Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S. L. protiv doma zdravlja po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti zdravstva • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S. L. protiv doma zdravlja po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti zdravstva

br. 07-00-151/2014-02 datum: 1. 8. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je u ime i uz saglasnost S. L, podneo C. a. p. z. „K. k.” protiv Doma zdravlja Z. iz B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da je S. L. otišla u Službu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja „Z.” 17. decembra 2013. godine i da joj je tom prilikom izdata terapijska lista na kojoj je crvenim flomasterom ispisano „HIV infectio!”. U izjašnjenju Doma zdravlja „Z.” nisu osporeni navodi iz pritužbe u pogledu označavanja HIV statusa pacijentkinje, ali je navedeno da su ti podaci dostupni samo osiguranom licu i ovlašćenim zdravstvenim radnicima. Poverenica je dala mišljenje da je upisivanjem HIV statusa na terapijsku listu S. L, i to tako što je na margini terapijske liste crvenim flomasterom upisano i podvučeno „HIV infectio!”, Dom zdravlja „Z.” prekršio propise o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Domu zdravlja „Z.” data preporuka da podatke o HIV statusu pacijenata/kinja, ukoliko su od značaja za medicinski tretman, upisuje u skladu sa propisima o vođenju medicinske dokumentacije, u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predviđena za upisivanje dijagnoza, istom veličinom i bojom slova kojom se upisuju ostale dijagnoze i stanja od značaja za medicinski postupak, korišćenjem latinskog naziva i šifre bolesti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti; da zaposlenima u Domu zdravlja „Z.” obezbedi edukaciju o HIV/AIDS-u, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 10. aprila 2014. godine pritužbu, a 9. maja 2014. godine dopunu pritužbe koju je u ime i uz saglasnost S. L. podneo C. a. p. z. K. k. protiv Doma zdravlja „Z.” iz Beograda.

1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

– da je 25. novembra 2013. godine, S. L. dobila uput za fizioterapiju od izabrane lekarke Doma zdravlja „Z.”;
– da je S. L. otišla u Službu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja „Z.” 17. decembra 2013. godine;
– da je na terapijskoj listi koja joj je izdata tom prilikom, crvenim flomasterom ispisano „HIV infectio!”;
– da je fotografisala terapijsku listu a zatim precrtala sporan natpis, kako bi izbegla neprijatnosti prilikom ostvarivanja zdravstvene zaštite;
– da ispisivanje njenog HIV statusa, bez opravdanog razloga, ukazuje na stigmatizaciju i različito postupanje;

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija terapijske liste.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje dr D. T. B, direktorke Doma Zdravlja „Z”.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da su podatke iz medicinske dokumentacije, kao naročito osetljive podatke o ličnosti, dužni da čuvaju svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama,
– da su podaci upisani u zdravstvenom kartonu dostupni samo osiguranom licu i ovlašćenim licima Doma zdravlja „Z.”, što znači da niko neovlašćen ne može saznati podatke o zdravstvenom stanju S. L,
– da ne postoji razlika u tretmanu i primeni fizikalne terapije kada su u pitanju pacijenti koji žive sa HIV-om u odnosu na ostale pacijente,
– da u medicinskoj dokumentaciji koja se koristi u Službi za fizikalnu medicinu DZ „Z.” postoji glavna rubrika u koju se, pored uputne, upisuju i ostale dijagnoze pacijenta,
– da se u medicinsku dokumentaciju uvek upisuju dijagnoze pod šifrom bolesti, u skladu sa međunarodnom klasifikacijom bolesti i srodnih zdravstvenih stanja, ali i njihov puni naziv,
– da se sve dijagnoze koje su bitne za celokupno zdravstveno stanje pacijenta kome se pruža fizikalna terapija upisuju na glavnoj strani terapijskog kartona, a zbog posebnosti dijagnoze S. L, dijagnoza o HIV infekciji je upisana na unutrašnjoj strani kartona, koja je dostupna jedino terapeutu koji će terapiju da primeni.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama u postupku nije sporno da se S. L. javila Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja „Z.” 17. decembra 2013. godine i da joj je izdata terapijska lista na kojoj je crvenim flomasterom ispisano „HIV infectio!”.

2.2. Uvidom u fotokopiju terapijske liste, utvrđeno je da je na margini na vrhu terapijske liste, velikim slovima ispisano „HIV infectio!”. Ovo upozorenje je i podvučeno.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenje direktorke Doma zdravlja „Z.”.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Odredbom čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, političkom ili kakvom drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uključio je zdravstveno stanje, a naročito HIV status u „drugu okolnost” iz čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapažanju izričito je navedeno da HIV status ne može da bude osnov za različit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].

