Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba sindikata protiv MUP zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikatu u oblasti rada • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba sindikata protiv MUP zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikatu u oblasti rada

br. 07-00-80/2015-02 datum: 14.7.2015.

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo SSP, u ime i uz saglasnost 11 članova sindikata, protiv Ministarstva unutrašnjih poslova zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji. U pritužbi je navedeno da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova organizovan štrajk zaposlenih u periodu od 26. septembra do 5. oktobra 2014. godine, a da su tokom štrajka i po njegovom okončanju usledili pritisci na zaposlene, koji su se ogledali u trajnom premeštaju na druga radna mesta i udaljenija mesta rada. U izjašnjenju je navedeno da su premeštaji izvršeni radi poboljšanja procesa rada i funkcionalnijeg obavljanja poslova, a ne zbog odmazde prema učesnicima u štrajku. U toku postupka je utvrđeno da je u PU U. i PU grad B, Policijska brigada i Dežurna služba, Interventna jedinica 92, u periodu od 26. septembra do 31. decembra 2014. godine trajno premešten 91 policijski službenik, od čega je 67 službenika učestvovalo u štrajku, odnosno, trajno su premešteni na druga radna mesta i/ili druga mesta rada i zaposleni koji nisu učestvovali u štrajku. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da donošenjem rešenja o trajnom premeštaju kojim su podnosioci pritužbe raspoređeni na druga radna mesta i/ili u druga mesta rada, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio S. s. p. (u daljem tekstu: SSP) koja je podneta u ime i uz saglasnost 11 članova sindikata: S. D, N. C, G. K, M. I, N. Ć, M. J, M. S, M. A, L. I, N. M. i B. S, protiv Ministarstva unutrašnjih poslova zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikalnoj organizaciji.

1.2. U pritužbi je navedeno sledeće:

– da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova organizovan štrajk zaposlenih u periodu od 26. septembra do 5. oktobra 2014. godine, koji je u skladu sa zakonom objavio jedan od reprezentativnih sindikata – N. S. P;

– da S. S. P. nije formalno učestvovao u štrajku, već su pozvali svoje članove da podrže već objavljeni štrajk i da se aktivno uključe;

– da su tokom štrajka i po njegovom okončanju usledili pritisci na zaposlene, koji su se ogledali u umanjenju plate za vreme provedeno u štrajku, zabranu napredovanja, premeštaje na druga radna mesta, kao i otkaza ugovora o radu;

– da su se najveći pritisci dešavali u Policijskoj upravi U. (u daljem tekstu: PU U.) gde je sedište SSP i u dve jedinice Policijske uprave za grad B. – Policijskoj brigadi i Interventnoj jedinici 92;

– da je u PU U. trajne premeštaje dobilo ukupno 12 radnika, koji su svi članovi SSP i učestvovali su u štrajku. Premeštani su zaposleni koji rade iste poslove, te se ne mogu pravdati „potrebama službe” jer se radi o odmazdi zbog učešća u štrajku;

– da je u Policijskoj brigadi PU B. ukupno 30 ljudi dobilo trajne premeštaje ubrzo nakon okončanja štrajka, od čega su skoro svi članovi SSP i svi su premešteni u policijske stanice, čime im je umanjena plata;

– da je u Interventnoj jedinici 92 PU B. već drugog dana štrajka, načelnik Dežurne službe PU B. napisao predloge za premeštaj članova sindikata koji su učestvovali u štrajku, pri čemu je ciljno birao zaposlene koji su u okviru jedinica predvodili štrajk. Trajno je premešteno devet radnika, koji su svi učestvovali u štrajku i članovi su SSP, od kojih su četvorica dala saglasnost za podnošenje pritužbe. Svi su premešteni u policijske stanice, čime im je umanjena plata;

– da su na rešenja o trajnim premeštajima gotovo svi uložili žalbe, ali je Žalbena komisija Vlade RS sve žalbe odbila i potvrdila prvostepena rešenja;

– da je tokom oktobra i novembra 2014. godine trajni premeštaj na druga radna mesta dobio 51 radnik MUP koji je učestvovao u štrajku zaposlenih i od kojih je većina u SSP;

– da su svi ovi postupci učinjeni iz odmazde zato što su članovi SSP učestvovali u štrajku.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je od SSP da dopuni pritužbu tako što će dostaviti podatak o ukupnom broju policijskih službenika koji su učestvovali u štrajku u navedenim policijskim upravama. U dopuni pritužbe M. L, zamenik predsednika SSP naveo je da nije moguće utvrditi pouzdan i tačan broj štrajkača, jer se menjao iz dana u dan, ali da se može meriti „stotinama, ako ne i hiljadama policijskih službenika”. Pored toga, navedeno je i da je odziv za učešće u štrajku u PU grad B, Interventnoj jedinici 92 bio nešto slabiji, te da je po proceni Nezavisnog sindikata iznosio oko 70% zaposlenih.

