Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba V. P. protiv članica konkursne komisije zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba V. P. protiv članica konkursne komisije zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-432/2014-02 datum: 17. 12. 2014.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela V. P. iz B, protiv E. M, T. S. i J. P, članica konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog navodno diskriminatornih pitanja koja su joj postavljena na razgovoru za posao. Podnositeljka pritužbe je navela da su joj tokom razgovora za posao članice konkursne komisije postavljale pitanja koja se odnose na planiranje porodice, njen bračni status i pitale je da li je trenutno trudna, te da nije izabrana zbog odbijanja da pruži odgovore na ova pitanja. U izjašnjenjima, sve tri članice konkursne komisije negirale su da su V. P, kao i bilo kom drugom kandidatu, postavljale ova pitanja. Takođe su navele da podnositeljka pritužbe nije izabrana na konkursu jer nije zadovoljila kriterijume. U toku postupka, na osnovu podnetih dokaza, utvrđeno je da su prilikom razgovora za posao, članice konkursne komisije kandidatima i kandidatkinjama, uključujući i podnositeljku pritužbe, postavljale pitanja koja se odnose na njihovu stručnost i znanje. Ocenjeno je da su članice konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ponudile dovoljno činjenica i dokaza u prilog svojim tvrdnjama da nezapošljavanje V. P. nije u vezi sa njenim ličnim svojstvima, te da su postojali opravdani razlozi zbog kojih V. P. nije izabrana na konkursu. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da E. M, T. S. i J. P. nisu prekršile odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila V. P. iz B, koju je podnela protiv E. M, T. S. i J. P, članica konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog diskriminacije na osnovu ličnih svojstava – pola, bračnog i porodičnog statusa.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da se prijavila na konkurs Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, za radno mesto tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika;
– da su joj 25. avgusta 2014. godine, tokom razgovora za posao, članice konkursne komisije postavljale neprimerena pitanja u vezi bračnog statusa, kao i da joj je postavljeno pitanje u vezi sa planiranjem trudnoće;
– da su joj umesto pitanja koja su u vezi sa njenim stručnim kvalifikacijama i stečenim znanjima postavljena pitanja „da li je trudna, s obzirom da je rođena u Š. a živi u B.”, kao i „da li je udata”;
– da su joj na njeno uveravanje da nije trudna, članice konkursne komisije rekle sledeće: „da je pitanje o trudnoći jedno od najznačajnijih u toku izbornog postupka, pošto nemaju nameru da zapošljavaju trudnice”. Navodi i da su je nakon toga pitale da li namerava da osnuje porodicu, kao i da im je odgovorila da nije dužna da odgovori na takvo pitanje;
– da joj na jedino pitanje na razgovoru koje bi se moglo okarakterisati kao stručno, odnosno pitanje o poznavanju instituta tužilačke istrage, nije bilo dozvoljeno da odgovori, uz komentar da ovo nije doktorat na Pravnom fakultetu te ih ne interesuje opsežan izveštaj i nemaju vremena da slušaju njen odgovor;
– da su joj članice konkursne komisije rekle da sigurno neće biti izabrana za mesto tužilačkog pomoćnika, pošto nije bila pripravnica u javnom tužilaštvu, te da su po njihovom mišljenju „advokatski pripravnici nesposobni za rad u tužilaštvu i da su manje vredni pažnje u odnosu na tužilačke pripravnike”;
– da joj je saopšteno da sigurno neće biti zaposlena i zbog toga što im deluje neuverljivo njen odgovor da nije trudna, zato što ne želi da odgovori da li planira da uskoro zasnuje porodicu, jer oni moraju da budu potpuno uvereni da nije trudna i da narednih pet godina ne planira zasnivanje porodice;
– da je ovakvim postupanjem konkursne komisije diskriminisana na osnovu ličnih svojstava – pola i bračnog i porodičnog statusa.

1.3. U dopuni pritužbe navela je sledeće:

– da je žalba koju je izjavila protiv rešenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, odbijena kao neosnovana;
– da joj nije odgovoreno na molbu da razgovara sa T. K, javnim tužiocem, nakon čega je uputila molbu za razgovor sa Z. D, Republičkom javnom tužiteljkom.

