Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba UG M. B. iz K. protiv OŠ Đ. J. iz K. zbog diskriminacije romskog učenika u obrazovanju • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba UG M. B. iz K. protiv OŠ Đ. J. iz K. zbog diskriminacije romskog učenika u obrazovanju

del. br. 07-00-00361/2012-01 datum: 22. 2. 2012.

 

MIŠLjENjE BR. 463/2012

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo udruženje „M. B.” iz K, u ime maloletnog M. B. koga zastupa majka Z. B, protiv OŠ „Đ. J.” u K. i direktorke K. P, zbog diskriminacije učenika na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. S. zastupnik udruženja „M. B.” iz K, u ime maloletnog M. B, uz saglasnost majke Z. B, protiv OŠ „Đ. J.” u K. i direktorke K.e P. Pritužba se odnosi na diskriminaciju učenika M. B. na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, a koju škola i direktorka, kako se u pritužbi navodi, vrše tako što ne preduzimaju potrebne mere kako bi zaštitili M. B. od maltretiranja od strane drugih učenika.

1.2. U pritužbi i u dopuni pritužbe, udruženje „M. B.” navelo je sledeće:

– da pritužbu podnosi protiv OŠ „Đ. J.” u K. i direktorke K. P, kao odgovornog lica;
– da je osnov diskriminacije pripadnost romskoj nacionalnoj manjini i slabo imovno stanje porodice B;
– da je diskriminacija M. B. konstantno vršena u periodu od 2008/2009 školske godine, sve do oktobra 2012. godine, kao i da je u tom periodu M. B. više puta u školi i školskom dvorištu bio žrtva vršnjačkog nasilja (fizičkog i verbalnog);
– da su M. u tom periodu udarali, ubadali olovkama, gađali raznim predmetima, da su ga vređali na nacionalnoj osnovi i to tako što su mu govorili „cigani ne treba da idu u školu”;
– da se M. B. povukao u sebe i da nije želeo da ide u školu, da je imao stomačne tegobe kad god je trebalo da ide u školu, kao i redovne glavobolje;
– da su roditelji M. B. u poslednje četiri godine u više navrata obaveštavali učiteljicu, direktorku škole kao i stručnu službu škole o vršnjačkom maltretiranju, ali da po tim prijavama ništa nije preduzimano, zbog čega se maltretiranje uvek i nastavljalo;
– da su se roditelji obratili Policijskoj upravi u K, jer je M. B. 26. septembra 2012. godine, u školi, udario u glavu S. K. Policija je tim povodom obavila razgovore sa direktorkom i svim drugim licima uključenim u ovaj incident, a maltretiranje M. B. nakon ovog se zaustavilo;
– da je direktorka K. P. zamerila Z. B. što je slučaj prijavila policiji, iako direktorka do dolaska policije ništa nije preduzela kako bi obezbedila bezbednost M. B. u školi;
– da Z. B. smatra da se u OŠ „Đ. J.” u K. prema deci romske nacionalnosti i inače postupa diskriminatorno, budući da su ovu školu pohađala i njena starija deca koja su takođe trpela maltretiranja i vređanja na nacionalnoj osnovi;
– da su ovim postupanjem OŠ „Đ. J.” i direktorka K. P. onemogućili i otežali praćenje nastave i učešće u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima jer su propustili da preduzmu adekvatne mere i zaštite romsko dete od diskriminacije, kao i jer mu nisu omogućili da se oseća bezbedno u školi kao sva ostala deca.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena saglasnost Z. B. da udruženje „M. B.” podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i izveštaj lekara školske ambulante o lekarskom pregledu M. B. od 26. septembra 2012. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje OŠ „Đ. J.” u K.

