Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba T. P. protiv A. t. doo D. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba T. P. protiv A. t. doo D. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-238/2014-02 datum: 26. 9. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela T. P. iz B, protiv privrednog društva „A. t.” d. o. o. D. U pritužbi je navela da je odmah nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta 22. aprila 2014. godine, poslodavac obavestio da je višak zaposlenih i da može da dobije minimalnu otpremninu po zakonu, ili da izabere da bude raspoređena na rad u magacinu. Kako nije prihvatila odluku poslodavca o višku zaposlenih, potpisala je Aneks ugovora o radu na osnovu koga je premeštena na radno mesto pomoćne radnice u magacinu. Osim promene radnog mesta, zarada, kao i sve ostale odredbe ugovora o radu su ostale nepromenjene. Privredno društvo „A. t.” je u izjašnjenju navelo da nije izvršen bilo koji oblik diskriminacije, već da je kod poslodavca došlo do veoma značajnih ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je bio prinuđen da smanji broj zaposlenih, kako na radnom mestu referenta spoljne trgovine tako i na ostalim poslovima. U toku postupka je utvrđeno da je poslodavac usled tržišnih i ekonomskih uslova bio prinuđen da smanji broj zaposlenih na radnom mestu referenta spoljne trgovine, tako što umesto tri zaposlene, ove poslove sada obavlja jedna zaposlena. Takođe, poslodavac je pružio dokaze da su organizacione promene nastupile i na drugim radnim mestima, kao što su poslovi komercijaliste za velike kupce, zbog čega je bio prinuđen da smanji broj zaposlenih i na ovim poslovima i otkaže ugovore o radu po osnovu viška zaposlenih. Utvrđeno je, takođe, da je poslodavac odlukom od 19. juna 2014. godine ukinuo poslovnicu u Nišu, iz kojih razloga je osam zaposlenih proglasio viškom. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je privredno društvo „A. t.” d. o. o. iz D. ponudilo činjenice i dokaze, saglasno čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, na osnovu kojih se može zaključiti da za premeštaj T. P. na drugo radno postoje objektivni i razumni razlozi koji nisu ni u kakvoj vezi sa činjenicom da je bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi posebne nege deteta. Stoga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da ponudom za zaključenje Aneksa ugovora o radu kojim je T. P. premeštena na drugo mesto rada, privredno društva „A. t.” d. o. o. D. nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila T. P. iz B, izjavljenom protiv poslodavca, privrednog društva „A. t.” d. o. o. D, zbog premeštaja na drugo mesto rada nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da joj je odmah nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, 22. aprila 2014. godine, poslodavac saopštio da je višak zaposlenih i da može da dobije minimalnu otpremninu po zakonu ili da izabere da bude raspoređena na drugo radno mesto;
– da nije prihvatila odluku poslodavca o višku zaposlenih i prestanku rada od 25. aprila 2014. godine, a nakon nekoliko dana uručen joj je Aneks 4 ugovora o radu br. 592 od 5. maja 2014. godine;
– da je navedenim aneksom sa radnog mesta i poslova koje je obavljala do odlaska na porodiljsko odsustvo – referent spoljne trgovine, premeštena na radno mesto pomoćne radnice u magacinu;
– da poslovi pomoćnog radnika u magacinu, za koje je predviđena stručna sprema od II do VII/2 stepena, kao i opis poslova, nisu odgovarajući poslovi u odnosu na poslove referenta spoljne trgovine, koje je ranije obavljala;
– da je sa poslodavcem pokušala mirno rešenje spora, uz usplatu novčanog iznosa, koji poslodavac nije prihvatio;
– da je aneksom ugovora premeštena na drugo mesto rada, dok joj je plata ostala ista, isključivo zbog straha poslodavca od gubitka sudskog spora, s obzirom da je raspoređivanje na poslove pomoćnog radnika u magacinu suprotno zakonu;
– da je ovakvim postupanjem poslodavca diskriminisana na osnovu pola, trudnoće i roditeljstva, jer je premeštena na poslove koji su ispod njenih stručnih sposobnosti, znanja i veštine, kao i da je jedino ona proglašena za višak zaposlenih, a da nikakvih organizacionih promena nije bilo kod poslodavca.

1.3. Uz pritužbu je dostavila sledeće dokaze: Odluku o prestanku rada po osnovu viška zaposlenih br. 634 od 25. aprila 2014. godine, Aneks br. 592 od 5. maja 2014. godine, opomena poslodavcu sa predlogom za sporazumni prestanak radnog odnosa od 7. maja 2014. godine, odgovor poslodavca od 16. maja 2014. godine i opis poslova pomoćnog radnika u magacinu.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva „A. t.” d. o. o. iz D.

