Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S. k. b. protiv JP Poslovni prostor zbog diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S. k. b. protiv JP Poslovni prostor zbog diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapošljavanja

del. br. 07-00-381/2013-02 datum: 26. 8. 2013.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo S. k. B. u ime D. T. iz B. protiv JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd, zbog diskriminacije na radu na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio S. k. B. u ime D. T. iz B, zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.2. U pritužbi je navedeno sledeće:

– da je D. T, zaposlena u JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd, diskriminisana kao predsednica sindikalne organizacije JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd, a da je diskriminacija počela njenim premeštanjem u drugi radni prostor, čime joj je praktično onemogućeno obavljanje radnih zadataka, uz obrazloženje koje ne odgovara istini;
– da joj je oduzeto zvanje istog dana kada je ukazala na nezakonitosti u radu, tako što je istakla da cenovnik o utvrđivanju visine zakupnina nije usklađen sa propisima o PDV-u i izrazila potrebu da se izmeni Odluka o načinu izdavanja tezgi;
– da joj niko od nadređenih nije odgovorio na podneti zahtev za otpočinjanje pregovora u vezi zaključenja Kolektivnog ugovora;
– da je 10. januara 2013. godine stavljeno van snage rešenje kojim joj se dodeljuje novčana pomoć zbog smrti majke, iako su takve vrste pomoći dodeljivane drugim kolegama;
– da je direktor poslao obaveštenje svim zaposlenima i tražio da se izjasne da li su članovi sindikata pod izgovorom da to služi za potrebe pripreme nacrta Pravilnika o radu.

1.3. Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su sledeći dokumenti: 1) saglasnost D. T, predsednice sindikalne organizacije „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti od 29. aprila 2013. godine, 2) nalog direktora JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd br. 6885 od 30. novembra 2012. godine, 3) prijava o nezakonitom postupanju poslodavca JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd koji je upućen Inspektoratu za rad 11. decembra 2012. godine, 4) službena beleška br. 6880 od 30. novembra 2012. godine, 5) odluka br. 108 od 10. januara 2013. godine, 6) dopuna zahteva br. 110 od 11. januara 2013. godine, 7) dopis koji je D. T. uputila direktoru preduzeća br. 47 od 9. januara 2013. godine, 8) obaveštenja direktora koje su upućena zaposlenima br. 164 od 15. januara 2013. godine i br. 698 od 7. februara 2013. godine, 9) zahtev za zaštitu predsednika sindikata JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd od 21. marta 2013. godine, 10) rešenja o nadoknadi troškova pogrebnih usluga br. 560 od 5. februara 2010. godine br. 559 od 5. februara 2010. godine i br. 704 od 6. februara 2012. godine, 11) dopis koji je D. T. uputila direktoru br. 3232 od 2. oktobra 2009. godine, 12) rešenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 110-00-372/2004-02 od 30. septembra 2009. godine, 13) zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti br. 5 od 5. oktobra 2009. godine i 14) rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd br. 3633 od 27. oktobra 2009. godine.

1.4. U skladu sa čl. 38. Zakona o zabrani diskriminacije, stranama u postupku ponuđeno je sprovođenje postupka mirenja, ali ovaj predlog nije prihvaćen.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka upućen zahtev D. V, direktoru JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd, da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni na navode iz pritužbe.