1.5. U izjašnjenju direktorke K. P, između ostalog, navedeno je:

– da nije tačna tvrdnja da učenik M. B. trpi fizičko i psihičko maltretiranje a da u školi ništa nije preduzeto od strane direktorke i učiteljice, odnosno odeljenske starešine i stručne službe;
– da je škola tokom svih ovih godina „upoznata sa problemom i da je u više navrata reagovala”;
– da je Z. B. samo jednom tražila razgovor sa direktorkom škole koji je i obavljen, nakon čega je direktorka obavila razgovor sa učiteljicom i učenikom N. I. i njegovom majkom u cilju normalizacije odnosa između učenika;
– da nije tačna tvrdnja da učiteljica Lj. V. nije ništa preduzimala o čemu svedoče i fotokopije beležaka o vanrednim razgovorima sa roditeljima;
– da je netačna tvrdnja da odeljenska starešina V. I. nije preduzimala ništa, jer je u više navrata vođen razgovor sa učenicima i njihovim roditeljima i da su za tri meseca održana tri roditeljska sastanka. Roditeljski sastanci od 9. oktobra i 30. novembra 2012. godine sazvani su zbog „upoznavanja roditelja sa klimom u odeljenju i donošenjem mera”;
– da su sa roditeljem učenika S. K. odmah obavili razgovor odeljenska starešina, pedagoškinja i direktorka škole, a takođe i sa inspektorima PU K. u prisustvu Z. B;
– da je 28. septembra 2012. godine zasedao i Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na koji je bila pozvana i Lj. V. koja je bila učiteljica M. B, kao i da je tim doneo sledeće mere: pojačano dežurstvo nastavnika i da se na času odeljenskog starešine i na roditeljskim sastancima još jednom pojasni pojam nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;
– da roditelji M. B. nisu bili na roditeljskom sastanku održanom 9. oktobra 2012. godine;
– Z. B. je pozvana na razgovor 23. novembra 2012. godine nakon što je škola primila dopis od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o tome da je Udruženje građana „M. B.” iz K. podnelo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv škole;
– da je na tom sastanku Z. B. potvrdila da se odnos između M. i nekih drugara iz odeljenja poboljšao, kao i da je burno reagovala kada je upoznata sa sadržajem pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, koju je u njeno ime pisao A. S;
– da dva dana kasnije Z. B. nije bila spremna da potvrdi ono što je govorila pred odeljenskom starešinom, pedagoškinjom i direktorkom škole, a to je da M. B. nije zlostavljan na nacionalnoj osnovi u školi;
– da je škola „više nego tolerantna prema učenicima romske nacionalnosti jer često im se opravdavaju časovi na osnovu reči roditelja, što je i M. primer, jer bi do sada imao smanjenu ocenu iz vladanja na ‘vrlo dobro’ jer nema opravdanje za jedanaest časova”;
– da su u kulturnim i drugim aktivnostima, kao i promociji škole uključeni i učenici romske nacionalnosti i da se u školskoj predstavi „Vojvodino dobro jutro” promoviše romski jezik, nošnja i običaji;
– da A. S, zastupniku Udruženja građana „M. B.” iz K, ovo nije prvi put da optužuje školu i direktorku i da je ovaj put iskoristio majku M. B. kako bi narušio ugled škole, direktorke i svih zaposlenih.

1.6. Uz izjašnjenje su podneti i sledeći dokumenti: 1) fotokopija zapisnika vanrednih razgovora sa roditeljima od 6. decembra 2010. godine, 9. marta 2012. godine, 20. septembra 2012. godine i 26. septembra 2012. godine; 2) fotokopije zapisnika sa roditeljskog sastanka održanog 9. oktobra 2012. godine i 30. novembra 2012. godine; 3) fotokopija zapisnika M. P, sekretarke škole, od 27. septembra 2012. godine; 4) fotokopija zapisnika Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja od 28. septembra 2012. godine; 5) fotokopija izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad sekretarke škole M. P. od 23. novembra 2012. godine; 6) fotokopije matičnih knjiga učenika S. i J. B; 7) fotokopija prve strane zapisnika o inspekcijskom nadzoru OŠ „Đ. J.” u K. od 20. januara 2010. godine i fotokopija dve strane teksta zaposlenih škole „o ličnosti A. S”.

