Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S. J. protiv RZO filijala Pirot zbog višestruke diskriminacije u oblasti socijalne zaštite • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S. J. protiv RZO filijala Pirot zbog višestruke diskriminacije u oblasti socijalne zaštite

del. br. 07-00-97/2013-02 datum: 21. 6. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Doneto u postupku povodom pritužbe S. J. iz P. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Pirotski okrug, zbog višestruke diskriminacije prilikom ostvarivanja prava na obavezno zdravstveno osiguranje.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila S. J. iz P, povodom rešenja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijale za Pirotski okrug kojim joj je određeno plaćanje doprinosa za uključivanje u obavezno zdravstveno osiguranje u iznosu od 2.610,00 dinara mesečno, zato što je državljanka Republike Albanije, iako je trudna i u braku sa državljaninom Republike Srbije koji je zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da se udala za državljanina Republike Srbije 1. avgusta 2012. godine i da će pravo na državljanstvo RS steći tek za dve i po godine,
– da je u osmom mesecu trudnoće,
– da je, kada je pokušala da se zdravstveno osigura u RFZO-Filijala za Pirotski okrug, doneto rešenje kojim je obavezana da svakog meseca uplati iznos od 2.610,00 dinara, s obzirom da je njen suprug nezaposlen i da ne može biti osigurana kao članica njegove uže porodice,
– da je ovakvim rešenjem RFZO-Filijala za Pirotski okrug, diskriminisana kao trudnica i strana državljanka.

1.3. Uz pritužbu je dostavljeno rešenje RFZO-Filijala za Pirotski okrug br. 180.6-15/2012-185-2 od 8. februara 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i filijale ovog fonda za Pirotski okrug.

1.5. U izjašnjenjima P. S. iz RFZO i direktora filijale RFZO za Pirotski okrug, između ostalog, navedeno je:

– da je suprug podnositeljke pritužbe I. J, osiguran na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao nezaposleno lice i da se njegovo osiguranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije,
– da prema mišljenju Ministarstva zdravlja br. 011-00-176/2008-02 od 24. decembra 2008. godine strani državljanin koji je bračni drug ili vanbračni partner nezaposlenog lica ne može biti zdravstveno osiguran kao član porodice tog nezaposlenog lica, već zdravstvenu zaštitu ostvaruje u skladu sa bilateralnim sporazumom o socijalnom osiguranju, ukoliko je takav sporazum zaključen, zatim na osnovu čl. 238-242. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, te uključivanjem u obavezno zdravstveno osiguranje na osnovu čl. 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju,
– da Republika Srbija sa Republikom Albanijom nema zaključen bilateralni sporazum o zdravstvenom osiguranju,
– da ukoliko bi suprug podnositeljke pritužbe promenio osnov osiguranja (npr. zasnovao radni odnos, ostvario pravo na penziju, započeo obavljanje samostalne delatnosti i sl.), stekli bi se uslovi za primenu čl. 24. st. 1. i 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno, podnositeljka pritužbe bi mogla da bude obavezno zdravstveno osigurana kao članica porodice svog supruga,
– da je RFZO-Filijala za Pirotski okrug, u slučaju podnositeljke pritužbe, postupala na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisa za sprovođenje ovog zakona, pratećih mišljenja i brižljivom ocenom svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno,
– da je RFZO u međuvremenu doneo još dva rešenja kojima je podnositeljki pritužbe određen novi iznos mesečnog doprinosa, koji predstavlja iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
– da podnositeljka pritužbe od 1. septembra 2012. godine redovno uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.