1.6. U izjašnjenju na pritužbu, koje je po punomoćju D. V. dostavio advokat A. P. iz B, između ostalog je navedeno:

– da su navodi iz pritužbe neosnovani i netačni i da nema elemenata za učinjenu diskriminaciju;
– da D. T. jeste premeštena rešenjem od 30. novembra 2012. godine na radno mesto u ulici Milutina Milankovića 120 d, ali da je to urađeno iz organizacionih razloga, jer preduzeće ima 20 zaposlenih a u prostorijama sedišta ima svega 4 kancelarije;
– da je pre premeštaja Drage Todorović, u tim prostorijama već radilo troje zaposlenih, te se „potezanje” priče o ravnopravnosti tek kada je ona tamo premeštena može tumačiti kao predstava o povlašćenom statusu sindikalnih predstavnika i da te prostorije po svemu zadovoljavaju radne uslove u pogledu komfornosti i mogućnosti komunikacije;
– da povodom navoda da je direktor stavio van snage rešenje o novčanoj pomoći, napominje da su prethodni direktori odobravali novčane pomoći i u slučajevima kada je to bilo protivno zakonu, dok je sadašnji direktor postupao po zakonu, te da ranije nezakonito postupanje ne može biti argument;
– da je ugovorom o radu u čl. 11. propisano da su članovi uže porodice bračni drug i deca zaposlenog, kao i da je direktor nakon što je uočio nepravilnost, stavio van snage akt br. 91 od 9. januara 2013. godine;
– da ne postoji diskriminacija, jer ni u budućem periodu novčanu pomoć neće dobiti niko ko na to nema pravo prema propisima, pa neće biti različitog postupanja;
– da povodom navoda da je direktor poslao obaveštenje zaposlenima da se izjasne da li su članovi sindikata, nije jasno zašto ovaj postupak posmatra kao atak na sebe, jer je direktor ovo obaveštenje uputio nakon što ga je velika grupa zaposlenih obavestila da više nisu članovi sindikata što je izazvalo brojna pitanja u vezi reprezentativnosti sindikata pred otpočinjanje pregovaranja u vezi sklapanja Kolektivnog ugovora;
– da iako je veliki broj zaposlenih istupio iz sindikata upravo zbog D. T, personalna pitanja nisu interesovala poslodavca već činjenica da li je sindikat reprezentativan i da li uopšte postoji;
– da u odnosu na navode iz pritužbe da je D. T. premeštena u niži rang zvanja, ističe da se nije radilo o napadu na određenog pojedinca već je postavljena nova šema rangiranja službenika, pa s obzirom da D. T. ima višu školu, u skladu sa novom sistematizacijom dodeljeno joj je zvanje samostalnog referenta, a plata joj je ostala ista iako je zvanje promenjeno;
– da je svaki postupak direktora bio u interesu bolje organizacije posla i da nijedan zaposleni, a ne samo D. T, nije stavljen u nejednak položaj.

1.7. Uz izjašnjenje je dostavljeno: 1) punomoćje za zastupanje D. V, direktora JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd od 21. juna 2012. godine, 2) obaveštenje bivših članova sindikata o istupanju br. 6417 od 8. novembra 2012. godine, 3) obaveštenje koje je upućeno zaposlenima br. 164 od 15. januara 2013. godine, 4) Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 5480 od 1. oktobra 2012. godine, 5) ugovor o radu br. 5843 od 15. novembra 2010. godine, 6) Aneks I ugovora o radu br. 6764 od 23. decembra 2010. godine i 7) Aneks II ugovora o radu br. 5829 od 15. oktobra 2012. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka je iz navoda iz pritužbe i dostavljenih dokaza utvrđeno da je rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike br. 110-00-372/2004-02 od 30. septembra 2009. godine, D. T. upisana u registar kao lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje sindikalne organizacije JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd. Uvidom u rešenje br. 3633 od 27. oktobra 2009. godine utvrđeno je da je M. M, direktor JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd utvrdio da sindikalna organizacija JP „Poslovni prostor” ispunjava zakonske uslove reprezentativnosti.

2.2. Uvidom u zahtev za zaštitu predsednika sindikata JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd od 21. marta 2013. godine, koji je upućen S. k. B, utvrđeno je da D. T. zamolila angažovanje sindikata kako bi se sprečili pritisci i mobing na članove sindikata, zbog kojih im je ugroženo zdravlje. U istom dopisu navela je da je maltretiranje počelo nakon podnošenja zahteva za otpočinjanje pregovora u vezi zaključenja kolektivnog ugovora, kao i da je njeno radno mesto izmešteno iz sedišta preduzeća pa ima poteškoća prilikom obavljanja radnih zadataka.