1.5. U izjašnjenju direktora M. J, navedeno je:

 da je T. P. obavljala poslove referenta spoljne trgovine, za koje radno mesto je svojevremeno bilo predviđeno tri izvršioca;
 da je 14. aprila 2014. godine poslodavac usvojio Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu referenta spoljne trgovine sa tri na jednog izvršioca;
 da su na navedenom radnom mestu, do ovih promena, poslove obavljale J. Š, T. P. i G. V;
 da se prilikom donošenja odluke koji će zaposleni biti proglašeni viškom, poslodavac isključivo rukovodio kriterijumom dužine radnog staža, i to kako ukupnog radnog staža, tako i radnog iskustva na poslovima referenta spoljne trgovine;
 da je primenom ovih kriterijuma, na mestu referenta spoljne trgovine ostala zaposlena G. V, koja ove poslove obavlja po ugovoru o radu iz 2004. godine, dok je radnopravni status zaposlene J. Š. i T. P. poslodavac morao da reši shodno organizacionim i ekonomskim mogućnostima i potrebama;
 da je J. Š. poslodavac ponudio rad na poslovima administrativnog službenika, dostavljanjem ponude za zaključenje Aneksa ugovora o radu, jer je ove poslove obavljala pre rada na mestu referenta spoljne trgovine, što je i prihvatila, dok je T. P. ponudio dva predloga;
 prvi je bio prestanak radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih, imajući u vidu da po ovom osnovu zaposlena ima pravo na otpremninu u skladu sa zakonom i dodatno pravo na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, dok je drugo rešenje bilo premeštaj na druge odgovarajuće poslove, u skladu sa potrebama poslodavca;
 da je Tatjana Perović prihvatila Aneks ugovora o radu prema kome je izmenjeno samo radno mesto, dok su sve ostale odredbe ugovora, kao i zarada ostale iste, s tim što je i poslove pomoćnog radnika u magacinu u svemu prilagodio preferencijama zaposlene uz jasno određenje da neće obavljati fizički teške poslove, već poslove koji isključivo podrazumevaju deklarisanje robe i sl;
 da je poslodavac, prinuđen ekonomskim razlozima, bio u obavezi da se prilikom smanjenja broja zaposlenih na radnom mestu referenta spoljne trgovine rukovodi isključivo stručnim kvalifikacijama, dužini staža i radnog iskustva zaposlenih;
 da je nejasno iz kojih razloga i na koji način podnositeljka pritužbe smatra da je poslodavac diskriminiše, a naročito na osnovu pola i trudnoće, imajući u vidu i da je T. P. dva puta u celosti iskoristila pravo po osnovu porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, koja joj pripadaju po zakonu;
 da podnositeljka pritužbe navodi da je bila spremna na sporazumni raskid radnog odnosa uz isplatu „vrlo skromnog iznosa novčane naknade”, ali je nejasno na koji način se iznos od 450.000,00 dinara može smatrati skromnom novčanom naknadom, posebno u vreme sveopšte ekonomske krize, kada ovaj iznos prelazi desetostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji;
 da se organizacione promene kod poslodavca sastoje u tome što je u prethodnoj godini za višak proglašeno šest zaposlenih usled ukidanja poslovnice u Novom Sadu, dok je u julu 2014. godine za višak proglašeno osam zaposlenih jer je prestala sa radom poslovnica u Nišu;
 da je i u poslovnici u Beogradu, 27. maja 2014. godine, zaposlenom V. K, prestao radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, i to smanjenjem broja izvršilaca na radnom mestu komercijaliste za velike kupce;
 da je, s obzirom na ove dokaze, jasno da je kod poslodavca došlo do veoma značajnih ekonomskih i organizacionih promena, koje nažalost, diktira opšta ekonomska kriza i surovi tržišni uslovi, te u konkretnom slučaju nije izvršen bilo koji oblik diskriminacije, već isključivo potreba poslodavca, što je njegovo neotuđivo pravo;
 da će ovo privredno društvo, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena biti prinuđeno i da u narednom periodu dodatno smanji broj zaposlenih, u cilju poboljšanja rentabilnosti i celokupnog poslovanja;
 da je posebna zaštita materinstva jedan od vodećih principa ovog privrednog društva, te je tako u 2012. godini pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta koristilo devet zaposlenih žena, u 2013. godini sedam žena i jedan muškarac, a nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, na inicijativu samih zaposlenih, sporazumno je raskinut radni odnos sa jednom ženom i jednim muškarcem;
 da je u toku 2014. godine, pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta koristilo 13 zaposlenih, da se do jula 2014. godine vratilo ukupno pet zaposlenih (uključujući i podnositeljku pritužbe), od kojih su dve premeštene na druga radna mesta, uz nepromenjenu zaradu, a tri zaposlene su nastavile sa obavljanjem posla na koja su se nalazila pre odlaska na porodiljsko odsustvo, od kojih su dve na rukovodećim mestima;
 da su preostalih osam zaposlenih i dalje na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, a dve zaposlene privremeno sprečene za rad usled održavanja trudnoće;
 da poslodavac ima neotuđivo pravo da prilikom utvrđivanja opisa i uslova potrebnih za obavljanje posla na formiranim radnim mestima, samostalno i prema sopstvenim potrebama, određuje koji su uslovi potrebni za obavljanje posla na svakom pojedinačnom radnom mestu, shodno čl. 24. st. 2. Zakona o radu;
 da su navodi iz pritužbe neosnovani, s obzirom da je iz dostavljenih dokaza jasno da poslodavac nije izvršio bilo koji oblik diskriminacije.