1.4. Uz pritužbu i dopunu pritužbe, dostavljena su sledeća dokumenta: 1) rešenje o trajnom premeštaju N. C. br. 112 od 27. oktobra 2014. godine, 2) rešenje o trajnom premeštaju M. I. od 27. oktobra 2014. godine bez navedenog broja, 3) rešenje o trajnom premeštaju G. K. br. 112 od 27. oktobra 2014. godine, 4) rešenje o trajnom premeštaju B. S. br. 112 – 1283/2014 bez vidljivog datuma iz 2014. godine, 5) rešenje o trajnom premeštaju S. D. br. 112 -1286/2014 od 27. oktobra 2014. godine, 6) rešenje o raspoređivanju M. J. br. 112-317 od 7. februara 2013. godine, 7) rešenje o trajnom premeštaju M. J. br. 112 -1554 od 24. novembra 2014. godine, 8) rešenje o sticanju zvanja M. S. br. 112- 1389 od 22. novembra 2010. godine, 9) rešenje o koeficijentu plate M. S. br. 112- 1361 od 22. novembra 2010. godine, 10) rešenje o trajnom premeštaju M. S. br. 112 – 1507 od 31. oktobra 2014. godine, 11) žalbu M. S. protiv rešenja br. 112 – 1507 od 14. novembra 2014. godine, 12) rešenje o raspoređivanju N. Ć. br. 112-428 od 5. marta 2013. godine, 13) rešenje o trajnom premeštaju N. Ć. br. 112 -1502 od 31. oktobra 2014. godine, 14) rešenje o trajnom premeštaju L. I. br. 112-1-215/2014 od 3. novembra 2014. godine, 15) žalbu L. I. protiv rešenja br. 112-1-215/2014 od 10. novembra 2014. godine, 16) rešenje o trajnom premeštaju M. A. br. 112-1-217/2014 od 3. novembra 2014. godine, 17) žalbu M. A. protiv rešenja br. 112-1-217/2014 od 10. novembra 2014. godine, 18) rešenje o trajnom premeštaju N. M. br. 112-1-216/2014 od 3. novembra 2014. godine, 19) rešenje o trajnom premeštaju N. M. br. 112-1543 od 24. novembra 2014. godine, 20) žalbu N. M. protiv rešenja br. 112-1-216/2014 od 10. novembra 2014. godine, 21) rešenje o trajnom premeštaju J. Ć. br. 112-1-220/2014 od 3. novembra 2014. godine, 22) žalbu I R. protiv rešenja br. 112-1-218/2014 od 10. novembra 2014. godine, 23) rešenje o trajnom premeštaju I. R. br. 112-1-218/2014 od 3. novembra 2014. godine, 24) rešenje o trajnom premeštaju B. D. br. 112-1-219/2014 od 3. novembra 2014. godine, 25) rešenje o trajnom premeštaju B. V. br. 112-1-223/2014 od 3. novembra 2014. godine, 26) žalba B. V. protiv rešenja br. 112-1-223/2014 od 17. novembra 2014. godine, 27) rešenje o trajnom premeštaju A. M. br. 112-1-222/2014 od 5. novembra 2014. godine, 28) rešenje o trajnom premeštaju D. B. br. 112-1508 od 31. oktobra 2014. godine 29) rešenje o trajnom premeštaju S. B. br. 112-1-221/2014 od 5. novembra 2014. godine.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka upućen zahtev Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova da se izjasni o osnovanosti i navodima iz pritužbe.