2.3. Daljim uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je šestoro zaposlenih obavestilo direktora dopisom br. 6417 od 8. novembra 2012. godine da su istupili iz sindikalne organizacije JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd zbog, kako je navedeno, samoinicijativnog i samovoljnog rada i ponašanja D. T, a ujedno su tražili od direktora da obustavi eventualne aktivnosti D. T. koje sprovodi u ime većinskog članstva sindikata i većine zaposlenih u preduzeću.

2.4. Uvidom u obaveštenje br. 164 od 15. januara 2013. godine, utvrđeno je da je direktor obavestio zaposlene da je D. T. prijavila preduzeće Inspekciji rada, da je u postupku utvrđeno da nema nepravilnosti, a ujedno je i pozvao zaposlene da primedbe na način i uslove rada, kao i saznanja o nedostacima u sferi radnopravnih odnosa, prijave rukovodstvu preduzeća kako bi se nepravilnosti otklonile. Utvrđeno je i da je Upravni odbor smatrao da je neophodno ustanoviti postojanje sindikalne organizacije i tačnog broja članova, zbog zahteva D. T. da se zaključi Kolektivni ugovor, a imajući u vidu obaveštenje od nekoliko članova o istupanju iz sindikalne organizacije, pozvani su svi zaposleni da se izjasne o članstvu u sindikalnoj organizaciji. Uvidom u obaveštenje br. 698 od 7. februara 2013. godine, utvrđeno je da je direktor obavestio zaposlene da smatra da sindikalna organizacija JP „Poslovni prostor” ne postoji, s obzirom da se nijedan zaposleni nije izjasnio o članstvu u sindikatu.

2.5. Uvidom u službenu belešku br. 6880 od 30. novembra 2012. godine, utvrđeno je da je D. T. opisala događaj koji se desio kada je jedan od zakupaca otkazao zakup tezge, nakon čega je direktor ušao u njenu kancelariju i povišenim glasom rekao da će od ponedeljka „zbog lošeg rada sa tezgama otići u CCD.” Uvidom u nalog direktora JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd br. 6885 od 30. novembra 2012. godine, utvrđeno je da je D. T. od 3. decembra 2012. godine premeštena u kancelariju koja se nalazi u ulici Milutina Milankovića, u kojoj već rade tri službenika. Istim nalogom je određeno da poslovi koji se odnose na privremene objekte – tezge, zbog neracionalnosti i neefikasnosti u radu, kao i zbog čestih otkaza u poslednje vreme i uvećanog broja neizdatih tezgi, više neće biti u nadležnosti D. T, već će te poslove preuzeti S. S.

2.6. Daljim uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je D. T. 11. decembra 2012. godine podnela prijavu zbog nezakonitog postupanja poslodavca Inspekciji rada za opštinu Novi Beograd. U prijavi je navela da je više puta ukazivala na nepravilnosti, da postoji potreba da se izmeni Odluka o načinu izdavanja tezgi u zakup, jer su se tezge izdavale na osnovu usmenog naloga M. J. i pod različitim uslovima, da je poslodavac nakon donošenja nove sistematizacije i organizacije radnih mesta i poslova rasporedio na mesto samostalnog referenta zakupa, kao i da je poslodavac premestio u radni prostor koji se nalazi van sedišta preduzeća.

2.7. Uvidom u dokaze dostavljene uz izjašnjenje utvrđeno je da je donet Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 5480 od 1. oktobra 2012. godine, na osnovu kojeg je došlo do izmene u nazivima, pozicijama i opisima radnih mesta. Utvrđeno je da je za zvanje višeg samostalnog referenta potreban VII stepen visoke stručne spreme, za zvanje samostalnog referenta VI stepen više stručne spreme, dok je za zvanje referenta potreban IV stepen srednje stručne spreme.

