Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba T. Š. protiv privrednog društva M. zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba T. Š. protiv privrednog društva M. zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja

del. br. 1839 datum: 15. 11. 2012.

 

MIŠLjENjE BR. 392/2012

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela T. Š. iz A. protiv poslodavca, privrednog društva M. c. d. o. o. iz A, zbog premeštaja na niže radno mesto nakon povratka na rad sa odsustva radi posebne nege deteta.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 27. avgusta 2012. godine obratila T. Š. iz A. zbog premeštaja na niže radno mesto nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, kod poslodavca „M. c.” d. o. o. A.

1.2. U pritužbi je navela:

– da je majka troje dece, te da je zbog problema na porođaju i dijagnoze deteta odsustvovala sa rada zbog posebne nege deteta, a po povratku sa odsustva nije joj bilo dozvoljeno da radi svoj posao;
– da se na posao javila 31. jula 2012. godine, kada je i bila dužna to da učini, a da su joj koleginice koje su tog dana bile u firmi rekle da nemaju nikakve informacije o tome šta će raditi, jer je direktorka S. K. tada bila na odmoru i nije ostavila nikakve instrukcije za posao;
– da je bilo očigledno da je njeno radno mesto nije čekalo, pa je sedela ispred firme kada su joj koleginice rekle da može da ide kući;
– da se sutradan ponovo javila na posao, i da joj je tada data ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu za radno mesto koje ne odgovara njenoj stručnoj spremi, niti vrsti posla koje je prethodno obavljala, pod pretnjom otkaza ugovora o radu;
– da njeno radno mesto nije ukinuto, kao i da je prema pravilniku poslodavca za njeno radno mesto potrebno tri izvršioca;
– da postoje i druga radna mesta koja su upražnjena, a koja joj poslodavac nije ponudio, pa ovakvu ponudu vidi kao čin diskriminacije i degradiranja.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: 1) ugovor o radu br. 12 od 17. septembra 2007. godine, 2) aneks ugovora o radu br. 12/a od 17. decembra 2007. godine, 3) aneks br. 1I od 12. oktobra 2010. godine, 4) ponuda za zaključenje aneksa 3. ugovora o radu br. 229-1/12 od 1. avgusta 2012. godine, 5) aneks br. 3. ugovora o radu br. 243-1/12 od 10. avgusta 2012. godine, 6) rešenje o priznavanju prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 4. januara 2012. godine, 7) rešenje o priznavanju prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 21. januara 2011. godine, 8) rešenje o priznavanju prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 1. juna 2011. godine i 9) rešenje o korišćenju godišnjeg odmora od 15. juna 2012. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva „M. c.” d. o. o. iz A.

