Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S. Č. protiv Agencije za privatizaciju zbog diskriminacije po osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S. Č. protiv Agencije za privatizaciju zbog diskriminacije po osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja

del. br. 07-00-157/2013-02 datum: 22. 6. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela S. Č. iz B. protiv Agencije za privatizaciju, zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u postupku utvrđivanja viška zaposlenih u Agenciji za privatizaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila S. Č. iz B. povodom odluke Agencije za privatizaciju koja je doneta dok je bila na porodiljskom odsustvu, a prema kojoj je utvrđeno da je višak zaposlenih.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je magistarka ekonomskih nauka iz oblasti koje su ključne za delatnost Agencije za privatizaciju, da je zaposlena u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka, organizacionoj jedinici agencije,
– da je u toku porodiljskog odsustva utvrđena za višak zaposlenih, a da joj je najavljeno da će joj otkaz ugovora o radu biti uručen nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege trećeg deteta,
– da je, u trenutku utvrđivanja za višak zaposlenih, imala dvoje dece do dve godine starosti, jedina zaposlena u porodici, sa obavezom plaćanja stambenog kredita do 2037. godine,
– da nije tačno da je u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka došlo do smanjenja obima posla, već da se obim posla do danas stalno uvećava, što je dokumentovala u zahtevu za davanje mišljenja Ministarstvu za državnu upravu RS, ali mišljenje ministarstva nikada nije dobila,
– da je Agencija za privatizaciju, za potrebe donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, odnosno, za ocenjivanje zaposlenih, angažovala konsultantsku agenciju „C. E.” iz B, iako ova agencija nema ovlašćenje za obavljanje takvog posla,
– da je ocenjivanje zaposlenih sprovedeno u okviru projekta „Procena potencijala ljudskih resursa Agencije za privatizaciju”, suprotno odredbama Zakona o radu i Uredbe o ocenjivanju državnih službenika,
– da je za višak zaposlenih u agenciji utvrđeno 16 trudnica i porodilja, koje su ocenjivane tokom odsustva sa rada,
– da je u toku ocenjivanja bila na porodiljskom odsustvu, da je nisu ocenjivali neposredni rukovodioci, da je dobila „naštimovane ocene”, iako je za svoj rad više puta bila nagrađivana i pohvaljena, te da opšti zaključak u njenom upitniku za ocenjivanje nije popunjen, čime je ocenjivanje njenog rada ostalo nedovršeno,
– da prilikom određivanja kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih nisu uzete u obzir njena stručna sprema i imovno stanje,
– da joj je poslodavac, odmah nakon donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, ukinuo službeni mejl i mobilni telefon, čime joj je onemogućena službena komunikacija i obaveštavanje,
– da su „pozadinski razlozi” zbog kojih je utvrđena za višak zaposlenih „dugogodišnje neostvarene aspiracije” direktora Agencije za privatizaciju prema njoj, da je u ličnim kontaktima sa direktorom često bila izložena upoređivanju sa porno glumicama na koje ga je podsećala, te da je direktor, zbog neuspeha u svojim namerama, dao usmenu naredbu da bude utvrđena za višak zaposlenih, što joj je jednom prilikom u liftu najavio,
– da smatra da je diskriminisana na osnovu pola, rođenja, rodnog identiteta, imovnog i zdravstvenog stanja, bračnog i porodičnog statusa i izgleda.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) rešenje o utvrđivanju prava na porodiljsko bolovanje i odsustvo sa rada radi nege deteta od 10. novembra 2008. godine do 9. novembra 2009. godine; 2) rešenje o utvrđivanju prava na porodiljsko bolovanje i odsustvo sa rada radi nege deteta od 18. decembra 2009. godine do 17. decembra 2010. godine; 3) rešenje o ostvarivanju prava na godišnji odmor u periodu od 10. novembra 2009. godine do 16. decembra 2009. godine; 4) Odluka o proveri kvaliteta rada zaposlenih od 25. decembra 2009. godine; 5) upitnik za proveru kvaliteta rada za S. Č. od 30. decembra 2009. godine; 6) zahtev za finansiranje troškova doktorskih studija koji je S. Č. uputila direktoru Agencije za privatizaciju; 7) odgovor direktora kojim se odbija zahtev podnositeljke pritužbe za finansiranje troškova doktorskih studija, jer je utvrđena za višak zaposlenih i 8) zahtev za davanje mišljenja upućen Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu RS.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje V. C, direktora Agencije za privatizaciju.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je podnositeljka pritužbe zasnovala radni odnos u Agenciji za privatizaciju 2005. godine, a da je utvrđena za višak zaposlenih Odlukom Upravnog odbora Agencije za privatizaciju o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih od 26. februara 2010. godine,
– da je Program rešavanja viška zaposlenih donet u skladu sa svim relevantnim propisima, i to: Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje; Zakonom o radu i Pravilnikom o radu Agencije za privatizaciju,
