Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S. p. i k. s. protiv lekarske komisije d. z. d. b. v. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S. p. i k. s. protiv lekarske komisije d. z. d. b. v. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga

del. br. 1800 datum: 14. 11. 2012.

 

MIŠLjENjE BR. 69/2012

 

Doneto u postupku po pritužbama S. p. i k. S. iz B, koje su izjavljene u ime i uz saglasnost G. P. i N. K. protiv lekarske komisije D. z. „D. B. V.” u Z, lekarske komisije Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. i Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, zbog negativnog mišljenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom.

1. TOK POSTUPKA

1.1. S. p. i k. S. podneo je pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u ime i uz saglasnost G. P. i N. K, a protiv lekarske komisije D. z. „D. B. V.” u Z, lekarske komisije Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. i Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu.

1.2. G. P. je osoba sa invaliditetom i od 2006. godine vozi adaptirani automobil sa ručnim komandama. Kada je trebalo da produži vozačku dozvolu, lekarska komisija D. z. „D. B. V.” u Z. mu nije izdala uverenje da je telesno i duševno sposoban da upravlja motornim vozilom, iako mu je takvo uverenje izdala 2006. godine. Potom se obratio lekarskoj komisiji D. z. P, i ta lekarska komisija je utvrdila da je telesno i duševno sposoban za upravljanje adaptiranim motornim vozilom. Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova donela je konačan nalaz i mišljenje da je trajno nesposoban da upravlja motornim vozilom.

1.3. N. K. je osoba sa invaliditetom i 2011. godine je pokrenuo postupak za dobijanje vozačke dozvole. Lekarska komisija Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. dala je mišljenje da N. K. nije sposoban za upravljanje motornim vozilom. Nakon toga se obratio lekarskoj komisiji D. z. P, koja je utvrdila da je telesno i duševno sposoban za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, a Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova donela je konačan nalaz i mišljenje da je trajno nesposoban da upravlja motornim vozilom.

1.4. U pritužbi G. P. navedeno je sledeće:

– da je G. P. osoba sa invaliditetom od 1997. godine i da, iako ima dijagnozu kvadripareze, zahvaljujući dugogodišnjoj rehabilitaciji može samostalno da živi i funkcioniše;
– da je tri godine član selekcije Srbije u stonom tenisu;
– da su mu svakodnevni treninzi samo jedna od brojnih životnih aktivnosti, a da mu vožnja automobila predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti;
– da mu je vožnja automobila, koja mu je bila rutina, sada onemogućena zbog odluka lekarskih komisija;
– da mu je polovinom 2011. godine isticala vozačka dozvola, koju je već jednom bez problema produžavao (na pet godina), i da nije očekivao da će dobiti negativno mišljenje lekarske komisije u Z, a kasnije i drugostepene komisije u Beogradu;
– da ima saznanja da je u poslednjih 12 meseci više osoba sa dijagnozom kvadripareze produžavalo vozačke dozvole bez problema, ali da je on verovatno naišao na doktore koji nisu upoznati sa mogućnostima osoba koje imaju ovu dijagnozu;
– da je jedini i osnovni argument lekarske komisije u Beogradu prilikom donošenja mišljenja činjenica da on ne može da pomera prste šake;
– da su njegovi problemi proizvod nesređenih propisa i neznanja.