1.4. Uz pritužbu i dopunu pritužbe su dostavljeni sledeći dokazi: 1) žalba V. P. koja je upućena Višem javnom tužilaštvu povodom rezultata konkursa od 24. septembra 2004. godine, 2) rešenje Višeg javnog tužilaštva o prijemu u radni odnos tri tužilačka pomoćnika br. P-701/14 od 9. septembra 2014. godine, 3) molba za prijem upućena javnom tužiocu T. K. od 26. septembra 2014. godine, 4) zahtev za uvid u konkursnu dokumentaciju od 18. septembra 2014. godine, 5) odgovor sekretarke S. B. povodom zahteva za uvid u konkursnu dokumentaciju od 19. septembra 2014. godine, 6) žalba upućena Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od 1. oktobra 2014. godine, 7) poziv za razgovor povodom konkursa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu br. P-701/17 od 8. avgusta 2014. godine, 8) rešenje žalbene komisije javnog tužilaštva u Beogradu ŽKJT br. 0055/14 od 12. novembra 2014. godine i 9) molba za prijem kod Republičkog javnog tužioca od 12. novembra 2014. godine.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa su u toku postupka pribavljena izjašnjenja E. M, T. S, i J. P, članica konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

1.6. U izjašnjenju J. P, zamenice javnog tužioca, između ostalog, navedeno je:

 da u celosti osporava pritužbu, koja je uvredljiva za instituciju kao što je Više javno tužilaštvo i nije potkrepljena nijednim dokazom, te smatra da treba da bude odbijena u skladu sa čl. 36. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije;
 da je rešenjem Višeg javnog tužilaštva br. P 701/17 od 18. jula 2014. godine određena kao jedna od članica tročlane komisije imenovane za prijem u stalni radni odnos tri izvršioca – stručna saradnika pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu;
 da su svi kandidati koji su ispunjavali konkursne uslove pozvani na razgovor, i da je prilikom obavljanja razgovora vođen zapisnik koji je sačinila sekretarka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu;
 da su svim kandidatima postavljana uglavnom jednoobrazna pitanja, koja su se odnosila na njihov dosadašnji rad i angažovanje u oblasti krivičnopravnih predmeta, kao i dosadašnjeg profesionalnog kretanja;
 da nijednom kandidatu, pa ni V. P, nije postavljeno diskvalifikatorno a po najmanje diskriminatorno pitanje, koje bi ih odvajalo od ostalih kandidata;
 da je V. P, čim je ušla u kabinet saopštila: „Samo da znate da sam jedan prethodni konkurs poništila..!”, što je kod nje izazvalo nepovoljan utisak i pitanje da li je ovakav komentar služio da zastraši konkursnu komisiju, koja je u njoj trebalo da vidi potencijalnu opasnost ukoliko je ne izaberu.

1.7. U izjašnjenju E. M, zamenice javnog tužioca, između ostalog, navedeno je:

– da je konkurs raspisan za prijem tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika, te se tražila osoba koja poseduje određen stepen stručnosti koji joj omogućava da deo poslova, koji su izuzetno složeni, pod nadzorom mentora, obavlja samostalno;
– da su u skladu sa zahtevima koncipirana i pitanja koja su postavljana kandidatima, a koja su se odnosila na dosadašnje radno iskustvo i obrazloženje pravnih akata koje je kandidat do sada izrađivao. S posebnog i izuzetno značajnog aspekta procenjivalo se poznavanje koncepta tužilačke istrage, kao i odnos kandidata prema ovom institutu;
– da izričito tvrdi da nijednom kandidatu nije postavljeno nijedno lično pitanje, da se konkursna komisija nije bavila utvrđivanjem trudnoće kandidatkinja, a posebno se nije bavila procentima moguće trudnoće, da nisu bili zainteresovani za bračno stanje, jer sve ove okolnosti smatraju irelevantnim za ocenu stručnosti i elokventnosti;
– da je nesporno da V. P. nije uspela da pruži zadovoljavajući odgovor na pitanja koja su bila od značaja, odgovori su bili nejasni, nepotpuni i nisu uspeli da prikriju činjenicu da kandidatkinja ne poseduje znanja iz oblasti kojom se bavi tužilaštvo;
– da su navodi iz pritužbe apsolutno netačni i zlonamerni, te da su je ubedili da je konkursna komisija dobro ocenila ovu kandidatkinju koja je sklona zloupotrebi prava, kao i da smatra da pritužba treba da bude odbijena kao neosnovana.

