Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba udruženja roditelja protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja po osnovu nacionalne pripadnosti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba udruženja roditelja protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja po osnovu nacionalne pripadnosti

br. 07-00-124/2014-02 datum: 9. 7. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom dve pritužbe U. r. iz G, podnete protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Školske uprave Požarevac zbog diskriminacije učenika na osnovu pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini. U pritužbama je navedeno da učenicima osnovnih i srednjih škola sa teritorije Braničevskog i Pomoravskog okruga nije omogućeno da pohađaju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Navedeno je da u većini škola sa teritorije Braničevskog i Pomoravskog okruga nije sprovedeno anketiranje učenika povodom uvođenja ovog predmeta, a u školama u kojima je anketiranje sprovedeno, nastava iz ovog predmeta nije realizovana. U toku postupka je utvrđeno da je propisima kojima je regulisano obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, kao i formiranje grupa za izučavanje izbornih predmeta, određeno da su škole dužne da ponude izborne predmete učenicima na početku školske godine, da predlažu izborne predmete sa liste izbornih predmeta propisanih nastavnim planom, te da u slučaju da se nedovoljan broj učenika prijavi za izučavanje određenog izbornog predmeta, imaju mogućnost da preko školske uprave zatraže saglasnost ministarstva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Školska uprava u Požarevcu, preduzeli mere i radnje iz svoje nadležnosti, na način koji nije u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Školska uprava Požarevac nisu postupali diskriminatorno prema učenicima i učenicama rumunske nacionalnosti u vezi sa ostvarivanjem prava da pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je 24. marta 2014. godine dve pritužbe, a 14. maja 2014. godine dopunu pritužbi U. r. koje su podnete protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Školske uprave Požarevac.

1.2. U pritužbama, između ostalog, navedeno je:

– da učenicima osnovnih i srednjih škola sa teritorije Braničevskog i Pomoravskog okruga nije omogućeno da pohađaju nastavu iz predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
– da u većini škola sa teritorije Braničevskog i Pomoravskog okruga nije sprovedeno anketiranje učenika povodom uvođenja ovog predmeta, a u školama u kojima je anketiranje sprovedeno, nastava iz ovog predmeta nije realizovana.

1.3. Uz pritužbe i dopune pritužbi dostavljene su: 1) molbe podnosioca pritužbe ministru prosvete i pomoćnici ministra radi uvođenja predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture; 2) dopis koji je Školska uprava Zaječar uputila direktorima škola sa svog područja; 3) zahtev za vanrednu kontrolu zakonitosti koji su podnosioci pritužbe uputili Republičkom prosvetnom inspektoru; 4) odgovor odeljenja za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; 5) odgovor opštinske prosvetne inspekcije iz Velikog Gradišta; 6) dopis podnosioca pritužbe upućen Zaštitniku građana u vezi sa postupkom pred inspekcijskim organima.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Školske uprave u Požarevcu i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo prosvete).

1.5. U izjašnjenju načelnice Školske uprave u Požarevcu V. Z, između ostalog, navedeno je:

– da anketiranje učenika radi izjašnjavanja o učenju izbornog predmeta Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture vrše škole, a ne školska uprava,
– da su dopisom Ministarstva prosvete od 20. avgusta 2013. godine školske uprave zamoljene da podsete škole da je potrebno da ponude izučavanje predmete Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture nacionalne manjine, na teritoriji gde živi veliki broj pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa objavljenim nastavnim planovima i programima, kao i resursima škole,
– da nijednim propisom nije utvrđena obaveza školskih uprava da se na bilo koji način angažuju prilikom anketiranja učenika za bilo koji izborni predmet, te da ne postoji odgovornost školske uprave za nesprovođenje anketa u školama, i neizvođenje nastave,
– da poslove inspekcijskog nadzora vezanog za sprovođenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja , kao i posebnih zakona u oblasti obrazovanja sprovodi prosvetni inspektor, dok inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja opštinska, odnosno, gradska uprava. Ministarstvo prosvete, takođe, vrši neposredni inspekcijski nadzor ako ga opštinska, odnosno, gradska uprava ne vrši,
– da Školska uprava u Požarevcu ne vodi evidenciju o broju pripadnika nacionalnih manjina, već podatke o broju učenika koji su pripadnici određene nacionalne manjine dobija od škola, o čemu je u više navrata obaveštavala Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine,
– da se 98 učenika/ca na području Braničevskog i Podunavskog okruga opredelilo da izučava izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture,
– da je Školska uprava postupila u skladu sa dopisom Ministarstva prosvete i u više navrata podsetila škole na obavezu anketiranja učenika, te je tražila informaciju o broju prijavljenih učenika,
– da bi se smatralo zloupotrebom ukoliko bi načelnik ili bilo koji službenik Školske uprave davao smernice koje mogu da utiču na rezultate izjašnjavanja učenika prilikom anketiranja, naročito ako se ima u vidu postojanje drugih nacionalnih manjina koje se angažuju u cilju uvođenja svog jezika kao izbornog predmeta u školama.