1.5. U pritužbi N. K. navedeno je sledeće:

– da je N. K. osoba sa invaliditetom sa dijagnozom kvadripareze;
– da je nakon dugogodišnje rehabilitacije i vežbi uspeo da se rehabilituje do tog nivoa da može potpuno samostalno da funkcioniše i da je potencijalni član selekcije Srbije u stonom tenisu;
– da je u svom daljem napretku, rehabilitaciji i socijalizaciji zaustavljen zbog mišljenja lekarskih komisija, tačnije pojedinih doktora, koji se u svojoj profesionalnoj praksi uopšte nisu susretali sa takvim oblikom invaliditeta, a još manje imaju iskustva sa osobama sa kvadriparezom, njihovim mogućnostima i načinima na koje one funkcionišu;
– da sama njegova pojava i nemogućnost pomeranja prstiju šake izaziva podozrenje i ubeđenost da takve osobe ne mogu da voze, uopšte se ne osvrćući na mogućnost upotrebe adaptivnih sredstava kojima u svetu, ali i kod nas, osobe sa tom vrstom invaliditeta, bez problema voze automobile;
– da je normalno da se na putevima u zapadnoj Evropi i Americi kao učesnici u saobraćaju nalaze i osobe sa mnogo težim invaliditetom, koji automobil voze uz pomoć džojstika;
– da ni Srbija ranije nije mnogo zaostajala za tim zemljama jer ima saznanja da postoje osobe koje imaju kvadriplegiju, koje su položile vozački ispit u Novom Sadu još pre trideset godina i koje i danas voze automobile;
– da ga je posle polovine završenih časova vožnje u auto školi, odnosno, osam dana pre polaganja vozačkog ispita, zaustavila drugostepena komisija u Beogradu;
– da se u cilju dobijanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanjem motornim vozilom prvo obratio Medicini rada u Z. i da mu je direktor te ustanove rekao da neće će dozvoliti da dobije lekarsko uverenje sa kojim bi mogao da dobije vozačku dozvolu i uputio ga na Z. z. z. z. r. „Ž. S.” u N. S;
– da je potom obavio pregled u Z. z. z. z. r. „Ž. S.” u N. S. i da je dobio lekarsko uverenje da nije zdravstveno sposoban da upravlja motornim vozilom. Doktorka psihijatrije M. J, rekla mu je da mu prsti ne rade i da to znači da ne može da vozi. U obrazloženju mišljenja navela je da bi vožnja automobila negativno uticala na njegovu psihičku stabilnost;
– da je u cilju dobijanja vozačke dozvole obavio pregled kod lekarske komisije Doma zdravlja P, i da je dobio lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, odnosno, da je lekarska komisija tog Doma zdravlja utvrdila da je telesno i duševno sposoban za upravljanje adaptiranim motornim vozilom;
– da se nakon toga upisao u autoškolu i prošao polovinu časova bez ikakvih problema u praktičnoj vožnji;
– da je zbog oprečnosti dva mišljenja bio pozvan na Drugostepenu komisiju za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koja ga je proglasila trajno nesposobnim za upravljanje motornim vozilom, a da mu je rečeno da ne može da vozi automobil jer ne može da pomera prste na šakama;
– da od tada pokušava da dokaže lekarima u lekarskim komisijama da ljudi sa njegovom dijagnozom i fizičkim stanjem mogu da učestvuju u saobraćaju kao vozači automobila, od Sjedinjenih Američkih Država do Kanade, cele Evrope pa i same Srbije;
– da to sve nije samo njegov problem, već problem svih onih koji će u budućnosti ići na lekarske komisije, a tada će zavisiti od članova komisije na koje će nailaziti;
– da je saznao da je V. P, njegov prijatelj sa istom dijagnozom, u postupku produženja vozačke dozvole jedva dobio pozitivno mišljenje lekarske komisije, iako vozi već 17 godina i nekoliko puta je produžavao vozačku dozvolu;
– da ima saznanja da su u drugim gradovima u Srbiji osobe sa istom dijagnozom nemaju problem sa lekarskim komisijama;
– da su u razgovoru sa njim doktori lekarskih komisija u Novom Sadu i Beogradu pokazali nedvosmislenu nezainteresovanost i nepoznavanje problematike osoba sa invaliditetom.