1.7. Udruženje „M. B.” iz K. dostavilo je 28. novembra 2012. godine dodatne informacije u vezi pritužbe:

– da je razredna starešina V. I. pozvala 23. novembra 2012. godine Z. B. da razgovaraju o problemima koje njen sin ima u školi i da su u razgovoru učestvovali psihološkinja, pedagoškinja, direktorka škole i razredna starešina;
– da je Z. B. tokom razgovora psihički maltretirana pitanjima koja se odnose na razloge za podnošenje pritužbe i posledice „neistina” koje je iznela;
– da je Z. B. tom prilikom, povodom pritužbe podnete Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, rečeno da „nije trebalo da prijavljuje školu i da može da odgovara zbog toga”, da je „SUP dolazio u školu zbog njene prijave”, kao i da su je zaposleni u školi koji su bili prisutni na sastanku pitali da li je istina da je zastupa udruženje „M. B.” i A. S;
– da je tokom sastanka Z. B. predloženo da da drugu izjavu kojom će da odustane od prethodne izjave jer „ništa što je rekla nije istina”;
– da je 26. novembra 2012. godine razredna starešina V. I. pozvala telefonom Z. B. da dođe u školu i da potpiše izjavu kojom odustaje od prethodno date izjave, na šta je Z. B. napomenula da neće da menja iskaz i da nema šta više da izjavljuje u postupku koji je pokrenut;
– da je Z. B. odlučna u nameri da nastavi postupak koji je pokrenut pritužbom protiv OŠ „Đ. J.”, ali i da je uplašena i uznemirena reakcijom škole;
– da je uznemirena činjenicom da je razredna starešina organizovala roditeljski sastanak na koji Z. B. nije pozvana, a na kojem je tražena podrška roditelja protiv porodice B. kako bi se opovrgle izjave da je M. B. fizički maltretiran u školi, a da zaposleni u školi ne preduzimaju mere koje su obavezni da preduzmu u tom slučaju, kao i da škola pokušava da okrene roditelje ostale dece protiv M. B. i njegove porodice;
– da Z. B. smatra da je ona izložena viktimizaciji, a da ovakvim postupanjem škole može doći i do ugrožavanja bezbednosti njenog sina M. B, kao i još težih posledica osim diskriminacije kojoj je izložen;
– da udruženje „M. B.” iz K. poziva Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti da preduzme sve raspoložive mere da zaštiti porodicu B, kao i da o ovakvom postupanju škole obavesti i ostale nadležne državne i pokrajinske organe.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u pritužbu i priloženi izveštaj lekara školske ambulante o pregledu M. B. od 26. septembra 2012. godine, utvrđeno je da je M. B. tog dana u školi zadobio udarac nogom u glavu, kao i da mu je preporučeno mirovanje i analgetici po potrebi.

2.2. Uvidom u fotokopiju zapisnika sa vanrednog razgovora sa roditeljima od 6. decembra 2010. godine utvrđeno je da su odvojeno održani vanredni roditeljski sastanci sa majkom L. B. i majkom M. B. jer su se deca potukla zbog polomljene igračke.

2.3. Daljim uvidom u fotokopiju zapisnika sa vanrednog razgovora sa roditeljima od 9. marta 2012. godine, utvrđeno je da je održan roditeljski sastanak sa majkama M. B. i I. F. jer su se deca potukla, kao i da su deca posle tuče poslata na razgovor kod pedagoškinje škole gde im je objašnjeno šta znači nasilje i koje posledice nosi. U zapisniku je naznačeno da su se deca pomirila i da su obećali roditeljima i razrednoj starešini da se više neće tući. Takođe, naznačeno je da se ovaj konflikt okončao kao vršnjačka nesuglasica i tuča, a ne kao verska i rasna netrpeljivost.

2.4. Uvidom u fotokopiju beleške od 26. septembra 2012. godine, utvrđeno je da je učenik S. K. udario učenika M. B. nogom u glavu dok se ljuljao na golu u školskom dvorištu. Navodi se da učenici kažu da je M. B. provocirao i da nije hteo da se skloni, kao i da je obavljen razgovor sa učenikom S. K. i njegovim roditeljem R. K.

2.5. Uvidom u zapisnik sa roditeljskog sastanka održanog 9. oktobra 2012. godine i 30. novembra 2012. godine, utvrđeno je:

