Pritužba S.V. i A.M.M. protiv Osnovnog suda u Kragujevcu zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-9/2016-02 datum: 18.2.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi koju su podnele S.V. i A.M.M. iz K. protiv Osnovnog suda u Kragujevcu jer im nije omogućeno napredovanje pod jednakim uslovima kao ostalim zaposlenima, zbog korišćenja porodiljskog odsustava, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta. U pritužbama su navele da su tokom 2012. i 2013. godine ocenjene najvišom ocenom, a da nisu napredovale u 2015. godini, kao ostali zaposleni, zbog toga što nisu ocenjene u 2014. godini jer su koristile porodiljsko odsustvo, odnosno, odsustvo sa rada radi nege deteta. Osnovni sud u Kragujevcu navodi da podnositeljke pritužbi nemaju uslova za napredovanje jer nemaju ocenu za 2014. godinu, pa na taj način nemaju dve godine uzastopno ocenu „naročito se ističe”. U toku postupka su analizirani propisi kojima je regulisano napredovanje državnih službenika, te se ciljnim i sistematskim tumačenjem propisa, naročito u kontekstu antidiskriminacionog zakonodavstva, zajemčene jednakosti polova i ustavne zaštite majke i deteta, nedvosmisleno može konstatovati da porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta ne smeju da budu smetnja za napredovanje državnih službenica, niti smeju da se na bilo koji drugi način negativno odražavaju na njihov položaj i radnopravni status. U toku postupka je utvrđeno da je Osnovni sud u Kragujevcu, neadekvatnom primenom propisa, stavio u nejednak položaj S.V. i A.M.M. zbog njihovog pola i porodičnog statusa, odnosno, nije omogućio da napreduju pod jednakim uslovima kao i drugi zaposleni, čime je prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala preporuku Osnovnom sudu u Kragujevcu da pravilno primeni propise o napredovanju državnih službenica tako da one ne budu stavljene u neravnopravan položaj zbog svog ličnog svojstva, odnosno, da ispunjenost uslova za napredovanje sagleda uzimajući u obzir ocene koje imaju, odnosno, ne uzimajući u obzir godinu u kojoj nisu ocenjene zbog korišćenja porodiljskog, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratile su se S.V. i A.M.M. iz K, pritužbom protiv Osnovnog suda u Kragujevcu zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa.

1.2. Imajući u vidu da su obe pritužbe podnete povodom iste pravne stvari, postupci su spojeni, te je u skladu sa odredbom člana 117. Zakona o opštem upravnom postupku vođen jedinstven postupak.

1.3. U pritužbama je, između ostalog, navedno:
– da je zaposlenim državnim službenicima u Osnovnom sudu u Kragujevcu koji su stekli uslov za napredovanje, uvećan koeficijent za obračun zarada 1. novembra 2015. godine,
– da se S.V. tokom 2014. godine nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, iz kog razloga nije ocenjena,
– da se A.M.M. u periodu od septembra 2013. godine do septembra 2014. godine nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, iz kog razloga nije ocenjena,
– da po mišljenju poslodavca ne ispunjavaju uslov za napredovanje s obzirom da nisu ocenjene,
– da su obe podnositeljke pritužbi, tokom 2012. godine i 2013. godine, ocenjene ocenom „naročito se ističe”,
– da smatraju da im pripada pravo da napreduju bez obzira što nisu bile ocenjene u godini u kojoj su se nalazile na porodiljskom odsustvu, odnosno, odsustvu sa rada radi nege deteta,

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu.

1.5. U izjašnjenju Z.I, predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu, navedeno je:
– da je S.V. zaposlena na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Kragujevcu, na radnom mestu zapisničarke i da je od 1. decembra 2013. godine bila na bolovanju zbog održavanja trudnoće sve do 1. aprila 2014. godine, kada je otvorila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta na kome se nalazila do 31. marta 2015. godine,
– da je A.M.M. zaposlena na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Kragujevcu, na radnom mestu sudijske pomoćnice i da se u periodu od 16. septembra 2013. godine do 15. septembra 2014. godine nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta.
– da zaposlene u 2014. godini nisu radile najmanje šest meseci u kalendarskoj godini, pa nisu ispunile zakonski uslov za ocenjivanje,
– da su poslednji put ocenjene 2013. godine, ocenom „naročito se ističe”,
– da je u skladu sa članom 16. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika tokom 2015. godine, došlo do napredovanja u viši platni razred i povećanja koeficijenta za isplatu plata državnim službenicima koji su ispunili uslove za napredovanje,
– da je odredbom člana 82. stav 2. Zakona o državnom službenicima propisano da se ne ocenjuju državni službenici koji su u kalendarskoj godini radili manje od šest meseci bez obzira na razlog, kao ni državni službenici koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme,
– da S.V. i A.M.M. ne ispunjavaju zakonske uslove za napredovanje, imajući u vidu da je odredbom člana 16. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika propisan uslov da državni službenik mora da bude ocenjen ocenom „naročito se ističe” dve godine uzastopno, a podnositeljke pritužbi nisu ocenjene u 2014. godini,
– da se u konkretnom slučaju ne radi o diskriminaciji, već o tome da podnositeljke pritužbi ne ispunjavaju zakonom propisane uslove za napredovanje,