1.6. Uz pritužbu i dopunu pritužbe G. P. dostavljeni su sledeći dokazi:

1) fotokopija lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom D. z. „D. B. V.” u Z. od 26. juna 2006. godine, kojim je G. P. proglašen sposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom sa obavezom ponovne kontrole za pet godina, 2) fotokopija vozačke dozvole G. P. izdate 28. juna 2006. godine sa rokom važenja do 26. juna 2011. godine, sa naznakom – „Kontrola za 5 godina – Upotreba adaptiranog vozila”, 3) fotokopija lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom D. z. „D. B. V.” u Z. od 5. jula 2011. godine, kojom je G. P. proglašen nesposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, 4) fotokopija lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom D. z. P. kojom je G. P. proglašen sposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom od 11. jula 2011. godine, 5) fotokopija lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača u Beogradu izdatog 1. februara 2012. godine, kojom je G. P. proglašen trajno nesposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom.

1.7. Uz pritužbu i dopunu pritužbe N. K. dostavljeni su sledeći dokazi:

1) fotokopija lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom Z. z. z. z. r. „Ž. S.” u N. S. od 10. januara 2011. godine, kojim je N. K. proglašen nesposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, 2) fotokopija lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom Doma zdravlja P. kojim je N. K. proglašen sposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom od 13. januara 2011. godine, 5) fotokopija konačnog nalaza i mišljenja Drugostepene komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu od 6. aprila 2011. godine, kojim je N. K. proglašen trajno nesposobnim za upravljanje motornim vozilom.

1.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno čl. 117. Zakona o opštem upravnom postupku , u vezi sa čl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije.

1.9. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije u toku postupka su zatražena izjašnjenja lekarske komisije D. z. „D. B. V.” u Z, lekarske komisije Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača u Beogradu i lekarske komisije Doma zdravlja P.

1.10. U izjašnjenju lekarske komisije D. z. „D. B. V.” u Z. navedeno je sledeće:

– da je utvrđeno da prema G. P. nije neravnopravno postupano;
– da je G. P. 1. februara 2012. godine proglašen nesposobnim za upravljanje motornim vozilom u skladu sa Pravilnikom o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači motornih vozila;
– da je, pošto je bio nezadovoljan nalazom lekarske komisije Doma zdravlja Z, obavio pregled kod lekarske komisije Doma zdravlja P, gde je dobio uverenje sa ocenom da je sposoban za upravljanjem motornim vozilom;
– da je, pošto je dobio dva oprečna mišljenja, G. P. bio obavezan da se obrati Drugostepenoj lekarskoj komisiji za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača, koja je na sednici 1. februara 2012. godine donela konačan nalaz i mišljenje da je trajno nesposoban za vozača svih kategorija po članu 4. st. 1. i 17. Pravilnika o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači motornih vozila;

U prilogu je dostavljena fotokopija konačnog nalaza i mišljenja Drugostepene lekarske komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača.

1.11. U izjašnjenju Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. navedeno je sledeće:

– da je pregled N. K. obavljen po principima medicinske prakse i u skladu sa Pravilnikom o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila;
– da je zbog zdravstvenog stanja N. K. i rezultata testova koje nije mogao da uradi, procenjeno da nije sposoban da bude vozač i da ne postoji mogućnost da koristi adaptirano vozilo;
– da je upoznat sa mogućnošću podnošenja žalbe Drugostepenoj komisiji za vozače u Beogradu;
– da bi N. K. Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu ocenila kao nesposobnog za upravljanje motornim vozilom, i bez negativnog mišljenja Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S;
– da se nadaju da će N. K. naći načina da pozitivno realizuje svoja nastojanja.