1.6. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:

– da su na osnovu zahteva za izjašnjenje, načelnik Dežurne službe, komandant Policijske brigade PU za grad B. i načelnik PU u U. izvršili odgovarajuće provere i utvrdili činjenično stanje;

– da je u PU za grad B, Dežurna služba, Interventna jedinica 92 u periodu od 26. septembra do 31. decembra 2014. godine u skladu sa čl. 148b Zakona o policiji, trajno premešteno 18 policijskih službenika od čega je 12 učestvovalo u jednodnevnom štrajku;

– da je u ovim slučajevima gde su službenici premešteni u policijske stanice došlo do umanjenja plate zbog manjeg koeficijenta, u slučajevima premeštaja u Policijski brigadu došlo je do uvećanja plate, a premeštaja na niže radno mesto nije bilo;

– da je u jednom slučaju došlo do premeštaja na radno mesto koje je udaljenije od mesta prebivališta zaposlenog, kao i da je on bio učesnik jednodnevnog štrajka;

– da je u PU grad B, Dežurna služba, Interventna jedinica 92 tokom 2014. godine, pre perioda od 26. septembra do 31. decembra, trajno premešteno šest policijskih službenika;

– da su se tokom premeštaja vodili isključivo opravdanim razlozima iz čl. 148 b Zakona o policiji, s obzirom da su ispunjavali propisane uslove i radne sposobnosti da izvršavaju poslove propisane za to radno mesto, a premeštaji su izvršeni radi poboljšanja procesa rada i funkcionalnijeg obavljanja poslova državnog organa, a nikako radi odmazde zbog učešća u štrajku;

– da je u PU grad B, Policijska brigada u periodu od 26. septembra do 31. decembra 2014. godine u skladu sa čl. 148 b Zakona o policiji, trajno premešteno 49 policijskih službenika, od čega je 41 učestvovao u jednodnevnom štrajku;

– da je trajni premeštaj izvršen zbog potreba službe sa ciljem poboljšanja procesa rada, te da sindikalne aktivnosti i učešće u štrajku nisu uzimani u obzir;

– da je bilo 13 premeštaja na radna mesta koja su bliža mestu prebivališta zaposlenog;

– da je u PU U. u periodu od 26. septembra do 31. decembra trajno premešteno 24 policijska službenika, od čega je njih 14 učestvovalo u štrajku;

– da su sva rešenja doneta u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, Zakonom o policiji i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer je ocenjeno da će premeštaj doprineti boljem i efikasnijem obavljanju poslova s obzirom da su dotadašnjim iskazanim rezultatima rada zadovoljili potrebe službe;

– da je samo pet službenika bilo nezadovoljno prvostepenim rešenjem, ali je njihove žalbe Žalbena komisija Vlade odbila kao neosnovane;

– da je u osam slučajeva došlo do premeštaja na radna mesta koja su udaljenija od mesta prebivališta, a da je od tog broja sedam službenika učestvovalo u štrajku;

– da trajnim premeštajem u PU U. uglavnom nije došlo do umanjenja zarade, već je u pojedinim slučajevima došlo i do povećanja zarade.

1.7. Uz izjašnjenje su dostavljeni tabelarni prikazi premeštaja policijskih službenika u periodu od 26. septembra do 31. decembra u PU U, PU grad B., Policijska brigada i Dežurna služba, Interventna jedinica 92.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju N. C. br. 112 od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta vođa tima u Interventnoj jedinici 92 u Dežurnoj službi trajno premešta u svom zvanju na radno mesto policajac u PS B. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.2. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju M. I. od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta vođa tima u Interventnoj jedinici 92 u Dežurnoj službi trajno premešta u svom zvanju na radno mesto policajac u PS B. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.3. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju G. K. br. 112 od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta vođa tima u Interventnoj jedinici 92 u Dežurnoj službi trajno premešta u svom zvanju na radno mesto policajac u PS N. B. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.4. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju B. S. br. 112 – 1283/2014, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u Interventnoj jedinici 92 u Dežurnoj službi trajno premešta u svom zvanju na radno mesto policajac u PS V. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.5. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju S. D. br. 112 -1286/2014 od 27. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta vođa tima u Interventnoj jedinici 92 u Dežurnoj službi trajno premešta u svom zvanju na radno mesto policajac u PS S. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.6. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju M. J. br. 112 -1554 od 24. novembra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u 4. četi opšte namene u PU grad B. u Policijskoj brigadi trajno premešta na radno mesto policajac u PS V. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.7. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju M. S. br. 112 – 1507 od 31. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u 2. četi opšte namene u 2. bataljonu opšte namene u PU grad B. u Policijskoj brigadi trajno premešta na radno mesto policajac u PS S. G. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.8. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju N. Ć. br. 112 -1502 od 31. oktobra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u 4. četi opšte namene u 1. bataljonu opšte namene u PU B. u Policijskoj brigadi trajno premešta na radno mesto policajac u PS S. G. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.9. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju L. I. br. 112-1-215/2014 od 3. novembra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u Policijskoj ispostavi u PU U. trajno premešta na radno mesto policajac u PS Č. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.10. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju M. A. br. 112-1-217/2014 od 3. novembra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u Policijskoj ispostavi u PU U. trajno premešta na radno mesto policajac u PS K. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.11. Uvidom u rešenje o trajnom premeštaju N. M. br. 112-1-216/2014 od 3. novembra 2014. godine, utvrđeno je da se sa radnog mesta policajac u Policijskoj ispostavi 1. kategorije u PU U. trajno premešta na radno mesto policajac u PS K. Kao razlog trajnog premeštaja navodi se potreba službe sa kojom je saglasan načelnik Uprave policije.