1.8. U izjašnjenju T. S, zamenice javnog tužioca, između ostalog, navedeno je:

– da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti poverovao i tražio izjašnjenje na sramne i potpuno izmišljene optužbe, a ukazano je i na odredbu čl. 3. Zakonika o krivičnom postupku kojim je propisana pretpostavka nevinosti;
– da je V. P. kada je ušla na razgovor sa komisijom najpre rekla: „Da znate ja sam obarala i druge konkurse, pa ću i ovaj”;
– da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, kao i da je potrebno da se uz pritužbu podnose i dokazi;
– da su pitanja koja su postavljana kandidatima sledeća: dosadašnje radno iskustvo, pravni akti koje je kandidat izrađivao, da li je kandidat upoznat sa tužilačkom istragom, praktično i teoretski i zbog čega bi kandidat želeo da radi u tužilaštvu;
– da su pre obavljenog razgovora sa kandidatima, imali uvid u dokumentaciju i dostavljene prijave svih kandidata, uključujući i V. P, koja je navela da je advokatska pripravnica volonterka od 1. juna 2009. godina do 31. avgusta 2012. godine, da je ponovo upisana, ali na potvrdi nije bilo datuma ponovnog upisa;
– da je drskim stavom i arogantnom izjavom da je već obarala konkurse, komisiji stavila u izgled otvorenu pretnju u slučaju da ne bude izabrana;
– da je od svoje biografije, V. P. navela da je 2012. godine prekinula staž jer nije bila plaćena, da joj je posao u tužilaštvu prva želja, da je upisala doktorat iz građanskog prava, kao i da je upoznata sa tužilačkom istragom. Kandidatkinja je navela da je u advokatskoj kancelariji radila ugovore, tužbe i pravne lekove, a da je u tužilačkom poslu najvažnije dobro kvalifikovati delo;
– da niko od članova komisije nije postavljao pitanja koja su vezana za trudnoću, bračni status ili planiranje porodice, jer se tako nešto prvenstveno kosi sa etičkim i moralnim principima funkcije koju obavlja i pola kojem pripada, te takva pitanja nisu postavljana ni podnositeljki pritužbe ni ostalim kandidatima;
– da je njena karijera u tužilaštvu bez mrlje ili sumnje da je u svom radu postupala neprofesionalno, da su ovakve optužbe za nju uvreda usmerena na čast i ugled, iz kojih razloga je i dostavila svoju kratku biografiju, a smatra da je konkursna komisija izabrala najbolje kandidate za radno mesto tužilačkih pomoćnika, u moralnom i u profesionalnom smislu.

1.9. U prilogu izjašnjenja dostavljeni su sledeći dokazi: 1) zapisnik konkursne komisije sa kandidatima koji su konkurisali na radno mesto tužilački pomoćnik br. P 701/14 od 25. avgusta 2014. godine, 2) odštampani list bez oznaka datuma i organa, na kojem su otkucana pitanja konkursne komisije za kandidate, 3) tabelarni pregled ocena koje je kandidatima dala T. S. i 4) tabela kandidata koji su pozvani na razgovor sa konkursnom komisijom sa prikazom kratkih biografija.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je V. P. konkurisala za radno mesto tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i da je 25. avgusta 2014. godine bila na razgovoru sa konkursnom komisijom.