1.12. U izjašnjenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača u Beogradu za G. P, navedeno je sledeće:

– da je G. P, pre ocene Drugostepene lekarske komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača, pravilno ocenila lekarska komisija D. z. „D. B. V.” kao nesposobnog za upravljanje motornim vozilom;
– da je Drugostepena lekarska komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova obrazovana rešenjem Ministarstva zdravlja i da radi u skladu sa Pravilnikom o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači motornih vozila;
– da su G. P. pregledala četiri lekara specijaliste iz različitih institucija i da je na osnovu promena zdravstvenog stanja, koje se navode u Pravilniku o zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači motornih vozila, donet zaključak da je G. P. trajno nesposoban za upravljanje motornim vozilom;
– da princip ocenjivanja zdravstvene sposobnosti za upravljanje motornim vozilom u saobraćaju jeste da vozač mora biti sposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom, bez rizika po sopstveno zdravlje, bez rizika po zdravlje drugih učesnika u saobraćaju i bez rizika po materijalna dobra;
– da je konstatovano na osnovu medicinske dokumentacije i na osnovu pregleda da je zdravstveno stanje G. P. takvo da ne može bezbedno da upravlja ni adaptiranim motornim vozilom;
– da ne postoji bilo kakav osnov za pritužbu G. P. na konačan nalaz i ocenu Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

1.13. U izjašnjenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača u Beogradu za N. K, navedeno je sledeće:

– da je N. K, pre ocene drugostepene komisije, pravilno ocenio Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. kao nesposobnog za upravljanjem motornim vozilom;
– da su N. K. pregledala četiri lekara specijalista iz različitih institucija i psiholog i da je na osnovu nađenih promena zdravstvenog stanja koje se navode u Pravilniku o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači motornih vozila, donet zaključak da je trajno nesposoban za upravljanje motornim vozilom;
– da princip ocenjivanja zdravstvene sposobnosti za upravljanje motornim vozilom u saobraćaju jeste takav da vozač mora biti sposoban za bezbedno upravljanje motornim vozilom, bez rizika po sopstveno zdravlje, bez rizika po zdravlje drugih učesnika u saobraćaju i bez rizika po materijalna dobra i da je u tom smislu neophodno posmatrati pojedinačno svakog vozača, njegovo somatsko i psihičko zdravlje i njegove sposobnosti kao celinu;
– da je konstatovano na osnovu medicinske dokumentacije i pregleda da zdravstveno stanje N. K. onemogućava da bezbedno upravlja adaptiranim motornim vozilom;
– da ne postoji bilo kakav osnov za pritužbu N. K. na konačan nalaz i ocenu Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

1.14. U izjašnjenju Doma Zdravlja P. za G. P, navedeno je sledeće:

– da je G. P. 26. juna 2006. godine od lekarske komisije D. z. „D. B. V.” dobio lekarsko uverenje da je sposoban da upravlja motornim vozilom adaptiranim na ručne komande, sa kontrolnim pregledom na pet godina;
– da je G. P, na lekarski pregled za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, doneo na uvid staru vozačku dozvolu, zatim izveštaj neurologa dr I. D. iz D. z. „D. B. V.” u Z. od 28. avgusta 2006. godine (broj lekarskog dnevnika 2569), Dg: Paraplegio spastica inf. Status post fractura vert.C5-C6; izveštaj fizijatara dr V. B. i dr A. A. iz Specijalne bolnice „R” u M. od 23. avgusta 2006. godine (broj lekarskog dnevnika 6288) Dg: Paraplegio spastica inf. Status post fractura vert.C5-C6 i lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanjem motornim vozilom D. z. „D. B. V” u Z. od 26. juna 2006. godine;
– da nije naveo da je lekarska komisija D. z. „D. B. V.” utvrdila da nije sposoban da upravlja motornim vozilom, iako je u zahtevu za izdavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom potpisao izjavu da će na pitanja zdravstvenog radnika dati tačne podatke o dosadašnjem zdravstvenom stanju i navikama;
– da je nakon pregleda neuropsihijatra dr A. M, oftalmološkinje dr E. F. i psihološkinje J. I, doneta odluka da je G. P. telesno i duševno sposoban da upravlja motornim vozilom;
– da je Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova donela konačnu odluku da je G. P. trajno nesposoban za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, a da je odluku verovatno donela uvidom u dodatnu medicinsku dokumentaciju koja njima nije bila na raspolaganju;