1.6. Uz izjašnjenje dostavljen je: 1) dopis Ministarstva prosvete od 20. avgusta 2013. godine, 2) tabelarni prikaz broja prijavljenih učenika, 3) dopis direktora OŠ “I. L. R.” u V. G; 4) dopis direktora OŠ “B. R.” u G; 4) dopis direktora OŠ “V. D.” u T; 5) dopis direktora OŠ “B. D. K.” u B.

1.7. U izjašnjenju dr Srđana Verbića, ministra prosvete, između ostalog, navedeno je:

– da su inicijative za unapređenje obrazovnog nivoa pripadnika nacionalnih manjina u nadležnosti njihovih nacionalnih saveta, odnosno, u konkretnom slučaju Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine,
– da je u dogovoru sa Nacionalnim savetom rumunske nacionalne manjine, školske 2013/2014 godine, uveden izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama u Boljevcu, Zaječaru, Boru, Kladovu i Negotinu,
– da nastavu ovog izbornog predmeta, prema informacijama koje je ministarstvo dobilo od načelnika ŠU Zaječar i predstavnika Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, realizuju nastavnici S. D. Š, K. Č, S. T, S. G. i S. U. L.

1.8. Ministarstvo prosvete je dostavilo i izjašnjenje koje je Školska uprava u Požarevcu dostavila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti na pritužbu U. r.

1.9. Imajući u vidu da su obe pritužbe podnete povodom iste pravne stvari, postupci su spojeni, te je u skladu sa odredbom člana 117. Zakona o opštem upravnom postupku vođen jedan postupak.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloge koji su dostavili podnosilac pritužbe i Školska uprava u Požarevcu utvrđeno je da je U. r. poslalo više dopisa Ministarstvu prosvete u kome su zatražili pomoć i podršku u procesu uvođenja izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u škole na teritoriji Braničevskog okruga. U dopisima, koji su Ministarstvu prosvete uputili pre i na početku školske 2013/2014 godine, istaknuto je da su sakupili potpise roditelja koji žele da im deca uče ovaj izborni predmet i da su te zahteve slali školama sa željom da iniciraju uvođenje ovog izbornog predmeta. U dopisima je navedeno i da osećaju zabrinutost da će se škole oglušiti o njihove zahteve, kao i da načelnica Školske uprave u Požarevcu nije poslala obaveštenje direktorima škola iz svog okruga o pripremama za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Na kraju dopisa, zatraženo je od Ministarstva prosvete da pošalje konkretan zahtev načelnici Školske uprave u Požarevcu da preduzme mere iz svoje nadležnosti i stupi u kontakt sa direktorima škola iz svog okruga, kako bi se škole pripremile za uvođenje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

2.2. Uvidom u izjašnjenje i priloge dostavljene uz izjašnjenje Školske uprave u Požarevcu utvrđeno je da je Ministarstvo prosvete 20. avgusta 2013. godine uputilo školskim upravama dopis sa zahtevom da podsete škole da je potrebno da ponude i maternji jezik sa elementima nacionalne kulture nacionalne manjine, na teritoriji gde živi veliki broj pripadnika nacionalne manjine. U dopisu Ministarstva prosvete je, takođe, navedeno da škole o iskazanim interesovanjima učenika treba da obaveste školsku upravu radi evidencije i obezbeđivanja potrebnih uslova.