1.5. U izjašnjenju direktorke S. K, navedeno je:

– da je „M. c.” d. o. o. A. usvojio Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji rada i sistematizaciji poslova i radnih zadataka broj 264-2/11 od 30. avgusta 2011. godine, na osnovu kojeg je za radno mesto kontrolor propisan uslov III ili viši stepen stručne spreme;
– da je u trenutku dostavljanja ponude za zaključenje aneksa br. 3 ugovora o radu, zbog potreba procesa rada i organizacije, bilo neophodno premeštanje zaposlene T. Š. na radno mesto kontrolora. Naime, poslodavac se bavi uređenjem i održavanjem javnih parkirališta na teritoriji opštine A, te zbog prirode posla, oko 80% od ukupnog broja zaposlenih ima ugovore o radu za radno mesto kontrolora koji vrše radne dužnosti na terenu;
– da samo nekoliko zaposlenih obavlja svoje radne zadatke u administraciji, a u datom trenutku je kod poslodavca postojala hitna potreba da se izvrši reorganizacija u pogledu raspodele radnih mesta, odnosno, da se poveća broj kontrolora na terenu;
– da je poslodavac ispoštovao proceduru utvrđenu Zakonom o radu u vezi ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu, koji je T. Š. i potpisala, bez napomene, iako je imala pravo da se na osnovu čl. 172. Zakona o radu izjasni;
– da se, imajući u vidu odredbu čl. 16. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, poslodavac „M. c.” d. o. o. ne prepoznaje kao izvršilac diskriminacije po bilo kom osnovu;
– da je 26. septembra 2012. godine zaposlena došla kod poslodavca i predala doznake – izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, na osnovu kojeg je utvrđena potpuna sprečenost za rad u periodu od 15. septembra do 25. septembra 2012. godine;
– da je zaposlena bila u obavezi da se javi na rad kod poslodavca 26. septembra 2012. godine, kao i da kontaktira poslodavca na dan isteka potpune sprečenosti, kako bi joj bilo određeno radno vreme u skladu sa Pravilnikom o radu;
– da zaposlena nije ispoštovala obavezu javljanja poslodavcu i obavezu dolaska na posao u skladu sa Zakonom o radu i ugovorom o radu, a nije nastupila ponovo privremena sprečenost za rad, u smislu čl. 103. Zakona o radu;
– da zaposlena T. Š. očigledno izbegava da izvršava svoje radne dužnosti, a pri tom poslodavac ima veliko razumevanje i strpljenje za zaposlenu, koja inače poslodavca optužuje za diskriminaciju;
– da radno mesto – finansijsko pravni administrator, na koje je ranije bila raspoređena T. Š, i dalje postoji, s tim što je zbog reorganizacije procesa rada jedan izvršilac sasvim dovoljan da adekvatno i blagovremeno izvršava sve radne zadatke.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u ugovor o radu br. 12 od 17. septembra 2007. godine utvrđeno je da je zaključen između poslodavca „P. s.” d. o. o. A. i T. Š, sa VI stepenom stručne spreme, za obavljanje poslova na radnom mestu administrativno – tehnički sekretar. Ugovor je zaključen na određeno vreme, od 17. septembra 2007. godine do 16. decembra 2007. godine. Utvrđeno je i da, u skladu sa odredbom čl. 7. ovog ugovora, zarada zaposlene iznosi 25.000,00 dinara i isplaćuje se najmanje jedanput mesečno, najkasnije poslednjeg dana u narednom mesecu.

2.2. Iz aneksa ugovora o radu br. 12/A od 17. decembra 2007. godine, utvrđeno je da je zaključen na neodređeno vreme, počev od 17. decembra 2007. godine, a da su sve ostale odredbe ugovora o radu nepromenjene.

2.3. Uvidom u aneks broj 1A ugovora o radu od 12. oktobra 2010. godine utvrđeno je da je izmenjen čl. 1. aneksa ugovora o radu br. 12/A od 17. decembra 2007. godine, s obzirom da je na strani poslodavca došlo do promene poslovnog imena, koje sada glasi „M. c.” d.o.o. A. Ovim aneksom ugovorne strane su precizirale radne odnose u pogledu radnog mesta zaposlene, poslova i zadataka u vezi sa radnim mestom i zaradu zaposlene. Članom 1. je propisano da poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenom T. Š, koja ima VI stepen stručne spreme (ekonomistkinja za marketing i trgovinu), za obavljanje poslova radnog mesta finansijsko pravnog administratora. U čl. 2. je navedeno da zaposlena prihvata da u toku rada može biti raspoređena na svako radno mesto, u skladu sa zakonom, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i Pravilnikom o radu, kao i u drugo mesto rada. Zarada zaposlene, prema čl. 5. iznosi 22.000,00 dinara neto i sastoji se od zarade za obavljen rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

2.4. Utvrđeno je da je u ponudi za zaključivanje aneksa 3 ugovora o radu br. 229-1/12 od 1. avgusta 2012. godine, navedeno da je potrebna izmena ugovora o radu od 17. septembra 2007. godine, kao i aneksa 1 i 2 ugovora o radu i to u pogledu radnog mesta i iznosa zarade, zbog izmenjenih uslova poslovanja poslodavca.

2.5. Uvidom u aneks 3 ugovora o radu br. 243-1/12 od 10. avgusta 2012. godine, utvrđeno je da su ugovorne strane precizirale prava i obaveze iz radnog odnosa u pogledu iznosa zarade i radnog mesta zaposlene. Tako je čl. 1. propisano da poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenom za obavljanje poslova kontrolora, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta privrednog društva „M. s.” d. o. o. A, uz opis poslova koje zaposlena obavlja. U čl. 2. je propisano da zaposlena ima pravo na minimalnu zaradu u bruto iznosu, u skladu sa Zakonom o radu, uvećanu za novčani iznos za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao i novčani iznos za ishranu u toku rada, u skladu sa Pravilnikom o radu poslodavca.