3.5. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 8. propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Kao poseban slučaj diskriminacije, odredbom čl. 27. propisana je diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja.

3.7. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u čl. 20. propisano je načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, koje se ostvaruje, između ostalog i zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, dok se odredbom čl. 73. st. 2. garantuje tajnost podataka iz medicinske dokumentacije.

3.8. Odredbama čl. 21. Zakona o pravima pacijenata propisano je da podaci o zdravstvenom stanju pacijenata, odnosno, podaci iz medicinske dokumentacije, spadaju u podatke o ličnosti i predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta.

3.9. Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite u čl. 4. propisuje da se pri vođenju evidencija u oblasti zdravstvene zaštite primenjuju jedinstveni metodološki principi i statistički standardi koje ustanovljava Republički zavod za zaštitu zdravlja. Na osnovu čl. 4 st. 2 Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite, Republički zavod za zaštitu zdravlja propisao je Uputstvo o jedinstvenim metodološkim principima i statističkim standardima za vođenje evidencija u oblasti zdravstva, kojim je određeno da se dijagnoze bolesti ili povrede upisuju na latinskom jeziku i šifriraju prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti, prema važećoj reviziji.

3.10. Pravilnik o vođenju medicinske dokumentacije, načinu upisivanja podataka i sastavljanja izveštaja u čl. 24. propisuje obavezu pridržavanja Uputstva o jedinstvenim metodološkim principima i statističkim standardima za vođenje evidencija u oblasti zdravstva , prilikom upisivanja podataka u osnovnu medicinsku dokumentaciju.

3.11. Kodeks profesionalne etike Lekarske komore Srbije , u čl. 19. st. 5. propisuje da je pravo pacijenta da očekuje da će njegov lekar poštovati poverljivost svih informacija lične i medicinske prirode.

3.12. Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu , propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, a Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere koje se preduzimaju radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Odredbom čl. 35. propisana je obaveza zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je Dom zdravlja „Z.” izvršio akt diskriminacije S. L. na osnovu njenog zdravstvenog stanja (HIV statusa), ispisivanjem crvenim flomasterom „HIV infectio!” na terapijskoj listi prilikom upućivanja pacijentkinje na fizikalnu terapiju.

3.16. S tim u vezi, potrebno je ispitati da li je ovakav način unošenja podataka o zdravstvenom stanju osoba koje žive sa HIV-om diskriminatoran, odnosno, da li su u konkretnom slučaju S. L. uskraćena prava ili nametnute obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, što podrazumeva ispitivanje opravdanosti cilja i posledica preduzetih mera i postojanje srazmernosti između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.17. U skladu sa propisima o vođenju medicinske dokumentacije i načinu upisivanja podataka, podaci o bolestima, stanjima i povredama pacijenata i pacijentkinja unose se u medicinsku dokumentaciju i nesporno je da se ovlašćena lica za upisivanje ovakvih podataka rukovode medicinskim razlozima. Pored uputne dijagnoze, u medicinsku dokumentaciju mogu se uneti i ostala stanja, bolesti i povrede koje su od značaja za medicinski tretman. U konkretnom slučaju, na terapijskoj listi za fizioterapiju unet je podatak o HIV infekciji pacijentkinje, a s obzirom na način upisivanja ove dijagnoze (veća slova crvene boje, znak uzvika, podvlačenje i pisanje na margini), očigledno je da ova mera predstavlja upozorenje u cilju zaštite zdravlja medicinskog osoblja i ostalih pacijenata.

Imajući ovo u vidu, potrebno je ispitati da li je ovakav način upisivanja dijagnoze koja se odnosi na HIV infekciju pacijentkinje, u suprotnosti sa propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve. Zbog toga je potrebno ispitati: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li je mera srazmerna cilju, odnosno, da li se cilj mogao postići samo propisanom merom.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da prevencija bolesti i zaštita zdravlja stanovništva uvek predstavlja opravdan cilj. S obzirom na opravdan cilj, dalje je potrebno ispitati da li je ova mera srazmerna cilju koji se želi postići, odnosno, da li se u konkretnom slučaju cilj mogao postići na drugi način. Stručni tekstovi iz oblasti fizikalne terapije ukazuju da su metode koje se primenjuju prilikom tretmana neinvanzivne, naročito na nivou domova zdravlja. One se svode na primenu različitih oblika energije (svetlosne, toplotne, električne, magnetne, mehaničke) u cilju prevencije, lečenja i funkcionalnog osposobljavanja obolelih i povređenih. Takođe, u stručnim krugovima iz oblasti infektologije postoji saglasnost da se HIV infekcija prenosi putem krvi i krvnih derivata, seksualnim odnosom i vertikalnim prenosom sa majke na dete. Ovo je potvrđeno i u izjašnjenju Doma zdravlja „Z.”, u kojem je navedeno da ne postoji nikakva razlika u tretmanu i primeni fizikalne terapije kod osoba koje žive sa HIV-om u odnosu na ostale pacijente.

