Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S.R. iz K. protiv E.Š. u K. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti vaspitanja i obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S.R. iz K. protiv E.Š. u K. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti vaspitanja i obrazovanja

del. br. 160 datum: 8. 2. 2013.

 

MIŠLjENjE BR. 499/2012

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo S. R. iz K. protiv „E. š.” u K, zbog diskriminacije koja se dogodila u prostorijama škole, na osnovu ličnog svojstva- seksualne orijentacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio S. R. iz K, zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – seksualne orijentacije.

1.2. U pritužbi je naveo sledeće:

– da je učenik srednje „E. š.” u K, koju pohađa vanredno;
– da je 29. oktobra 2012. godine došao u školu da polaže ispit i da je tom prilikom u prostorijama škole desetak učenika krenulo za njim uzvikujući „Ubi, ubi pedera” i „Ubij, zakolji da peder ne postoji”;
– da je nakon verbalnih napada krenuo ka zbornici i dobio udarac u predelu levog ramena;
– da je nakon napada u školi potražio lekarsku pomoć i napad prijavio policiji;
– da se pre godinu dana javno deklarisao kao homoseksualac i da je zbog zlostavljanja učenika u školi bio primoran da napusti redovno školovanje i nastavi da pohađa nastavu vanredno;
– da je u septembru 2012. godine, pred ispitni rok, uputio pismo direktoru škole u kojem je zamolio da mu se obezbedi prisustvo školskog policajca na hodniku za vreme polaganja ispita, što se nije dogodilo;
– da smatra da je ovim napadom diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – seksualne orijentacije.

1.3. Uz pritužbu i dopunu pritužbe je dostavio: izvode medijskih članaka povodom događaja na koji se pritužuje i lekarske nalaze doktorke medicine M. I. V. od 29. oktobra 2012. godine sa nalogom za davanje injekcija, doktorke medicine N. D. Doma zdravlja K. od 31. oktobra 2012. godine sa opštim nalazom zdravstvenog stanja S. R, i doktorke V. M. S. specijalistkinje psihijatrije od 31. oktobra i 6. novembra 2012. godine sa propisanom terapijom.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje „E. š.” u K.

1.5. U izjašnjenju direktorke M. O, navedeno je:

– da je S. R. vanredni učenik na obrazovnom profilu kuvar i da pohađa treći razred;
– da se javno izjasnio o svojoj seksualnoj orijentaciji i zbog toga tražio da u vreme polaganja ispita u školi bude prisutan školski policajac;
– da je tom zahtevu udovoljeno, pa su bez osnova navodi iz pritužbe da školski policajac nije bio prisutan dana kada se desio događaj na koji se pritužuje;
– da je direktorka škole saznala da je došlo do incidenta 29. novembra 2012. godine tek sutradan, tako što je obaveštena da je podneta prijava policijskoj stanici i iz medija, zato što S. R. nije prijavio nasilje direktorki i školskom policajcu;
– da je na osnovu sumnje da postoji nasilje prikupila izjave od nastavnika, pomoćnog osoblja i učenika u vezi navoda S. R, kao i da iz svih prikupljenih izjava i obavljenih razgovora nije moglo da se utvrdi da je došlo do fizičkog nasilja već su utvrdili da je bilo komentara koji su u vezi sa seksualnom orijentacijom S. R;
– da je u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Protokolom o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, preduzela sledeće aktivnosti:

1) održala je sastanak Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja 1. novembra 2012. godine na kojem je donet zaključak da se sa učenicima pojača vaspitni rad i podsete na oblike nasilja,
2) održana je sednica Nastavničkog veća 2. novembra 2012. godine, na kojoj su zaposleni ponovo upoznati sa obavezom reagovanja na nasilje ili sumnju na nasilje,
3) odeljenske starešine su održale roditeljske sastanke 5. novembra 2012. godine, na kojima su roditelje podsetili na sadržaj Protokola o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje;

– da je posle 29. novembra 2012. godine, S. R. još pet puta bio prisutan u školi i da se ništa slično nije desilo.
Uz izjašnjenje je dostavljena službena beleška br. 565 od 14. novembra 2012. godine koja je sačinjena povodom postojanja sumnje na nasilje prema S. R.