2.6. Na osnovu rešenja br. 02 560-30 Odeljenja za privredu i društvene delatnosti opštine Aranđelovac od 21. januara 2011. godine, utvrđeno je da je T. Š. priznato pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, u periodu od 29. januara do 29. jula 2011. godine. Rešenjem br. 02 132 -145 od 1. jula 2011. godine, T. Š. je priznato pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta u periodu od 28. jula do 28. decembra 2011. godine, a rešenjem br. 01 132-304 od 4. januara 2012. godine, T. Š. je priznato pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 29. decembra 2011. godine do 29. juna 2012. godine.

2.7. Uvidom u rešenje o korišćenju godišnjeg odmora br. 190-2/12 od 15. juna 2012. godine utvrđeno je da je zaposlenoj T. Š, odobreno korišćenje godišnjeg odmora za 2012. godinu u trajanju od 21 dan, koji će koristiti od 2. jula 2012. godine do 30. jula 2012. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

3.2. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju sporno da li je premeštajem T. Š. na niže radno mesto odmah nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, poslodavac „M. c.” d. o. o. A. izvršio akt diskriminacije.

Pravni okvir

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Takođe, odredbom čl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, a majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredsta za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, čl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol.

3.6. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno ukazuje na odredbu čl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova, kojim je izričito propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i za otkaz ugovora o radu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

3.7. Zakon o radu u čl. 18 zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Posredna diskriminacija, prema čl. 19. ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica – lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja, dok je odredbama čl. 20. diskriminacija zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.8. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je T. Š. zaposlena u privrednom društvu „M. c.” d. o. o. iz A. od 17. septembra 2007. godine, sa VI stepenom stručne spreme, na radnom mestu administrativno-tehnički sekretar. Aneksom br. 1I ugovora o radu od 12. oktobra 2010. godine, zadužena je za obavljanje poslova radnog mesta finansijsko-pravni administrator, sa VI stepenom stručne spreme, i na tom radnom mestu je bila do povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, odnosno, do zaključenja aneksa 3. ugovora o radu. T. Š. je prvog dana nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, odnosno, po povratku sa godišnjeg odmora 31. avgusta 2012. godine, dostavljena ponuda za zaključenje aneksa 3. ugovora o radu zbog „izmenjenih uslova poslovanja kod poslodavca” sa izmenom ugovora o radu „u pogledu radnog mesta i iznosa zarade”. Prema aneksu 3. ugovora o radu od 10. avgusta 2012. godine, T. Š. je zadužena za obavljanje poslova kontrolora, a prema čl. 2. aneksa utvrđeno joj je pravo na minimalnu zaradu u skladu sa Zakonom o radu.

3.9. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno utvrditi da li su za premeštaj T. Š. na niže radno mesto odmah nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta postojali objektivni i opravdani razlozi koji su doveli do premeštaja. Pri tom, utvrđivanje ove sporne činjenice je potrebno sagledati u skladu sa odredbom čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojoj posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Saglasno tome, diskriminacija neće postojati pod uslovom da je cilj konkretnog postupanja (akt, radnja ili propuštanje) legitiman i da su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna. Budući da je podnositeljka pritužbe iznela činjenice i ponudila dokaze kojima je učinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi poslodavac, privredno društvo „M. s.” d. o. o. iz A, saglasno čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 49. Zakona o ravnopravnosti polova.

3.10. Od privrednog društva „M. c.” d. o. o. iz A. zatraženo je da se u izjašnjenju na navode iz pritužbe, između ostalog, izjasni i o „izmenjenim uslovima poslovanja”, koji su navedeni kao razlog izmene ugovora o radu u pogledu radnog mesta i iznosa zarade zaposlene T. Š. u ponudi za zaključenje aneksa 3 ugovora o radu, kao i da o tome dostavi dokaze.
U pogledu navoda iz izjašnjenja da je „M. c.” d. o. o. iz A, 30. avgusta 2011. godine doneo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji rada i sistematizaciji poslova na osnovu koga je za radno mesto kontrolor potreban uslov – treći ili viši stepen stručne spreme, kao i da je ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu data u skladu sa čl. 171. Zakona o radu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su u konkretnom slučaju ovi navodi irelevantni. Činjenica da je poslodavac sproveo postupak zaključenja aneksa ugovora o radu sa T. Š. u skladu sa odredbama Zakona o radu, ne znači ujedno i da nije izvršio diskriminaciju na osnovu pola, koja je povod za podnošenje pritužbe. Imajući u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova, u konkretnom slučaju relevantan je osnov premeštaja T. Š. na niže radno mesto. Međutim, u izjašnjenju M. s. d. o. o. iz A. nije navedeno koji su to konkretno „izmenjeni uslovi poslovanja„ doveli do premeštaja na niže radno mesto T. Š, odmah nakon njenog povratka sa odsustva radi posebne nege deteta. Iako je u izjašnjenju navedeno da je u trenutku kada je T. Š. dostavljena ponuda za zaključenje aneksa 3 ugovora o radu kod poslodavca postojala potreba za većim brojem kontrolora, zbog potrebe procesa i organizacije rada, s obzirom da priroda posla zahteva da oko 80% od ukupnog broja zaposlenih ima ugovore o radu za radno mesto kontrolora i da vrši radne dužnosti na terenu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je reč o paušalnom tvrđenju koje poslodavac nije potkrepio činjenicama i dokazima što je bio dužan da učini, u smislu čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi pokazao da su postojali opravdani i objektivni razlozi za ovakvo postupanje.

