Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba udruženja G. protiv OŠ B.R. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba udruženja G. protiv OŠ B.R. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja

br. 07-00-147/2014-02 datum: 28. 5. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik iz G. protiv OŠ „B. R.” G, zbog diskriminacije učenika na osnovu pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini. U pritužbi je navedeno da se Udruženje obratilo OŠ „B. R.” G, sa zahtevom da se uvede izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali da je škola ovaj zahtev odbila. U toku postupka je utvrđeno da OŠ „B. R.” G. nije sprovela anketu među učenicima kako bi proverila zainteresovanost za izučavanje Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Prema navodima iz pritužbe i dokazima koje su dostavljeni uz pritužbu, 25 učenika je bilo zainteresovano za pohađanje nastave iz ovog predmeta. Škola je, međutim, obavestila podnosioce pritužbe da neće sprovesti anketu na osnovu njihovog zahteva i zahteva roditelja učenika, jer je iz prikupljenih potpisa roditelja utvrdila da samo sedam učenika prvog razreda želi da pohađa ovaj izborni predmet. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je OŠ „B. R.” G. propustila da anketira učenike, odnosno, da proveri zainteresovanost za pohađanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u školskoj 2013/2014 godini. Zbog toga je OŠ „B. R.” G. preporučeno da za školsku 2014/2015 godinu izvrši anketiranje učenika kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovanih za učenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, da u školskoj 2014/2015 godini organizuje nastavu Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ukoliko anketa pokaže da postoji potreban broj zainteresovane dece, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 24. marta 2014. godine pritužbu Udruženja roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik, podnetu protiv OŠ „B. R.” G.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da su roditelji učenika i učenica sakupili potpise za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
– da škola nije anketirala učenike, niti je preduzela bilo kakve radnje za uvođenje ovog izbornog predmeta,
– da je tadašnji direktor škole obavestio podnosioce pritužbe da neće anketirati učenike da li žele da pohađaju Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer je na teritoriji opštine G. više izjašnjenih Vlaha nego Rumuna. OŠ „B. R.” G. je, stoga, odlučila da anketira decu o zainteresovanosti za uvođenje izbornog predmeta Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen zahtev Udruženja roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik za uvođenje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u školskoj 2013/2014 godine sa potpisima roditelja učenika OŠ „B. R.” G, kojim su tražili od škole da njihovoj deci omogući da od 1. septembra 2013. godine pohađaju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje OŠ „B. R.” G.

1.5. U izjašnjenju R. Ž, vd direktora OŠ „B. R.” G, između ostalog, navedeno je:

– da su u prvom ciklusu, godišnjim planom rada za školsku 2013/2014 godinu, učenicima ponuđeni izborni predmeti: Narodna tradicija, Čuvari prirode, Lepo pisanje i Od igračke do računara. U drugom ciklusu su ponuđeni: Hor i orkestar, Crtanje, slikanje i vajanje, Informatika i računarstvo i Šah;
– da je Školski odbor odredio listu izbornih predmeta u saradnji sa lokalnom samoupravom i Savetom roditelja, a na osnovu interesovanja roditelja i učenika, kao i nastavnog kadra škole,
– da se na teritoriji opštine G, po poslednjem popisu, 47 građana/ki izjasnilo da su Rumuni, što je 0,56% od ukupnog broja stanovnika,
– da se u poslednjih pet godina niko od roditelja, prilikom popunjavanja kartona učenika za upis u prvi razred, nije izjasnio da je pripadnik rumunske nacionalne manjine.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen odgovor prethodnog direktora škole od 26. novembra 2013. godine Udruženju roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik, kojim su objašnjeni razlozi zbog kojih ova škola nije sprovela anketiranje učenika i učenica za izučavanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je Udruženje roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik poslalo 13. septembra 2013. godine zahtev OŠ „B. R.” G, kojim su zahtevali da škola od školske 2013/2014 godine uvede nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Uz zahtev su dostavljeni potpisi roditelja učenika/ca škole koji su zahtevali da njihova deca od 1. septembra 2013. godine pohađaju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Potpise su dostavili roditelji 25 dece, učenika/ca od 1-8 razreda.

2.2. Uvidom u izjašnjenje utvrđeno je da je prethodni direktor škole primio zahtev Udruženja roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik i obavestio ih da nije sproveo anketu za izučavanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer je iz priloga zahteva utvrdio da je samo sedmoro roditelja učenika prvog razreda, potpisalo zahtev. Ovaj stav je obrazložen pozivanjem na odredbu Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kojom je propisano da se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Stoga je obavestio podnosioce zahteva da nije sproveo anketiranje učenika/ca za uvođenje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer nije postojao zakonski uslov da postupi po zahtevu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima određeno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogući obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.

3.4. Potvrđivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradiciju i kulturno nasleđe (čl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine (čl. 12).