1.15. U izjašnjenju Doma Zdravlja P. za N. K, navedeno je sledeće:

– da je N. K. 13. januara 2011. godine došao na pregled u Dom zdravlja P. radi dobijanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom;
– da nije naveo da je lekarska komisija Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. utvrdila da nije sposoban da upravlja motornim vozilom, iako je u zahtevu za izdavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom potpisao izjavu da će na pitanja zdravstvenog radnika dati tačne podatke o dosadašnjem zdravstvenom stanju i navikama;
– da je nakon pregleda od strane neuropsihijatra dr A. M, oftalmološkinje dr E. F, psihološkinje J. I, doneta odluka da je N. K. telesno i duševno sposoban da upravlja motornim vozilom uz kontrolu na tri godine. Postavljene su mu sledeće dijagnoze: Paraparesis ext.inf. (neuropsihijatar) i Amblyopia OS (oftalmolog);
– da je Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova donela konačnu odliku da je N. K. trajno nesposoban za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, a da je odluku verovatno donela uvidom u dodatnu medicinsku dokumentaciju koja njima nije bila na raspolaganju.

1.16. U cilju što potpunijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, od lekarske komisije D. z. „D. B. V.” u Z., Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. i Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, zatražena je dopuna izjašnjenja sa zahtevom da se dostavi podatak o ukupnom broju predmeta osoba sa invaliditetom koje su se obratile zbog dobijanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, kao i o broju osoba sa invaliditetom koje su proglašene sposobnim, odnosno, nesposobnim za upravljanje motornim vozilom u poslednje dve godine.

1.17. U dopuni izjašnjenja lekarske komisije D. z. „D. B. V.” navedeno je sledeće:

– da je tokom 2010, 2011. i u prvoj polovini 2012. godine u Službi za zdravstvenu zaštitu radnika D. z. „D. B. V.” u Z. ukupno pregledano 17 osoba sa invaliditetom sa ciljem dobijanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom;
– da su nakon lekarskih pregleda, pregledane osobe sa invaliditetom ocenjene u 2010. godini – 1 osoba nesposobna i 8 osoba sposobnih da upravljaju adaptiranim motornim vozilom; u 2011. godini – 5 osoba sposobnih da upravljaju adaptiranim motornim vozilom, a u prvoj polovini 2012. godine – 1 osoba nesposobna, a 2 osobe sposobne da upravljaju adaptiranim motornim vozilom;
– da su ovim izveštajem obuhvaćene samo one osobe sa invaliditetom kojima je za upravljanje motornim vozilom neophodna adaptacija vozila, odnosno da druga ograničenja kao što su nošenje naočara, slušnih amplifikatora, nošenje proteze i drugo, nisu uzimana u obzir.

1.18. U dopuni izjašnjenja lekarske komisije Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. navedeno je sledeće:

– da se u Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranku u N. S, od ukupnog broja lica koja su se obraćala sa ciljem dobijanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, ne vodi posebna evidencija osoba sa invaliditetom, s obzirom da postojanje invaliditeta nije samo po sebi osnov za utvrđivanje nesposobnosti za upravljanje motornim vozilom, niti za drugačiji tretman lica prilikom ocene zdravstvene sposobnosti;
– da je u Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranku u N. S. pregledano u 2010. godini 12 762 lica od kojih je utvrđena nesposobnost kod 55 lica, u 2011. godini je pregledano 12 169 lica od kojih je utvrđena nesposobnost kod 39 lica i u prvoj polovini 2012. godine (januar-jun) pregledano je ukupno 5 713 lica od kojih je utvrđena nesposobnost kod 13 lica;

1.19. Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova nije dostavila dopunu izjašnjenja.