2.8. Uvidom u ugovor o radu br. 5843 od 15. novembra 2010. godine, utvrđeno je da D. T. ima VI stepen stručne spreme, da je po zanimanju ekonomistkinja i da obavlja poslove više samostalne referentkinje zakupa. Članom 11. ugovora o radu uređeno je pravo na naknadu troškova, pa je između ostalog predviđena naknada troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, kao i da se članovima uže porodice smatraju bračni drug i deca zaposlenog. Uvidom u Aneks II ugovora o radu br. 5829 od 15. oktobra 2012. godine izmenjen je ugovor o radu, tako da D. T. obavlja poslove samostalne referentkinje zakupa.

2.9. Uvidom u dopis koji je D. T. uputila direktoru preduzeća br. 47 od 9. januara 2013. godine, utvrđeno je da je tražila isplatu troškova pogrebnih usluga zbog smrti svoje majke, u skladu sa čl. 15. ugovora o radu. Uvidom u odluku br. 108 od 10. januara 2013. godine, utvrđeno je da je stavljeno van snage rešenje br. 91 od 9. januara 2013. godine, kojim joj je dodeljena novčana pomoć u visini troškova sahrane za preminulog člana uže porodice, jer rešenje nije u skladu sa Zakonom o radu i ugovorom o radu, prema kojima su kao članovi uže porodice određeni bračni drug i deca zaposlenog. Dopunom zahteva br. 110 od 11. januara 2013. godine D. T. je zamolila da joj se isplati nadoknada pogrebnih troškova, na osnovu već priloženih računa i čl. 11. st. 7. ugovora o radu.

2.10. Uvidom u rešenja br. 560 od 5. februara 2010. godine, br. 559 od 5. februara 2010. godine i br. 704 od 6. februara 2012. godine, utvrđeno je da je zaposlenima M. D, N. B. i Z. V. usvojen zahtev za naknadu pogrebnih troškova za preminulog roditelja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priložene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvu. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom čl. 55. st. 1. propisano je da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, čl. 25. zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

3.6. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta organizacija.

3.7. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, sa pristankom poslodavca, za vreme radnih časova.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je poslodavac JP „Poslovni prostor” opština Novi Beograd, različito tretirao D. T. u odnosu na druge zaposlene, zbog činjenice da je članica sindikata, odnosno predsednica sindikalne organizacije.

3.9. Iz dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje proizlazi da je nesporno da je D. T. bila zaposlena na radnom mestu višeg samostalnog referenta zakupa, a da je stupanjem na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova dobila zvanje samostalnog referenta zakupa, kao i da je premeštena na rad u drugi radni prostor. Potrebno je utvrditi da li je ovakvo ponašanje poslodavca zasnovano na njenom ličnom svojstvu – članstvu u sindikalnoj organizaciji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz pritužbe S. k. B. u vezi sa postupcima poslodavca koji su, prema tvrđenju podnosioca pritužbe, zasnovani na sindikalnoj pripadnosti D. T. Naime, podnosilac pritužbe smatra da je zbog svoje sindikalne aktivnosti D. T. premeštena na niže radno mesto, odnosno u niže zvanje, kao i na drugo mesto rada, u kancelariju poslodavca na Novom Beogradu. Međutim, treba imati u vidu da je u toku postupka utvrđeno da je nova sistematizacija poslova kod poslodavca, koja se primenjuje na sve zaposlene u ovom javnom preduzeću, stupila na snagu 1. oktobra 2012. godine. D. T. je potpisala Aneks II ugovora o radu br. 5829 od 15. oktobra 2012. godine, kojim je dobila zvanje samostalne referentkinje zakupa, u skladu sa svojom stručnom spremom i novom sistematizacijom. Nadalje, na osnovu naloga direktora JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd br. 6885 od 30. novembra 2012. godine, D. T. je premeštena u drugi radni prostor poslodavca, u kancelariju u ulici Milutina Milankovića od 3. decembra 2012. godine, u kojem radi sa još troje zaposlenih. Imajući u vidu ove činjenice, kao i izjašnjenje na pritužbu poslodavca, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ovi postupci poslodavca spadaju u organizaciju posla, kao i da poslodavac ima puno pravo da, poštujući zakonske propise, organizuje rad na način koji najviše odgovara njegovim potrebama.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je cenila i navode S. k. B. da su postupci poslodavca prouzrokovani sindikalnim delovanjem D. T. i ukazivanjem na nepravilnosti i nezakonitosti u radu poslodavca. S tim u vezi, Poverenica ukazuje na činjenicu da se D. T. obratila Inspekciji rada dopisom od 11. decembra 2012. godine, odnosno, tek nakon što je premeštena u drugi radni prostor. Samim tim, sagledavši hronološki tok događaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da se ne može zaključiti da je prijava nezakonitosti u radu bila uzrok za promenu zvanja i premeštaj u drugi radni prostor.