– da je direktor Agencije za privatizaciju, kako bi postupio u skladu sa aktom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, doneo Odluku o usvajanju Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji za privatizaciju br. 10-558/10 od 23. februara 2010. godine,
– da je Upravni odbor agencije, na sednici održanoj 23. februara 2010. godine, doneo Odluku o usvajanju Predloga programa rešavanja viška zaposlenih i Predlog programa rešavanja viška zaposlenih,
– da je ovaj program dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja je dala mišljenje da poslodavac nije bio u mogućnosti da primeni nijednu meru pre otpuštanja zaposlenih,
– da je Upravni odbor agencije usvojio Program rešavanja viška zaposlenih 26. februara 2010. godine,
– da Zakon o radu i Pravilnik o radu Agencije za privatizaciju ne sadrže odredbe kojima je propisano ograničenje da se donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih uslovljava činjenicom da se zaposlena nalazi na porodiljskom ili nekom drugom odsustvu,
– da je na dan donošenja programa u Agenciji bilo 373 zaposlenih (244 žene i 129 muškaraca), da je za višak zaposlenih utvrđeno 59 žena i 26 muškaraca, a da je od ukupnog broja žena koje su utvrđene za višak, njih 16 bilo na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, odnosno, 36% od ukupnog broja žena na porodiljskom ili odsustvu sa rada radi nege deteta, utvrđeno je za višak zaposlenih,
– da je na osnovu čl. 10. st. 1. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji doneta Odluka o proveri kvaliteta rada zaposlenih, a zadaci utvrđeni ovom odlukom realizovani su projektom „Provera potencijala ljudskih resursa Agencije za privatizaciju”, koji je realizovan u saradnji sa konsultantskom kućom “C. S.” d.o.o. iz B,
– da je cilj ovog projekta bio da se analiziraju i procene trenutni potencijali ljudskih resursa u agenciji, kao i da neposredni rukovodioci sprovedu evaluaciju zaposlenih za obavljanje poslova na kojima rade,
– da S. Č. nije radila test kognitivnih sposobnosti i test ličnosti, kao i da evaluacija sa neposrednim rukovodiocem nije urađena,
– da je na osnovu Odluke o proveri kvaliteta rada zaposlenih izvršena provera kvaliteta rada zaposlenih u periodu od 26. decembra 2009. godine do 16. januara 2010. godine, i to tako što su neposredni rukovodioci utvrđivali da li zaposleni ostvaruju rezultate rada, odnosno, da li imaju potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima rade,
– da je S. Č. ocenjivao njen neposredni rukovodilac, direktor Centra za sprovođenje stečajnih postupaka, te da je ocena njenog rada data za period dok je bila na radu,
– da je neposredni rukovodilac ocenio da S. Č. uglavnom ostvaruje rezultate rada i uglavnom ima osnovna znanja i sposobnosti za rad na svom radnom mestu, ali je ipak slabije ocenjena u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu, zbog čega je utvrđena za višak zaposlenih,
– da su u toku pripreme i donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, kao i prilikom utvrđivanja da je za radom podnositeljke pritužbe prestala potreba, poštovane odredbe čl. 157. Zakona o radu, kojima je propisano da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta,
– da je S. Č. utvrđena za višak zaposlenih jer je kvalitet njenog rada slabije ocenjen u odnosu na rad drugih zaposlenih na istom radnom mestu,
– da bi radni odnos podnositeljke pritužbe prestao tek po povratku na rad, s obzirom da uživa posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu na osnovu čl. 187. Zakona o radu, kao i da će S. Č, dok bude u radnom odnosu, nesmetano ostvarivati sva prava koja su joj po osnovu rada garantovana Ustavom RS, Zakonom o radu, Pravilnikom o radu agencije i opštim aktima,
– da podnositeljki pritužbe nije odobreno finansiranje troškova stručnog usavršavanja jer je utvrđena za višak zaposlenih, pa poslodavac nema potrebu da finansira njeno dalje usavršavanje,
– da je Agencija za privatizaciju, povodom Programa rešavanja viška zaposlenih, već dostavljala Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podatke o polnoj, obrazovnoj i starosnoj strukturi zaposlenih i spisak žena koje su koristile porodiljsko odsustvo, kao i da je stručna služba Poverenice obavestila agenciju da nema osnova za vođenje postupka pred ovim državnim organom,
– da se Agencija za privatizaciju zalaže za zabranu diskriminacije, a posebno za rodnu ravnopravnost.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je S. Č. zaposlena u Agenciji za privatizaciju na radnom mestu pomoćnice rukovodioca projekta za stečaj (viši) u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka, da je koristila pravo na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo radi posebne nege deteta, u periodu od 18. decembra 2009. godine do 16. marta 2011. godine. Utvrđeno je da je nakon povratka sa odsustva, podnositeljka pritužbe koristila godišnji odmor za 2010. i 2011. godinu, kao i da je 18. maja 2011. godine započela sa korišćenjem porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u trajanju od dve godine, do 18. maja 2013. godine.