3.5. Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima propisano je da, u pogledu obrazovanja, država preuzima obavezu da na teritoriji na kojoj su regionalni ili manjinski jezici u upotrebi, u skladu sa situacijom svakog od ovih jezika, i bez ikakvog ometanja učenja zvaničnog jezika, omogući osnovno obrazovanje na odgovarajućem regionalnim ili manjinskom jeziku; obezbedi značajan deo osnovnog obrazovanja na odgovarajućem regionalnom ili manjinskom jeziku ili obezbedi da učenje odgovarajućeg regionalnog ili manjinskog jezika postane integralni deo nastavnog plana. Pored toga, propisano je da država može da primeni jednu od ove tri mere makar na one polaznike čije porodice tako nešto zahtevaju, a čiji se broj smatra dovoljnim.

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, čl. 79. propisano je da Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Odredbama čl. 12. ovog zakona propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Međutim, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenika pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.

3.9. Odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je država dužna da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, dužna da obezbedi dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava može propisati određeni minimalni broj učenika, s tim da taj broj može biti manji od minimalnog broja učenika koji je zakonom propisan za obezbeđenje odgovarajućih oblika nastave i obrazovanja.

3.10. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama u školskoj 2013/2014 godini bliže se uređuje način formiranja odeljenja i propisuje da broj učenika za izborni predmet ne može biti manji od 15 učenika po grupi, da je broj grupa određen brojem odeljenja i da je za grupu sa manjim brojem od 15 učenika po razredu potrebna saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja. Nastavni plan sastoji se od obaveznih nastavnih predmeta, obaveznih izbornih predmeta (verska nastava i građansko obrazovanje), kao i liste izbornih predmeta od kojih je škola dužna da za svaki razred, ponudi najmanje četiri, a učenik od ponuđenih bira jedan premet, prema svojim sklonostima, na početku školske godine. Među ovim izbornim predmetima nalazi se maternji jezik sa elementima nacionalne kulture. Takođe, propisano je i da su ciljevi i zadaci programa obrazovanja razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina .

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je OŠ „B. R.” G. izvršila akt diskriminacije učenika i učenica rumunske nacionalnosti propuštanjem da im omogući da se izjasne da li žele da pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

3.12. Nesporno je da OŠ „B. R.” G. nije sprovela anketu među učenicima kako bi proverila njihovu zainteresovanost da pohađaju nastavu iz maternjeg jezika. Prema navodima iz pritužbe i dokazima koje su dostavljeni uz pritužbu, utvrđeno je da je 25 roditelja učenika bilo zainteresovano da im deca pohađaju nastavu iz Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Škola je, međutim, obavestila podnosioce pritužbe da neće sprovesti anketu, jer je utvrdila da je među potpisanima samo sedmoro roditelja učenika prvog razreda, uz obrazloženje da nema zakonskog osnova za postupanje po ovom zahtevu.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navod iz izjašnjenja OŠ „B. R.” G. da se za poslednjih pet godina niko od roditelja učenika, prilikom upisa u prvi razred, nije izjasnio da je pripadnik rumunske nacionalne manjine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ovaj navod nije relevantan, kao i da ne umanjuje odgovornost škole zbog propusta da ispita zainteresovanost učenika za pohađanje ovog izbornog predmeta, posebno ako se ima u vidu da je iz zahteva koji je školi uputilo Udruženje roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik, škola mogla da zaključi da postoji određeno interesovanje za izučavanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Prema tome, donošenjem odluke o izbornim predmetima koji će se izučavati školske 2013/2014, među kojima se ne nalazi Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, bez sprovođenja anketiranja, škola je uskratila učenicima svaku mogućnost da izaberu i izučavaju ovaj izborni predmet, iako je evidentno da je postojalo interesovanje učenika/ca za izučavanje ovog predmeta.

3.14. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2013/2014 godinu, propisan je minimalan broj učenika po grupi za izučavanje izbornog predmeta. Potreba za propisivanjem minimalnog broja učenika za izučavanje izbornog predmeta uslovljena je potrebom da sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadržajima obezbeđuje efikasnost i ekonomičnost organizacije sistema radi postizanja što boljeg učinka. S obzirom da je u izjašnjenju OŠ „B. R.” G. navedeno da nije ispunjen uslov u pogledu minimalnog broja zainteresovane dece za pohađanje nastave iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ovaj navod neprihvatljiv, i to iz nekoliko razloga:

– škola nije anketirala učenike/ce o zainteresovanosti za pohađanje Rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture, pre početka školske 2013/2014 godine, tako da ne postoji pouzdan podatak o broju dece koja su bila zainteresovana za pohađanje nastave iz ovog izbornog predmeta;
– Udruženje roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik, zajedno sa roditeljima učenika od 1-8 razreda, zatražili su od OŠ „B. R.” G. da uvede izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Dakle, zahtev se odnosio na uvođenje izbornog predmeta, a ne na uvođenje obrazovno-vaspitnog rada na rumunskom jeziku i pismu, odnosno dvojezično. Stoga, obrazloženje direktora da nije ispunjen zakonski uslov za postupanje po zahtevu jer nema dovoljno zainteresovanih roditelja učenika prvog razreda nije opravdano, s obzirom da izučavanje izbornog predmeta maternji jezik sa elementima nacionalne kulture nije namenjeno samo učenicima prvog razreda, već se ovaj predmet može ponuditi učenicima svih razreda osnovne škole;
– iz zahteva Udruženja roditelja koji žele da im deca uče rumunski jezik i potpisa roditelja 25 učenika u prilogu ovog zahteva, škola je mogla da zaključi da postoji određeno interesovanje za izučavanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, bez obzira što, kako se to u izjašnjenju tvrdi, nije imala saznanja da ovu školu pohađaju i deca rumunske nacionalnosti. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su potpisi roditelja učenika/ca, koje je Udruženje dostavilo uz zahtev, trebalo da budu relevantni za školu, odnosno, trebalo je da budu svojevrsna indicija školi da postoji interesovanje učenika za izučavanje ovog predmeta. Naime, prikupljeni potpisi predstavljaju dodatni razlog zbog kojeg je škola trebalo da sprovede anketu među učenicima, u skladu sa propisima i da na nesumnjiv način utvrdi da li postoji interesovanje za ovaj izborni i predmet i da li je broj dece dovoljan za organizovanje nastave. Iako sprovođenje ankete među učenicima ne garantuje i da će se za izborni predmet izjasniti potreban broj dece, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je škola, u konkretnom slučaju, trebalo da ispita zainteresovanost učenika, i nakon toga utvrdi da li je ispunjen uslov vezan za minimalni broj učenika, na isti način kako je to učinila kada je uvođen izborni predmet Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno unaprediti položaj nacionalnih manjina, i pored postojanja dobrog pravnog okvira i zakonom definisanih visokih standarda u zaštiti prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Pravo pripadnika nacionalne manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, u sklopu sa drugim manjinskim pravima, pomaže očuvanju nacionalnog identiteta i sprečavanju asimilacije pripadnika nacionalne manjine. Istovremeno, proces obrazovanja i vaspitanja nosi potencijal jačanja međusobnog poštovanja i razumevanja različitih zajednica unutar jednog društva. Pravo očuvanja kolektivnog identiteta pomoću obrazovanja na jeziku manjine, mora da bude uravnoteženo sa potrebom integrisanja i učešća u široj državnoj zajednici. Cilj obrazovanja i vaspitanja, pored sticanja kvalitetnih znanja i sposobnosti neophodnih za lično ostvarenje i aktivan rad i život u zajednici, jeste i poštovanje ravnopravnosti, unapređivanje tolerancije i uvažavanje različitosti. S tim u vezi, Poverenica ukazuje da su proteklih godina sprovedena istraživanja o značaju učenja maternjeg jezika za pripadnike nacionalnih manjina tokom školovanja u osnovnim i srednjim školama. U skladu sa tim, istaknuto je da je učenje manjinskog jezika veoma važno za pojedince i grupe, naročito za pripadnike nacionalnih manjina, ali i za većinski narod. Naime, kvalitetno obrazovanje se zasniva na jačanju snaga, a najveća snaga koju poseduju učenici prilikom upisivanja u školu, jeste jezik koji su naučili kod kuće. Zapravo, na ovom jeziku oni su komunicirali sa članovima svoje porodice i on predstavlja način da izraze i predstave sebe. Za decu čiji je maternji jezik drugačiji od većinskog jezika, sistem obrazovanja koji uključuje i njihov maternji jezik, sadrži veoma značajne dobiti, odnosno, omogućava im da u školi nastave proces učenja jezika koji su započeli kod kuće. Stoga, posmatrano sa sociološkog aspekta, učenje maternjeg jezika pripadnika nacionalnih manjina značajno je i za pripadnike nacionalnih manjina i za većinski narod, jer omogućava manjinskim grupama da razumeju svoju kulturu i istoriju, kao i da izgrade svoje kapacitete kao budući edukovani građani. U tom slučaju, takav sistem edukacije obezbedio bi bolje multikulturalno razumevanje, kao i čuvanje jezičkog bogatstva jednog društva i povećavanje njegovih sposobnosti da bude višejezično .

3.16. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je u konkretnom slučaju škola bila dužna da ispita zainteresovanost učenika, odnosno, da je propuštanjem ovih radnji, uskratila učenicima mogućnost da u školskoj 2013/2014 godini izučavaju Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet. Poverenica sa žaljenjem konstatuje da u konkretnom slučaju nije moguće ukloniti posledice diskriminatornog postupanja, imajući u vidu da je kraj školske 2013/2014 godine.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da anketira učenike i učenice škole da li žele da pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, OŠ „B. R.” prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „B. R.” G. da:

5.1. Za školsku 2014/2015 godinu izvrši anketiranje učenika i učenica kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovane za pohađanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

5.2. U školskoj 2014/2015 godini organizuje nastavu Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ukoliko anketa pokaže da postoji potreban broj zainteresovane dece.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da OŠ „B. R.” G. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „B. R.” G. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Притужба удружења Г. против ОШ Б.Р. због дискриминације по основу националне припадности у области образовања Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top