– da roditeljskom sastanku od 9. oktobra 2012. godine nisu prisustvovali roditelji M. B, da je direktorka iznela stav da se u sukobu među decom, koji je Z. B. prijavila PU K, ne radi o vršnjačkom nasilju jer je roditelje izmanipulisao A. S, koji je izrevoltiran jer nije uveden romski jezik kao izborni predmet, a koji je on predavao ranijih godina;
– da je pedagoškinja Lj. G. izjavila da je neprijatna situacija nastala jer nije poštovana procedura i da su se roditelji prvo obratili razrednoj starešini do svega ovoga ne bi ni došlo, da je jako bitno da roditelji pričaju sa svojom decom i da im objasne da sve ono što oni možda zovu igrom može da se tumači kao vršnjačko nasilje; da se Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja sastao povodom incidenta koji se desio sa B. i da su doneli mere da se pojačaju dežurstava nastavnika jer se incidenti sa učenicima najčešće dešavaju na odmorima;
– da je učiteljica Lj. V. izjavila da je M. B, još dok je bio njen učenik, često izazivao drugu decu ali da se niko nije žalio;
– da je razredna starešina V. I. izjavila da joj je žao što su deca išla u policijsku stanicu i zamolila je roditelje da porazgovaraju sa decom i da joj se uvek obrate ako dođe do sukoba;
– da je roditeljskom sastanku održanom 30. novembra 2012. godine prisustvovao brat M. B. i da je roditeljski sastanak počeo podsećanjem roditelja na incident koji su roditelji M. B. prijavili Policijskoj upravi K. i čitanjem dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o pritužbi protiv škole;
– da je direktorka obavestila roditelje da je Z. B. bila iznenađena sadržajem dopisa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da je izjavila da će potpisati izjavu da navodi A. S. nisu tačni i da se sledećeg dana predomislila;
– da je jedan od roditelja pitao brata M. B. zašto ne ispišu M. iz škole ako ga maltretiraju u školi, na šta je on izjavio da ga neće ispisati, kao i da je rekao „A vi ovo niste smeli da radite. Podignuta je tužba roditelja protiv škole a ne protiv roditelja i njihove dece.”

2.6. Uvidom u zapisnik sekretarke škole M. P. od 27. septembra 2012. godine utvrđeno je:

– da u su kancelariju sekretarke škole došli Z. B, M. B, njegov stariji brat i A. S;
– da je M. B. rekao da ga je prethodnog dana S. K, između dva časa, udario nogom u lice jer mu je M. rekao da mu je otkopčan šlic, kao i da M. od prvog razreda trpi maltretiranja u školi, da su se i pre obraćali i njegovoj učiteljici dok je pohađao niže razrede ali da se maltretiranje nastavlja i da ga diraju jer „šta će Cigan u školi”, a M. brat je rekao da su i njega zadirkivali u ovoj školi jer je Rom i da se premestio u drugu školu;
– da su direktorka, pedagoškinja Lj. G., sekretarka škole M. P. i razredna starešina V. I. razgovarale sa S. K. i M. B, a kasnije i sa ocem S. K. i da je ocu predočeno „da se sada i obične tuče među decom mogu podvesti pod nasilje i da o tome priča sa sinom”, kao i „da je najbolje da se deca izbegavaju ako već ne mogu da se se druže”.

2.7. Uvidom u zapisnik sa sastanka Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja održanog 28. septembra 2012. godine utvrđeno je:

– da je predloženo da se vaspitni rad pojača sa decom koja su nova u razredu (ponavljala su ili su došla iz drugih škola) da se uklope u razred;
– da se tim saglasio da se dežurstva obavljaju savesnije i da svaki učitelj/ca i razredni/a starešina na jednom času odeljenske zajednice predoči učenicima pojmove nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i kako da ga prepoznaju i kome da se obrate ako dođe do nasilja, kao i da se ove odluka o ovim merama postavi na oglasnu tablu da bi se svi upoznali.

2.8. Fotokopija izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad M. P. od 23. novembra 2012. godine i fotokopije izvoda iz matičnih knjiga učenika S. B. i J. B, nisu analizirani jer nisu od značaja u konkretnom slučaju. Deo zapisnika o inspekcijskom nadzoru OŠ „Đ. J.” u K. nije razmatran jer je dostavljena samo prava stranica a ne ceo dokument. Takođe, i tekst zaposlenih „o ličnosti A. S.” nije uzet u razmatranje, jer je očigledno da je u pitanju samo deo dokumenata koji nije u celosti dostavljen Poverniku za zaštitu ravnopravnosti, a i potpuno je irelevantan za postupanje po pritužbi.

2.9. Analizirajući navode pritužbe sa prilozima kao i izjašnjenja na pritužbu sa prilozima, isključivo su se analizirali delovi koji su se odnosili na pitanje diskriminacije, a ne i oni navodi koji se odnose na eventualne druge propuste u radu ili postupanju učesnika spornog događaja, za koje su nadležni drugi državni organ. Takođe, eventualni sporni odnosi koji postoji između A. S. i škole, odnosno, direktorke škole nije od značaja za postupanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naročitu pažnju posvećuje predmetima u kojima je dete moguća žrtva diskriminacije. S tim u vezi, potrebno je naglasiti da motiv za podnošenje pritužbe, u ovom slučaju motiv A. S, nije od značaja za postupak pred ovim državnim organom.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

3.2. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju sporno da li su OŠ „Đ. J.” u K. i direktorka K. P, kao odgovorno lice, diskriminisali M. B. na osnovu njegove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, propuštanjem preduzimanja potrebnih mera kojima bi se sprečilo fizičko i verbalno maltretiranje koje M. B. trpi u školi od drugih učenika.

