Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba T. J. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zbog diskriminacije po osnovu državljanstva u oblasti zdravstva • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba T. J. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zbog diskriminacije po osnovu državljanstva u oblasti zdravstva

br. 07-00-599/2013-02 datum: 4. 4. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela T. J. iz sela Č. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Raški okrug u Kraljevu, zbog diskriminacije na osnovu državljanstva. U toku postupka utvrđeno je da je A. J, suprug podnositeljke pritužbe zdravstveno osiguran u vezi sa lečenjem od bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, a da ovaj osnov osiguranja nije obuhvaćen odredbom Zakona o zdravstvenom osiguranju kojom je propisana mogućnost obaveznog zdravstvenog osiguranja za članove uže porodice nezaposlenih osiguranika. Iz ovoga proizlazi da članovi uže porodice supruga podnositeljke pritužbe A. J, nemaju pravo da budu obavezno zdravstveno osigurani na osnovu njegovog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na njihovo državljanstvo. U izjašnjenju na pritužbu, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Filijala za Raški okrug u Kraljevu ponudili su dokaze na osnovu kojih se može zaključiti da je rešenje o uključivanju podnositeljke pritužbe u obavezno zdravstveno osiguranje i određivanje plaćanja mesečnog doprinosa, doneto iz razloga koji nisu u vezi sa njenim državljanstvom. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da rešenjem RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu, kojim je podnositeljka pritužbe stekla svojstvo osiguranice uključivanjem u obavezno zdravstveno osiguranje i utvrđivanjem obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila T. J. iz sela Č. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Raški okrug, zbog rešenja kojim je uključena u obavezno zdravstveno osiguranje i kojim joj je utvrđena obaveza plaćanja mesečnog doprinosa. Navela je da smatra da je ovim rešenjem onemogućena da bude zdravstveno osigurana kao članica uže porodice svog supruga.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je državljanka Republike Albanije, da ima dozvolu za boravak u Republici Srbiji i da je majka bebe od dva meseca,
– da je njen suprug osiguran kao nezaposleno lice i da je dijabetičar,
– da joj RFZO nije omogućio da bude osigurana kao članica uže porodice svog supruga, jer je strana državljanka, kao i da joj je određeno da svakog meseca uplaćuje iznos od 2.500,00 dinara za zdravstveno osiguranje,
– da smatra da je diskriminisana jer je državljanka Republike Albanije, iako će vremenom steći državljanstvo Republike Srbije.

1.3. Uz pritužbu je podneto rešenje RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu br. 02/1-180.-19/12 od 9. januara 2012. godine.

1.4. U toku postupka je T. J. dostavila kopiju zdravstvene knjižice svog supruga A. J. u kojoj je upisano da je osiguranik u smislu zakona, pod šifrom osnova osiguranja 1818, dok je u rubrici „medicinska upozorenja” upisano da boluje od dijabetesa E10. U dopisu koji je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uputio suprug podnositeljke pritužbe, navedeno je da od 1998. godine boluje od dijabetesa, te da mu je osnov osiguranja „po osnovu bolesti” utvrđen 2007. godine i od tada nije menjan.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje RFZO i RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu.

1.6. U izjašnjenju direktorke RFZO, Filijale za Raški okrug u Kraljevu, između ostalog, je navedeno:

– da je dopisom RFZO od 22. januara 2009. godine svim filijalama prosleđeno mišljenje Ministarstva zdravlja br. 011-00-175/2008-02 od 24. decembra 2008. godine o zdravstvenom osiguranju stranaca koji su članovi porodice nezaposlenog lica osiguranog po osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju. U mišljenju je navedeno da supružnik ili vanbračni partner ovog lica ne može biti osiguran kao član porodice nezaposlenog lica,
– da je dopisom RFZO od 5. septembra 2013. godine svim filijalama prosleđeno obaveštenje da se mišljenje Ministarstva zdravlja br. 011-00-175/2008-02 od 24. decembra 2008. godine više ne primenjuje, te je filijalama data instrukcija da omoguće stranim državljanima da budu zdravstveno osigurani kao članovi uže porodice svog supružnika koji je zdravstveno osiguran po osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju,
– da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima uže porodice osiguranika iz čl. 22. st. 1. tač. 7-9. i 11. ovog zakona, kao i iz čl. 23. st. 1. ovog zakona,
– da je suprugu podnositeljke pritužbe, osiguraniku A. J, 13. decembra 2007. godine utvrđen osnov osiguranja na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju (1818), odnosno, osiguran je kao lice obolelo od bolesti iz čl. 11. tač. 5. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a ne na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. ovog zakona, odnosno kao nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa zakonom,
– da je osiguranici T. J. iz sela Č. utvrđen osnov osiguranja kao licu koje se uključuje u obavezno zdravstveno osiguranje,
– da se instrukcija koju je RFZO dao svim filijalama odnosi na strane državljane članove porodice osiguranika po osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a da se u konkretnom slučaju podnositeljke pritužbe radi o članici porodice osiguranika iz čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju,
– da Filijala RFZO postupa po instrukcijama direkcije RFZO, te da podržavaju rešavanje ovakvih i sličnih problema u vezi sa ostvarivanjem prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