2. ČINjENIČNO STANjE

G. P.

2.1. Uvidom u dokaze priložene uz pritužbu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je D. Z. „D. B. V.” u Z. izdao 26. juna 2006. G. P. lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom kojim je proglašen sposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, da mu je potom izdata vozačka dozvola sa periodom važenja do 26. juna 2011. godine, sa naznakom: ograničenje – kontrola za 5 godina, upotreba adaptiranog vozila;

2.2. Utvrđeno je da je G. P. 5. jula 2011. godine lekarska komisija D. Z. „D. B. V.” iz Z. izdala lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, kojim je proglašen nesposobnim za upravljanje motornim vozilom;

2.3. Uvidom u priložene dokaze, utvrđeno je i da je G. P. lekarska komisija D. z. P. 11. jula 2011. godine izdala lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, kojom je proglašen sposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom;

2.4. Utvrđeno je da je Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača, Ministarstva unutrašnjih poslova 1. februara 2012. godine, donela konačan nalaz i mišljenje kojim je G. P. proglašen trajno nesposobnim za vozača svih kategorija.

N. K.

2.5. Uvidom u dokaze priložene uz pritužbu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da je N. K. 10. januara 2011. godine lekarska komisija Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranka u N. S. izdala lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom kojim je proglašen nesposobnim za upravljanje motornim vozilom;

2.6. Utvrđeno je da je N. K. lekarska komisija D. z. P. 13. januara 2011. godine izdala lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom kojom je proglašen sposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom;

2.7. Utvrđeno je da je Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova 6. aprila 2011. godine, donela konačan nalaz i mišljenje kojom je proglašen trajno nesposobnim za vozača svih kategorija.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirala je navode sadržane u pritužbi, dopuni pritužbe i izjašnjenjima, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da „usvoji odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; se uzdržava od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da državni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom .”

3.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nadalje konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakosti postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeni su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 26. st. 1. zabranjeno postupanje protivno načelu jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.6. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom čl. 11. st. 2. tač. 3. zabranjeno je uskraćivanje prava u okviru diskrecionog ovlašćenja, ako je do uskraćivanja došlo zbog invaliditeta podnosioca zahteva.

3.7. Zakonom bezbednosti saobraćaja na putevima čl. 185. st. 6. propisano je da se u nalazu i mišljenju datom u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti za vozača može odrediti da je neophodno da vozač koristi određena pomagala prilikom upravljanja vozilom.

3.8. Pravilnikom o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila čl. 4. st 1. t. 1. alineja 11. propisano je da se vozači kojima upravljanje motornim vozilom nije osnovno zanimanje ne smatraju sposobnim za upravljanje motornim vozilom ako imaju neurološka stanja, oboljenja, povrede i anomalije mišića i živaca koje utiču na bezbedno upravljanje motornim vozilom, a za koje se ne može na odgovarajući način adaptirati vozilo. Takođe, čl. 7. je propisano da se vozač ocenjuje kao nesposoban za upravljanje motornim vozilom ako utvrđena bolest, povreda ili teška telesna oštećenja potpuno isključuju bezbedno upravljanje motornim vozilom ili mogu prouzrokovati iznenadnu nesposobnost i ako eventualne funkcionalne poremećaje nije moguće kompenzovati.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da se na osnovu čl. 188. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zdravstvena sposobnost vozača motornih vozila utvrđuje lekarskim pregledom na osnovu kojeg se izdaje uverenje o sposobnosti vozača za upravljanje motornim vozilom. Odredbama čl. 194. istog zakona propisano je da ukoliko postoji dva ili više lekarskih nalaza sa oprečnim mišljenjem o zdravstvenoj sposobnosti vozača, smatraće se da je vozač zdravstveno nesposoban sve do konačnog nalaza i mišljenja drugostepene lekarske komisije koju obrazuje ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Odredbom člana 185. st. 6. propisano je da se u nalazu i mišljenju datom u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti za vozača može odrediti da je neophodno da vozač koristi određena pomagala prilikom upravljanja vozilom.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se predmet sprovedenog postupka po pritužbi ne ogleda u preispitivanju ocena o sposobnosti za upravljanje motornim vozilom, koje su dale nadležne komisije, jer to nije u njenoj nadležnosti. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su institucije i ustanove Republike Srbije dužne da postupaju na način koji bi u najvećoj mogućoj meri olakšao uživanje svih prava osoba sa invaliditetom, uz uvažavanje njihovih potreba, želja i mišljenja, saglasno opštem principu pune socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.