1.6. Uz izjašnjenje RFZO-Filijala za Pirotski okrug dostavljen je dopis Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje br. 54-2279/08-1 od 22. januara 2009. godine, upućen svim filijalama ovog fonda, koji u prilogu sadrži mišljenje Ministarstva zdravlja br. 011-00-176/2008-02 od 24. decembra 2008. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje br. 180.6-15/2012-185-2 od 8. februara 2013. godine, utvrđeno je da se podnositeljka pritužbe obratila RFZO-Filijala za Pirotski okrug, kako bi se zdravstveno osigurala kao članica porodice svog supruga I. J. i da je ovim rešenjem obavezana da mesečno uplaćuje doprinose u iznosu od 2.610,00 dinara na ime uključivanja u obavezno zdravstveno osiguranje. U obrazloženju rešenja navedeno je da je podnositeljka pritužbe strana državljanka, u braku sa osiguranikom koji je zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice.

2.2. Uvidom u dostavljene priloge utvrđeno je da se RFZO-Filijala za Pirotski okrug prilikom donošenja rešenja, rukovodila mišljenjem Ministarstva zdravlja br. 011-00-176/2008-02 od 24. decembra 2008. godine. Naime, Ministarstvo zdravlja je donelo ovo mišljenje povodom dopisa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a u vezi sa ostvarivanjem prava na zdravstvenu zaštitu stranog državljanina/ke – supružnika ili vanbračnog partnera/ke nezaposlenog lica, osiguranog u skladu sa čl. 22. st. 1 tač 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

U mišljenju je navedeno da se čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi na državljane Republike Srbije i iz tog razloga se njihovo osiguranje obezbeđuje iz budžeta RS. Shodno tome, čl. 24. st. 2. ovog zakona, kojim je propisano da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima uže porodice osiguranika iz čl. 22. st. 1. tač. 9. zakona, primenjuje se samo ukoliko su članovi porodice osiguranika državljani RS. Ministarstvo zdravlja je stava da strani državljanin/ka, supružnik ili vanbračni partner/ka nezaposlenog lica osiguranog u skladu sa čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ne može da ostvari pravo na obavezno zdravstveno osiguranje na teret sredstava budžeta, odnosno, da strani državljani/ke ostvaruju zdravstvenu zaštitu u skladu sa bilateralnim sporazumima, ukoliko su takvi sporazumi zaključeni, kao i na osnovu čl. 238-242. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja sa prilozima, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala Međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije , koja u čl. 1. st. 1. daje definiciju diskriminacije, odnosno, propisuje da se „rasna diskriminacija” odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat da naruše ili da kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života.

3.4. Komitet za ukidanje rasne diskriminacije doneo je preporuku br. 30 – Diskriminacija osoba koje nisu državljani države članice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije , kojom je, između ostalog preporučeno državama članicama da obrate posebnu pažnju na višestruku diskriminaciju nedržavljana, te da se uzdrže od primene različitih standarda u postupanju prema ženama nedržavljankama koje su supruge državljana i muškarcima nedržavljanima koji su u braku sa državljankama države članice. Pored toga, Komitet je preporučio državama članicama da otklone prepreke koje sprečavaju uživanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava nedržavljana/ki, naročito u oblasti obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja i zdravlja, te da treba da obezbede poštovanje prava nedržavljana/ki na odgovarajući standard fizičkog i mentalnog zdravlja.

3.5. Pored toga, Poverenica konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija, čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena, a naročito trudnica i porodilja. Naime, Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183 iz 2000. godine propisano je da je nužno obezbediti zaštitu zdravlja trudnica i porodilja. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na dokument koji je usvojen na nivou Evropske unije, na Direktivu 2004/113/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti pristupa dobrima i uslugama.

3.6. Ustav Republike Srbije u čl. 68. st. 2. posebno propisuje da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stariji ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom, a odredbom čl. 66. st. 2. propisano je da se majci pruža posebna zaštita i podrška, pre i posle porođaja.

3.7. Ustavom je propisano, u članu 17. da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije. Članom 21. Ustava propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede načela jednakosti dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.9. Relevantne su i odredbe čl. 24. st. 3. tač. 2. Zakona o ravnopravnosti polova , kojima se propisuje da zdravstvena zaštita žena naročito obuhvata zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva.