2.2. Uvidom u rešenje Višeg javnog tužilaštva br. P-701/14 od 9. septembra 2014. godine, utvrđeno je da su u postupku javnog konkursa za popunu tri radna mesta tužilački pomoćnik u zvanju tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu, izabrani kandidati A. B, B. V. i Lj. A. Navedeno je da je konkursna komisija vrednovala stručnu osposobljenost kandidata prema radnom iskustvu shodno opisu poslova radnog mesta, stečenom znanju, veštini komunikacije i opštem utisku koji su ostavili na komisiju. U rešenju je obrazloženo da je na osnovu uvida u dokumentaciju koju su učesnici u izbornom postupku dostavili uz prijavu, kao i razgovora sa kandidatima, komisija vrednovala odgovore kandidata sa ocenama od 1 do 3 na pitanja koja su im postavljana i nakon završenog ocenjivanja sačinila listu prva tri kandidata. Dalje je obrazloženo da su izabrani kandidati, pored ispunjavanja uslova za zasnivanje radnog odnosa, pokazali najbolje rezultate u toku obavljenog razgovora i neposrednog utiska konkursne komisije, da su pokazali dobro poznavanje poslova koji ih očekuju, kao i da su ostavili utisak odgovornih i stručnih osoba sa zainteresovanošću da poslove obavljaju svesno i profesionalno.

2.3. Uvidom u žalbu V. P. od 24. septembra 2004. godine koja je upućena Višem javnom tužilaštvu povodom rešenja Višeg javnog tužilaštva br. P-701/14 od 9. septembra 2014. godine, utvrđeno je da V. P. ističe da je razgovor izabranih kandidata sa konkursnom komisijom trajao otprilike četiri minuta, dok su ostali kandidati bili na razgovoru od pet do devet minuta i zaključuje da niko od članova konkursne komisije nije proveravao njihovu stručnu osposobljenost, jer za to nije ni bilo vremena. U žalbi je navela primedbe na tok razgovora sa konkursnom komisijom za koju navodi da su joj postavljale pitanja vezana za trudnoću i planiranje porodice, a da joj nisu postavljana pitanja koja su bila predviđena. Takođe, u žalbi je iznela i primedbe na stručnost i kvalifikovanost izabranih kandidata B. V. i Lj. A. Tražila je da žalbena komisija uvaži njene žalbene razloge i ukine rešenje u delu koji se odnosi na izbor B. V. i Lj. A, te da se donese nova odluka i predloži V. P. kao kandidatkinja sa najboljim rezultatima među učesnicima konkursa.

2.4. Iz zahteva za uvid u konkursnu dokumentaciju od 18. septembra 2014. godine, koji je upućen Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, utvrđeno je da V. P. zatražila uvid u konkursnu dokumentaciju i fotokopiranje dokumentacije. Uvidom u odgovor sekretarke S. B. povodom zahteva za uvid u konkursnu dokumentaciju od 19. septembra 2014. godine, utvrđeno je da je V. P. omogućen uvid u dokumentaciju 22. septembra 2014. godine u 14,00 časova.

2.5. Uvidom u rešenje Žalbene komisije Javnog tužilaštva u Beogradu ŽKJT br. 0055/14 od 12. novembra 2014. godine, utvrđeno je da je žalba V. P. odbijena kao neosnovana. U obrazloženju rešenja navedeno je da je Žalbena komisija razmotrila spise predmeta i našla da je žalba neosnovana, i to tako što je prvenstveno sagledano da li je prvostepeni organ postupio u svemu po postupku i proceduri propisanoj Zakonom o državnim službenicima i drugim relevantnim podzakonskim aktima, te da su razmotreni i navodi iz žalbe u kojima se ukazuje na postojanje diskriminacije. Žalbena komisija je analizirala uslove konkursa, izvršila uvid u dokumentaciju V. P. i osporenih kandidata, zapisnik konkursne komisije od 25. avgusta 2014. godine, ocene kandidata nakon razgovora sa komisijom i izjašnjenje konkursne komisije o navodima iz žalbe. Žalbena komisija je nakon sprovedenog žalbenog postupka, ocenila da nije potvrđen nijedan od navoda iznetih u žalbi kojima je ukazivano na nedostatke u postupku izbora, jer iz dostavljene dokumentacije u koju je komisija imala uvid proizlazi da je konkursna procedura bila u skladu sa zakonom.