Pravni okvir

3.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima

3.6. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjena je diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

3.7. Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta propisan je kao jedan od opštih principa, princip nediskriminacije, koji obavezuje državu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Države potpisnice se obavezuju da svakom detetu priznaju pravo na obrazovanje , kao i da obrazovanje bude usmereno, između ostalog, i na pripremanje deteta za odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja i prijateljstva među etničkim i nacionalnim grupama i licima. Opšti komentari Komiteta za prava deteta navode da je potrebno obezbediti takvo obrazovanje koje podstiče razumevanje i poštovanje razlika i koje se suprotstavlja svim oblicima diskriminacije.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.8. Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da oceni da li je postupanjem, odnosno, nepostupanjem škole izvršena diskriminacija M. B. na osnovu njegove nacionalne pripadnosti, odnosno, da li su preduzete sve mere kojima bi se sprečilo fizičko i verbalno maltretiranje koje M. B. trpi u školi od drugih učenika.

3.9. Analizom pritužbe, utvrđeno je da se ona zasniva na navodima da je diskriminacija M. B. „konstantno vršena u periodu od školske 2008/2009 godine sve do oktobra 2012. godine”, kao i da je bio žrtva fizičkog i verbalnog vršnjačkog nasilja, da je udaran, ubadan olovkama, gađan predmetima i da je vređan na nacionalnoj osnovi. Takođe, navedeno je da se u OŠ „Đ. J.” u K. prema deci romske nacionalnosti diskriminatorno postupa i da su i starija deca Z. B. trpela maltretiranja i vređanja na nacionalnoj osnovi u ovoj školi. Dostavljen je i izveštaj lekara kojim je potvrđeno da je M. B. 26. septembra 2012. godine u školi zadobio udarac u glavu. Iz svega navedenog, može se konstatovati da je M. B. imao probleme u školi, kao i da su zaposleni u školi znali za to. Iako se iz pritužbe i priloženih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi da se radi o nasilju koje je izazvano na nacionalnoj osnovi, važno je imati u vidu da ove tvrdnje ni na koji način nisu osporene. Iz ovoga proizlazi pitanje stepena senzibilisanosti rukovodstva i zaposlenih u školi na probleme sa kojima se susreću deca iz manjinskih zajednica, a posebno romska deca iz depriviranih sredina, jer škola nije preduzela mere za smanjenje nacionalne netrpeljivosti, ni preventivne ni reaktivne, a u izjašnjenju se nije ni osvrnula na te navode iz pritužbe, kao ni na činjenicu da je u pitanju romsko dete.

3.10. Na osnovu dokaza koje je škola dostavila, utvrđeno je da su preduzete određene mere u slučaju vršnjačkog nasilja među učenicima, kao što je obavljanje razgovora sa decom i roditeljima. Takođe, Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja doneo je zaključke u pravcu pojačanja vaspitnog rada sa decom po pitanju predočavanja pojmova nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, prepoznavanja ovih pojava i mehanizama zaštite. Međutim, pored aktivnosti koje je škola preduzimala, iz izjašnjenja i priloženih dokaza ne može se utvrditi da je škola preduzimala aktivnosti u cilju sprečavanje diskriminacije. Škola takođe nije osporavala da je M. B. poslednjih godina imao problema, s tim što ni na koji način nije vezivala njegove probleme sa činjenicom da je pripadnik romske nacionalne manjine, tako da i aktivnosti koje su preduzimane nisu obuhvatale mere za prihvatanje različitosti, uključujući i nacionalne različitosti.

