Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba S. S. protiv banke P. Š. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba S. S. protiv banke P. Š. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga

br. 07-00-471/2014-02 datum: 26. 1. 2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe S. S. iz sela O, koju je njegovo ime i uz saglasnost podneo sin B. S, protiv Banke P. Š. a. d. B. U pritužbi je navedeno da S. S. ima multiplu sklerozu i da je osoba sa invaliditetom prvog stepena. On je 18. oktobra 2014. godine pokušao da u banci P. Š. a. d. B, Ekspozitura u P. produži rok važenja platne kartice koju s obzirom na svoju bolest nije uspeo da potpiše, a bankarska službenica nije dozvolila da stavi otisak prsta umesto potpisa, već je predložila da dođe drugog dana kada bude prisutan šef ekspoziture. U izjašnjenju Banke P. Š. a. d. B. navedeno je da klijent zbog bolesti nije bio u mogućnosti da potpiše potrebnu dokumentaciju i da su mu data uputstva da uz davanje ovlašćenja trećem licu, uredi i kompletira traženu dokumentaciju, odnosno obavešten je da treće lice uz uredno ovlašćenje može potpisati potrebnu dokumentaciju i preuzeti novu POST CARD karticu, shodno članu 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima. Navedeno je da je S. S. 22. oktobra 2014. godine ovlastio treće lice da potpiše potrebnu dokumentaciju i preuzme novu karticu. U toku postupka utvrđeno je da je odredbom člana 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine propisano da pravo da zaključe ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa imaju lica koja mogu da se potpišu, čime su u nejednak položaj stavljene osobe koje nisu u mogućnosti da se potpišu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je odredbom člana 40. stav 1. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine, kojom je propisano da pravo da zaključi ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa građana ima lice koje može da se potpiše i postupanjem Banke P. Š. a. d. B. kojim je S. S. nametnuta obaveza da ugovor o tekućem računu zaključi preko punomoćnika, S. S. je stavljen u nejednak položaj na osnovu invaliditeta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je Banci P. Š. a. d. B. da uskladi odredbe člana 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine sa antidiskriminacionim propisima, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se 20. oktobra 2014. godine B. S. iz sela O, pritužbom koju je podneo u ime i uz saglasnost svog oca S. S, protiv Banke P. Š. a. d. B, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

1.2. U pritužbi je, između ostalog navedeno:

– da je S. S. oboleo od multiple skleroze i da je osoba sa invaliditetom prvog stepena sa 100% telesnog oštećenja;
– da je 18. oktobra 2014. godine pokušao da u Banci P. Š. a. d. B, Ekspozitura u P, produži rok važenja platne kartice, ali da mu je službenica rekla da S. S. mora lično da dođe;
– da zbog bolesti nije uspeo da potpiše potrebna dokumenta, a da bankarska službenica nije pristala da on ostavi otisak prsta umesto potpisa, već je predložila da dođe drugog dana, kada u ekspozituri bude prisutan i šef;
– da je mesto u kojem S. S. živi udaljeno 20 km od najbliže ekspoziture u P. i da ponovni dolazak za njega predstavlja veliki napor.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je saglasnost S. S. da B. S, u njegovo ime, podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka od Banke P. Š. a. d. B. zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbe. Zatraženo je da se posebno izjasni kakva je praksa Banke P. Š. a. d. B. kada su korisnici usluga banke osobe koje su nepokretne ili se otežano kreću, odnosno, da li se i na koji način banka prilagođava potrebama ove grupe korisnika/ca, kao i na koji način osobe koje nisu u mogućnosti da stave svoj potpis na dokument mogu da zaključe ugovor ili drugi pravni posao sa bankom. Banka P. Š. a. d. B. dostavila je 28. novembra 2014. godine izjašnjenje A. Ć, šefice Službe za pravne poslove i D. M. Č, pomoćnice direktora sektora.