1.6. Uz izjašnjenje, Osnovni sud u Kragujevcu je dostavio i rešenje Su-V-38-2/2014 od 1. aprila 2014. godine, rešenje V-Su-35-12/2014-29 od 18. februara 2014. godine, rešenje Su-V-38-12/2013 od 16. septembra 2013. godine i rešenje V-Su-35-12/2014-141 od 18. februara 2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Između strana u postupku nema spora o činjenicama. Nesporno je da su S.V. i A. M.M. zaposlene na neodređeno vreme u Osnovnom sudu u Kragujevcu, da su tokom 2014. godine koristile porodiljsko odsustvo, odnosno, odsustvo sa rada radi nege deteta u periodu dužem od šest meseci i da iz tog razloga nisu ocenjene za 2014. godinu.

2.2. Iz rešenja Su-V-38-2/2014 od 1. aprila 2014. godine utvrđeno je da je S.V. odobreno porodiljsko odsustvo u periodu od 1. aprila 2014. godine do 30. juna 2014. godine, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u periodu od 1. jula 2014 godine do 31. marta 2015. godine.

2.3. Iz rešenja V-Su-35-12/2014-29 od 18. februara 2014. godine utvrđeno je da je S.V, za period ocenjivanja od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, utvrđena ocena „naročito se ističe” (5,00).

2.4. Iz rešenja Su-V-38-12/2013 od 16. septembra 2013. godine utvrđeno je da je A.M.M. odobreno porodiljsko odsustvo u periodu od 16. septembra 2013. godine do 15. decembra 2013. godine, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u periodu od 16. decembra 2013. godine do 15. septembra 2014. godine.

2.5. Iz rešenja V-Su-35-12/2014-141 od 18. februara 2014. godine utvrđeno je da je A.M.M, za period ocenjivanja od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, utvrđena ocena „naročito se ističe” (5,00).

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

3.2. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Osnovni sud u Kragujevcu izvršio akt diskriminacije uskraćivanjem prava na napredovanje S.V. i A.M.M, zbog tumačenja propisa prema kojem one nemaju pravo da napreduju jer nisu ocenjene u 2014. godini, kada su odsustvovale sa rada radi nege dece.

Pravni okvir

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani. diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa.

3.4. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine propisana je obaveza svake člA.ce da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.

3.5. Ustavom Republike Srbije , odredbom člana 60. stav 5. propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je odredbama člana 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrana. roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom člana 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a odredbom člana 16. Ustava RS država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrana. diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.4. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 16. stav 2. Zakona o ravnopravnosti polova izričito je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usvaršavanje.

3.5. Zakon o radu u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 20. stav 1. tačka 4. ovog zakona diskriminacija zabranjena u odnosu na napredovanje na poslu.

3.6. Zakonom o državnim službenicima u članu 83. stav 3 propisano je da se ne ocenjuje državni službenik koji u kalendarskoj godini nije radio duže od šest meseci, a odredbama člana 88. između ostalog propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „naročito se ističe”.