3.11. U izjašnjenju je izvesna pažnja posvećena utvrđivanju krivice za vođenje postupka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, odnosno, obrazlaganje i upućivanje roditelja druge dece da je A. S. manipulativnim aktivnostima pridobio poverenje Z. B, kao i da ga je podnošenjem pritužbe ovakvog sadržaja izigrao. Međutim, kao što je već navedeno, za postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti motiv podnosioca pritužbe nije od značaja, naročito kada je u pitanju moguća diskriminacija deteta. S tim u vezi, potrebno je napomenuti da se iz zapisnika sa roditeljskih sastanaka i drugih službenih beleški može utvrditi da je fokus sa problema između dece, prešao na utvrđivanje i rešavanje odnosa odraslih, a odnosi među decom ostali su nerešeni.

3.12. Daljom analizom izjašnjenja direktorke škole i dokaza uz izjašnjenje, može se zaključiti da škola nije preduzela adekvatne mere u situaciji kada je porodica M. B. prijavljivala verbalno i fizičko vršnjačko maltretiranje. Kako se u konkretnom slučaju radi o maltretiranju deteta romske nacionalnosti, školski organi su bili dužni da ulože dodatne napore u cilju efikasnije i blagovremene zaštite najboljeg interesa deteta. Kada je u sukob uključeno i dete neke nacionalne manjine, škola mora da pokaže stepen povišene pažnje kako bi sprečila svaki vid izražavanja netrpeljivosti i diskriminacije. Izjava da je škola „više nego tolerantna prema učenicima romske nacionalnosti” ukazuje na pogrešan stav prema deci romske nacionalnosti. Poverenica podseća da se u Strategiji za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji navodi da su istraživanja u Srbiji pokazala da su očekivanja učitelja i nastavnika u vezi sa postignućima romske dece niža, što dovodi do smanjivanja podrške koja se pruža romskim učenicima. Zbog posebnog socijalnog i ekonomskog položaja u kojem se nalaze Romi u Srbiji, škola i nastavno osoblje imaju pojačanu ulogu, a pre svega obavezu da deci romske nacionalnosti omoguće praćenje nastave i učešće u drugim vaspitno-obrazovnim aktivnostima škole u uslovima bez diskriminacije i omalovažavanja. Ni rukovodstvo škole, ni stručna služba nisu preduzeli sve mere koje su imali na raspolaganju kako bi se Milošu Balogi omogućilo i osiguralo prijateljsko okruženje, razumevanje i uvažavanje njegovih potreba u školi.

3.13. Podnosilac pritužbe je navodima iz pritužbe i dostavljenim dokazima učinio verovatnim da su Osnovna škola „Đ. J.” u K. i K. P, direktorka škole izvršili diskriminaciju učenika M. B. na osnovu nacionalne pripadnosti, tako što ga nisu zaštitili od verbalnog i fizičkog vršnjačkog maltretiranja. U skladu sa pravilom o teretu dokazivanja propisanim Zakonom o zabrani diskriminacije , ukoliko se učini verovatnim da je izvršen akt diskriminacije, teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi strana protiv koje je podneta pritužba.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili da su OŠ „Đ. J.” u K. i direktorka K. P. preduzeli adekvatne mere kako bi sprečili da se dete romske nacionalnosti oseća bezbedno i na taj način spreče diskriminaciju M. B. na nacionalnoj osnovi.

4. MIŠLjENjE

OŠ „Đ. J.” u K. i direktorka K. P, kao odgovorno lice, nisu blagovremeno preduzeli odgovarajuće mere radi zaštite učenika M. B. od neposredne diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, zabranjene čl. 6. u vezi sa čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije, čime su povredili čl. 44. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Osnovnoj školi „Đ. J.” u K. i direktorki K. P, kao odgovornom licu:

5.1. Da sprovedu edukativne programe/radionice za sve učenike u školi u cilju razvijanja duha tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja među učenicima/ama.

5.2. Da se dodatni edukativni programi/radionice sprovedu za odeljenja u kojima je M. B, kao i da se prate buduća dešavanja u tom odeljenju, u cilju razvijanja duha tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja među učenicima/ama ovog odeljenja.

5.3. Da organizuju stručno usavršavanje nastavnog osoblja u cilju razvijanja međunacionalne tolerancije, a posebno za suzbijanje stereotipa, predrasuda i diskriminacije.

Potrebno je da Osnovna škola „Đ. J.” u K. i direktorka K. P, obaveste Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Osnovna škola „Đ. J.” u K. i direktorka K. P, ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 

 


microsoft-word-iconPritužba UG M. B. iz K. protiv OŠ Đ. J. iz K. zbog diskriminacije romskog učenika u obrazovanju Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top