Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba udruženja roditelja K protiv Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja zbog diskriminacije po osnovu invlaliditeta • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba udruženja roditelja K protiv Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja zbog diskriminacije po osnovu invlaliditeta

br. 07-00-789/2016-02 datum: 31.3.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja roditelja K, podnetu u ime zakonskih zastupnika šestoro dece sa smetnjama u razvoju, koja pohađaju predškolsku ustanovu i osnovnu školu u Novom Sadu, i to: A.G, M.R, D.T, L. i S.T. i M.R, protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pritužba je podneta zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, s obzirom da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku u mišljenjima predložila da im se obezbedi pedagoški asistent. Međutim, ni jednom od šestoro dece nije obezbeđen ovakav vid podrške. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u izjašnjenju navelo da su u proteklom periodu pedagoški asistenti angažovani za pružanje podrške deci romske nacionalnosti, i da je do sada u obrazovnim ustanovama u Republici Srbiji angažovano 175 pedagoških asistenata, kao i da je u planu izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji, kojima će biti regulisani preciznije uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje. U toku postupka je utvrđeno da je interresorna komisija u individualnom planu podrške procenila da je A.G, M.R, D.T, L. i S.T. i M.R. potrebno obezbeđivanje pedagoškog asistenta, dok obrazovne ustanove na teritoriji Novog Sada, koje oni pohađaju nema angažovanog pedagoškog asistenta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja onemogućilo da A.G, M.R, D.T, L. i S.T. i M.R. dobiju potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preporučeno da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti da OŠ” Jovan Dučić” Petrovaradin, OŠ „Svetozar Marković Toza” Novi Sad i PU „Radosno detinjstvo” Novi Sad angažuju pedagoškog asistenta, da preduzme, bez odlaganja, sve neophodne mere kojima će obezbediti angažovanje pedagoških asistenata za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, te da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 31. decembra 2015. godine pritužbu udruženja roditelja K, podnetu u ime šestoro dece koja pohađaju predškolsku ustanovu i osnovnu školu u Novom Sadu, i to: A.G, M.R, D.T, L. i S.T.a i M.R.a, protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da su A.G, M.R, D.T, L. i S.T. i M.R. deca sa smetnjama u razvoju, kojima je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku u mišljenjima predložila da im se obezbedi osoba za pedagošku asistenciju, odnosno pedagoški asistent;
– da ni jednom od šestoro dece Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije obezbedilo ovaj vid podrške, iako su se roditelji dece, kako pojedinačno, tako i u okviru udruženja više puta obraćali nadležnim institucijama;
– da je u cilju rešavanja problema udruženje roditelja K, 5. marta 2015. godine organizovalo i tribinu pod nazivom „Pedagoški asistenti i lični pratioci”, sa ciljem informisanja i pronalaženja najboljih rešenja, u okviru zakona, za ovaj problem;
– da usluga pedagoškog asistenta izostaje za određeni broj dece, s obzirom na informaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da su na području Republike Srbije pedagoški asistenti uglavnom namenjeni deci romske nacionalnosti, iako je propisima ova usluga predviđena i za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
– da se neobezbeđivanjem usluge pedagoškog asistenta deci uskraćuje pravo na jednakost i dostupnost obrazovanja, koje je zakonom propisano za svu decu, zbog čega su ona diskriminisana.

1.3. Uz pritužbu dostavljeni su: 1) mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku za A.G, M.R, D.T, L. i S.T.a i M.R.a; 2) zahtev udruženja roditelja K. upućen Školskoj upravi Novi Sad od 24. avgusta 2015. godine; 3) dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 8. septembra 2015. godine upućen udruženju roditelja K.; 4) dopisi/odgovori Školske uprave Novi Sad na zahtev za angažovanje pedagoškog asistenta od 14. i 16. septembra 2015. godine; 5) zaključci sa tribine udruženja roditelja K. od 5. marta 2015. godine.