2.6. Uvidom u zapisnik konkursne komisije br. P 701/14 od 25. avgusta 2014. godine, utvrđeno je da su E. M, T. S. i J. P, članice konkursne komisije, nakon uvida u dostavljene prijave i priloženu dokumentaciju, kandidatima i kandidatkinjama postavljale prethodno pripremljena pitanja, i to: 1) dosadašnje iskustvo, 2) pravni akti koje je kandidat izrađivao, 3) da li je kandidat upoznat sa tužilačkom istragom (praktično i teorijski) i 4) zbog čega bi kandidat želeo da radi u tužilaštvu. U zapisniku pod rednim brojem 12 za kandidatkinju V. P. navedeno je sledeće: da je advokatski pripravnik volonter od 1. juna 20009. do 31. avgusta 2012. godine, ponovo upisana na potvrdi bez datuma ponovnog upisa. Na pitanje komisije o radnom iskustvu posle 31. avgusta 2012. godine s obzirom da na priloženoj potvrdi nema datuma ponovnog upisa, navodi da je 2012. godine prekinula staž jer nije bila plaćena, tj. navodi da je od 1. juna 2009. do 1. juna 2013. godine bila advokatski pripravnik. Navodi da joj je posao u tužilaštvu prva želja, da je upisala doktorat iz građanskog prava jer je bilo manje ljudi i više odgovornih profesora, da joj je principal A. J, da je upoznata sa tužilačkom istragom teoretski, da su po njenom saznanju zamenici preopterećeni, ali da su ipak stručniji. U advokatskoj kancelariji je radila pisane ugovore, tužbe, pravne lekove i da kancelarija nije bila usko specijalizovana za jednu oblast. Smatra da je u tužilačkom poslu najvažnije da kada se slučaj desi, da se delo dobro kvalifikuje. Navodi da je konkurisala u sudu, smatra da je posao branioca i tužioca povezan, da joj nije problem da radi prekovremeno i smatra da je sposobna za rad u tužilaštvu.

2.7. Iz liste pitanja konkursne komisije za kandidate, koja je dostavljena uz izjašnjenje, utvrđeno je da se na ovoj listi nalaze sledeća pitanja: 1) Koje imate dosadašnje radno iskustvo, opišite poslove koje ste do sada obavljali, 2) Navedite pravne akte, odnosno nacrte pravnih akata koje ste izrađivali, 3) Šta znate o tužilačkoj istrazi? Da li ste do sada obavljali neku od procesnih radnji u tužilačkoj istrazi i 4) Navedite razloge zbog kojih biste želeli da radite u ovom tužilaštvu.

2.8. Uvidom u pregled ocena koje je kandidatima dala članica konkursne komisije T. S. i koji je dostavljen u formi tabele, utvrđeno je da su prema ovoj listi najviše ocene, odnosno trojke, dobili Lj. A, B. V. i A. B. V. P. je dobila tri jedinice i jednu dvojku, a kao ukupnu ocenu jedinicu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priložene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena, uz neophodnu zaštitu trudnica i porodilja prilikom zasnivanja i trajanja radnog odnosa. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Takođe, čl. 4. Uredbom o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje), propisano je da diskriminacija predstavlja svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

3.4. Ustav Republike Srbije , odredbom čl. 60. st. 5. propisuje da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je čl. 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom čl. 21. Ustava RS propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako što je zabranjeno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.6. Odredbama člana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, a odredbom čl. 26. st. 2. propisano je da poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li su na razgovoru za posao tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika, članice konkursne komisije postavljale pitanja koja se tiču njenih ličnih svojstava – pola i bračnog i porodičnog statusa i da li V. P. nije izabrana zbog uskraćivanja odgovora na ova pitanja.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je među stranama nesporno da je V. P. konkurisala za radno mesto tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i da je 25. avgusta 2014. godine bila na razgovoru sa konkursnom komisijom, ali da nije izabrana na ovom konkursu.