3.20. S druge strane, propisima o vođenju medicinske dokumentacije i načinu upisivanja podataka, propisani su obrasci i jedinstveni metodološki principi za unošenje podataka o bolestima, stanjima i povredama pacijenata. Nijedan od propisa koji regulišu ovu oblast ne ostavlja mogućnost za ispisivanje dijagnoza van rubrika koje su za to predviđene, a posebno ne za ispisivanje dijagnoza crvenim slovima, podvlačenje utvrđene dijagnoze i stavljanje znaka uzvika. Takođe, propisi nalažu da se pored latinskog naziva dijagnoze, upiše šifra u skladu sa važećom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja Doma zdravlja „Z.” da se sve dijagnoze koje su bitne za celokupno zdravstveno stanje pacijenta kome se pruža fizikalna terapija upisuju na glavnoj strani terapijskog kartona, a da je zbog posebnosti dijagnoze S. L, podatak o HIV infekciji upisan na unutrašnjoj strani kartona, koja je dostupna jedino terapeutu koji će tu terapiju da primeni. Međutim, ovi navodi nisu relevantni u konkretnom slučaju, posebno imajući u vidu da ovakvo označavanje dijagnoze nije u skladu sa jedinstvenom metodologijom upisivanja bolesti, stanja i povreda pacijenata.

3.22. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da upisivanje dijagnoze na kartonu (crvenim flomasterom, podvučeno, znakovi uzvika) predstavlja povredu antidiskriminacionih propisa. Naime, ova mera nije srazmerna cilju koji se želi ostvariti i zbog toga nesrazmerno pogađa osobe koje žive sa HIV-om, a posledica je njihova dalja stigmatizacija. Propisima je regulisan način vođenja medicinske dokumentacije i način upisivanja relevantnih zdravstvenih podataka, što znači da je cilj koji se ovom merom želi ostvariti (prevencija bolesti, zaštita zdravlja stanovništva), već uzet u obzir prilikom donošenja propisa o vođenju medicinske dokumentacije i ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se drugačije postupa u situaciji kada je pacijent/kinja osoba koja živi sa HIV-om. Pri tome, Poverenica ukazuje da ni medicinsko osoblje a ni ostali pacijenti nisu u riziku od prenošenja infekcije, kako zbog neinvanzivne metodologije fizioterapije, tako i zbog obaveze medicinskog osoblja da koristi zaštitnu opremu, koja je regulisana propisima iz oblasti zaštite na radu. Dodatno, treba imati u vidu i činjenicu da mnogi pacijenti/kinje ne znaju svoj HIV status, te zbog toga postoje protokoli kojima su propisani uslovi i način korišćenja zaštitne opreme.

3.23. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje žive sa HIV-om jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa u Srbiji, što dovodi do njihove izolacije i diskriminacije. Osobe koje žive sa HIV-om svakodnevno se susreću sa odbacivanjem, isključivanjem, osudom i drugim problemima. Istraživanja koje je 2012. godine i na kraju 2013. godine sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pokazala su u Srbiji postoji velika socijalna distanca prema osobama koje žive sa HIV-om. Primera radi, četiri petine ispitanih osoba izjavilo da nikada ne bi pristalo na zajednički život sa osobom koja živi sa HIV-om . Takođe, kvalitativna studija koju su sproveli Imperial College i Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokazuje da je diskriminacija osoba koje žive sa HIV-om najizraženija u sistemu zdravstvene zaštite, te da stigma u okviru sektora zdravstvene zaštite za mnoge osobe koje žive sa HIV-om predstavlja veći izvor brige od nesigurnosti medicinske prognoze HIV/AIDS. Mnoge osobe koje žive sa HIV-om u Srbiji navode da ne mogu da dobiju zdravstvene usluge (izvan Centra za HIV/AIDS) zbog njihovog HIV statusa. Analize pokazuju da zdravstveni radnici/ce osećaju strah od osoba koje žive sa HIV -om, što uz nedostatak znanja o HIV -u, dovodi do diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om . S druge strane, osobe koje žive sa HIV-om, zbog straha od diskriminacije, osećaju se nesigurno i odbačeno, što dovodi do samoizolacije i nesigurnosti da potraže zdravstvenu zaštitu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje žive sa HIV-om.