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
1.5. U izjašnjenju ministra prosvete dr Srđana Verbića od 26. februara 2016. godine, navedeno je:
– da je Grupa za socijalnu inkluziju dopisom od 8. septembra 2015. godine informisala udruženje K. o mogućnostima pružanje podrške deteta u nastavi, koje dozvoljava naša legislativa;
– da je udruženje obavešteno da Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja predviđa da škola koja obrazuje učenike kojima je potrebna dodatna podrška ima pravo na pedagoškog asistenta, uz saglasnost Ministarstva, u skladu sa zakonom;
– da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 117. ukazuje da pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška;
– da se pedagoški asistent ne dodeljuje na ime pojedinačne dece, već vaspitno obrazovnoj ustanovi radi podrške grupi dece, u kom slučaju ustanova za svu decu iz osetljivih društvenih grupa kojoj je potrebna dodatna podrška ima angažovanog pedagoškog asistenta koji, u skladu sa dogovorenim obavezama na nivou predškolske ustanove, povremeno pruža podršku i pojedinom detetu;
– da su u proteklom periodu pedagoški asistenti angažovani za pružanje podrške deci romske nacionalnosti, i da je do sada u obrazovnim ustanovama u Republici Srbiji angažovano 175 pedagoških asistenata;
– da je zakonom stvorena mogućnost da pedagoški asistenti pružaju dodatnu podršku i pomoć i učenicima iz drugih osetljivih grupa i da je u planu izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji, kojima će biti regulisani preciznije uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje;
– da je mera podrške predviđena kao podrška pojedinoj deci angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenje nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i sl. Ova usluga spada u usluge iz domena socijalne zaštite čime se zadovoljavaju prava korisnika na život u prirodnom okruženju, optimalni razvoj potencijala i integraciju u socijalno okruženje, dok je nadležnost za uspostavljanje i razvoj i obezbeđivanje usluge ličnog pratioca u domenu jedinice lokalne samouprave;
– da u skladu sa članom 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, za dete/učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova je ta koja obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Plan individualizacije, na osnovu pedagoškog profila izrađuje Tim za pružanje dodatne podrške detetu/učeniku što predstavlja najvažniju kariku u pružanju podrške detetu/učeniku;
– da u situaciji kada je na osnovu mišljenja interresorne komisije kao vid podrške preporučeno angažovanje ličnog pratioca ili kada predškolska ustanova ili škola za decu kojoj je potrebna podrška ima angažovanog pedagoškog asistenta, oni su realizatori podrške u vaspitno obrazovnom radu koju su za konkretno dete/učenika osmislili članovi ovog tima. U samoj grupi/odeljenju vaspitač/nastavnik na osnovu dogovorenog plana individualizacije, a u skladu sa potrebama deteta/učenika sugeriše način na koji će lice koje u grupi/odeljenju pruža dodatnu podršku detetu/učeniku, u ovom slučaju lični pratilac ili pedagoški asistent, doprineti optimalnom uključivanju deteta/učenika u obrazovno vaspitni proces;
– da Ministarstvo prosvete ima u planu rad na izmeni Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, izradu Pravilnika o pedagoškoj asistenciji, kao i drugih pravilnika i uputstava koji će doprineti unapređivanju dostupnosti i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za svako dete i učenika;
– da je u proceduri donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u koji će biti ugrađen pravni osnov za donošenje pomenutih podzakonskih akata.
1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upućen Udruženju roditelja K. od 8. septembra 2015. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. XIII-533-7/15-95 od 5. maja 2015. utvrđeno je da je A.G, zbog poteškoća u razvoju neophodan podsticaj u vidu usmeravanja zajedničkih aktivnosti sa drugim učenicima, da je potrebno usmeravanje pažnje na zadatke, da škola nema pedagoškog asistenta, a da Aleksandar ima ličnog pratioca koji boravi sa njim na nastavi. U delu mišljenja – individualni plan podrške detetu –opšti cilj, između ostalog, kao podrška u obrazovanju, navedeno je obezbeđivanje pedagoškog asistenta. A.G. pohađa drugi razred OŠ „Jovan Dučić” u Pretrovaradinu.

2.2. Na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. XIII-533-7/15-111 od 20. maja 2015. utvrđeno je da je M.R. neophodna podrška pedagoškog asistenta, kao i obezbeđivanje didaktičkih sredstava i materijala za rad sa detetom. Takođe, u mišljenju je navedeno da je školi potrebna podrška u vidu didaktičkog materijala za rad sa detetom, kao i podrška pedagoškog asistenta. M.R. pohađa prvi razred OŠ „Jovan Dučić” u Pretrovaradinu.