2.3. Utvrđeno je da su OŠ „I. L. R.” V. G, OŠ „B. R.” u G, OŠ „V. D.” iz T. i OŠ „B. D. K.” u B. obavestile Školsku upravu u Požarevcu o radnjama koje su preduzele u cilju uvođenja izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture (anketiranje učenika i razlozi za neuvođenje ovog izbornog predmeta). OŠ „B. R.” u G. obavestila je Školsku upravu o svojoj odluci da ne anketiraju učenike, jer se na poslednjem popisu stanovnika opštine G. veoma mali broj stanovnika izjasnio da su pripadnici rumunske nacionalne manjine, dok je OŠ iz T. obavestila Školsku upravu da roditelji nisu pokazali inicijativu za uvođenje ovog izbornog predmeta. Utvrđeno je, takođe, da je Školska uprava u Požarevcu sačinila tabelarni prikaz rezultata anketiranja učenika u osnovnim školama sa svog područja za izučavanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture od prvog do osmog razreda, i to u školama u V. G, Ž, P, M. C. i P. na M.

2.4. Uvidom u priloge koji su dostavljeni uz dopunu pritužbe, utvrđeno je da je U. r. uputilo zahtev Republičkom prosvetnom inspektoru u vezi uvođenja izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u OŠ „I. L. R.” u V. G, OŠ „B. R.” u G. i OŠ „V. D.” iz T. Ministarstvo prosvete, Odeljenje za inspekcijske poslove u ustanovama predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i nauke dopisom br. 424-614-13/2014-12 od 16. aprila 2014. godine obavestilo je podnosioca pritužbe da su prijave koje se odnose na OŠ „I. L. R.” u V. G. i OŠ „B. R.” u G. upućene na dalju nadležnost prosvetnom inspektoru Opštinske uprave Veliko Gradište, a da je prosvetna inspektorka Ministarstva prosvete 1. aprila 2014. godine izvršila inspekcijski nadzor u OŠ „V. D.” iz T. Tokom inspekcijskog nadzora inspektorka V. D. utvrdila je da je OŠ „V. D.” iz T. primila dopis podnosioca pritužbe sa zahtevom koje je potpisalo devet roditelja učenika koji žele da im deca u školskoj 2013/2014 godini pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Međutim, tokom nadzora, utvrđeno je da škola nije anketirala učenike po ovom zahtevu, jer su roditelji potpisnici zahteva tvrdili da ne znaju o čemu se radi ili su od zahteva odustali, o čemu je škola obavestila Školsku upravu u Požarevcu. Inspektorka je utvrdila da roditelji učenika na roditeljskim sastancima, kao i na sednici Saveta roditelja nisu pokazali nikakvu inicijativu za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Stoga je prosvetna inspektorka naložila školi, da prilikom upisa učenika u prvi razred za školsku 2014/2015 godinu, postupi u skladu sa čl. 12. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da direktor škole obezbedi izbor izbornih predmeta u skladu sa Pravilnikom o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a školi je naloženo da obezbedi da Savet roditelja učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta koji će se izučavati u školi.

2.5. Prosvetna inspektorka S. S. iz Odeljenja za opštu upravu i javne službe Opštinske uprave opštine Veliko Gradište, 15. aprila 2014. godine, dostavila je podnosiocu pritužbe obaveštenje br. 614-4/2014-02 o izvršenom nadzoru u OŠ „I. L. R. V. G. i OŠ „B. R.” u G. Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da je OŠ „I. L. R.” V. G, na zahtev Školske uprave iz Požarevca, izvršila anketiranje učenika za učenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali da nije uvela ovaj izborni predmet, jer ne raspolaže nastavnim kadrom, niti se za uvođenje ovog izbornog predmeta prijavio dovoljan broj učenika po odeljenjima za formiranje grupe. Što se tiče OŠ „B. R.” u G, utvrđeno je da je ova škola izvršila anketiranje učenika za uvođenje predmeta Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture, ali nije sprovela anketu kako bi proverila zainteresovanost učenika za uvođenje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer se prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u opštini Golubac mali broj građana izjasnio da su pripadnici rumunske nacionalne manjine. Prosvetna inspektorka je naložila školama da uključe Savet roditelja škole u postupak predlaganja izbornih predmeta, kao i da prilikom upisa učenika u prvi razred za školsku 2014/2015 godinu, postupe u skladu sa čl. 12. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je međunarodnim i domaćim propisima određeno da je Republika Srbija u obavezi da pripadnicima nacionalnih manjina omogući obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku ili dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture.