2.12. Uvidom u tabelarni prikaz premeštaja policijskih službenika u Interventnoj jedinici 92 u Dežurnoj službi PU grad B, utvrđeno je da je tokom 2014. godine premešteno 24 službenika, od čega je šestoro premešteno pre 26. septembra 2014. godine i to u jedinice u okviru PU grad B. Od preostalih 18 službenika koji su premešteni nakon 26. septembra 2014. godine, njih 12 je učestvovalo u jednodnevnom štrajku.

2.13. Uvidom u tabelarni prikaz premeštaja policijskih službenika u Policijskoj brigadi PU grad B., utvrđeno je da je u periodu od 26. septembra do 31. decembra 2014. godine premešteno 49 policijskih službenika. Od 49 službenika koji su premešteni, 41 je učestvovao u jednodnevnom štrajku. Ukupno 13 službenika je premešteno u uprave van grada B, od čega je 11 učestvovalo u štrajku.

2.14. Uvidom u tabelarni prikaz premeštaja policijskih službenika u PU U., utvrđeno je da je u periodu od 26. septembra do 31. decembra 2014. godine premešteno 24 policijska službenika, od čega je njih 14 učestvovalo u štrajku. Došlo je do jednog premeštaja van grada U, odnosno u PU P, na lični zahtev službenika.

2.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u toku postupka dostavljena i druga dokumentacija, ali da nije od značaja za odlučivanje u ovom predmetu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvu. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom čl. 55. st. 1. propisano je da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, a diskriminacija je definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, čl. 25. zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.  Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

3.6. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta organizacija.

3.7. Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je on član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, pristankom poslodavca za vreme radnih časova.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno utvrditi da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova, donošenjem rešenja o trajnom premeštaju i donošenjem rešenja o premeštaju kojima se zaposleni premeštaju u drugo mesto rada, diskriminisalo podnosioce pritužbe zbog njihovog članstva u sindikalnoj organizaciji i činjenice da su učestvovali u štrajku. Utvrđivanje da li su organizacione promene koje su nastale u MUP u skladu sa propisima kojima se regulišu radni odnosi policijskih službenika, kao i da li je opravdano došlo do umanjenja zarade za vreme provedeno u štrajku, nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Saglasno tome, u postupku su sagledavane samo one činjenice koje su relevantne za ispitivanje povrede propisa o zabrani diskriminacije.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je među stranama u postupku sporno koliko je trajao štrajk policijskih službenika, s obzirom da SSP navodi da je štrajk trajao od 26. septembra do 5. oktobra 2014. godine, dok je u izjašnjenju MUP-a navedeno da je u pitanju jednodnevni štrajk, ali nije naveden tačan datum štrajka. Međutim, utvrđivanje tačnog datuma, odnosno, perioda trajanja štrajka nije od značaja za odlučivanje u ovom postupku.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode iz izjašnjenja MUP-a da su razlozi zbog kojih je došlo do trajnih premeštaja uzrokovani potrebama službe, boljom organizacijom rada i funkcionisanjem. U izjašnjenju nisu obrazloženi konkretni razlozi zbog kojih je ovih 11 policijskih službenika trajno premešteno na druga radna mesta, odnosno, nije objašnjeno iz kojih razloga njihov stepen stručne spreme, radne sposobnosti i iskustvo više nisu odgovarajući za rad na radnom mestu na kojem su se nalazili pre premeštaja, odnosno, iz kojih razloga više odgovaraju potrebama radnih mesta na koje su premešteni.