2.3. Na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. XIII-533-7/15-117 od 29. maja 2015. godine utvrđeno je da je S.T. neophodna podrška pedagoškog asistenta. S.T. pohađa prvi razred OŠ „Svetozar Marković Toza” u Novom Sadu.

2.4. Na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. XIII-533-7/15-118 od 29. maja 2015. godine utvrđeno je da je L.T. neophodna podrška pedagoškog asistenta. L.T. pohađa prvi razred OŠ „Svetozar Marković Toza” u Novom Sadu.

2.5. Na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. XIII-533-7/15-224 od 9. jula 2015. godine utvrđeno je da je D.T. neophodna podrška pedagoškog asistenta. D.T. pohađa pripremni predškolski program u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo” u Novom Sadu.

2.6. Na osnovu mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku br. XIII-533-7/15-310 od 2. septembra 2015. godine utvrđeno je da je M.R. neophodna podrška pedagoškog asistenta. M.R. pohađa pripremni predškolski program u predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo” u Novom Sadu.

2.7. Utvrđeno je da se Udruženje roditelja K. dopisom od 24. avgusta 2015. godine obratilo Školskoj upravi Novi Sad, kao i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kojim je zahtevalo hitno obezbeđivanje usluge pedagoškog asistenta za decu kojoj je po proceni i mišljenje interresorne komisije neophodna podrška pedagoškog asistenta.

2.8. Uvidom u dopis od 14. septembra 2015. godine utvrđeno je da je Školska uprava Novi Sad uputila zahtev Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za angažovanje pedagoških asistenata za predškolske ustanove i osnovne škole na teritoriji grada Novog Sada, između ostalih i za PU „Radosno detinjstvo, Novi Sad, OŠ „Svetozar Marković Toza”, Novi Sad i OŠ „Jovan Dučić” Petrovaradin.

2.9. Iz dopisa br. 601-00-00179/2015-06 od 8. septembra 2015. godine, koji je Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja uputilo udruženju roditelja K, utvrđeno je da je Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja informisalo udruženje roditelja K. da su u proteklom periodu pedagoški asistenti radili isključivo sa decom romske nacionalnosti, a da je u planu izrada novog Pravilnika o pedagoškoj asistenciji kojim će se regulisati precizniji uslovi i kriterijumi za njihovo angažovanje. Takođe, u ovom dopisu se navodi da je mera podrške koja je predviđena kao podrška pojedinoj deci angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja sa drugima tokom rada u predškolskoj ustanovi ili školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i sl. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja napominje da je nadležnost za uspostavljanje i razvoj i obezbeđivanje usluge lični pratilac deteta u nadležnosti jedinice lokalne samouprave.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 28. predviđa da dete, između ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i da preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta i pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
3.4. Odredbom člana 29. Konvencije o pravima deteta, koja je proširena i pojašnjena Opštim komentarom br. 1. iz 2001. godine, navedeno je da član 29. stav 1. Konvencije insistira na potrebi da obrazovanje bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet naglašava da je važno da deca usvoje i životne veštine kao što su sposobnost da se donose uravnotežene odluke; da se sukobi rešavaju na nenasilan način; da se razvije zdrav način života, dobri odnosi u društvu i odgovornost, kritičko razmišljanje, talenti i druge sposobnosti. Nasuprot tome, Komitet napominje da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje.
3.5. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije, uključujući i one na osnovu smetnji u razvoju. Ovo izričito pominjanje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno i može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece. Komitet posebnu pažnju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Način i oblik uključivanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podrške koju nije lako pronaći u redovnom školskom sistemu.
3.6. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Članom 24. je propisano da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, i da im u ostvarivanju ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da u ostvarivanju prava na obrazovanje, države će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.
3.7. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.8. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja za sve, kao i načini za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni sistem. Odredbama čl. 6. propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj grupi u školi u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije, te je određeno da su u ustanovi zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Članom 25. propisane su nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja te je stavom 1. propisano da u obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava dece, učenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrđenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeđuje ostvarivanje tih prava. Poslovi pedagoškog asistenta definisani su ovim zakonom (član 117. stav 3.), tako što je određeno da asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave. Odredbom stava 8. ovog člana propisano je da izuzetno radi pružanja pomoći detetu odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje pratilac deteta, odnosno učenika. Takođe, odredbom člana 27. stav 3. propisana je mogućnost škole za učenike sa smetnjama u razvoju, kao i škole koja ima učenike sa smetnjama u razvoju da pružaju dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.