2.2. Uvidom u pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da je Agencija za privatizaciju, postupajući u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, donela Odluku o proveri kvaliteta rada zaposlenih 25. decembra 2009. godine, kojom je propisano da će se utvrđivanje da li zaposleni ostvaruje rezultate rada, odnosno, da li ima potrebna znanja, sprovesti popunjavanjem upitnika za proveru kvaliteta rada, a utvrđivanje da li zaposleni ima potrebne sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi će se sprovesti na osnovu rezultata koji su utvrđeni u okviru projekta „Procena potencijala ljudskih resursa u Agenciji za privatizaciju”. Ovom odlukom je propisano da će se postupak provere kvaliteta rada sprovesti u periodu od 25. decembra 2009. godine do 16. januara 2010. godine. Utvrđeno je da je tačkom 9. ove odluke, Sektor za ljudske resurse Agencije za privatizaciju obavezan da sačini izveštaj o oceni kvaliteta rada svih zaposlenih, na osnovu dobijenih ocena zaposlenih, koji će dostaviti direktoru, tačkom 10. je propisano da će svi zaposleni biti obavešteni o rezultatima provere kvaliteta rada, dok je tačkom 11. propisano da će rezultati provere kvaliteta rada biti uzeti u obzir prilikom utvrđivanja da je za radom zaposlenih prestala potreba.

2.3. Uvidom u upitnik za proveru kvaliteta rada za S. Č. utvrđeno je da je ocenjivana 30. decembra 2009. godine, da je u odeljku za ocenu evaluacije sposobnosti zaposlene konstatovano da S. Č. nije radila test kognitivnih sposobnosti i test ličnosti. Utvrđeno je i da je podnositeljka pritužbe ostvarila 34 poena, odnosno, ocenu 3, što prema uputstvu datom u upitniku, znači da je ostvarila ocenu „dobar, zaposlena uglavnom ostvaruje rezultate rada i uglavnom ima osnovna znanja i sposobnosti”. U polju koje se nalazi na kraju upitnika pod nazivom „opšti zaključak”, koje popunjava Sektor za ljudske resurse, nedostaje zaključak o radu i sposobnostima podnositeljke pritužbe. Naime, „opšti zaključak” se sastoji od dva pitanja: 1) da li zaposlena ostvaruje rezultate rada, odnosno, da li ima potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima radi i 2) da li zaposlena ima potrebne sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, ali u upitniku za proveru kvaliteta rada za S. Č. nije zaokružen ni jedan od ponuđena dva odgovora („da” ili „ne”).