1.6. U prilogu izjašnjenja, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) Aneks ugovora o radu za zaposlenu G. V, ponuda i Aneks ugovora o radu za zaposlenu J. Š, Odluku o ukidanju poslovnice u Nišu, br. 895 od 19. juna 2014. godine, Odluka o ukidanju filijale Novi Sad br. 111/1 od 1. februara 2013. godine, Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih br. 724 od 26. maja 2014. godine, za zaposlenog V. K.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je T. P. bila zaposlena kod poslodavca „A. t.” d. o. o. D, na neodređeno vreme, te da je na osnovu ugovora o radu br. 297 iz 2007. godine obavljala poslove na radnom mestu referenta spoljne trgovine. Utvrđeno je da je T. P. poslove na ovom radnom mestu obavljala do povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta 22. aprila 2014. godine.

2.2. Utvrđeno je da je privredno društvo „A. t.” d. o. o. D, izmenama Pravilnika o organizaciji i sisitematizaciji poslova od 14. aprila 2014. godine, smanjilo broj zaposlenih na radnom mestu referenta spoljne trgovine, sa tri na jednog izvršioca.

2.3. Uvidom u Aneks 4 ugovora o radu br. 592 od 5. maja 2014. godine, koji je zaključen 28. aprila 2014. godine između poslodavca „A. t.” d. o. o. D. i T. P, utvrđeno je da je promenjen član 1. osnovnog ugovora o radu koji se odnosi na radno mesto zaposlene, i to tako što je članom 2. aneksa propisano da poslodavac zasniva radni odnos sa T. P. na radnom mestu pomoćne radnice u magacinu, na neodređeno vreme. Prema članu 3. ovog aneksa, sve ostale odredbe osnovnog ugovora ostaju neizmenjene.

2.4. Na osnovu rešenja Gradske uprave grada Beograda od 21. februara 2013. godine i 6. februara 2014. godine utvrđeno je da je T. P. priznato pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva od 21. decembra 2012. godine do 12. aprila 2013. godine, kao i pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 13. aprila 2013. godine do 21. decembra 2013. godine i od 21. decembra 2013. godine do 20. marta 2014. godine.

2.5. Iz ponude za zaključenje Aneksa ugovora o radu od 1. aprila 2014. godine, utvrđeno je da je poslodavac „A. t.” d. o. o. D, zaposlenoj J. Š. ponudio izmenu osnovnog ugovora o radu, koja se odnosi na promenu radnog mesta – sa poslova referenta spoljne trgovine na radno mesto administrativne službenice, zbog promene procesa i organizacije rada. Takođe, uvidom u Aneks ugovora o radu, utvrđeno je da je izmenjen član 1. osnovnog ugovora i propisano da poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenom na radnom mestu administrativne službenice, dok ostale odredbe osnovnog ugovora ostaju neizmenjene.

2.6. Uvidom u akt poslodavca br. 895 od 19. juna 2014. godine utvrđeno je da je direktor privrednog društva „A. t.” d. o. o. D. 19. juna 2014. godine, doneo odluku da 6. jula 2014. godine prestaje sa radom i da se ukida filijala u Nišu.