3.10. Prema čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju obavezno osiguranim osiguranikom smatra se nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih lica, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Pored toga, nabrojana su i druga lica koja se smatraju osiguranicima, a koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku obolevanja i lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, a nisu obuhvaćena čl. 17. ovog zakona, kojim su određeni osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tako, odredbom st. 1. tač. 2. ovog člana, propisano je da se osiguranicom smatra i žena u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja.

3.11. Odredbom čl. 24. st. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima uže porodice osiguranika iz čl. 22. stav. 1 tač. 9. ovog zakona, odnosno, članovima porodice nezaposlenog ili socijalno ugroženog lica, dok je odredbom st. 4. tač. 1. ovog člana propisano da se članovima uže porodice smatraju supružnik ili vanbračni partner i deca osiguranika.

3.12. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti , odredbom člana 3. propisano je da građanin Republike Srbije, kao i drugo lice koje ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom, dok je odredbama čl. 238-242. uređena zdravstvena zaštita stranaca, tako što je propisano da strani državljani koji su stalno nastanjeni, privremeno borave u RS ili koji prolaze preko teritorije RS, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa ovim zakonom, na način na koji se zdravstvena zaštita pruža građanima i građankama RS. Naime, propisano je, između ostalog, da su zdravstvene ustanove dužne da pruže strancu hitnu medicinsku pomoć, da ova lica sama snose troškove ovih usluga, a ukoliko strani državljanin nema finansijska sredstva da plati ove usluge, naknada će biti obezbeđena iz budžeta RS.

Analiza postupanja RFZO-Filijala za Pirotski okrug sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, nakon utvrđivanja činjeničnog stanja i relevantnog pravnog okvira, imala je zadatak da ispita da li je postupanjem RFZO-Filijala za Pirotski okrug povređeno načelo jednakih prava i obaveza u odnosu na podnositeljku pritužbe. Stoga, Poverenica je razmatrala da li su podnositeljki pritužbe uskraćena prava, odnosno, nametnute obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, te da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se podnositeljki pritužbe, koja je trudnica i strana državljanka, onemogući da bude zdravstveno osigurana na osnovu čl. 24. st. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao članica porodice svog supruga, koji je osiguran kao nezaposleno lice.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, najpre konstatuje da je potrebno utvrditi „uporednika”, odnosno osobu koja se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji u kojoj se nalazi i podnositeljka pritužbe, kao i da li ta osoba ima mogućnost da bude zdravstveno osigurana kao članica uže porodice svog supruga ili vanbračnog partnera. U konkretnom slučaju, relevantno je to što je podnositeljka pritužbe strana državljanka, koja je trudna i koja je udata za domaćeg državljanina koji je nezaposlen.

1) Najpre, u odnosu na podnositeljku pritužbe „uporednik” je državljanka Republike Srbije, koja je u braku sa osiguranikom, državljaninom Republike Srbije, zdravstveno osiguranim kao nezaposleno lice. Prema propisima Zakona o zdravstvenom osiguranju i mišljenja Ministarstva zdravlja na osnovu koga je postupao nadležni RFZO, državljanka Republike Srbije bi u ovoj situaciji mogla da bude zdravstveno osigurana kao članica porodice svog supruga.

2) Zatim, podnositeljka pritužbe nalazi se u sličnoj situaciji u kojoj se nalazi državljanka Republike Srbije koja je trudna. Trudnice koje su državljanke RS uživaju posebnu zaštitu na osnovu relevantnih propisa, pre svega Ustava RS i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, prema čl. 22. st. 1. tač. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, trudnice i porodilje imaju svojstvo osiguranica i u situacijama kada ne ispunjavaju uslove za sticanje zdravstvenog osiguranja po nekom drugom osnovu. Međutim, u mišljenju Ministarstva zdravlja br. 011-00-176/2008-02 od 24. decembra 2008. godine navedeno je da se član 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju ne odnosi na strane državljane.