3.12. U cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenica je analizirala čl. 4. Pravilnika o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila. Prema stavu 1. ovog člana vozači motornih vozila, kojima upravljanje motornim vozilom nije osnovno zanimanje, smatraju se sposobnim za upravljanje motornim vozilom, ako ne boluju od bolesti, povreda ili telesnih oštećenja, među kojima je oboljenje i povreda kičmene moždine sa trajnim posledicama koje onemogućavaju bezbedno upravljanje motornim vozilom, a za koje se ne može na odgovarajući način adaptirati vozilo. Prema tome, sposobnost osobe sa oboljenjem i povredom kičmene moždine sa trajnim posledicama da bezbedno upravlja adaptiranim motornim vozilom, utvrđuje lekarska komisija lekarskim pregledom i uvidom u dokumentaciju za svaku osobu posebno. To znači da ne postoji dijagnoza ili bolest uzrokovana oštećenjem kičmene moždine na osnovu koje se može bez pregleda utvrditi sposobnost, odnosno, nesposobnost za bezbedno upravljanje adaptiranim motornim vozilom.

3.13. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je cilj lekarskog pregleda kojim se ispituje sposobnost osobe sa invaliditetom da upravlja motornim vozilom, utvrđivanje činjenice da li je konkretna osoba sposobna da u svom adaptiranom vozilu, bezbedno učestvuje u saobraćaju. Iz ovoga jasno proizlazi da lekarske komisije, prilikom ocenjivanja sposobnosti osoba sa invaliditetom za upravljanje motornim vozilom, moraju da uzmu u obzir i karakteristike samog adaptiranog vozila, odnosno, da utvrde da li adaptirano vozilo omogućava osobi sa invaliditetom, imajući u vidu specifičnosti konkretne osobe, da potpuno bezbedno, kao i sve druge osobe, učestvuje u saobraćaju.

3.14. Analizom navoda iz obe pritužbe, podnetih dokaza i izjašnjenja, može se zaključiti da su lekarske komisije D. Z. „D. B. V.” u Z. i Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu prilikom pregleda kojim su utvrdile da G. P. nije sposoban da upravlja ni adaptiranim motornim vozilom, imale pred sobom iste činjenice kao i lekarska komisija D. z. P, koja je utvrdila da je G. P. sposoban da upravlja adaptiranim motornim vozilom.

3.15. Takođe, može se zaključiti da su lekarske komisije Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranak u N. S. i Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, prilikom pregleda kojim su utvrdile da N. K. nije sposoban da upravlja ni adaptiranim motornim vozilom, imala pred sobom iste činjenice kao i lekarska komisija D. z. P. koja je utvrdila da N. K. jeste sposoban da upravlja adaptiranim motornim vozilom.

3.16. Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, bilo je potrebno razmotriti i da li postoji objektivno i razumno opravdanje da lekarske komisije D. Z. „D. B. V.v” iz Z. i Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova proglase G. P. nesposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, odnosno, da lekarske komisije Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranak u N. S. i Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova proglase N. K. nesposobnim za upravljanje adaptiranim motornim vozilom, imajući u vidu da je obe osobe, na osnovu istih činjenica, lekarska komisija D. z. P. proglasila sposobnim da upravljaju adaptiranim motornim vozilom.

3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je različita praksa lekarskih komisija koje utvrđuju sposobnost za upravljanje motornim vozilom, u istim slučajevima, diskriminatorna, odnosno, da ne postoji objektivno i razumno opravdanje za postojanje različite prakse. Naime, da su se podnosioci pritužbi prvo obratili lekarskoj komisiji D. z. P, obojica bi danas imali vozačke dozvole i ravnopravno sa drugim vozačima učestvovali u saobraćaju. S druge strane, evidentno je da niko od članova komisija nije neposredno proverio da li N. K. i G. P. mogu da upravljaju adaptiranim vozilom, pa, s tog aspekta, može dovesti u pitanje nalaz i mišljenja komisija koje su podnosioce pritužbi ocenile kao nesposobne za upravljanje adaptiranim vozilom.

