava, kao i da nekažnjavanje prekršilaca samo generiše kriminal, a to nije u interesu baš zajednice iz koje dolaze vinovnici;
– da je „P.” ispoštovala sve profesionalne norme što dokazuje i podatak da je u potpunosti objavila reagovanje O. B, direktora Jurom centra kao i reagovanje autora komentara O. M. Da je O. B. u pismu, koje je objavljeno bez skraćivanja, teškim rečima diskvalifikovao autora komentara i list „P.”, optužujući ih za rasizam i dugogodišnje napade na romsku populaciju;
– da se listu „P.” zamera što je u tekstu navedeno da su delinkventi koji kradu kablove, gotovo po pravilu, pripadnici romske zajednice i da po tumačenju R. c. za m. to može pogrešno da se shvati, ili generalizuje da su svi pripadnici romske zajednice takvi, ali da je ovakvo čitanje novinskih komentara i tumačenje tekstova, u najmanju ruku, površno i zlonamerno;
– da, kada je list „P.” objavio veliku priču „Romkinja operska pevačica” ili „Romkinja prvi doktor nauka”, nijedna nevladina organizacija se nije javila da kaže kako list „P.” „iskrivljuje i ulepšava sumornu stvarnost”, jer se po istoj analogiji može steći utisak da Romi pripadaju visokoobrazovanoj populaciji koja redovno ide u operu;
– da zbog svega navedenog list „P.” odbacuje napade da u pomenutom i bilo kom drugom tekstu o Romima ne poštuje novinarski kodeks i objektivnost novinarskog pisanja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je sve navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Iz dokaza koji je dostavljen uz pritužbu, štampane stranice P. online, utvrđeno je da je list „P.” objavio tekst pod naslovom „Samo su lopovi revnosni”, a u dostavljenom izjašnjenju na pritužbu list „P.” nije osporio objavljivanje teksta pod naslovom „Samo su lopovi revnosni”, kao ni sadržinu samog teksta.

Poverenica najpre konstatuje da je Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije, čiju je nadležnost Republika Srbija priznala, usvojio 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma”. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, i tako što će među profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naročitoj odgovornosti da se ne šire predrasude i da se izbegava izveštavanje o incidentima u koje su uključeni pojedini pripadnici romskih zajednica na način na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.

Odredbama čl. 76. Ustava Republike Srbije garantuje se ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je čl. 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji. Odredbom čl. 21. propisano je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki vid diskriminacije, po bilo kom osnovu.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, dok je čl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je analizirala da li je tekstom u kojem se tvrdi da su pripadnici jedne nacionalne zajednice pretežni izvršioci određenih krivičnih dela u Srbiji i da su, kao takvi, zaštićeni pred zakonom, izvršen akt diskriminacije, odnosno da li tekst „Samo su lopovi revnosni” predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, kao i da li njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

„P.” u dostavljenom izjašnjenju navodi da je „iznela istinito, činjenično stanje, i to sa ciljem da reši jedan, važan društveni problem”, kao i „da je zadatak novinara da, ako se jedno krivično delo ponavlja iz dana u dan, alarmira javnost sa ciljem da se pomogne toj grupi odakle dolaze delinkventi”. Navodi se i da cilj teksta nije „povreda dostojanstva neke manjinske grupe, već je, pre svega usmeren kao kritika pravosuđu i društvu koje “žmuri”‘ na tu pojavu.”

Prema domaćim i međunarodnim etičkim novinarskim kodeksima, etnička pripadnost osumnjičenog počinioca krivičnog dela objavljuje se samo u slučaju kada je etička pripadnost od ključne važnosti za prirodu krivičnog dela. Međutim, iz analize teksta „Samo su lopovi revnosni” proizlazi da za kritiku pravosuđa i društva koje „žmuri” na učestalo vršenje određenih krivičnih dela, nije od ključne važnosti naglašavati koje su nacionalne pripadnosti izvršioci tih krivičnih dela. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da za ukazivanje na učestalu pojavu nekog krivičnog dela i na slabu kaznenu politiku pravosuđa, nije potrebno navođenje nacionalne pripadnosti izvršitelja toga dela jer se na taj način pažnja usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vršenju krivičnih dela, a pri tom se takvim izveštavanjem najmanje „alarmira javnost” o učestalim krivičnim delima i blagoj kaznenoj politici sudstva. Pri tome je neophodno imati u vidu da etiketiranje jedne nacije kao kriminogene i time društveno nepoželjne i štetne, dovodi do posledice da pripadnici te zajednice postaju nepoželjni u društvu, što je posebno opasno kada se zna da je romska populacija u Srbiji veoma često izložena diskriminaciji u svim sferama društvenog života, kao i da su često izloženi napadima pojedinaca i organizacija koje zagovaraju mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima nacionalnih manjina.

Nadalje, isticanje da su sudije „bolećive” na izvršioce krivičnih dela romske nacionalnosti, da ih posle saslušanja “puštaju”, da im određuju sankcije niže od propisanih ili u okviru zakonskog minimuma, da se ogromna sredstva troše na njihovu inkluziju i da nevladine organizacije ili „faktori” koji štite njihova manjinska prava vrše pritisak na sudije, stvara utisak da su pripadnici romske nacionalne manjine zaštićeni članovi društva kojima je sve dozvoljeno i koje niko ne može da spreči da nanose štetu društvu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je stepen odgovornosti lista „P.” još veći ako se ima u vidu da je u pitanju ugledna novinarska kuća, da je tiraž ovog lista veliki i da se distribuira na teritoriji cele države, kao i da svojim tekstovima utiče na formiranje mišljenja javnog mnjenja, pa je zbog toga dužna da vodi računa o objavljivanju tekstova koji svojim sadržajem promovišu predrasude i podstiču neprijateljsko i uvredljivo okruženje za pojedine grupe ljudi. Sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, sa ciljem smanjenja razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Uloga medija u ostvarivanju ovog cilja je izuzetno velika, pogotovo u sprečavanju širenja stereotipa i predrasuda, jer mediji imaju značajnu ulogu u promociji društvenih shvatanja i vrednosti.

Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da potpuno neprimerene navode iz izjašnjenja na pritužbu lista „P”: „kada je list Politika objavio veliku priču „Romkinja operska pevačica” ili „Romkinja prvi doktor nauka” nijedna nevladina organizacija se nije javila da kaže kako list P. „iskrivljuje i ulepšava sumornu stvarnost” jer po istoj analogiji može se steći utisak da Romi pripadaju visokoobrazovanoj populaciji koja redovno ide u operu.” Ovakvim, u najmanju ruku ciničnim komentarom, odgovorni u listu „P.” pokazuju da ne shvataju težinu širenja predrasuda i posledice koje objavljivanje takvih tekstova ostavlja na živote pripadnika grupa koje su već u marginalizovanom položaju u društvu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je list „P.”, objavljivanjem teksta pod naslovom „Samo su lopovi revnosni”, pripadnike i pripadnice romske nacionalne manjine stavio u izrazito negativan kontekst, koji nesumnjivo stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, čime je izvršen akt diskriminacije zabranjen čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporuku P. n. i m. d. o. o. iz B, radi preduzimanja mera u cilju otklanjanja posledica diskriminacije.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko P. n. i m. d. o. o. iz B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da se ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba R. s. za m. protiv P. n. i m. d. o. o. B. za diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti javnog informisanja
Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top