3) Na kraju, situacija podnositeljke pritužbe može da uporedi i sa situacijom u kojoj se nalazi strana ili domaća državljanke, koja je u braku sa domaćim osiguranikom, zdravstveno osiguranim po nekom drugom osnovu (zaposlen, penzioner, preduzetnik). Naime, žena koja je u braku ili vanbračnoj zajednici sa osiguranikom iz čl. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, stiče pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao članica uže porodice svog supruga ili vanbračnog partnera, bez obzira na svoje državljanstvo.

Iz ove analize jasno proizlazi da je situacija u kojoj se nalazi podnositeljka pritužbe uporediva sa situacijom u kojoj se nalaze domaće državljanke koje su udate (članice porodice) za domaćeg osiguranika koji je osiguran kao nezaposleno lice, kao i sa domaćim i stranim državljankama koje su trudne, a udate su za domaćeg osiguranika koji je zdravstveno osiguran po nekom drugom osnovu.

3.15. Nakon utvrđivanja „uporednika”, bilo je potrebno razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se stranim državljankama koje su trudne i koje su udate (članice porodice) za domaćeg osiguranika koji je osiguran kao nezaposleno lice uskrati mogućnost besplatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno da joj se nametne obaveza plaćanja mesečnog iznosa za uključivanje na obavezno zdravstveno osiguranje. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li se cilj mogao postići samo propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.16. Kada je u pitanju cilj preduzetih mera, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se iz izjašnjenja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i filijale ovog fonda za Pirotski okrug, može utvrditi da je RFZO-Filijala za Pirotski okrug postupala isključivo na osnovu mišljenja Ministarstva zdravlja Republike Srbije br. 011-00-176/2008-02 od 24. decembra 2008. godine, pri tome, ne uzimajući u obzir specifičnost konkretne situacije, odnosno, trudnoću podnositeljke pritužbe. Zbog toga je u konkretnom slučaju potrebno razmotriti cilj koji je Ministarstvo zdravlja želelo da ostvari donošenjem mišljenja kojim se stranom državljaninu onemogućilo da bude zdravstveno osiguran kao član porodice osiguranika u situaciji kada je osiguranik osiguran kao nezaposleno lice, kao i da li je za Republički fond za zdravstveno osiguranje ovo mišljenje obavezujuće, odnosno, može li da odstupi od mišljenja Ministarstva zdravlja u određenim situacijama.

3.17. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije obavlja poslove državne uprave koje se odnose na: sistem zdravstvene zaštite, sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i bliže uređivanje prava iz zdravstvenog osiguranja. Ujedno, Ministarstvo zdravlja je nadzorni organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i ima, između ostalog, ovlašćenja da izdaje instrukcije o radu i nalaže preduzimanje poslova koje smatra potrebnim . S druge strane, Republički fond za zdravstveno osiguranje donosi akte kojima se bliže uređuje sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja o organizuje obavljanje poslova za sprovođenje osiguranja . Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republički fond za zdravstveno osiguranje, kada je tražio mišljenje Ministarstva zdravlja u vezi sa osiguranjem stranih državljana – članova porodice domaćih osiguranika, postupio opravdano, imajući u vidu da je razumno pretpostaviti da nadležno ministarstvo ima veoma visok stepen znanja o primeni zakona iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Može se pretpostaviti da je cilj Ministarstva zdravlja bio racionalizacija troškova, odnosno, smanjenje izdataka za zdravstveno osiguranje koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije, što svakako predstavlja legitiman cilj. Stoga, sagledavajući iznete činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je cilj Ministarstva zdravlja, prilikom donošenja mišljenja kojim se Republički fond za zdravstveno osiguranje rukovodio, dopušten i opravdan.