3.10. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 64. uređeno je da za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan u skladu sa zakonom. Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje. Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno staratelj može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou.
3.11. Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju , odredbama člana 2. stav 2. određena je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja kao vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, a odredbama člana 34. st. 1. i 2. propisano je da deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa zakonom. Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške i u tom slučaju upućuje zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih potreba i za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, koju utvrđuje interresorna komisija. Odredbama člana 22. stav 1. propisano je da je pripremni predškolski program deo redovnog programa predškolske ustanove u celodnevnom ili poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Prema odredbi člana 46. pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima i jedinicama lokalne samouprave i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.
3.12. Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku propisano je da se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Odredbom člana 3. propisano je da dodatna podrška obuhvata zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge koje se pružaju detetu i omogućavaju mu punu društvenu uključenost i napredovanje, te da se odnosi na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici i uspešno napredovanje. Odredbama člana 4. uređena je procena potreba koja se vrši radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede mere podrške, odnosno, neposredna i posredna dodatna podrška koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva. Neposredna dodatna podrška, između ostalog, podrazumeva: prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava; individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta; upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije; angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti); prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski; angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Odredbama člana 5. propisan je postupak procene potrebe deteta za pružanjem dodatne podrške, te je uređeno da se procena potreba deteta za pružanjem dodatne podrške vrši po zahtevu roditelja, odnosno staratelja deteta i po službenoj dužnosti – na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta. U postupku procene Komisija je dužna da na osnovu utvrđene situacije ustanovi podršku koju dete već dobija i preporuči dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite, uključujući i onu koja zahteva dodatna finansijska sredstva, kao i da odredi način realizacije koordinisane međuresorne saradnje, sa ciljem uključivanja deteta u život zajednice i obezbeđivanja uslova za maksimalni razvoj deteta. Odredbama člana 11. propisani su principi na osnovu kojih se vrši procena potreba deteta za dodatnom podrškom, odnosno: poštovanje urođenog dostojanstva i individualne samostalnosti uključujući slobodu sopstvenog izbora; uvažavanje razlika i njihovo prihvatanje kao dela ljudske raznolikosti; zabrana diskriminacije; uvažavanje razvojnih sposobnosti dece iz osetljivih grupa kao i poštovanje prava dece iz osetljivih grupa na očuvanje svog identiteta i obezbeđivanje pune uključenosti u obrazovni sistem i kvalitetno napredovanje.
3.13. Pravilnikom o programu obuke za pedagoškog asistenta uređeno je da program obuke sadrži uvodni modul, šest obaveznih modula i četiri ponuđena izborna modula od kojih je kandidat za program obuke u obavezi da izabere dva. Članom 2. stav 7. ovog pravilnika propisano je da izborni moduli imaju za cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći: deci i učenicima u razvoju jezika i socijalnih veština neophodnih za uspešno školovanje, deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci i učenicima iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne zajednice, uz uvažavanje specifičnih obeležja kulture i tradicije. Odredbama člana 4. propisano je da se programom obuke pedagoški asistent osposobljava za poslove koji se posebno odnose na kontinuirano unapređivanje rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, naročito u: staranju da redovno pohađaju vaspitno-obrazovni i obrazovno-vaspitni proces, da imaju neophodan pribor i da redovno rade domaće zadatke; pružanju pomoći, motivisanju i podsticanju dece i učenika u učenju, učešću u drugim aktivnostima, izradi zadataka, kao i pružanju jezičke podrške kada je potrebna; pružanju pomoći deci i učenicima, kojima je potrebna dodatna podrška, da se integrišu u vaspitnu grupu ili u odeljenje; podsticanju pozitivnog odnosa i stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška i staranju o bezbednosti dece i učenika tokom boravka u predškolskoj ustanovi i školi, trajanja nastave u prirodi, izleta ili ekskurzije. Pedagoški asistent se obučava da obavlja i poslove koji se odnose na pružanje pomoći vaspitaču, nastavniku i stručnom saradniku, naročito u: pripremi i realizaciji vaspitno-obrazovnog i obrazovno-vaspitnog procesa, uključujući i ocenjivanje, kao i uvažavajući iskustva i prethodna znanja dece i učenika; organizaciji posebnih aktivnosti na nivou vaspitne grupe, odeljenja, predškolske ustanove, škole, opštine (obeležavanje značajnih datuma, posete muzejima, pozorištima, organizacija izleta, nastave u prirodi, ekskurzija, itd.); procesu integracije dece i učenika, kojima je potrebna dodatna podrška, u vaspitnu grupu ili odeljenje; uključivanje u tim za podršku detetu i učeniku za koga se izrađuje individualni obrazovni plan. Pedagoški asistent, takođe, tokom edukacije stiče veštine koje su važne za saradnju i rad sa roditeljima i porodicom, te za uspostavljanje saradnje i procedura sa drugim državnim organima i institucijama. Između ostalog, pedagoški asistent se obučava i za poslove vezane za izveštavanje ministarstva nadležnog za poslove prosvete o radu u predškolskoj ustanovi, školi, lokalnoj samoupravi, i te izveštaje je dužan da im dostavlja najmanje dva puta godišnje.