3.7. Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika , odredbama člana 16. propisano je da državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena „naročito se ističe” napreduje za dva platna razreda.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slučaju jeste utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije u postupanju prema S.V. i A.M.M. nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u pogledu ostvarivanja prava na napredovanje. Predmet analize u ovom postupku bio je utvrđivanje eventualne povrede antidiskriminacionih propisa, odnosno, da li je okolnost da su podnositeljke pritužbi bile na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, predstavljala odlučujući razlog zbog koga im je uskraćeno pravo na napredovanje. Budući da u konkretnom slučaju nema spora u vezi sa činjenicama, već u pogledu tumačenja i primene prava, u postupku su analizirane relevantne zakonske norme, sa aspekta antidiskriminacionih propisa i usvojenih standarda, uz ciljno i sistemsko tumačenje navedenih propisa.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja Osnovnog suda u Kragujevcu, u kome su dati razlozi zbog kojih podnositeljkama pritužbi nije omogućeno napredovanje. U izjašnjenju nije osporeno da su službenice ocenjivane tokom 2012. i 2013. godine i to najvišom ocenom, kao i da tokom 2014. godine nisu ocenjene upravo zbog korišćenja porodiljskog, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta. Osnovni sud u Kragujevcu poziva se na član 83. Zakona o državnim službenicima u kome je navedeno da se ne ocenjuju državni službenici koji su u kalendarskoj godini radili manje od šest meseci, bez obzira na razlog, a tu činjenicu dovodi u vezu sa članom 16. Zakona o platama državnih službenika, gde se kao uslov za napredovanje propisuje da državni službenik dve godine uzastopno bude ocenjen ocenom „naročito se ističe”. Nesporno je da podnositeljke pritužbi nisu mogle da budu ocenjene tokom 2014. godine, zbog odsustvovanja u periodu koji je duži od šest meseci. Međutim, ključno pitanje, koje je ujedno i predmet konkretne analize u postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, jeste da li je to razlog koji onemogućava državne službenice da napreduju.

3.10. U cilju svestranog sagledavanja situacije u kojoj se nalaze podnositeljke pritužbi, a imajući u vidu da su obe strane u postupku saglasne u vezi sa svim činjenicama koje su iznete, analizirni su propisi o napredovanju državnih službenika, kako bi se utvrdilo da li je u konkretnom slučaju pravo adekvatno primenjeno.
Kao što je već navedeno, nesporno je da podnositeljke pritužbi nisu bile ocenjene tokom 2014. godine jer su odsustvovale sa rada duže od šest meseci. Međutim, postavlja se pitanje da li je to smetnja za njihovo napredovanje. Osnovni sud u Kragujevcu primenio je pravnu normu iz člana 16. Zakona o platama državnih službenika i naveo da zbog toga podnositeljke pritužbe nisu mogle da napreduju. Odredbom ovog člana propisano je da državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena „naročito se ističe” napreduje za dva platna razreda. Osnovni sud je očigledno krenuo od jezičkog tumačenja navedenog propisa, zauzimajući stav da je neophodno da državni službenik bude ocenjen najvišom ocenom dve godine za redom, odnosno, u neprekinutom nizu u odnosu na godinu u kojoj se odlučuje o napredovanju. Treba imati u vidu da je značenje reči uzastopno – koji sledi jedan za drugim, koji se ponavlja, prema Rečniku Matice srpske i Matice hrvatske (1976. godina). Da bi se utvrdilo pravo značenje ove norme, odnosno, njen istinski smisao, nije dovoljno tumačiti samo reči i izraze u njihovom leksičkom i gramatičkom smislu. Potrebno je otkriti cilj pravne norme, naročito posmatrajući kontekst, odnosno, sistem srodnih pravnih normi kao i pravni sistem u celini.
Ova norma se nalazi u Zakonu o platama državnih službenika, zbog čega je analiziran najpre Zakon o državnim službenicima koji reguliše položaj i radnopravni status državnih službenika. Odredbama člana 88. Zakona o državnim službenicima kojim se uređuje pitanje napredovanja državnih službenika, propisano je da je uslov za napredovanje da državnom službeniku bude dva puta uzastopno određena ocena „naročito se ističe”. Dakle, ovom odredbom se kao uslov propisuju dve uzastopne ocene „naročito se ističe”, a ne dve uzastopne godine. Već iz ove odredbe može se jasno uočiti intencija zakonodavca da stimuliše državne službenike da kontinuirano ostvaruju izuzetne rezultate rada, te da će izuzetni rezultati rada biti nagrađeni. Dakle, pravo da napreduje ima svaki državni službenik koji ima dve uzastopne ocene „naročito se ističe”, posmatrajući one godine u kojima je ocenjivan, a ne uzastopne godine. Na taj način treba tumačiti odredbu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, u skladu sa pravilom da značenje nižih pravnih normi treba tražiti u značenjima viših pravnih normi, na kojima se niže norme moraju temeljiti.