3.11. Povodom navoda iz pritužbe da je D. T. diskriminisana na osnovu sindikalnog članstva, jer joj poslodavac nije odobrio naknadu troškova za sahranu majke, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su njenim ugovorom o radu, kao i Zakonom o radu, predviđene određene naknade troškova, među kojima i naknada troškova pogrebnih usluga usled smrti članova uže porodice. Međutim, članovima uže porodice smatraju se isključivo bračni drug i deca zaposlenog . Postupanje direktora u konkretnom slučaju, iako je nesporno da je ovo javno preduzeće u ranijem periodu odobravalo naknadu troškova za sahranu roditelja zaposlenih, ne može se smatrati aktom diskriminacije, s obzirom da je direktor postupao u skladu sa zakonom i ugovorom o radu. Imajući to u vidu, ne može se zaključiti da je ova novčana naknada uskraćena D. T. zbog članstva u sindikalnoj organizaciji, jer nije postojao osnov da se isplati. Ujedno, Poverenica ukazuje da eventualne prethodne nepravilnosti prilikom isplate troškova sahrane drugim zaposlenima ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

3.12. Na kraju, da bi se predupredila eventualna buduća diskriminacija zaposlenih po osnovu članstva u sindikatu, potrebno je ukazati na činjenicu da je obaveštenje koje je direktor uputio zaposlenima sa pozivom da se izjasne o članstvu u sindikatu, zbog utvrđivanja reprezentativnosti sindikata, kako se navodi u izjašnjenju na pritužbu, neprimereno i suprotno Zakonu o radu, bez obzira na činjenicu što je veliki broj zaposlenih istupio iz sindikata i što se preduzeće spremalo da stupi u pregovaranje u vezi sklapanja kolektivnog ugovora. Naime, odredbama Zakona o radu preispitivanje utvrđene reprezentativnosti sindikata može se pokrenuti na inicijativu poslodavca, ali je način preispitivanja takav da poslodavac traži od sindikata čija se reprezentativnost preispituje dostavljanje dokaza o ispunjavanju uslova reprezentativnosti, a ne od zaposlenih putem javnog poziva. Takođe, u odnosu na zaključak poslodavca da sindikalna organizacija JP „Poslovni prostor” ne postoji, jer nijedan zaposleni nije dostavio sindikalnu pristupnicu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da ovaj zaključak ne proizvodi dejstva i ne može da utiče na postojanje ili nepostojanje sindikata, s obzirom na proceduru preispitivanja reprezentativnosti sindikata koja je propisana odredbama čl. 233-237. Zakona o radu.

3.13. Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokumentaciju koja je dostavljena u toku postupka, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može se zaključiti da je poslodavac JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd stavio u nejednak položaj D. T. i onemogućio joj da uživa jednaka prava kao i svi zaposleni, zbog njene pripadnosti sindikalnoj organizaciji.

4. MIŠLjENjE

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da JP „Poslovni prostor” opštine Novi Beograd nije diskriminatorno postupalo prema D. T. na osnovu njenog ličnog svojstva – članstva u sindikalnoj organizaciji.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba S. k. b. protiv JP Poslovni prostor zbog diskriminacije po osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top