Međutim, Poverenica ukazuje da je Republički fond za zdravstveno osiguranje dužan da prilikom odlučivanja poštuje relevantne međunarodne i domaće propise, dok mišljenja nadležnih ministarstava mogu da budu pomoć i smernica u radu, ali nikako pravni osnov za odlučivanje o pojedinačnim zahtevima. Poverenica podseća da mišljenje organa uprave nije upravni akt sa obavezujućom snagom, odnosno, pravna i fizička lica nemaju obavezu da ga uvaže. Naime, još je nekadašnji Savezni sud svojom presudom konstatovao da mišljenje organa uprave ne predstavlja samostalni upravni akt, ali ako je dato u okviru obrazloženja rešenja, može se pobijati žalbom ili drugim pravnim sredstvom . Saglasno tome, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da je prilikom odlučivanja o pojedinačnim zahtevima bilo potrebno uzeti u obzir sve činjenice konkretnog slučaja, odnosno, situaciju podnositelja/ke zahteva, okolnosti pod kojima je zahtev podnet, relevantne propise i sl. U konkretnom slučaju, Republički fond za zdravstveno osiguranje trebalo je da uzme u obzir činjenicu da je zahtev za osiguranje podnela trudnica, te da primeni propise kojima se trudnicama garantuje posebna zaštita.

3.18. Da bi se ispitalo da li je u konkretnom slučaju izvršena diskriminacija, bilo je potrebno utvrditi da li je posledica preduzetih mera – utvrđivanje obaveze podnositeljke pritužbe da uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje opravdana, kao i da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.19. Poverenica je na početku analize utvrdila uporednike – osobe koje su u istoj ili sličnoj situaciji sa podnositeljkom pritužbe, sa ciljem da utvrdi da li postoji objektivno i razumno opravdanje za eventualne razlike u postupanju prema podnositeljki pritužbe i ženama u sličnoj situaciji. Analiza je pokazala da je podnositeljka pritužbe različito tretirana u odnosu na:

1) državljanku RS koja je u braku sa domaćim osiguranikom, zdravstveno osiguranim kao nezaposleno lice, jer bi državljanka Republike Srbije mogla da bude zdravstveno osigurana kao članica porodice svog supruga, bez obzira da li je trudna ili nije;

2) državljanku RS koja je trudna, bez obzira na to da li je u braku sa domaćim osiguranikom koji je osiguran kao nezaposleno lice, jer je državljanka Republike Srbije zdravstveno osigurana samo na osnovu činjenice da je trudna, imajući u vidu da trudnice u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu na osnovu relevantnih propisa, pre svega Ustava RS i Zakona o zdravstvenom osiguranju;

3) državljanku RS ili stranu državljanku, bez obzira na trudnoću, koja je u braku sa osiguranikom, zdravstveno osiguranim po nekom drugom osnovu (zaposlen, penzioner, preduzetnik).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se podnositeljka pritužbe tretira različito u odnosu na druge grupe žena sa kojima se nalazi u sličnoj situaciji. Naime, podnositeljka pritužbe je strana državljanka, koja je trudna i koja je u braku sa državljaninom Republike Srbije. Nadležni organi su odobrili njen boravak u Republici Srbiji i trebalo bi da uživa pravo na zdravstvenu zaštitu i negu, uključujući i zdravstveno osiguranje na teret budžeta RS. Republički fond za zdravstveno osiguranje, prilikom donošenja rešenja o zdravstvenom osiguranju podnositeljke pritužbe, nije uzeo u obzir njenu trudnoću, kao ni relevantne međunarodne i domaće propise kojima je garantovana posebna zaštita trudnicama i porodiljama. Kao što je već napomenuto, brojni međunarodni dokumenti, Ustav Republike Srbije i zakoni propisuju obavezu da se obezbedi zdravstvena zaštita ovoj kategoriji žena. Dodatno, Zakon o zdravstvenom osiguranju osiguranicama smatra žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, čime jasno stavlja do znanja nameru da se ovoj kategoriji žena, bez obzira na osnov osiguranja, pruži posebna zaštita. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da nema opravdanog razloga da se podnositeljki pritužbe ne omogući isti obim prava garantovan trudnicama koje su domaće državljanke, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je supruga državljanina RS i da će roditi dete koje će imati državljanstvo Republike Srbije. Tome u prilog govori i činjenica da bi podnositeljka pritužbe mogla da bude osigurana kao članica porodice svog supruga da je on osiguran po nekom drugom osnovu (zaposlen, penzioner, preduzetnik).