3.11. Treba imati u vidu da se do sličnog odgovora može doći i sistemskim tumačenjem propisa. Značenje pravne norme, a samim tim ispravna primena propisa, može se utvrditi tako što će se norma povezati sa drugim pravnim normama u sistemu prava. U konkretnom slučaju, pitanje je da li činjenica da državne službenice nisu ocenjene u godini u kojoj odsustvuju zbog rađanja, može i sme biti razlog da se na njih ne primene propisi o napredovanju. Antidiskriminacioni propisi zabranjuju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu, uključujući i pol. Zakonom o ravnopravnosti polova u čl. 16. izričito i nedvosmisleno je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usavršavanje. Imajući u vidu sve navedeno, sasvim je izvesno da propisivanjem uslova za napredovanje državnih službenika, namera zakonodavca nije bila da diskriminiše državne službenice koje koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, iz čega jasno proizlazi da je jedina pravilna interpretacija te norme da se prilikom napredovanja uzimaju u obzir ocene državnih službenica u nizu ocena za godine u kojima su ocenjene, ne računajući godinu u kojoj nisu ocenjene zbog odsustva u vezi sa porođajem i negom deteta. Zbog društvenog značaja rađanja koje je svojstveno isključivo ženama, naš pravni sistem pruža ustavnopravnu zaštitu majke i deteta, kao najvišu moguću pravnu zaštitu. Apsolutno je nedopustivo tumačiti pravne propise na štetu onih koji su u skladu sa zakonom ostvarili pravo na porodiljsko odsustvo, odnosno, odsustvo sa rada radi nege deteta.

3.12. S obzirom da su podnositeljke pritužbi iznele činjenice kojima su učinile verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi Osnovni sud u Kragujevcu, saglasno odredbi člana 45. stav 2. Zakona o zabrana diskriminacije. Osnovni sud u Kragujevcu nije ponudio dokaze da podnositeljke pritužbi nisu napredovale iz bilo kog drugog razloga osim zbog toga što su koristile porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta. Nije osporeno da su one ocenjivane najvišim ocenama u godinama koje su prethodile 2014. godini, odnosno, nisu napredovale isključivo zbog toga što je Osnovni sud u Kragujevcu, prilikom odlučivanja o njihovom napredovanju, uzeo u obzir godinu u kojoj nisu mogle da budu ocenjene zbog korišćenja porodiljskog, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta. Tumačenje propisa koji se odnose na napredovanje državnih službenika na štetu žena koje koriste porodiljsko odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta, prekida niz ocena i derogira prethodno ostvarene rezultate rada, diskriminatorno je i suprotno duhu zakona. Pored toga, ovakvo tumačenje propisa anulira ocene koje su dobijene na osnovu rezultata rada i zalaganja na radu pre korišćenja odsustva i dovodi do toga da državne službenice po povratku sa porodiljskog, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta ne mogu da napreduju ni najmanje naredne dve godine nakon povratka na rad.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da uprkos formalno proklamovane jednakosti, žene su u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života. Posebno je izražena diskriminacija žena na tržištu rada, u radnim odnosima i u učešću u odlučivanju a njihov socio-ekonomski status je znatno lošiji. Tokom 2015. godine, najveći broj pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podnet je zbog diskriminacije na osnovu pola. Najviše je izražena diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja, a u toj oblasti, čak 49,2% pritužbi je podneto zbog pola.
Poverenica ukazuje da u postupku koji može rezultirati promenom u radnopravnom statusu žena koje se nalaze na porodiljskom, odnosno, odsustvu sa rada radi nege deteta poslodavac mora da obezbedi ravnopravan tretman, kao i da donosi odluke koje su zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao što su stručna sprema, znanje, radne sposobnosti i slično. U suprotnom, zaposlenim ženama koje se odluče da rode dete, šalje se poruka da im preti opasnost da će po povratku na rad na neki način biti degradirane, bez obzira na njihova postignuća u poslu i trud koji su uložile pre odlaska na trudničko/porodiljsko bolovanje.

3.14. Ceneći navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i ponuđene dokaze, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da S.V. i A.M.M, zbog odsustva sa rada zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nisu imale jednak tretman u odnosu na druge zaposlene u postupku u kojem je odlučeno o njihovom napredovanju.

4. MIŠLjENjE

Uskraćivanjem prava na napredovanje S.V. i A.M.M, zbog činjenice da tokom 2014. godine nisu ocenjene zbog odsustvovanja sa rada u periodu dužem od šest meseci usled korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, prekršene su odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Osnovnom sudu u Kragujevcu:

5.1. Da omogući napredovanje S.V. i A.M.M, pod jednakim uslovima kao i ostalim državnim službenicima i službenicama, pravilnom primenom propisa, uzimajući u obzir one godine u kojima su službenice ocenjene i ne računajući godinu u kojoj nisu ocenjene zbog korišćenja porodiljskog odsustva, odnosno, odustva sa rada radi nege deteta.

5.3. Da ubuduće vodi računa da svojim odlukama ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Osnovni sud u Kragujevcu obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Osnovni sud u Kragujevcu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon Pritužba S.V. i A.M.M. protiv Osnovnog suda u Kragujevcu zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top