1.5. U izjašnjenju Banke P. Š. a. d. B, između ostalog je navedeno:

– da je 18. oktobra 2014. godine u ekspozituru Požarevac 1, Banke P. Š. a. d. B, na parking banke dovezen klijent S. S, a povodom obaveštenja o isteku POST CARD kartice klijenta;
– da je prilikom identifikovanja i provere tekućeg računa klijenta, utvrđeno da ne postoji kompletna dokumentacija, odnosno, da nedostaje potpisan ugovor o otvaranju, vođenju i gašenju tekućeg računa fizičkog lica i izdavanju i korišćenju POST CARD kartice, kao i prateća dokumentacija;
– da je konstatovano da klijent zbog bolesti nije u mogućnosti da potpiše potrebnu dokumentaciju i da su mu data uputstva da uz davanje ovlašćenja trećem licu, uredi i kompletira traženu dokumentaciju, odnosno, obavešten je da treće lice uz uredno ovlašćenje može potpisati potrebnu dokumentaciju i preuzeti novu POST CARD karticu, shodno članu 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima;
– da ugovor o bankarskom tekućem računu spada u dvostrano obavezne, teretne i formalne ugovore, koji se zaključuju u pisanoj formi, gde potpis predstavlja bitan element pravnog posla. Da su potpisi stranaka značajni zato što je pismeni ugovor zaključen kada su stranke potpisale tekst izjave;
– da je bankarska praksa da lice koje donosi neku odluku, odnosno preuzima prava i obaveze u vezi sa bankarskim uslugama, mora da poseduje sposobnost da svoju odluku saopšti pisanim putem, odnosno svojeručnim potpisom. Svojeručni potpis je „neophodan element za utvrđivanje ličnog identiteta korisnika usluga”;
– da je u konkretnom slučaju banka, „pridržavajući se načela jednakosti a vodeći računa o zaštiti korisnika tekućeg računa, želela da na propisan način omogući klijentu raspolaganje sredstvima sa njegovog računa”;
– da, ukoliko korisnik ne može da se svojeručno potpiše, banka u skladu sa članom 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima, omogućava tom korisniku da ovlasti drugo lice koje će u njegovo ime i za njegov račun raspolagati sredstvima sa njegovog računa ili ostvariti traženu uslugu. Da bi banka prihvatila ovakvo ovlašćenje i realizovala traženu uslugu, ovlašćenje treba da sadrži precizno određenu uslugu koju korisnik tekućeg računa želi da ostvari, potrebne podatke za korisnika i za ovlašćeno lice i da bude overeno od strane nadležnog organa u zemlji ili inostranstvu;
– da je, u skladu sa uputstvima dobijenim na šalteru banke 22. oktobra 2014. godine ovlašćeno lice sa punomoćjem overenim u Osnovnom sudu u P, potpisalo potrebnu dokumentaciju i preuzelo reizdate POST CARD kartice za osnovnog korisnika S. S. i za ovlašćeno lice po tekućem računu, čime je omogućeno korisniku da raspolaže svojim ličnim primanjima sa tekućeg računa.

1.6. Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, banka je 12. januara 2015. godine dostavila izvod iz Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Među stranama nije sporno da S. S. ima multiplu sklerozu i da je osoba sa invaliditetom prvog stepena sa 100% telesnog oštećenja.

2.2. Takođe, nije sporno da S. S, 18. oktobra 2014. godine, nije omogućeno da zaključi ugovor o tekućem računu sa Bankom P. Š. a. d. B. u ekspozituri 1 u P, jer nije bio u mogućnosti da se potpiše, zbog svog invaliditeta i zdravstvenog stanja.

2.3. Utvrđeno je da je S. S. omogućeno da raspolaže svojim ličnim primanjima sa tekućeg računa, tek pošto je 22. oktobra 2014. godine ovlašćeno lice sa punomoćjem overenim u Osnovom sudu u P. potpisalo neophodnu dokumentaciju i preuzelo reizdatu POST CARD karticu za S. S.