3.4. Potvrđivanjem Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina Republika Srbija se obavezala da stvara potrebne uslove kako bi pripadnici nacionalnih manjina očuvali i razvijali svoju kulturu i sačuvali neophodne elemente svog identiteta, naime, religiju, jezik, tradiciju i kulturno nasleđe (čl. 5), kao i da preduzme mere u oblasti obrazovanja i istraživanja kako bi se negovala kultura, jezik i vera nacionalnih manjina i većine (čl. 12).

3.5. Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima propisano je da, u pogledu obrazovanja, država preuzima obavezu da na teritoriji na kojoj su regionalni ili manjinski jezici u upotrebi, u skladu sa situacijom svakog od ovih jezika, i bez ikakvog ometanja učenja zvaničnog jezika, omogući osnovno obrazovanje na odgovarajućem regionalnim ili manjinskom jeziku; obezbedi značajan deo osnovnog obrazovanja na odgovarajućem regionalnom ili manjinskom jeziku ili obezbedi da učenje odgovarajućeg regionalnog ili manjinskog jezika postane integralni deo nastavnog plana. Pored toga, propisano je da država može da primeni jednu od ove tri mere makar na one polaznike čije porodice tako nešto zahtevaju, a čiji se broj smatra dovoljnim.

3.6. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama čl. 79. propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.

3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.8. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija, odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Odredbom čl. 9. ovog zakona propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku. Izuzetno, on može da se ostvaruje i dvojezično ili na srpskom jeziku. Odredbama čl. 25. i 26. propisane su nadležnosti Ministarstva prosvete i školske uprave. Ministarstvo obezbeđuje funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, naročito planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja; vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda; planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama; vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja na republičkom nivou; ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenošenje stranih iskustava i evropskih programa i dostignuća; uspostavlja i upravlja jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u RS, stara se o nesmetanom protoku podataka i obezbeđuje dostupnost i zaštitu podataka; vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora i utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg stručnog obrazovanja. Školska uprava predstavlja organizacionu jedinicu Ministarstva prosvete, koja zadatke i poslove obavlja van sedišta ministarstva, te tako obavlja stručno-pedagoški nadzor u ustanovama, koordinira stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, direktora i sekretara ustanove; daje podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog, školskog i vaspitnog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana i prati njegovo ostvarivanje; obezbeđuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, ažuriraju i održavaju bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete; vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava ustanova i obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.

3.9. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da nastavne planove i programe osnovnog, srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, na predlog ministra, donosi Nacionalni prosvetni savet, dok školski program, na osnovu koga se ostvaruje osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, donosi školski odbor na osnovu nastavnog plana i programa. Školski program, između ostalog, sadrži: ciljeve školskog programa; naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje škola ostvaruje i jezik na kome se ostvaruje program; obavezne i izborne predmete i module, po ciklusima, odnosno, obrazovnim profilima i razredima; fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruju, kao i druga pitanja od značaja za školski program . Odredbom čl. 57. st. 2. propisano je da ustanova ima savet roditelja, dok je st. 3. i 4. propisano da se u savet roditelja škole bira po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja, dok u ustanovi u kojoj stiču obrazovanje pripadnici nacionalne manjine, odnosno etničke grupe u savetu roditelja su srazmerno zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine, odnosno etničke grupe. Savet roditelja, između ostalog, učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udžbenika .