3.14. Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine uočeni su problemi u dosadašnjem razvoju i reformi obrazovanja, na primer sa uvođenjem inkluzivnog pristupa zbog, između ostalog, slabih kapaciteta škola za prepoznavanje unutrašnjih prepreka i pravljenje inkluzivnog školskog razvojnog plana, velikog otpora inkluziji, još uvek medicinskog, a ne pedagoškog pristupa problemu, dominantno predavačke nastave koja ne ostavlja prostor za individualizovan pristup. Stoga, strategija predviđa da program rada škole treba da podrazumeva korišćenje raznovrsnih oblika i metoda nastave/učenja usmerenih na učenje i učenika (dobra predavačka nastava, stvaralačke i kulturne aktivnosti, samostalni rad učenika, projekatska nastava, laboratorijske i terenske vežbe). U tom smislu, u strategiji se navodi da ovakve raznovrsne metode rada omogućavaju bolju individualizaciju nastave, izlaze u susret specifičnim potrebama učenika, bilo da je reč o talentovanim i obdarenim učenicima ili o učenicima koji imaju smetnje i teškoće u radu, jer bez modernih oblika rada nemoguće je koncipirati razvoj zemlje na principima pametnog, održivog i inkluzivnog razvoja, i razviti kompetencije potrebne za život u savremenom društvu.
Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja
3.15. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja diskriminisalo A.G, Matiju Ramičić, D.T, L. i S.T.a i M.R.a, decu i učenike sa smetnjama u razvoju, u pogledu mogućnosti da ostvare pomoć i dodatnu podršku koju deci/učenicima i nastavnom osoblju pruža pedagoški asistent.
3.16. Nesporno je da je Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku sprovela procenu potreba A.G, M.R, D.T, L. i S.T.a i M.R.a na osnovu pregleda, primenjenih tehnika, metoda procene, kao i na osnovu nalaza, mišljenja i izveštaja stručnjaka i nadležnih organa i institucija. U individualnom planu podrške detetu, koji je sastavni deo mišljenja, komisija je ustanovila da je A.G, M.R, D.T, L. i S.T. i M.R. potrebno, između ostalog i obezbeđivanje pedagoškog asistenta. Na osnovu dokaza dostavljenih uz pritužbu nesporno je da su rešenja interresorne komisije, za svako dete pojedinačno, dostavljena obrazovno vaspitnoj ustanovi koju dete/učenik pohađa, kao i da se Školska uprava Novog Sada, više puta od jula 2015. godine obraćala nadležnim rukovodiocima organizacionih jedinica, sektora i grupa u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi angažovanja pedagoškog asistenta za decu/učenike, a na osnovu rešenja interresorne komisije.