2.4. Uvidom u priloge dostavljene uz izjašnjenje, utvrđeno je da je Agencija za privatizaciju donela Program rešavanja viška zaposlenih 26. februara 2010. godine. U Programu rešavanja viška zaposlenih, između ostalog, navedeno je da je izvršena provera kvaliteta rada zaposlenih utvrđivanjem da li zaposleni ostvaruju rezultate rada, odnosno, da li imaju potrebna znanja za obavljanje poslova na kojima rade, u periodu od 26. decembra 2009. do 16. januara 2010. godine. Provera sposobnosti zaposlenih utvrđena u okviru projekta „Procena potencijala ljudskih resursa u Agenciji za privatizaciju”, koju je agencija realizovala u saradnji sa konsultantskom kućom „C. S.” d.o.o. iz B, u periodu od avgusta do novembra 2009. godine. Projekat je obuhvatio aktivnosti kojima su sprovedene analize postojeće unutrašnje organizacione strukture i sačinjena analiza kvalifikacionih zahteva za obavljanje poslova na datim radnim mestima, izvršena psihometrijska analiza zaposlenih (test ličnosti i test kognitivnih sposobnosti), analiza dosadašnjih ličnih aktivnosti i radnog učinka zaposlenih, te procena zaposlenih u odnosu na faktore efektivnosti za obavljanje poslova na određenim radnim mestima. Takođe, jedna od projektnih aktivnosti bila je i evaluacija sposobnosti zaposlenih za obavljanje poslova na kojima rade, koju su obavljali njihovi neposredni rukovodioci.

2.5. Daljim uvidom u Program rešavanja viška zaposlenih, utvrđeno je da je čl. 4. propisano da je višak zaposlenih utvrđen iz razloga što zaposleni radi na poslovima za čijim obavljanjem je potpuno prestala potreba ili čiji je obim smanjen. Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenog za višak su: a) vrsta potrebne stručne spreme – prednost ima zaposleni koji ima potrebnu stručnu spremu; b) ocena kvaliteta rada zaposlenog, koja obuhvata ocenu rezultata rada, odnosno, ocenu potrebnih znanja i ocenu potrebnih sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova na kojima radi i v) imovno stanje zaposlenog, u skladu sa opštim propisima o radu i na način i u obimu koji su utvrđeni datim propisima. Zaposleni za čijim je radom prestala potreba identifikovani su na osnovu ukupnih rezultata navedene provere kvaliteta rada, a u slučajevima kada je procenjivano i imovno stanje, shodno su primenjivane odredbe Opšteg kolektivnog ugovora.

2.6. Programom rešavanja viška zaposlenih, nadalje, navedene su organizacione jedinice agencije u kojima je utvrđeno umanjenje poslovnih aktivnosti, kao i radna mesta na kojima je smanjena potreba za postojećim brojem izvršilaca. Tako je u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka, u kome je zaposlena podnositeljka pritužbe, između ostalog, smanjena potreba za postojećim brojem izvršilaca na radnom mestu podnositeljke pritužbe – pomoćnik/ca rukovodioca projekta (viši).

2.7. Uvidom u rešenje Agencije za privatizaciju br. 08-06/2010 od 11. februara 2010. godine, utvrđeno je da je S. Č. bila na porodiljskom odsustvu tokom realizacije projekta „Procena potencijala ljudskih resursa”, odnosno, u vreme provere kvaliteta rada zaposlenih.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenje, kao i priloge koje su dostavili podnositeljka pritužbe i Agencija za privatizaciju.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.

3.4. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisano je da je protivzakonito da poslodavac prekida zaposlenje ženi u toku trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ili tokom perioda nakon njenog povratka na posao koji se utvrđuje nacionalnim zakonodavstvom, osim na osnovu koji nije vezan za trudnoću ili nošenje deteta i njegove posledice i negu deteta. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Takođe, čl. 4. Konvencije o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodičnim obavezama (1981) propisano je da se, u cilju postizanja stvarne jednakosti u mogućnostima i tretmanu radnika i radnica, moraju preduzeti sve mere u skladu sa nacionalnim uslovima i mogućnostima kako bi se radnicima sa porodičnim obavezama omogućilo ostvarenje njihovog prava na slobodan izbor zaposlenja i kako bi se vodilo računa o njihovim potrebama u odnosu na uslove rada i zapošljavanja, kao i u odnosu na socijalnu sigurnost.

3.5. Ustav Republike Srbije , odredbom čl. 60. st. 5. propisuje da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je čl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.7. Odredbom čl. 12. st. 2. Zakona o radu propisano je da zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, a čl. 157. ovog zakona propisano je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

3.8. Relevantne su i odredbe čl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova , kojima je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i za otkaz ugovora o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

3.9. Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji propisano je da će se provera kvaliteta rada zaposlenih u javnim agencijama izvršiti utvrđivanjem da li zaposleni ostvaruje rezultate rada, odnosno, da li ima potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, te, ukoliko zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno, nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, otkazaće mu se ugovor o radu.