2.7. Iz odluke br. 724 od 26. maja 2014. godine utvrđeno je da je zaposlenom V. K, koji je kod poslodavca „A. t.” d. o. o. D. obavljao poslove komercijaliste za velike kupce, prestao radno odnos 27. maja 2014. godine, zbog smanjenja broja zaposlenih na ovom radnom mestu, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. U preambuli Direktive 2010/18/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podrške ravnoteži rada i življenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju usklađenosti, nužno uspostaviti uravnoteženu, integrisanu i održivu politiku koja obuhvata rešenja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U čl. 4. ove direktive određeno je da države članice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi zaštitile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u čl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada započinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do završetka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i/ili prakse.

3.4. Direktiva 92/85/EZ u pogledu primene mera za podsticanje poboljšanja sigurnosti i zdravlja trudnih radnica, onih koje su se nedavno porodile i žena koje doje, između ostalog, propisuje da radna prava u vezi sa ugovorom o radu, uključujući i kontinuitet plaćanja zarada i/ili pravo na adekvatnu naknadu za trudnice, porodilje i zaposlene koje doje moraju biti osigurani. U slučaju porodiljskog odsustva, zarade i naknade smatraće se adekvatnim ukoliko se njima garantuje prihod koji je najmanje ekvivalentan onom prihodu koji bi radnik imao u slučaju prekida radnih aktivnosti na osnovu zdravstvenog stanja, pod uslovom da je maksimalni iznos propisan u nacionalnom zakonodavstvu.

3.5. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbom člana 15. propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti. Odredbom čl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete uživaju posebnu zaštitu, a čl. 60. propisano je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored ostalog, čl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbom čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.7. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 11. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

3.8. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su navedenim međunarodnim dokumentima i nacionalnim zakonodavstvom propisana pravila prema kojima stavljanje žena u nepovoljniji položaj zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, dojenja i slično, predstavlja diskriminaciju. Pored toga, propisana su i pravila da im se zbog porodičnih okolnosti ne smeju smanjivati prava koja proističu iz radnog odnosa. Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da muškarci i žene imaju jednake mogućnosti u uživanju prava, što je bitna odrednica demokratskog društva i države zasnovane na vladavini prava. Međutim, nejednakosti između žena i muškaraca i dalje postoje, i to u svim sferama društvenog života (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i političkom životu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat društvenih odnosa izgrađenih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tržištu rada i u drugim oblastima društvenog života, a često se koriste kao opravdanje i objašnjenje za podređeni položaj žene u društvu, čime se održavaju i podstiču postojeće neravnopravnosti. Opštepoznata je činjenica da su žene veoma često diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biološke funkcije rađanja. Najčešći oblici diskriminacije na osnovu pola u vezi trudnoće su: odbijanje poslodavca da zaposli žena zbog trudnoće, davanje otkaza ili premeštanje na drugo (niže) radno mesto po završetku korišćenja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta ženama nije osiguran i omogućen povratak na isto radno mesto, onemogućava im se napredovanja u službi za vreme trudnoće, kao i profesionalno usavršavanje za vreme trudnoće. Ovakvo stanje u društvu i praksa poslodavaca isključuju žene iz takmičenja za zaposlenje i/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i održavaju žene u lošijem položaju, kršeći tako princip jednakosti.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je privredno društvo „A. t.” d. o. o. D, diskriminisalo podnositeljku pritužbe na osnovu njenih ličnih svojstava – pola, trudnoće i porodičnog statusa, ponudom za zaključenje Aneksa 4 ugovora o radu, kojim je T. P. premeštena na drugo radno mesto nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi posebne nege deteta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da navodi iz pritužbe T. P. i dokazi koje je dostavila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je učinila verovatnim akt diskriminacije. Naime, poslodavac je odlukom br. 634 od 25. aprila 2014. godine, T. P, nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta najpre otkazao ugovor o radu, po osnovu viška zaposlenih, saglasno čl. 179. st. 1. t. 9. Zakona o radu, a zatim ponudio Aneks 4 ugovora o radu od 28. aprila 2014. godine i ponudio premeštaj na radno mesto pomoćne radnice u magacinu, što je T. P. prihvatila. Imajući to u vidu, na osnovu odredbe člana 45. stav 2. Zakon o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je podneta pritužba.