3.11. Analiza dokaza koji su dostavljeni uz izjašnjenje pokazala je da je u PU U. i PU G. B, Policijska brigada i Dežurna služba, Interventna jedinica 92, od 26. septembra do 31. decembra 2014. godine, trajno premešten 91 policijski službenik, među kojima je 67 policijskih službenika koji su učestvovali u štrajku. U PU U. premešteno je 24 policijska službenika od čega je njih 14 učestvovalo u štrajku, u Interventnoj jedinici 92, Dežurna služba, PU grad B. premešteno je 18 policijskih službenika, od kojih je 12 učestvovalo u štrajku, a u Policijskoj brigadi PU grad B. premešteno je 49 policijskih službenika, od kojih je 41 učestvovao u štrajku. Iako se može uočiti da je među zaposlenima koji su trajno premešteni, veliki broj zaposlenih koji su učestvovali u štrajku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se ne može sa sigurnošću porediti ovaj broj sa brojem zaposlenih koji su učestvovali u štrajku, jer ne postoji tačan podatak o tome koliko je zaposlenih učestvovalo u štrajku. Ovo posebno ako se ima u vidu da je u dopuni pritužbe M. L, zamenik predsednika SSP naveo da nije moguće utvrditi pouzdan i tačan broj štrajkača, jer se menjao iz dana u dan, ali da se može meriti „stotinama, ako ne i hiljadama policijskih službenika”. Samim tim, ukoliko je veliki broj zaposlenih učestvovao u štrajku, nije iznenađujuće da je prilikom reorganizacije i određen broj učesnika štrajka premešten na druga radna mesta. Pri tome, na osnovu raspoloživih dokaza, evidentno je da su trajno premeštani na drugo radno mesto i policijski službenici koji nisu učestvovali u štrajku, a ne isključivo učesnici štrajka. U skladu sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da ne postoji dovoljno osnova za zaključak da je premeštaj na druga radna mesta podnosilaca pritužbe uzrokovan njihovim učešćem u štrajku, odnosno, članstvom u sindikalnoj organizaciji.

3.12. Povodom navoda iz pritužbe da se diskriminatorno postupanje MUP zbog učešća u štrajku zaposlenih ogledalo i u premeštaju zaposlenih na udaljenija mesta rada, Poverenica ukazuje da se na osnovu podataka koji su dostupni u tabelarnom prikazu premeštaja policijskih službenika može zaključiti da je određeni broj policijskih službenika premešten na udaljenija mesta rada, ali ima i premeštaja na bliža mesta rada. Pored toga, premeštani su i policijski službenici koji su učestvovali u štrajku, kao i oni koji nisu učestvovali u štrajku. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da ne postoji dovoljno osnova za zaključak da je premeštaj na udaljenija mesta rada podnosilaca pritužbe uzrokovan njihovim učešćem u štrajku, odnosno, članstvom u sindikalnoj organizaciji.

3.13. Povodom navoda iz pritužbe koji se odnose na diskriminatorno postupanje poslodavca prema učesnicima štrajka u vezi sa zabranom napredovanja i otkaza ugovora o radu, može se konstatovati da podnosioci pritužbe nisu dostavili dokaze kojima bi učinili verovatnim ove navode.

3.14. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da svaki poslodavac ima pravo da organizuje svoje poslovanje i unutrašnju organizaciju na način koji najviše odgovara poslovnoj politici, aktivnostima i ciljevima, kao i da to mora činiti u skladu sa propisima Republike Srbiji, uključujući i antidiskriminacione propise. U konkretnom slučaju, iako nije utvrđeno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova diskriminisalo podnosioce pritužbe zbog učešća u štrajku i članstva u sindikalnoj organizaciji, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koristi priliku da podseti da je sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja zaposlenih zagarantovana Ustavom RS i Zakonom o radu, te da je zabranjeno svako lošije/nepovoljnije postupanje poslodavca prema zaposlenima zbog njihovog članstva u sindikalnoj organizaciji ili zbog sindikalnih aktivnosti.

4. MIŠLjENjE

Donošenjem rešenja o trajnom premeštaju kojim su S. D, N. C, G. K, M. I, N. Ć, M. J, M. S, M. A, L. I, N. M. i B. S. raspoređeni na druga radna mesta i/ili druga mesta rada, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon Pritužba sindikata protiv MUP zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikatu u oblasti rada Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top