1.6. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja „E. š.” u K. dostavila je dopunu izjašnjenja, u kojem je direktorka M. O. navela:

– da su iz razgovora sa školskim policajcem S. R. utvrdili da je on tog dana bio prisutan u školi i da mu niko nije prijavio da je bilo problema;
– da školski policajac ne može da dostavi pismenu izjavu bez saglasnosti načelnika, ali da svakako nema problem da to i uradi kada bude imao saglasnost;
– da zaposleni u školi nisu ovlašćeni da uzimaju izjavu od školskog policajca i da su se obratili načelniku policijske stanice u K. kako bi im dostavili izjavu, ali da ona nije stigla u roku koji je bio propisan da se odgovori Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
U dopuni izjašnjenja dostavili su dopis br. 12 od 21. januara 2013. godine za Policijsku upravu u Prokuplju i izjavu profesorke B. S.

1.7. U izjavi profesorke B. S, navedeno je:

– da je 29. oktobra 2012. godine za vreme velikog odmora sa učenikom S. R. otišla do kabineta kuvarstva zbog konsultacija sa predmetnim nastavnikom;
– da je prolazeći kroz hodnik do kabineta kuvarstva bilo puno učenika u hodniku i da je čula dobacivanja, kada se okrenula prema učenicima i rekla im da se utišaju.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka, iz navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljenih dokaza, uvidom u izvode iz novinskih članaka utvrđeno je da je S. R. dao izjavu za medije da je fizički napadnut u školi i da je napad prijavio policiji. U izjavi za medije je rekao da je desetak mladića na koje je naišao na putu do zbornice krenulo za njim i uzvikivali su „Ubi, ubi pedera” i „Ubij, zakolji da peder ne postoji”. U izjavi je rekao da je tom prilikom dobio udarac u predelu levog ramena. Takođe, za medije je naveo i da je u vreme trajanja ovog incidenta došla njegova razredna starešina B. S, i da su se tada reakcije učenika smirile ali da nisu prestale.

2.2. Uvidom u lekarske nalaze koji su dostavljeni u dopuni pritužbe, utvrđeno je da je doktorka V. M. S. specijalistkinja psihijatrije 31. oktobra i 6. novembra 2012. godine prepisala S. R. terapiju lekovima za smirenje i anksioznost, kao i da ga je uputila na pregled kod neurologa. Uvidom u lekarski nalaz doktorke medicine M. I. V, utvrđeno je da mu je 29. oktobra 2012. godine dala uput za injekcije diklofena. Uvidom u lekarski nalaz doktorke medicine N. D. Doma zdravlja K. od 31. oktobra 2012. godine pod nalazom i mišljenjem utvrđeno je da je S. R. sam došao na pregled i dao podatak da ga je desetak vršnjaka fizički napalo zbog seksualne orijentacije i da se to desilo 29. oktobra 2012. godine.

2.3. Uvidom u službenu belešku direktorke „E. š.” u K. M. O. br. 565 od 14. novembra 2012. godine, utvrđeno je da S. R. nije prijavio nasilje direktorki i školskom policajcu. Daljim uvidom u belešku utvrđeno je da je škola zbog ovog incidenta pokrenula istragu i da su u toku istrage izjave dale profesorke B. S. i K. V, domar R. E. i učenik M. T, te da je na osnovu tih izjava direktorka utvrdila da nije bilo fizičkog nasilja. Isto tako, u službenoj belešci se navodi da je utvrđeno da su S. R. upućeni komentari koji se tiču seksualne orijentacije i da se incident odigrao za vreme velikog odmora. Daljim uvidom u službenu belešku, utvrđeno je da je 1. novembra 2012. godine održan sastanak sa Timom za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na kojem je donet zaključak da se sa učenicima pojača vaspitni rad i podsete na oblike nasilja i da se razredna starešina V. M, obavezala da pojača vaspitni rad sa svojim odeljenjem III/2 u saradnji sa pedagogom i roditeljima jer se radi o prvom nivou nasilja – socijalno nasilje, dobacivanje. Takođe, utvrđeno je da je na održanom Nastavničkom veću 2. novembra 2012. godine, donet zaključak da se roditelji upoznaju odnosno podsete na sadržinu Protokola o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, i da u saradnji sa školom preduzmu preventivne aktivnosti.