3.11. Stoga je, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno ispitati da li su za premeštaj T. P. na drugo radno mesto nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi posebne nege deteta, postojali objektivni i opravdani razlozi koji su doveli do premeštaja a koji nisu u vezi da njenim ličnim svojstvima. Zato je od privrednog društva „A. t.” d. o. o. D. zatraženo da se u izjašnjenju na navode iz pritužbe, između ostalog, izjasni i o „tehnološkim, ekonomskim i organizacionim promenama”, koji su navedeni kao razlog donošenja Odluke o otkazu ugovora o radu T. P. od 25. aprila 2014. godine, kao i ponude i Aneksa 4 ugovora o radu od 5. maja 2014. godine.

Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz izjašnjenje, nesporno je da je poslodavac u periodu pre povratka T. P. sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, usled tržišnih i ekonomskih uslova, smanjio broj zaposlenih na radnom mestu referenta spoljne trgovine, s obzirom da ove poslove, umesto tri zaposlene, sada obavljala jedna. Naime, utvrđeno je da je J. Š, jedna od zaposlenih na poslovima referenta spoljne trgovine, zaključenjem Aneksa 1 ugovora o radu od 1. aprila 2014. godine, premeštena na radno mesto administrativne službenice. Saglasno čl. 2. ovog aneksa, J. Š. je premeštena na drugo radno mesto, dok su sve ostale odredbe osnovnog ugovora od 1. septembra 2013. godine ostale neizmenjene. Poslove na mestu referenta spoljne trgovine nastavila je da obavlja G. V, koja na tom radnom mestu radi od 2004. godine, što je utvrđeno iz Aneksa ugovora o radu br. 1/8 od 25. jula 2008. godine. Imajući u vidu činjenicu da kod poslodavca više nije postojala potreba za obavljanjem poslova na mestu referenta spoljne trgovine, zbog smanjenja broja zaposlenih na ovom radnom mestu, T. P. prihvatila je ponudu za zaključenje Aneksa ugovora o radu, nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Ona je 28. aprila 2014. godine sa poslodavcem zaključila Aneks 4 ugovora o radu, na osnovu koga je premeštena na radno mesto pomoćne radnice u magacinu. Saglasno odredbi čl. 3. ovog aneksa, osim izmena koje se odnose na premeštaj na drugo radno mesto, sve ostale odredbe osnovnog ugovora o radu ostale su neizmenjene.

3.12. Pored toga, privredno društvo „A. t.” d. o. o. D. dostavilo je dokaze za navode iz izjašnjenja da su kod poslodavca organizacione promene nastale usled tržišnih uslova i ekonomskih promena, zbog čega je ovo privredno društvo bilo prinuđeno da smanjuje broj zaposlenih na određenim radnim mestima i da otkazuje ugovore o radu po osnovu viška zaposlenih. Naime, poslodavac je odlukom od 19. juna 2014. godine ukinuo poslovnicu u Nišu i osam zaposlenih proglasio viškom. Takođe, iz odluke br. 724 od 26. maja 2014. godine, utvrđeno je da je smanjen broj zaposlenih na radnom mestu komercijalista za velike kupce, zbog čega je otkazan ugovor o radu V. K, koji je ove poslove kod poslodavca u B.-D. obavljao na osnovu ugovora o radu iz 2012. godine.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da svaki poslodavac ima pravo da organizuje svoje poslovanje i unutrašnju organizaciju na način koji najviše odgovara poslovnoj politici, aktivnostima i ciljevima privrednog društva, kao i da to mora činiti u skladu sa propisima Republike Srbiji, uključujući i antidiskriminacione propise. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je poslodavac pružio objektivno i razumno opravdanje za ponudu za zaključenje Aneksa 4 ugovora o radu kojim je T. P. premeštena na drugo mesto rada. Privredno društvo „A. t.” d. o. o. iz D. ponudilo je činjenice i dokaze na osnovu kojih se može pouzdano zaključiti da premeštaj T. P. na drugo radno mesto, bez drugih izmena ugovora o radu, nije u vezi sa činjenicom da je bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi posebne nege deteta. Stoga se obrazloženje poslodavca da je smanjio broj zaposlenih, kako na radnom mestu na kome se nalazila podnositeljka pritužbe, tako i na drugim radnim mestima, zbog ekonomskih i tržišnih uslova, o čemu je ponudio i dokaze, može smatrati opravdanim.

4. MIŠLjENjE

Ponudom za zaključenje Aneksa 4 ugovora o radu br. 592 od 5. maja 2014. godine, kojim je T. P. premeštena na drugo mesto rada, privredno društva „A. t.” d. o. o. D. nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba T. P. protiv A. t. doo D. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top