3.18. Potrebno je ukazati da je vozačka dozvola, odnosno, mogućnost upravljanja vozilom jedan od veoma važnih preduslova samostalnosti i pune participacije osoba sa invaliditetom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da ovako važno pitanje nikako ne sme da zavisi od mesta prebivališta osobe sa invaliditetom, odnosno, da odluka da li će osoba imati vozačku dozvolu ili ne zavisi od puke slučajnosti – kojoj lekarskoj komisiji će se obratiti.

3.19. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je opravdan oprez lekarskih komisija, odnosno, bojazan da li će konkretna osoba sa invaliditetom bezbedno upravljati adaptiranim motornim vozilom, posebno imajući u vidu činjenicu da je broj osoba sa invaliditetom koje voze adaptirana vozila još uvek mali, ali smatra da članovi komisije koji odlučuju o sposobnosti vozača za upravljanje motornim vozilom moraju da prate razvoj moderne industrije i asistivnih tehnologija, a svakako i da se sami, na licu mesta, uvere o sposobnosti osobe sa invaliditetom da upravlja motornim vozilom.

3.20. Shodno tome, može se zaključiti da lekarske komisije koje su zadužene za procenjivanje sposobnosti za upravljanje motornim vozilom imaju različitu praksu, koja ne obezbeđuje pravnu sigurnost građana i koja posebno negativno pogađa osobe sa invaliditetom i dovodi ih u neravnopravan položaj u zavisnosti od mesta prebivališta, odnosno, od komisije koja je nadležna za obavljanje pregleda, a što je okolnost na koji ove osobe ne mogu da utiču.

4. MIŠLjENjE

Različito postupanje lekarske komisije D. Z. „D. B. V.” u Z, lekarske komisije Z. z. z. z. r.. „Ž. S.” B. – ogranak u N. S, Drugostepene komisije za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu i lekarske komisije D. z. u P, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje lekarskoj komisiji D. Z. „D. B. V.” u Z, lekarskoj komisiji Z. z. z. z. r. „Ž. S.” B. – ogranak u N. S. i Drugostepenoj komisiji za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu da preduzmu sve neophodne mere iz svoje nadležnosti kako bi se ujednačila praksa lekarskih komisija prilikom ocenjivanja sposobnosti osoba sa invaliditetom za upravljanje motornim vozilom.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje lekarskoj komisiji D. Z. „D. B. V.” u Z, lekarskoj komisiji Z. z. z. z. r. a „Ž. S.” B. – ogranak u N. S. i Drugostepenoj komisiji za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu preduzimanje mera kako bi se obezbedilo da članovi komisije koji odlučuju o sposobnosti vozača za upravljanje motornim vozilom prate razvoj moderne industrije i asistivnih tehnologija i da se prilikom ocenjivanja sposobnosti osoba sa invaliditetom da upravljaju motornim vozilom sami, na licu mesta, uvere o sposobnosti osobe sa invaliditetom da upravlja adatiranim vozilom, kako bi se predupredio svaki oblik diskriminacije.
Potrebno je da lekarska komisija D. Z. „D. B. V.” u Z, lekarskoj komisiji Z. z. z. z. r. a „Ž. S.” B. – ogranak u N. S. i Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu obaveste Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno čl. 40 Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lekarska komisija D. Z. „D. B. V.” u Z, lekarskoj komisiji Z. z. z. z. r. a „Ž. S.” B. – ogranak u N. S. i Drugostepena komisija za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vozača Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovedu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstva javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Притужба С. п. и к. с. против лекарске комисије д. з. д. б. в. због дискриминације на основу инвалидитета у области пружања услуга Преузми


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top