3.10. Opštim kolektivnim ugovorom , koji je bio na snazi u vreme donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih u Agenciji za privatizaciju i provere kvaliteta rada zaposlenih, propisano je da se imovno stanje zaposlenog utvrđuje na osnovu ostvarenog prihoda po članu zajedničkog domaćinstva po osnovu zarade i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini i tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog domaćinstva.

Analiza postupka utvrđivanja podnositeljke pritužbe za višak zaposlenih sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slučaju jeste utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije u postupku koji je rezultirao utvrđivanjem podnositeljke pritužbe za višak zaposlenih u Agenciji za privatizaciju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala osnove za donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih, niti sam model ocenjivanja zaposlenih u agenciji, kao ni strukturu zaposlenih koji su utvrđeni za višak u Agenciji za privatizaciju, koja je bila predmet ranijeg postupka i nije od uticaja za odlučivanje u ovom predmetu. Stoga, predmet analize je bio da li je činjenica da je podnositeljka pritužbe bila na porodiljskom odsustvu u trenutku ocenjivanja i odlučivanja o njenom radnopravnom statusu, predstavljala odlučujući razlog za njeno utvrđivanje za višak zaposlenih, odnosno, da li je podnositeljka pritužbe stavljena u nejednak položaj u odnosu na druge zaposlene, na osnovu ličnih svojstava – pola i porodičnog statusa.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije sporno da je Agencija za privatizaciju, na osnovu propisa kojima se određuje maksimalan broj zaposlenih u državnim organima i republičkoj administraciji, imala obavezu da smanji broj zaposlenih u agenciji. Međutim, na osnovu analize postupka ocenjivanja S. Č, evidentno je da podnositeljki pritužbe, koja je odsustvovala sa rada zbog porođaja i nege deteta, nisu obezbeđeni isti uslovi kao i drugim zaposlenima u Agenciji za privatizaciju, odnosno nije tretirana jednako. Imajući u vidu da je postupak ocenjivanja planiran i sproveden u toku odsustva sa rada podnositeljke pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da nije postojalo razumno opravdanje da se podnositeljka pritužbe ne uključi u ovaj postupak, posebno ako se uzme u obzir značaj ocenjivanja po radnopravni status podnositeljke pritužbe. Poslodavac je imao mogućnost da kontaktira podnositeljku pritužbe, bez obzira na činjenicu da je odsutna sa rada, i da joj ponudi mogućnost da uradi test kognitivnih sposobnosti i test ličnosti, kao i drugi zaposleni, čime bi joj bilo omogućeno da dobije kompletnu ocenu i evaluaciju sposobnosti. Na taj način podnositeljki pritužbe bi bilo omogućeno da bude informisana o postupku ocenjivanja, te da, kao i drugi zaposleni, aktivno učestvuje u proveri kvaliteta svog rada.

3.13. U odnosu na navode iz izjašnjenja Agencije za privatizaciju da je podnositeljka pritužbe, iako je ostvarila ocenu „dobar”, bila lošije ocenjena u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu u organizacionoj jedinici u kojoj je radila, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Agencija za privatizaciju nije pružila dokaze kojima bi potkrepila ove navode. Takođe, u upitniku za S. Č. nema opšteg zaključka, što znači da nema podatka o tome da li podnositeljka pritužbe ostvaruje adekvatne rezultate rada, kao ni da li ima znanja i sposobnosti za obavljanje posla na kome radi. Zbog nepostojanja opšteg zaključka o rezultatima rada, znanjima i sposobnostima, otvara se pitanje primene kriterijuma na osnovu kojeg se zaposleni utvrđuje za višak, a koji se odnosi na ocenu kvaliteta rada zaposlenog, koja obuhvata ocenu rezultata rada, odnosno, ocenu potrebnih znanja i ocenu potrebnih sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova na kojima radi, s obzirom da S. Č. nije dobila konačnu i celovitu ocenu svog rada. Takođe, imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, nije jasno iz kog razloga nije uzeta u obzir stručna sprema podnositeljke pritužbe i imovno stanje njene porodice.