2.4. Uvidom u dopis br. 12 od 21. januara 2013. godine Načelniku policijske stanice u Kuršumliji, Policijske uprave u Prokuplju, utvrđeno je da je direktorka „E. š.” u K. tražila da joj dostave podatke koji se odnose na prisutnost školskog policajca 29. oktobra 2012. godine, zato što je S. R. u pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti naveo da školski policajac tog dana nije bio prisutan.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Relevantna je i odredba čl. 12. kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, čl. 21. propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 19. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja, stoga zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno – obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.5. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odredbom člana 44. propisuje da su u ustanovi zabranjene aktivnosti koje ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, između ostalog, i po osnovu nacionalne, etničke, jezičke pripadnosti i imovnog stanja. Takođe, zabranjeno je i podsticanje ili nesprečavanje navedenih aktivnosti. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica, zakon smatra, svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

3.6. Zakon o mladima takođe propisuje zabranu diskriminacije, pa je tako odredbom člana 5. zabranjeno svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu

3.7. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni u toku postupka, može se konstatovati da je S. R, vanredni učenik „E. š.” u K, boravio u školi 29. oktobra 2012. godine, i da mu je desetak učenika tokom velikog odmora u prostorijama škole uputilo komentare koji su se odnosili na njegovu seksualnu orijentaciju. Na osnovu tvrdnje podnositelja pritužbe, i uzimajući u obzir da direktorka škole u izjašnjenju nije sporila sadržinu reči koje su mu upućene, ali je potvrdila da su komentari imali veze sa seksualnom orijentacijom, može se zaključiti da su S. R. upućene reči „Ubi, ubi pedera” i „Ubij, zakolji da peder ne postoji”. Upućene verbalne uvrede odnosile su se, dakle, isključivo na njegovu seksualnu orijentaciju, pa je izvesno da je seksualna orijentacija S. R. bila uzrok za verbalne komentare.

3.8. U toku postupka nije moglo da se utvrdi da je prilikom incidenta na koji se S. R. pritužuje, pored verbalnog došlo i do fizičkog napada, imajući u vidu da je S. R. davao izjave za medije da je do fizičkog napada došlo kao i da je to rekao lekaru prilikom pregleda, ali da u izjavama koje je direktorka škole uzela nijedna osoba koja je prisustvovala incidentu nije potvrdila da je postojalo fizičko nasilje, već su svi tvrdili da je sukob bio verbalan.

3.9. Poverenica konstatuje da je rečima koje su učenici škole uputili S. R, podnositelju pritužbe, izvršen akt diskriminacije, i to tako što su upotrebljene reči i izrazi koje vređaju njegovo dostojanstvo i iznete ponižavajuće primedbe o seksualnoj orijentaciji. Ovakvo postupanje ima posebnu težinu jer su uvredljive izjave i ponižavajuće primedbe na račun podnositelja pritužbe iznete u školi, odnosno, vaspitno-obrazovnoj ustanovi.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da je S. R. u više navrata tražio prisustvo školskog policajca dok boravi u školi, imajući u vidu da je nakon javnog izražavanja svoje seksualne orijentacije bio uznemiravan i verbalno napadan u školi.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je uzela u obzir da je nakon ovog incidenta direktorka škole sazvala sastanak sa Timom za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na kojem je donet zaključak da se sa učenicima pojača vaspitni rad i podsete na oblike nasilja i tom prilikom se razredna starešina V. M, obavezala da pojača vaspitni rad sa svojim odeljenjem III/2 u saradnji sa pedagogom i roditeljima. Stoga, poverenica koristi priliku da pohvali školu koja je u ovoj situaciji postupala prema Protokolu o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Imajući u vidu činjenicu da još uvek nije donet podzakonski akt koji bi regulisao načine postupanja ustanova u slučajevima diskriminacije, Protokol o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje je jedini akt koji je škola imala na raspolaganju u ovoj situaciji, uz važeće antidiskriminacione propise. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da još jednom istakne važnost i neophodnost donošenja podzakonskog akta kojim bi se uredili kriterijumi za prepoznavanje diskriminacije u školama i utvrdio načini suzbijanja diskriminacije, istovremeno podsećajući na odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja .

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno naglašava da iako su u ovom konkretnom slučaju akt diskriminacije izvršili učenici, nesumnjivo je postojanje odgovornosti škole, podsećajući na sadržinu Protokola o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje kojim je ustanovljena dužnost škole da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj deteta i učenika, zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju deteta i učenika koje je izvršilo, odnosno bilo izloženo nasilju, zlostavljanju ili zanemarivanju. Imajući u vidu činjenicu da se S. R. javno izjasnio o svojoj seksualnoj orijentaciji, kao i da je, kako tvrdi, zbog zlostavljanja vršnjaka napustio redovno školovanje, škola je trebalo još tada da započne intenzivan i kontinuirani rad sa učenicima na podizanju stepena tolerancije i prihvatanja različitosti jer je, pre svega imajući u vidu negativan većinski stav društva prema LGBT populaciji, mogla pretpostaviti da postoji rizik od nasilja i zlostavljanja. Škola je, međutim, propustila da preduzme preventivne aktivnosti koje su propisane Protokolom o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kao što je podizanje nivoa svesti i osetljivosti učenika za prepoznavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, negovanje atmosfere saradnje i tolerancije u kojoj se ne toleriše nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Iz svega navedenog može se zaključiti da škola nije blagovremeno preduzela odgovarajuće mere kojima bi predupredila diskriminaciju, što je pomoglo da se diskriminatoran stav učenika prema LGBT populaciji održi i da dođe incidenta na koji se S. R. pritužuje.

3.13. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je imala u vidu da su osobe drugačije seksualne orijentacije, u Srbiji trenutno jedna od najugroženijih društvenih grupa i da se svakodnevno susreću sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i problemima u društvu. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da posebna pažnja mora da se posveti sprečavanju pojava omalovažavanja, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, kao i da svi nadležni državni organi moraju odlučno da reaguju tako što će preduzimati mere protiv svih onih koji svojim izjavama i postupcima izazivaju mržnju i netrpeljivost prema LGBT populaciji.

4. MIŠLjENjE

„E. š.” iz K. nije blagovremeno preduzela odgovarajuće mere radi prevazilaženja diskriminatornog stava učenika prema LGBT populaciji i sprečavanja diskriminacije S. R. na osnovu njegove seksualne orijentacije, što je doprinelo da nekoliko učenika 29. oktobra 2012. godine diskriminiše S. R. upućivanjem verbalnih komentara uvredljive i uznemirujuće sadržine, koji su se odnosili na njegovu seksualnu orijentaciju, što je suprotno članu 12. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Propuštanjem da blagovremeno preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja diskriminacije, „E. š.” iz K. povredila je član 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje „E. š.” iz K:

5.1. Da bez odlaganja preduzme sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti da svi zaposleni u školskoj ustanovi prođu obuku/stručno usavršavanje na temu zabrane diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i drugim ličnim svojstvima, kako bi se obezbedila veća senzibilisanost svih zaposlenih.

5.2. Da bez odlaganja preduzme sve neophodne mere iz svoje nadležnosti, kako bi se kroz odgovarajuće programe, obuke i edukacije među učenicima/cama razvijao duh tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja.
Potrebno je da „E. š.” u K. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „E. š.” u K. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba S.R. iz K. protiv E.Š. u K. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u oblasti vaspitanja i obrazovanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top