3.10. Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, dok se za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Odredbom čl. 12. st. 3. ovog zakona propisano je da škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja. Međutim, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenike pripadnike nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.

3.11. Odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja, da je država dužna da stvori uslove za organizovanje obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, a da je, dok ih ne obezbedi, dužna da obezbedi dvojezičnu nastavu ili izučavanje jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne istorije i kulture pripadnika nacionalne manjine. Dalje je propisano da se za ostvarivanje ovog prava može propisati određeni minimalni broj učenika, s tim da taj broj može biti manji od minimalnog broja učenika koji je zakonom propisan za obezbeđenje odgovarajućih oblika nastave i obrazovanja.

3.12. Pravilnikom o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja , te Pravilnikom o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja propisan je nastavni plan za učenike od prvog do osmog razreda osnovne škole koji sadrži spisak obaveznih i izbornih nastavnih predmeta. Oba pravilnika propisuju da je škola dužna da sa liste izbornih predmeta, pored obaveznih izbornih predmeta, ponudi još tri ili četiri izborna, od kojih učenik bira jedan predmet po svojim sklonostima. Među izbornim nastavnim predmetima koje je škola dužna da ponudi nalazi se i Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture.

3.13. Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2013/2014 godinu bliže se uređuje način formiranja odeljenja i propisuje da broj učenika za izborni predmet ne može biti manji od 15 učenika po grupi, da je broj grupa određen brojem odeljenja i da je za grupu sa manjim brojem od 15 učenika po razredu potrebna saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja. Takođe, propisano je da se škola za priznavanje manjeg, odnosno većeg broja učenika u odeljenju od propisanog, uz obrazloženje, obraća ministarstvu preko nadležne školske uprave.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.14. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, u konkretnom slučaju, zadatak Poverenice bio je da utvrdi da li su nadležno ministarstvo i Školska uprava Požarevac, protiv kojih su pritužbe podnete, diskriminisali učenike rumunske nacionalnosti koji pohađaju osnovne škole na teritoriji Braničevskog i Pomoravskog okruga na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, u pogledu mogućnosti da školske 2013/2014 godine pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

3.15. Nesporno je da određene osnovne škole sa područja Školske uprave Požarevac nisu ponudile učenicima da izučavaju izborni predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Takođe, neke od škola su sprovele anketu kako bi proverile zainteresovanost učenika, ali zbog nedovoljnog broja prijavljenih učenika za formiranje grupe odlučile su da ne uvedu ovaj izborni predmet. Analizom propisa koji regulišu obrazovanje, a posebno onih koji se tiču organizovanja nastave jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izbornog predmeta, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da se u pravilnicima o nastavnom planu od prvog do osmog razreda osnovne škole, izborni predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture nalazi na spisku izbornih predmeta koji učenici mogu da biraju, ukoliko im škola ponudi, svake školske godine. Poverenica ukazuje da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da školski program, na osnovu nastavnog plana i programa, donosi školski odbor, a da je važna uloga u postupku predlaganja izbora nastavnih predmeta data savetu roditelja, koji čine po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja. Posebna pravila su propisana za izbor predstavnika saveta roditelja u školama u kojima stiču obrazovanje pripadnici nacionalne manjine, tako što je propisano da u savetu roditelja treba da budu srazmerno zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine. Imajući u vidu da savet roditelja učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta, može se konstatovati da je ova nadležnost saveta jedan od mehanizama na osnovu kog se može uticati da se jezik nacionalne manjine sa elementima kulture ponudi deci kao izborni nastavni predmet, a ujedno je moguće i da se učenicima ponudi mogućnost izbora između više jezika nacionalnih manjina. Treba imati u vidu da je odredbom čl. 6. Pravilnika o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i napomenom u Pravilniku o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, propisana dužnost škole da sa liste izbornih predmeta ovog nastavnog plana, učenicima ponudi još tri ili četiri izborna predmeta od kojih učenik bira jedan prema svojim sklonostima.