1.7. U izjašnjenju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, između ostalog, navedeno je:

– da je T. J. albanska državljanka, u braku sa A. J. koji je obavezno zdravstveno osiguran u vezi sa lečenjem bolesti od većeg socijalno – medicinskog značaja, odnosno, na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a ne kao osiguranik nezaposleni na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona, kako to podnositeljka pritužbe tvrdi,
– da su tačni navodi T. J. da je zdravstveno osigurana po čl. 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno, kao lice koje se uključuje u obavezno zdravstveno osiguranje i koje treba da plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje,
– da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima uže porodice osiguranika iz čl. 22. st. 1. tač. 7-9, 11. i 16. ovog zakona,
– da, imajući u vidu da Zakonom o zdravstvenom osiguranju nije propisano da se kao članovi uže porodice mogu obavezno zdravstveno osigurati i supružnici osiguranika iz čl. 22. st. 1. tač. 5. zakona, ne postoji pravni osnov da T. J. bude obavezno zdravstveno osigurana kao članica porodice svog supruga A. J, koji je osiguran po čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

1.8. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Republički fond za zdravstveno osiguranje dopunio je izjašnjenje dopisima br. 07-396/13-9 od 21. oktobra 2013. godine i 3. februara 2014. godine.

1.9. U dopunama izjašnjenja, između ostalog, navedeno je:

– da odredbom čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju nisu propisani prioriteti po kojima se utvrđuje osnov osiguranja za lice koje ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova iz navedenog člana zakona,
– da nezaposleno lice koje nema lični osnov osiguranja, ako prava iz zdravstvenog osiguranja ne ostvaruje kao član porodice osiguranika, a ispunjava uslov da bude osiguran po više osnova propisanih čl. 22. zakona, može da izabere po kom osnovu želi da bude osigurano, te da se zahtev podnosi nadležnoj filijali, odnosno, ispostavi RFZO,
– da, ukoliko osiguranik iz čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja iz ovog člana zakona, može da promeni osnov osiguranja i da se osigura po drugom osnovu iz čl. 22. zakona,
– da se promena osnova osiguranja sprovodi odjavom sa obaveznog zdravstvenog osiguranja po prethodnom osnovu osiguranja iz čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i prijavom na obavezno zdravstveno osiguranje po novom osnovu osiguranja iz čl. 22. zakona, uz dostavljanje dokaza za osiguranje koji su propisani Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog zdravstvenog osiguranja,
– da se osiguranicima iz čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, kao i pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba, ako su prihodi ovih osiguranika ispod propisanog materijalnog cenzusa,
– da se svim osiguranicima iz čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno, osiguranicima iz čl. 22. st. 1. tač. 5. i tač. 9. obezbeđuju ista prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Razlika se jedino ogleda u tome što se osiguranicima iz čl. 22. st. 1. tač. 5. zakona materijalni cenzus utvrđuje u trenutku podnošenja zahteva za izdavanje potvrde za preglede i lečenje bolesti usta i zuba, dok se osiguranicima iz čl. 22. st. 1. tač. 9. materijalni cenzus utvrđuje prilikom podnošenja prijave na obavezno zdravstveno osiguranje, kao i prilikom overe isprave o zdravstvenom osiguranju.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje br. 02/1-180.-19/12 od 9. januara 2012. godine, utvrđeno je da se T. J. obratila RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu zbog regulisanja zdravstvenog osiguranja. Ovim rešenjem je konstatovano da je podnositeljka pritužbe u braku sa državljaninom Republike Srbije, da ima odobren privremeni boravak u RS, da nije obavezno zdravstveno osigurana, da ispunjava uslove da stekne svojstvo osiguranice iz čl. 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te je obavezana da mesečno uplaćuje doprinose u iznosu od 2.462,70 dinara na ime uključivanja u obavezno zdravstveno osiguranje.

2.2. Uvidom u fotokopiju zdravstvene knjižice i izjašnjenje RFZO i Filijale za Raški okrug u Kraljevu utvrđeno je da je A. J, suprug podnositeljke pritužbe, zdravstveno osiguran u vezi sa lečenjem bolesti od većeg socijalno- medicinskog značaja, odnosno, na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju, jer boluje od dijabetesa E10. Iz navoda iz pritužbe i dopisa A. J, utvrđeno je da je A. J. nezaposlen.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i priloge koje je dostavila podnositeljka pritužbe.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pore toga, Ustavom je propisano, u članu 17. da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Naime, akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.5. Odredbama čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se osiguranicima smatraju i lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku obolevanja, i to lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i lica koja su u kategoriji socijalno-ugroženog stanovništva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz čl. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika. Tako, osiguranicima u smislu čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju smatraju se lica pobrojana u 16 kategorija, odnosno, osnova osiguranja, od kojih je u vezi sa konkretnim slučajem, važno navesti sledeće:

– lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoiumune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, oboleli od retkih bolesti; kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa (čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju),
– materijalno neobezbeđena lica koja primaju novčanu socijalnu pomoć, odnosno koja su korisnici porodične invalidnine, po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata (čl. 22. st. 1. tač. 7. Zakona o zdravstvenom osiguranju),
– korisnici stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti (čl. 22. st. 1. tač. 8. Zakona o zdravstvenom osiguranju),
– nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju),
– lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u RS (čl. 22. st. 1. tač. 11. Zakona o zdravstvenom osiguranju),
– samohrani roditelj sa decom do sedam godina života čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (čl. 22. st. 1. tač. 16. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

3.6. Odredbom čl 23. st. 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da lica koja nisu obavezno osigurana mogu da se uključe u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, dok je st. 4. ovog člana propisano da ova lica plaćaju doprinos iz svojih sredstava.

3.7. Odredbom čl. 24. st. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima uže porodice osiguranika iz čl. 22. stav. 1. tač. 7-9, 11. i 16. ovog zakona, dok je odredbom st. 4. tač. 1. ovog člana propisano da se članovima uže porodice smatraju supružnik ili vanbračni partner i deca osiguranika.

3.8. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti , odredbom člana 3. propisano je da građanin Republike Srbije, kao i drugo lice koje ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom, a odredbama čl. 238 -242. uređena je zdravstvena zaštita stranaca, tako što je propisano da strani državljani koji su stalno nastanjeni, privremeno borave u RS ili koji prolaze preko teritorije RS, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa ovim zakonom, na način na koji se zdravstvena zaštita pruža građanima i građankama RS. Naime, propisano je, između ostalog, da su zdravstvene ustanove dužne da pruže strancu hitnu medicinsku pomoć, da ova lica sama snose troškove ovih usluga, a ukoliko strani državljanin nema finansijska sredstva da plati ove usluge, naknada će biti obezbeđena iz budžeta RS.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je Republički fond za zdravstveno osiguranje, Filijala za Raški okrug, različito tretirao podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – državljanstva u odnosu na ostale građanke i građane koji su državljani Republike Srbije i članovi porodice osobe osigurane na osnovu čl. 22. st. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

3.10. Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju i članovima uže porodice osiguranika iz čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ali samo ukoliko je osiguran po određenim osnovima osiguranja iz ovog člana. Naime, odredbom čl. 24. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se članovima uže porodice osiguranika koji je osiguran kao: 1) materijalno neobezbeđeno lice koje prima novčanu socijalnu pomoć, odnosno, koje je korisnik porodične invalidnine; 2) nezaposleno lice ili lice koje spada u druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju; 3) lice romske nacionalnosti koje zbog tradicionalnog načina života nema stalno prebivalište, odnosno, boravište u RS i 4) samohrani roditelj sa decom do 7 godina života čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

3.11. Suprug podnositeljke pritužbe A. J, zdravstveno je osiguran na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ali kao lice u vezi sa lečenjem od bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja (čl. 22. st. 1. tač. 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju). U skladu sa tim, njegov osnov osiguranja nije obuhvaćen odredbom čl. 24. kojim je propisana mogućnost obaveznog zdravstvenog osiguranja za članove uže porodice osiguranika iz čl. 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da članovi uže porodice A. J, nemaju pravo da budu obavezno zdravstveno osigurani na osnovu čl. 24. zakona, bez obzira na njihovo državljanstvo. Naime, RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu morala bi na isti način da postupi i da je u pitanju državljanka Republike Srbije, s obzirom da je pravo članova uže porodice izvedeno pravo, koje zavisi od statusa osiguranika i nije u vezi sa bilo kojim ličnim svojstvom članova uže porodice.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na činjenicu da iz izjašnjenja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje proizlazi da suprug podnositeljke pritužbe ima mogućnost da promeni osnov osiguranja, s obzirom da je nezaposlen i da ispunjava uslove da bude osiguran i na osnovu čl. 22. st. 1. tač. 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno, kao nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ukoliko bi postupio na ovaj način, podnositeljka pritužbe imala bi mogućnost da bude obavezno zdravstveno osigurana kao njegova supruga, tj. članica njegove uže porodice.

3.13. Sagledavajući utvrđene činjenice i relevantne pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije donošenjem rešenje o uključivanju T. J. u obavezno zdravstveno osiguranje i određivanju plaćanja mesečnog doprinosa, odnosno, da donošenje ovog rešenja nije u vezi sa njenim državljanstvom.

4. MIŠLjENjE

Rešenjem RFZO, Filijala za Raški okrug u Kraljevu kojim je podnositeljka pritužbe stekla svojstvo osiguranice uključivanjem u obavezno zdravstveno osiguranje i utvrđivanjem obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba T. J. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zbog diskriminacije po osnovu državljanstva u oblasti zdravstva Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top