3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je dopis koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo Udruženju roditelja K. 8. septembra 2015. godine, kao i izjašnjenje na pritužbu koje je ovo ministarstvo dostavilo Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Iz navedenih dopisa proizlazi da u obrazovnom sistemu u Republici Srbiji nisu angažovani pedagoški asistenti za decu sa smetnjama u razvoju, već da su u proteklom periodu pedagoški asistenti „angažovani za pružanje podrške deci romske nacionalnosti”. Ministarstvo nije dostavilo ni jedan dokaz kojim bi ukazalo da i deca iz ostalih društveno osetljivih grupa i njihovi nastavnici imaju pomoć i podršku pedagoških asistenata, iako je zakonom stvorena mogućnost da pedagoški asistenti pružaju dodatnu podršku i deci i učenicima iz drugih osetljivih grupa, kako se i navodi u ovim dopisima ministarstva. Pored toga, zahtevom za izjašnjenje koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dopisom br. 07-00-789/2015-02 od 15. januara 2016. godine uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatraženo je od Ministarstva da, između ostalog, dostavi i podatke o obrazovno-vaspitnim ustanovama u kojima su angažovani pedagoški asistenti u Republici Srbiji, kao i da se izjasni da li ustanove u kojima su angažovani pedagoški asistenti pohađaju i deca sa smetnjama u razvoju. Međutim, o ovim činjenicama Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja se nije izjasnilo, niti pružilo dokaze.
3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se „pedagoški asistenti ne dodeljuju na ime pojedinačne dece, već vaspitno-obrazovnoj ustanovi radi podrške grupi”, dok je „mera podrške predviđena kao podrška pojedinoj deci angažovanje pratioca za ličnu pomoć deteta i da je za obezbeđivanje usluge ličnog pratioca deteta nadležna lokalna samouprava.” Povodom ovih navoda Poverenica konstatuje da je nesporno da su Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, koji je donet na osnovu člana 19. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, regulisani bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku. Odredbom člana 4. stav. 4. ovog pravilnika regulisana je podrška koju pruža pedagoški asistent, dok je stavom 7. istog člana propisano angažovanje pratioca la ličnu pomoć deteta. Imajući u vidu da je pritužba u konkretnom slučaju podneta zbog neobezbeđivanja pedagoškog asistenta, Poverenica konstatuje da je prilikom odlučivanje u ovom predmetu posebno cenila ulogu i značaj pedagoškog asistenta u vaspitno-obrazovnom radu i razliku između pedagoškog i personalnog asistenta, kao i nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u obezbeđivanju podrške i pomoći pedagoškog asistenta deci sa smetnjama u razvoju.
Naime, pedagoški asistent je saradnik koji pruža pomoć i podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama, a takođe pruža pomoć i nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. Pedagoški asistent sarađuje sa nastavnicima i zajedno sa njima pruža podršku deci kojoj je to potrebno. On može biti angažovan samo za jedno dete, ali i za više dece u jednom razredu ili u više razreda. Angažovanje pedagoškog asistenta se planira, odnosno, trebalo bi da se zna kom detetu je potrebno pružiti podršku, za koje aktivnosti i u kom vremenskom periodu. Takođe, pedagoški asistenti stiču znanja i veštine koji su potrebni za rad sa porodicama dece, kao i pružanje podrške zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Dok pedagoški asistent pruža asistenciju deci i nastavnicima tokom nastavnog procesa, personalni asistent, odnosno, lični pratilac deteta, pruža podršku određenom detetu, ali je njegova podrška u većoj meri logističke prirode i nije direktno vezana za izvođenje nastave (vođenje i dovođenje deteta u školu, pomoć detetu koje se otežano kreće, podrška prilikom oblačenja i vršenja higijene, pomoć prilikom ishrane i omogućavanje bezbednog boravka u školi itd).