2.4. Uvidom u izvod iz Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine utvrđeno je da je odredbama člana 40. stav 1. propisano da pravo da zaključi ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa građana i izdavanju POST CARD kartice ima poslovno sposobno fizičko lice, starije od 18 godina, koje može da potpiše ugovor i ostala dokumenta, i to: a) državljanin Republike Srbije uz prilaganje lične karte; b) lice sa statusom raseljenog lica (sa Kosova i Metohije) uz prilaganje lične karte i obavezno prijave boravišta, ne starijeg od jedne godine; v) lice sa statusom izbeglice uz prilaganje izbegličke legitimacije i g) lice sa ličnom kartom za strance. Odredbama stava 2. propisano je da je obavezno da klijent, osnovni korisnik tekućeg računa i eventualna ovlašćena lica budu prisutni i da se identifikuju dokumentom za identifikaciju, tj. važećom ispravom sa fotografijom koja je izdata od strane nadležnog državnog organa. Dalje je, u stavu 3. propisano da ukoliko je klijent slepa osoba, potpisivanje se vrši pomoću faksimila, a da slepa osoba pored faksimila mora prikazati i potvrdu od Udruženja slepih i slabovidih osoba o izdavanju faksimila, dok je u stavu 4. propisano da bi slepe osobe, kod poslova koji podrazumevaju potpisivanje dokumenata, po pravilu trebalo da budu u društvu pratioca koji slepoj osobi čita dokumente koje potpisuje, dok je zaposleni na šalteru banke u obavezi da slepoj osobi, ukoliko nije u u društvu pratioca, pročita sadržinu popunjenog obrasca i stavlja na obrascu službenu napomenu da je klijent slepa osoba i da se potpisuje faksimilom.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom čiji je cilj da unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva . Odredbom člana 2. propisano je da diskriminacija po osnovu invaliditeta znači svako neopravdano pravljenje razlike, isključivanje ili ograničavanje po osnovu invalidnosti čiji cilj ili posledica jeste ograničavanje ili poništavanje priznanja uživanja ili sprovođenja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u oblastima politike, ekonomije, socijalnih, kulturnih, građanskih prava i bilo kojoj drugoj oblasti. Ratifikacijom ove konvencije, Srbija se obavezala da obezbedi i unapredi puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da preduzme sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstva, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom .

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, odredbama člana 8. propisano je da do povrede načela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuje ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Dalje, članom 17. je propisano da postoji diskriminacija u pružanju javnih usluga ako pravno ili fizičko lice u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano onemogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica, dok je odredbama člana 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.6. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređena je Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji se zasniva na načelima zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlučuje o njihovim pravima i obavezama i jednakosti prava i obaveza. Odredbama člana 7. ovog zakona propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se osobi sa invaliditetom, isključivo ili uglavnom zbog invaliditeta, neopravdano uskraćuju prava i slobode, odnosno nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Dalje, odredbama člana 13. stav 1. zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. propisano da se pod uslugom smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Odredbama stava 5. tačka 2. istog člana propisano je da diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojim se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica.

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrditi da li je Banka P. Š. ad B, propisivanjem pravila iz čl. 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine, da pravo da zaključi ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa i izdavanju POST CARD kartice ima lice koje može „da potpiše ugovor i ostala dokumenta”, u nepovoljniji položaj dovela lica koja ne mogu da se potpišu, kao i da oceni da li je banka povredila načelo jednakih prava i obaveza zahtevom da S. S, isključivo zato što nije u mogućnosti da se potpiše, zaključi ugovor o tekućem računu preko punomoćnika.