3.14. Budući da je podnositeljka pritužbe iznela činjenice i ponudila dokaze kojima je učinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi poslodavac, shodno odredbi čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Agencija za privatizaciju nije ponudila dokaze da je podnositeljka pritužbe utvrđena za višak zaposlenih na osnovu kriterijuma propisanih Programom rešavanja viška zaposlenih (potrebna stručna sprema, ocena kvaliteta rada zaposlene i imovno stanje). Naprotiv, analizirajući navode iz izjašnjenja poslodavca, može se zaključiti da je jedini argument poslodavca za utvrđivanje S. Č. za višak zaposlenih tvrdnja da je kvalitet njenog rada slabije ocenjen u odnosu na rad drugih zaposlenih na istom radnom mestu, ali nisu dostavljeni dokazi u prilog ovoj tvrdnji, niti su obrazloženi razlozi zbog kojih ona nije sveobuhvatno ocenjena, kao ni razlozi zbog kojih u upitniku za proveru kvaliteta rada S. Č, nije upisan opšti zaključak o njenom radu na osnovu ocene kvaliteta rada koje je dao njen rukovodilac. Takođe, Agencija za privatizaciju nije navela iz kojih razloga nije uzeto u obzir imovno stanje podnositeljke pritužbe (prihodi njenog domaćinstva, broj maloletne dece koju izdržava, kreditne obaveze). Pored toga, samom Odlukom o proveri kvaliteta rada zaposlenih od 25. decembra 2009. godine propisano je da će rezultati provere kvaliteta rada zaposlenih biti „uzeti u obzir” prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, a ne da će to biti jedini kriterijum za donošenje odluke poslodavca.
Ceneći sve dokaze i iznete činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je S. Č, zbog njenog odsustva sa rada zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije imala jednak tretman u postupku u kojem je utvrđen višak zaposlenih.

3.15. Što se tiče navoda iz pritužbe da su stvarni razlozi zbog kojih je S. Č. utvrđena za višak zaposlenih navodne „dugogodišnje neostvarene aspiracije” direktora Agencije za privatizaciju prema njoj, Poverenica konstatuje da podnositeljka pritužbe nije ponudila dokaze kojima bi učinila verovatnim da je bila izložena ovom vidu uznemiravanja, kao posebnom obliku diskriminacije, pa se njen nejednak tretman u postupku u kojem je utvrđena za višak zaposlenih ne može dovesti u vezu sa ovim osnovom.

3.16. I pored brojnih međunarodnih i domaćih propisa kojima se garantuje ravnopravnost žena i muškaraca, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da žene i muškarci nisu još uvek ravnopravni u našem društvu. Žene se i dalje posmatraju uglavnom kroz stereotipnu ulogu supruga i majki, a često se usled svoje biološke funkcije rađanja onemogućavaju da napreduju u karijeri i razvijaju i ovaj značajan deo svog života. Veoma je važno imati na umu činjenicu da žene i pored toga što odsustvuju sa rada usled trudnoće ili roditeljstva, imaju prava da budu informisane o promenama kod poslodavca, kao i da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje su od značaja za njihovo dalje radno angažovanje i napredovanje u poslu. Stoga, u postupku utvrđivanja za višak zaposlenih žene koje se nalaze na porodiljskom ili odsustvu radi nege deteta mora se obezbediti jednak tretman, a sve odluke moraju biti zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao što su stručna sprema, znanje i radne sposobnosti žena i dr. U suprotnom, zaposlenim ženama se šalje poruka da ukoliko zatrudne preti im opasnost da će biti otpuštene, bez obzira na njihova dostignuća u poslu i trud koji su uložile pre odlaska na porodiljsko bolovanje.

4. MIŠLjENjE

Utvrđivanjem S. Č. za višak zaposlenih u Agenciji za privatizaciju dok se nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, usled čega nije sveobuhvatno ocenjen njen rad, niti su uzeti u obzir drugi kriterijumi za utvrđivanje da je za njenim radom prestala potreba, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Agenciji za privatizaciju da:

5.1. Primenom svih kriterijuma koji su propisani Programom rešavanja viška zaposlenih i ponovnim sveobuhvatnim ocenjivanjem S. Č, preispita odluku da S. Č. bude utvrđena za višak zaposlenih u Agenciji za privatizaciju;

5.2. Ubuduće vodi računa da svojim odlukama ne krši antidiskriminacione propise.
Potrebno je da Agencija za privatizaciju obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Agencija za privatizaciju ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba S. c. protiv Agencije za privatizaciju zbog diskriminacije po osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top