3.16. Što se tiče nadležnosti Ministarstva prosvete i školske uprave u vezi sa izučavanjem izbornih predmeta, među kojima je Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ni Ministarstvo prosvete ni školske uprave nemaju nadležnosti kojima bi mogli da učestvuju u postupku predlaganja izbornih predmeta u školama, niti mogu da sprovode anketiranje učenika u cilju odabira izbornih predmeta. Ministarstvo prosvete ima nadležnost da daje saglasnost za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u školama na jeziku i pismu nacionalne manjine, kada se za to opredeli manje od 15 učenika, ali nema nadležnost da određuje koji će se izborni predmeti u kojim školama izučavati. Dakle, Ministarstvo prosvete daje saglasnost na zahtev koji upućuje škola, a škola ovakav zahtev može da podnese ministarstvu tek nakon što ponudi izučavanje određenog izbornog predmeta i utvrdi da se prijavio manji broj učenika od propisanog za formiranje grupe. U konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze da je neka škola sa teritorije Školske uprave Požarevac zatražila saglasnost Ministarstva prosvete za formiranje grupe sa manjim brojem učenika za izučavanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, a da je Ministarstvo odbilo da se saglasi. Slično je i sa nadležnostima školske uprave, odnosno, ni školska uprava nema mogućnost da učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta u školama, niti da nudi izborne predmeta učenicima, imajući u vidu da su ove procedure u isključivoj nadležnosti škola.

3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ministarstvo prosvete 20. avgusta 2013. godine uputilo dopis školskim upravama sa zahtevom da podsete škole da na teritoriji gde živi veliki broj pripadnika nacionalne manjine, ponude kao izborni predmet i maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, u skladu sa objavljenim nastavnim planovima i programima, kao i resursima škole. Ministarstvo prosvete je zatražilo od školskih uprava da pribave povratnu informaciju od škola o iskazanim interesovanjima učenika za izučavanje ovog izbornog predmeta radi evidencije i obezbeđivanja uslova. Školska uprava u Požarevcu stupila je u kontakt sa školama sa svog područja, ima podatke o broju učenika koji su se opredelili za izučavanje izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture i prikupila je izjave direktora o razlozima zbog kojih nisu sproveli anketiranje učenika ili nisu uveli izučavanje ovog izbornog predmeta.

Takođe, Ministarstvo prosvete je reagovalo na zahtev podnosioca pritužbe za inspekcijskim nadzorom u OŠ „I. L. R.” iz V. G, OŠ „B. R.” iz G. i OŠ „V. D.” iz T, pa su prijave upućene na dalju nadležnost prosvetnom inspektoru Opštinske uprave Veliko Gradište, odnosno, prosvetnoj inspektorki Ministarstva prosvete. Podnosiocima pritužbe su 15. i 16. aprila 2014. godine upućeni dopisi o izvršenom inspekcijskom nadzoru, kao i merama koje su naložene školama. Zbog toga se može konstatovati da su Ministarstvo prosvete i Školska uprava u Požarevcu, preduzele mere i radnje iz svoje nadležnosti, na način koji nije u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima.

3.18. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da Ministarstvo prosvete i Školska uprava u Požarevcu nisu diskriminisali učenike rumunske nacionalnosti u pogledu mogućnosti da pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture, jer ove dva organa nemaju uticaja na postupak predlaganja izbornih predmeta, njihovo nuđenje učenicima, niti odluke škola da li će u slučaju nedovoljnog broja prijavljenih učenika zatražiti saglasnost ministarstva. Poverenica, takođe, želi da istakne da pripadnici nacionalnih manjina, kroz rad organa škole (organ upravljanja i savet roditelja) mogu da zastupaju svoje interese i potrebe za izučavanjem maternjeg jezika bilo dvojezično ili kroz organizovanje nastave jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izbornog predmeta.

4. MIŠLjENjE

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Školska uprava Požarevac nisu postupali diskriminatorno prema učenicima i učenicama rumunske nacionalnosti u vezi sa ostvarivanjem prava da pohađaju nastavu iz izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba udruženja roditelja protiv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zbog diskriminacije u oblasti obrazovanja po osnovu nacionalne pripadnosti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top