Sveobuhvatna studija o stigmi prema različitim društveno marginalizovanim grupama u Srbiji sprovedena je 2006. godine , a rezultati ukazuju na visok stepen stigme prema osobama koje žive sa HIV-om. Oko 65% ispitanih ne bi ugostilo osobu koja živi sa HIV-om, 35% smatra da osobe koje žive sa HIV-om treba otpustiti sa posla čak iako su dobri radnici, 32% ljudi bi prekinulo prijateljstvo ukoliko bi njihov prijatelj oboleo od AIDS-a, dok 49% ispitanih ne bi delilo kancelariju sa osobom koja živi sa HIV-om.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na istraživanja koja su sprovedena među zdravstvenim radnicima/cama, čiji se rezultati ne razlikuju mnogo od istraživanja javnog mnjenja. Institut za javno zdravlje sproveo je studiju među zdravstvenim radnicima o stavovima, znanju i percepciji rizika zdravstvenih radnika u vezi sa HIV/AIDS-om. Skoro dve trećine ispitanih (63%) smatra da svi hospitalizovani pacijenti treba da budu testirani na HIV, 77% smatra da je važnije zaštititi zdravstvene radnike nego poverljivost, a 34% smatra da zdravstvenim radnicima koji žive sa HIV-om ne treba dozvoliti da rade. Više od polovine zdravstvenih radnika (52%) nikada nije pohađalo edukaciju o HIV/AIDS-u. Ovo istraživanje je pokazalo da čak 30% zdravstvenih radnika ne preduzima mere zaštite prilikom rada sa pacijentima, a u situaciji kada im je poznat HIV status pacijenta, čak 83% zdravstvenih radnika preduzima mere zaštite koje prevazilaze tipične zaštitne mere.

Drugo istraživanje među zdravstvenim radnicima pokazalo je visok nivo stigmatizujućih stavova i uverenja. U istraživanju u kome je učestvovalo 87 zdravstvenih radnika Instituta za zaštitu zdravlja pacijenata i Doma zdravlja u Zemunu, 11 ispitanika je izrazilo uverenje da je moguće inficirati se ukoliko poljubite u obraz osobu koja živi sa HIV-om, skoro 40% smatra da je moguće inficirati se ukoliko osoba koja živi sa HIV-om kašlje u njihovom pravcu, a više od 30% da se infekcija može preneti ujedom komarca. Većina ispitanih zdravstvenih radnika smatra da se virus može preneti upotrebom javnih toaleta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih međunarodnih organizacija koje su aktivne u ovom domenu. U obrazloženju presude navedeno je da je u Deklaraciji o posvećenosti borbi protiv HIV/AIDS-a naznačeno da je stigma pogoršala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da sud smatra da su osobe koje žive sa HIV-om osetljiva grupa koja je već dugo vremena žrtva predrasuda i stigmatizacije . Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri, posebno zdravstveni radnici/ce koji, zbog prirode svog posla, prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pruže podršku i omoguće osobama koje žive sa HIV-om pružanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne žive sa HIV-om.

4. MIŠLjENjE

Upisivanjem HIV statusa S. L. na terapijsku listu, i to tako što je na margini terapijske liste crvenim flomasterom upisano i podvučeno „HIV infectio!”, Dom Zdravlja „Z.” prekršio je propise o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Domu zdravlja „Z.” da:

5.1. Da podatke o HIV statusu pacijenata/kinja, ukoliko su od značaja za medicinski tretman, upisuje u skladu sa propisima o vođenju medicinske dokumentacije, u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predviđena za upisivanje dijagnoza, istom veličinom i bojom slova kojom se upisuju ostale dijagnoze i stanja od značaja za medicinski postupak, korišćenjem latinskog naziva i šifre bolesti prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti.

5.2. Da zaposlenima u Domu zdravlja „Z.” obezbedi edukaciju o HIV/AIDS-u.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Dom zdravlja „Z.” obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, o preduzetim merama u cilju postupanja po preporuci.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja „Z.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba S. L. protiv doma zdravlja po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti zdravstva Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top