3.19. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima dužnost da obezbedi uslove i preduzme sve neophodne mere u ostvarivanju prava učenika na obrazovanje i druga prava koja su utvrđena ovim zakonom, a među kojima je i pravo na dodatnu podršku u obrazovanju i vaspitanju. Imajući u vidu da angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu predstavlja vid dodatne podrške deci, Poverenica konstatuje da je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da svoj deci, bez diskriminacije, obezbedi dodatnu podršku onda kada nadležna interresorna komisija proceni potrebu za pružanjem ove vrste pomoći i podrške. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, stoga, smatra da je Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja bilo dužno da i deci sa smetnjama u razvoju i njihovim nastavnicima, jednako kao što je to učinilo za romsku decu i njihove nastavnike, omogući da ostvare dodatnu podršku koju u obrazovno-vaspitnom radu pruža pedagoški asistent. Poverenica konstatuje da se deca iz ove društvene grupe, suočavaju sa brojnim preprekama u procesu uključivanja u obrazovni sistem. Naime, istraživanja pokazuju da se deca sa smetnjama u razvoju suočavaju sa institucionalnim, komunikacijskim i psihosocijalnim preprekama, te imaju različite kapacitete i otpornost na stresne situacije. Institucionalne prepreke ogledaju se u diskontinuitetu u sadržajima učenja, oblicima, metodama, načinu rada u ustanovama koje se bave obrazovanjem dece, kao i izostanka timskog rada u ustanovi. Komunikacijske prepreke ogledaju se u nepostojanju procedura i prakse razmene informacija u okviru ustanove i porodice, nepostojanja procedure razmene informacija između različitih ustanova, nedostupnost informacija i izostanak njihovog predstavljanja na različite i alternativne načine, nepriznavanje potreba da se u komunikaciji sa decom i njihovim roditeljima koriste različita sredstva komunikacije (sličice, gestovi, tehnička pomagala itd), kao i nepoznavanje tih oblika komunikacije. Psihosocijalne prepreke nastaju usled toga što je jedan broj zaposlenih u obrazovnoj ustanovi, ali i roditelja i dece neinformisan, bez dovoljno znanja, socijalno distanciran i sa negativnim stavovima i brojnim predrasudama u vezi sa decom sa smetnjama u razvoju, te je prisutan otpor nastojanjima da se obezbede uslovi za obrazovanje sve dece u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja . Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima zakonsku obavezu da preduzme sve neophodne uslove kako bi svoj deci, nezavisno od društvene grupe kojoj pripadaju, a za koje je procenjeno da im je potrebna dodatna pomoć i podrška pedagoškog asistenta, obezbedi uslove za ostvarivanje prava na ovaj vid dodatne obrazovne podrške. Ovo posebno ako se ima u vidu da upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta i da polaznici tokom trajanja obuke stiču znanja koja ih osposobljavaju za pružanje podrške i pomoći deci za koju je procenjeno da je ta pomoć potrebna.
3.20. Iako su najčešće asocijacije na pojam inkluzije vezane za decu i mlade sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i na otvaranje redovnog obrazovnog sistema za decu iz društvenih grupa koje su dugo vremena bile isključene iz sistema redovnog obrazovanja, sve češće se podvlači da je inkluzivnost obrazovnog sistema jedna njegova složena dimenzija koja iskazuje mogućnost sistema i obrazovnih ustanova da izađu u susret potrebama sve dece i da svoj deci obezbede kvalitetno obrazovanje. Stoga, mere dodatne podrške, među kojima su pedagoški asistenti, upotreba alternativnih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije, kao i obavezno stručno usavršavanje nastavnog osoblja od značaja je za svu decu. Inkluzivno obrazovanje doprinosi aktivnom uključivanju svakog deteta u obrazovni sistem, poboljšanju nastave i sredine za učenje, kao i prihvatanju različitosti.
3.21. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da je Komitet za prava deteta u Komentaru br. 9 istakao da je inkluzivno obrazovanje skup vrednosti, načela i praksi usmerenih na traženje značajnog, efektivnog i kvalitetnog obrazovanja za sve učenike, koje je pravedno prema različitosti uslova za učenje i zahteva, ne samo dece sa smetnjama u razvoju, već i svih učenika. Taj cilj se može postići putem različitih organizacionih sredstava, koje uvažavaju različitost dece. Komitet napominje da je važno razumeti da uključivanje ne treba shvatiti ni praktikovati kao puko integrisanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan sistem bez obzira na njihove potrebe.
3.22. Na osnovu navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, propuštajući da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, onemogućilo A.G, M.R, D.T, L. i S.T. i M.R. da ostvare dodatnu podršku, u skladu sa individualnim planom podrške, čime je izvršilo akt diskriminacije na osnovu invaliditeta.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da obezbedi uslove za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjama u razvoju, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije onemogućilo je da A.G, M.R, D.T, L. i S.T.a i M.R. dobiju potrebnu dodatnu podršku za obrazovanje, čime je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stava 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da:
5.1. Preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti da OŠ „Jovan Dučić” Petrovaradin, OŠ „Svetozar Marković Toza” Novi Sad i PU „Radosno detinjstvo” Novi Sad, angažuju pedagoškog asistenta.
5.2. Preduzme, bez odlaganja, sve neophodne mere kojima će obezbediti angažovanje pedagoških asistenata za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju.
5.3. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba udruženja roditelja K protiv Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja zbog diskriminacije po osnovu invlaliditeta Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top