3.8. Banka P. Š. ad B. nije omogućila S. S. da zaključi ugovor o tekućem računu jer nije u mogućnosti da se svojeručno potpiše zbog invaliditeta, već je zahtevala da ovlasti punomoćnika koji će u njegovo ime i za njegov račun izvršiti određene radnje, između ostalog i zaključenje ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa i izdavanju POST CARD kartice. Očigledno je da je na ovaj način S. S. stavljen u nejednak položaj u odnosu na potencijalne korisnike tekućeg računa koji su u mogućnosti da se potpišu, na osnovu svog ličnog svojstva – invaliditeta. S tim u vezi, potrebno je utvrditi da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se korisnicima usluga banaka koji ne mogu da se potpišu, prilikom zaključenja ugovora o tekućem računu, nameće obaveza da ovlaste treće lice koje će u njihovo ime i za njihov račun zaključiti ugovor. Saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li se cilj (ili ciljevi) mogu postići propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je cilj banke zaključivanje valjanog i zakonitog pravnog posla sa klijentom, odnosno, u konkretnom slučaju zaključivanje ugovora o otvaranju i vođenju tekućeg računa i izdavanju kartice sa S. S. Nesporno je da je banka ovlašćena da zaključuje ugovore o bankarskom tekućem računu sa fizičkim licima, kao i da ih zaključuje u pisanoj formi, u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, odnosno, da zahteva da S. S. potpiše ugovor o tekućem računu. Dodatno, u izjašnjenju je navedeno da je banka „vodeći računa o zaštiti korisnika tekućeg računa, želela da na propisan način omogući raspolaganje sredstvima sa njegovog tekućeg računa”. S obzirom na sve navedeno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je ovaj cilj dopušten i opravdan.

3.10. Dalje je potrebno utvrditi da li se ovaj cilj može postići samo preduzetom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju. S obzirom da S. S. zbog invaliditeta nije u mogućnosti da se svojeručno potpiše kao ugovorna strana, potrebno je omogućiti mu da svoju saglasnost da prihvata prava i obaveze iz ugovora o tekućem računu sa bankom izrazi na način koji je njemu prihvatljiv i moguć. U skladu sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je razlikovanje u načinu na koji osobe sa invaliditetom koje nisu u mogućnosti da pišu potpisuju dokumenta, predstavlja opravdano razlikovanje u odnosu na osobe koje mogu da se svojeručno potpišu, ali na način da se time uvede posebna mera, kojom će se olakšati osobama sa invaliditetom učešće u životu zajednice i korišćenje usluga, a ne na način kojim će im se otežati korišćenje usluga. S tim u vezi, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se tom merom želi postići, odnosno, da li je banka ugovor o tekućem računu sa S. S, koji ne može da se potpiše zbog invaliditeta, mogla da zaključi samo preko punomoćnika, uz prilaganje overenog punomoćja ili je postojao i neki drugi način da se ovaj pravni posao zaključi. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da nije postojala srazmera između preduzete mere i cilja koji se želi postići, odnosno, da se cilj mogao postići i drugom merom, koja je povoljnija za S. S. Naime, propisivanjem da osoba koja ne može da piše može da zaključi ugovor o tekućem računu i izdavanju kartice isključivo tako što će ovlastiti treće lice da to učini u njeno ime i za njen račun, predstavlja nametanje obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne nameću drugom licu. Ovakvim zahtevom se S. S, kao i sve druge osobe koje nisu u mogućnosti da se potpišu iz bilo kog razloga, dodatno opterećuju troškom overe punomoćja kod javnog beležnika (ili suda), kao i uključivanjem trećeg lica (punomoćnika) u pravni posao koji zaključuju sa bankom.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja da je bankarska praksa da lice koje preuzima prava i obaveze u vezi sa bankarskim uslugama, mora da „poseduje sposobnost da svoju odluku saopšti pisanim putem, odnosno svojeručnim potpisom”, kao i da je svojeručni potpis „neophodan element za utvrđivanje ličnog identiteta korisnika usluga”. Međutim, Poverenica ukazuje da je odredbama Zakona o obligacionim odnosima propisano da se ugovor o bankarskom tekućem računu zaključuje u pisanoj formi , ali se ne ograničava način potpisivanja ugovora isključivo na svojeručni potpis. Način saopštavanja volje da se zaključi ugovor može biti različit i svakako za utvrđivanje volje za zaključivanje ugovora nije od značaja činjenica da li osoba može ili ne može svojeručno da se potpiše. Pri tome, odredbama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa regulisan je postupak i način overavanja potpisa, overavanje rukoznaka, kao i postupak kada podnosilac isprave nije u stanju da ostavi rukoznak , te se analogija može primeniti i na potpisivanje ugovora sa ugovornom stranom koja nije u mogućnosti da se potpiše. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je ugovor moguće potpisati i ostavljanjem rukoznaka (otiska prsta) ili stavljanjem faksimila, kao što je i propisano procedurom banke u slučaju kada je klijent slepa osoba . Potpisivanje ugovora na neki od ovih načina u potpunosti izražava saglasnost ugovorne strane sa sadržinom ugovora i obezbeđuje da pravni posao sadrži sve potrebne elemente za njegovu punovažnost. Autentičnost rukoznaka (otiska prsta) može se potvrditi tako što će bankarski službenik/ca potvrditi službenom beleškom da je rukoznak uzet od klijenta čiji je identitet utvrđen uvidom u ličnu kartu ili drugi dokument sa fotografijom.