3.11. Uručivanjem aneksa 3 ugovora o radu odmah nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, kojim je T. Š. premeštena na niže radno mesto, poslodavac je izvršio posrednu diskriminaciju po osnovu pola. Razlog premeštaja T. Š. na nižu poziciju jeste njeno lično svojstvo – pol, s obzirom da ne postoje objektivni i opravdani razlozi za ovakvo postupanje poslodavca. Posledice ovakvog postupanja poslodavca su dvostruko štetne po zaposlenu – premeštanje na niže radno mesto je profesionalna degradacija i onemogućavanje i/ili otežavanje napredovanja, a takođe je posledica i smanjenje plate.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da su u brojnim međunarodnim dokumentima i nacionalnom zakonodavstvu ugrađena pravila prema kojima stavljanje žena u nepovoljniji položaj zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, dojenja i slično, predstavlja direktnu diskriminaciju zasnovanu na polu, za koju nije potrebno tražiti tzv. upoređivače (osobe koje su u istoj poziciji) jer zbog različitih reproduktivnih funkcija žena i muškaraca, takvo poređenje nije moguće.
S druge strane, u međunarodnim i nacionalnim propisima sadržane su i odredbe kojima je propisano da rod (rodne uloge) i odsustvo sa posla zbog brige o deci i porodici ne smeju da budu prepreka profesionalnom napredovanju ili da budu osnov za nepovoljnije raspoređivanje nekog lica, a ukoliko takav tretman postoji – u pitanju je posredna diskriminacija.
Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da muškarci i žene imaju jednake mogućnosti u uživanju prava, što je bitna odrednica demokratskog društva i države zasnovane na vladavini prava. Međutim, nejednakosti između žena i muškaraca i dalje postoje, i to u svim sferama društvenog života (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i političkom životu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat društvenih odnosa izgrađenih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tržištu rada i u drugim oblastima društvenog života, a često se koriste kao opravdanje i objašnjenje za podređeni položaj žene u društvu, čime se održavaju i podstiču postojeće neravnopravnosti. Opštepoznata je činjenica da su žene veoma često diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biološke funkcije rađanja. Najčešći oblici diskriminacije na osnovu pola u vezi trudnoće su: odbijanje poslodavca da zaposli žena zbog trudnoće, davanje otkaza ili premeštanje na drugo (niže) radno mesto, po završetku korišćenja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta ženama nije osiguran i omogućen povratak na isto radno mesto, onemogućava im se napredovanja u službi za vreme trudnoće, kao i profesionalno usavršavanje za vreme trudnoće. Ovakvo stanje u društvu i praksa poslodavaca isključuju žene iz takmičenja za zaposlenje i/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i održavaju žene u lošijem položaju, kršeći tako princip jednakosti.

4. MIŠLjENjE

Premeštanjem T. Š. na niže radno mesto na osnovu aneksa 3 ugovora o radu od 10. avgusta 2012. godine, odmah nakon povratka sa odsustva rada radi posebne nege deteta, poslodavac M. c. d. o. o. iz A. izvršio je posrednu diskriminaciju na osnovu pola, zabranjenu čl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa čl. 20. Zakona o zabrani diskriminacije i čl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje M. c. d. o. o. iz A. da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema zaposlenoj T. Š.
Potrebno je da M. c. d. o. o. iz A. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. c. d. o. o. iz A. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-icon Pritužba T. Š. protiv privrednog društva M. zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top