3.9. Saglasno pravilu o prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u konkretnom slučaju podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti leži na članicama konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Prema tvrđenju podnositeljke pritužbe, E. M, T. S. i J. P, članice konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, tokom razgovora za posao postavljale su pitanja koja se odnose na planiranje porodice, bračni status i trudnoću. Imajući u vidu specifičnost događaja na koji se V. P. pritužuje, odnosno okolnost da se eventualno diskriminatorno postupanje desilo u poslovnim prostorijama tužilaštva, da su tom događaju prisustvovale samo podnositeljka pritužbe, članice komisije, protiv kojih je i podnela pritužbu, i zapisničarka, koja je zaposlena u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, nije neočekivano da podnositeljka pritužbe nema pisane dokaze kojima bi potkrepila svoje tvrdnje. Dodatno, mora se imati u vidu da su upravo porodične prilike kandidatkinja faktor koji najčešće utiče na poslodavce, da su žene zbog toga često u nejednakom položaju u odnosu na muškarce, što dovodi do veoma lošeg položaja žena na tržištu rada. Lošiji položaj žena na tržištu rada ogleda se, između ostalog, u neprimanju u radni odnos, raspoređivanju na niža radna mesta i prestanku radnog odnosa. U prilog ovom stavu govori i veliki broj pritužbi upućenih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja , kao i statistički podaci koji govore o rasprostranjenosti diskriminacije žena na tržištu rada . Samim tim, kada žene tvrde da su im na razgovoru za posao postavljena pitanja u vezi sa trudnoćom i bračnim i porodičnim statusom, Poverenica ukazuje da su to specifične situacije, koje zahtevaju poseban pristup i ispitivanje, čak i u situacijama kada nisu ponuđeni pisani dokazi i/ili iskazi svedoka. Zbog toga je, uzimajući u obzir navedene činjenice i okolnosti, Poverenica zauzela stav da se u ovom slučaju mora uzeti da je podnositeljka pritužbe učinila verovatnim akt diskriminacije, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je zatraženo izjašnjenje članica konkursne komisije, koje su iznele činjenice i dokaze u prilog tvrđenju da diskriminacija nije izvršena, tj. da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti.

3.10. U svojim izjašnjenjima, sve tri članice konkursne komisije negirale su da su V. P. postavljale pitanja u vezi trudnoće, planiranja trudnoće i bračnog statusa i iznele su objektivne razloge zbog kojih ona nije izabrana na konkursu.

3.11. Analiza sadržine zapisnika konkursne komisije br. P 701/14 od 25. avgusta 2014. godine, na osnovu odgovora koje su davali kandidati, pokazala je da su svima postavljana identična stručna pitanja, i to u vezi pravnih akata koje su izrađivali, stečenog iskustva, poznavanja instituta tužilačke istrage i motivacije za radom u tužilaštvu. Isto tako, analiza dela zapisnika koji se odnosi na razgovor sa kandidatkinjom V. P. pokazala je da se razgovor sa konkursnom komisijom odnosio na njeno dosadašnje radno iskustvo i kvalifikacije, kao i na stručna pitanja u vezi sa tužilačkom istragom. Imajući u vidu sadržinu zapisnika, kao i saglasne izjave članica konkursne komisije da podnositeljki pritužbe nisu postavljale pitanja u vezi njene trudnoće, planiranja trudnoće i bračnog statusa, Poverenica konstatuje da je ovim dokazima teret dokazivanja koji je bio prebačen na članice konkursne komisije otklonjen. S druge strane, u prilog tome govori i okolnost da su članice konkursne komisije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ponudile dovoljno činjenica i dokaza u prilog tvrdnji da su postojali objektivno opravdani razlozi zbog kojih V. P. nije izabrana za radno mesto tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika. To potvrđuje i tabelarni pregled ocena koje je kandidatima dala članica konkursne komisije T. S, iz koga se može videti da je podnositeljka pritužbe u ukupnom zbiru imala najnižu ocenu u odnosu na ocene koje su date ostalim kandidatima/kandidatkinjama. Prema tome, Poverenica konstatuje da V. P. nije uskraćena mogućnost da pod jednakim uslovima, u postupku izbora lica za obavljanje ovog posla, budu vrednovana njena stručna sprema i sposobnosti.

3.12. Saglasno navedenom, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da prilikom razgovora sa kandidatima na konkursu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za popunu tri radna mesta tužilačkog pomoćnika u zvanju tužilačkog saradnika, članice konkursne komisije nisu diskriminisale V. P. na osnovu njenih ličnih svojstava (pol, bračni i porodični status).

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je vođen po pritužbi V. P. iz B, utvrđeno je da E. M, T. S. i J. P. nisu prekršile odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba V. P. protiv članica konkursne komisije zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top