3.12. Poverenica ukazuje da nametanje obaveze osobama koje nisu u mogućnosti da se potpišu, da pravni posao sa bankom mogu da zaključe samo preko punomoćnika, dovodi do neopravdanih posledica za ove osobe. Naime, okolnost da osoba ne može da se potpiše nije opravdan razlog da se toj osobi uskrati mogućnosti da sa bankom zaključi neki od bankarskih pravnih poslova, odnosno, predstavlja neopravdano nametanje obaveza koje se drugima ne nameću u istoj ili sličnoj situaciji.

3.13. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da ukaže da i druge odredbe člana 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima, koje nisu predmet konkretne pritužbe, takođe sadrže uslove koji dovode određena lice i/ili grupe lica u neravnopravan položaj zbog njihovog ličnog svojstva. Naime, odredbama stava 1. propisano je da ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa ima poslovno sposobno fizičko lice koje je starije od 18 godina. Na ovaj način su u nejednak položaj dovedena poslovno sposobna lica mlađa od 18 godina koja su stekla punu poslovnu sposobnost na osnovu sudske odluke, kao i sve osobe starije od 15 godina koje su zaposlene, imajući u vidu da se radna sposobnost u Srbiji stiče sa 15 godina. Pored toga, odredbama stava 3. ovog člana propisano je da slepa osoba potpisivanje ugovora vrši pomoću faksimila i potvrde Udruženja slepih i slabovidih osoba o izdavanju faksimila. Ovakvim rešenjem slepim i slabovidim osobama koje nemaju faksimil uskraćeno je pravo da zaključe ugovor o tekućem računu i dovodi ih u nejednak položaj u odnosu na osobe koje nisu slepe i slabovide. Slično kao i u slučaju osoba koje nisu u mogućnosti da se potpišu, osobe koje su slepe i slabovide treba da imaju mogućnost da zaključe ugovor svojeručnim potpisom, rukoznakom ili faksimilom.

3.14. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je postupanjem Banke P.Š. ad B. kojim je S. S. nametnula obavezu da ugovor o tekućem računu zaključi preko punomoćnika, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je S. S. diskriminisan na osnovu svog invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Odredbom stava 1. člana 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine, kojom je propisano da pravo da zaključi ugovor o otvaranju i vođenju tekućeg računa građana ima lice koje može da se potpiše i postupanjem Banke P. Š. ad B. kojim je S. S. nametnuta obavezu da ugovor o tekućem računu zaključi preko punomoćnika, S. S. je neopravdano stavljen u nejednak položaj na osnovu invaliditeta, odnosno, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Banci P. Š. ad B. da:

5.1. Uskladi odredbe člana 40. Procedure za šaltersko poslovanje sa klijentima fizičkim licima br. KB 466 od 27. januara 2011. godine sa antidiskriminacionim propisima.

5.2. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Banka P. Š. ad B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Banka P. Š. ad B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba S. S. protiv banke P. Š. zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top