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nelogično da podnositeljka pritužbe nema pravo na zdravstveno osiguranje u situaciji kada njen suprug ne radi, odnosno, kada je osiguran kao nezaposleno lice, a da bi to pravo mogla da ostvari kada bi njen suprug bio osiguran po drugom osnovu, kao zaposleni, penzioner ili preduzetnik. Upravo činjenica da suprug podnositeljke pritužbe nije zaposlen i da ne ostvaruje prihode trebalo bi da bude razlog više da ona ostvari pravo na zdravstveno osiguranje bez uplaćivanja doprinosa u iznosu od 2.610,00 dinara mesečno, koji ovoj porodici predstavlja ozbiljan teret. Takođe, eventualno opravdanje za različit tretman ne može da bude ni činjenica da RFZO raspolaže ograničenim finansijskim sredstvima, odnosno, da bi se osiguravanjem podnositeljke pritužbe opteretio budžet RS. Naime, iako je suprug podnositeljke pritužbe osiguran kao nezaposleno lice, tako da se sredstva za njegovo osiguranje obezbeđuju u budžetu RS, ova činjenica ne može biti opravdanje za neuključivanje podnositeljke pritužbe u obavezno zdravstveno osiguranje jer, da je njen suprug zaposlen u državnom organu, i u tom slučaju bi se sredstva za njegovo osiguranje obezbeđivala iz budžeta Republike Srbije.

3.20. Poverenica na kraju ističe da je, u konkretnom slučaju, relevantna i činjenica da se odredbama čl. 24. Zakona o zdravstvenom osiguranju ne pravi bilo kakva razlika na osnovu državljanstva, prilikom određivanja statusa člana uže porodice osiguranika, odnosno, da nema odredbe koja bi se odnosila na isključivanje stranih državljana kao članova porodice osiguranog lica. Ne sme se zanemariti ni činjenica da je poslednjih godina određeni broj žena iz okolnih zemalja (Albanija, Ukrajina i dr.) zaključilo brak sa državljanima RS. Stoga je neophodno na isti način urediti zdravstveno osiguranje stranih državljanki koje su u braku ili vanbračnoj zajednici sa domaćim državljanima i koje imaju dozvolu za boravak u RS, a dolaze iz zemalja sa kojima Republika Srbija nema zaključen bilateralni sporazum o zdravstvenom osiguranju, bez obzira da li njihov suprug/vanbračni partner zaposlen ili ne. Jednak tretman ovih žena u pogledu zdravstvenog osiguranja naročito je značajan tokom trudnoće i 12 meseci nakon porođaja.

3.21. Sagledavajući sve okolnosti ovog slučaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da nije postojalo objektivno i razumno opravdanje da se podnositeljki pritužbe uskrati obavezno zdravstveno osiguranje koje se priznaje domaćim državljankama koje se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji u kojoj se nalazi i podnositeljka pritužbe.

4. MIŠLjENjE

Uskraćivanjem prava S. J. iz P, državljanki Republike Albanije, koja je udata za domaćeg državljanina, da bude obavezno zdravstveno osigurana kao članica uže porodice svog supruga I. J, koji je zdravstveno osiguran kao nezaposleno lice, i utvrđivanjem obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, RFZO-Filijala za Pirotski okrug, prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje RFZO-Filijala za Pirotski okrug da:

5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će omogućiti S. J. da bude zdravstveno osigurana kao članice uže porodice svog supruga, odnosno, na osnovu čl. 24. st. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

5.2. Ubuduće vodi računa da prilikom odlučivanja o zahtevima za zdravstveno osiguranje ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

Potrebno je da RFZO-Filijala za Pirotski okrug obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko RFZO-Filijala za Pirotski okrug ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba S. J. protiv RZO filijala Pirot zbog višestruke diskriminacije u oblasti socijalne zaštite Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top