Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba V. P. protiv Doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba u oblasti rada • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba V. P. protiv Doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba u oblasti rada

br. 07-00-544/2014-02 datum: 11. 3. 2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe V. P. iz D, protiv Doma zdravlja „B”, a povodom konkursa za upis na specijalizaciju. Tokom postupka utvrđeno je da su Pravilnikom o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” propisani kriterijumi za upućivanje na specijalizaciju i užu specijalizaciju, i to: godine života, godine radnog staža, prosečna ocena na fakultetu, ocena iz predmeta iz oblasti za koju kandidat konkuriše, poznavanje engleskog ili drugog svetskog jezika, kvalitet rada i poštovanje pravila poslovnog ponašanja i radne discipline. Analiza propisanih kriterijuma pokazala je da su godine života kandidata jedini kriterijum koji se ne odnosi na profesionalne sposobnosti i ostvarenja kandidata, a tokom postupka je utvrđeno, s obzirom na način bodovanja, da su očigledno stavljene u nejednak položaj osobe starije od 36 godina u odnosu na mlađe kandidate i kandidatkinje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da postavljanje kriterijuma koji se odnose na godine života kandidata nije opravdano, jer godine života nisu ni stvarni ni odlučujući uslov za upućivanje na specijalizaciju, sagledavajući kako prirodu i osobenosti pod kojima se stiče specijalistički staž, tako i uslove pod kojima se on obavlja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je primenom kriterijuma koji se odnosi na godine života na konkursu koji je Dom zdravlja „B.” raspisao u novembru 2014. godine, V. P, kao i svi drugi kandidati i kandidatkinje stariji od 36 godina, diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba. Zbog toga je Domu zdravlja „B.” preporučeno da iz Pravilnika o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine, ukloni kriterijum za upućivanje na specijalizaciju koji se odnosi na godine života kandidata i kandidatkinja, da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja, kao i da ubuduće vodi računa da prilikom određivanja kriterijuma za usavršavanje ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio V. P. iz D, povodom konkursa za upis na specijalizaciju koji je raspisao Dom zdravlja „B.”.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je u novembru 2014. godine Dom zdravlja „B.” raspisao konkurs za upis na specijalizaciju u skladu sa Pravilnikom o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine;
– da je ovim pravilnikom propisan diskriminatoran kriterijum koji se odnosi na starosno doba kandidata za specijalizaciju;
– da se u pravilniku pored godina radnog staža, prosečne ocene sa fakulteta, ocene iz predmeta iz oblasti za koju kandidat konkuriše, poznavanje engleskog ili drugog jezika, kvaliteta rada i poštovanja pravila poslovnog ponašanja i radne discipline, uzimaju u obzir i godine života, i to tako da kandidati od 27 do 36 godina života dobijaju 20 bodova, kandidati od navršenih 36 godina dobijaju 18 bodova, a za svaku narednu godinu života po dva boda manje;
– da se ovakvim propisivanjem favorizuju mlađi kandidati u odnosu na starije, pri čemu broj godina života pravi veliku razliku u bodovima;
– da podnosilac pritužbe ima 39 godina i da nije dobio specijalizaciju isključivo zbog ovog kriterijuma;
– da je propisivanjem godina života kao jednog od uslova za dobijanje specijalizacije, na način na koji je to propisano u Pravilniku o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.”, izvršen akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

1.3. Uz pritužbu je dostavio Pravilnik o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje od G. M, direktora Doma zdravlja „B.”.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je Pravilnik o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” usvojen pre raspisivanja konkursa za specijalizaciju i pre njegovog stupanja na dužnost direktora, te se ne smatra odgovornim za uvođenje ovog kriterijuma;
– da je pravilnik u pojedinim delovima izmenjen u oktobru 2014. godine, ali te izmene nisu uticale na sporni kriterijum;
– da je razlog za propisivanje kriterijuma koji se odnosi na godine života kandidata, želja da se školuju kadrovi koji će duže raditi u ovoj ustanovi;
– da je ovaj razlog posebno razumljiv ukoliko se uzme u obzir činjenica da za vreme trajanja specijalizacije, zdravstvena ustanova snosi troškove školarine, zarade i naknade za odvojeni život koja sada iznosi 40% prosečne plate u Srbiji, tako da svi ovi troškovi ukazuju da za jednog specijalistu treba izdvojiti više miliona dinara;
– da se iz toga nedvosmisleno može zaključiti da su godine starosti određene iz ekonomskih razloga;
– da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisano da se ugovorom o specijalizaciji regulišu prava između ustanove i specijalizanta, tako da je obaveza specijalizanta da ostane dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije u zdravstvenoj ustanovi, dovoljna garancija da će zdravstvena ustanova imati koristi od ulaganja u specijalizanta. Međutim, u praksi se pokazalo da specijalizant ostaje da radi u ustanovi do odlaska u penziju i u toj činjenici se ogleda motiv zdravstvene ustanove da šalje mlađe lekare i stomatologe na specijalizaciju;
– da ukoliko je stav Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da ovaj kriterijum predstavlja povredu propisa o zabrani diskriminacije, Dom zdravlja je spreman da izvrši korekcije postojećeg pravilnika.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u Pravilnik o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine, utvrđeno je da je odredbama člana 10. propisano da su kriterijumi na osnovu kojih direktor odlučuje koji će kandidat biti upućen na specijalizaciju sledeći: godine života, godine radnog staža, prosečna ocena na fakultetu, ocena iz predmeta iz oblasti za koju kandidat konkuriše, poznavanje engleskog ili drugog svetskog jezika, kvalitet rada i poštovanje pravila poslovnog ponašanja i radne discipline. Odredbama čl. 11. propisano je da je bodovanje kandidata za kriterijum godine života sledeći:

 Kandidati sa navršenih 27 godina života do navršenih 36 godina života dobijaju 20 bodova;
 Kandidati sa navršenih 36 godina života dobijaju 18 bodova;
 Za svaku narednu godinu života kandidati dobijaju po dva boda manje;
 Godine života se računaju za kalendarsku godinu u kojoj se dodeljuju specijalizacije a ne po mesecu u kome se navršavaju.

Odredbama čl. 12. propisano je da na osnovu radnog staža kandidati sa navršene 2 godine radnog staža posle položenog stručnog ispita dobijaju 2 boda, a za svaku narednu do navršenih 10 godina dobijaju po dva boda više. Prema članu 13. na osnovu prosečne ocene na fakultetu kandidati će dobiti 20 bodova za prosečnu ocenu 9,00 – 10,00, 17 bodova za prosečnu ocenu 8,00 – 8,99, 14 bodova za prosečnu ocenu 7,00 – 7,99 i 10 bodova za prosečnu ocenu 6,00 – 6,99. Odredbama čl. 14. propisano je da ukoliko se u toku studija na fakultetu polaže predmetni ispit za specijalizaciju iz oglasa, kandidati će dobiti sledeći broj bodova: za ocenu 10 iz predmetnog ispita – 10 bodova; za ocenu 9 iz predmetnog ispita – 8 bodova; za ocenu 8 iz predmetnog ispita – 6 bodova; za ocenu 7 iz predmetnog ispita – 4 boda i za ocenu 6 iz predmetnog ispita – 2 boda. Za kriterijum poznavanje stranog jezika, shodno čl. 15. dobija se 5 bodova, a odredbom čl. 17. propisano je da se po osnovu kriterijuma kvalitet rada i poštovanje pravila poslovnog ponašanja i radne discipline, može dodeliti najviše do 5 bodova, ukoliko po izvršenom bodovanju dva ili više kandidata imaju jednak broj bodova.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Pored ostalog, odredbom čl. 23. st. 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je odredba čl. 6. kojom je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice, ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.5. Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove osposobljavanja, usavršavanja i napredovanja na poslu.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je Dom zdravlja „B.” propisivanjem i primenom kriterijuma za upućivanje na specijalizaciju u Pravilniku o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine, diskriminisao podnosioca pritužbe na osnovu njegovog ličnog svojstva – starosnog doba. Zbog toga je bilo potrebno razmotriti da li su podnosiocu pritužbe uskraćena prava koja se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, te da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se kandidati za upućivanje na specijalizaciju različito boduju u odnosu na godine života.

3.7. Nesporno je da je Dom zdravlja „B.” raspisao konkurs za upućivanje na specijalizaciju u novembru 2014. godine. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da su Pravilnikom o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine, propisani kriterijumi za upućivanje na specijalizaciju, i to: godine života, godine radnog staža, prosečna ocena na fakultetu, ocena iz predmeta iz oblasti za koju kandidat konkuriše, poznavanje engleskog ili drugog svetskog jezika, kvalitet rada i poštovanje pravila poslovnog ponašanja i radne discipline.

3.8. Evidentno je da je propisivanje godina života kao kriterijuma za specijalizaciju i utvrđivanje načina bodovanja kojim kandidati sa navršenih 27 godina života do 36 godina života dobijaju 20 bodova, kandidati koji imaju 36 godina dobijaju 18 bodova a kandidati koji imaju preko 36 godina dobijaju po 2 boda manje za svaku godinu, dovodi do smanjenja broja bodova srazmerno godinama života, odnosno, stariji kandidati dobijaju manje bodova. To znači da je ovakvim načinom bodovanja, kandidatima koji imaju preko 36 godina života uskraćena mogućnost da pod jednakim uslovima, u postupku izbora za specijalizaciju, budu vrednovana njihova stručna znanja i profesionalne kompetencije. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, potrebno je ispitati da li je postavljanje kriterijuma i određivanje načina bodovanja koji se odnosi na godine života kandidata, u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve. Da bi se utvrdilo da li je propisivanjem kriterijuma i utvrđivanjem načina bodovanja koji se odnosi na godine života kandidata Dom zdravlja „B.”, narušio jednake mogućnosti za upućivanje na specijalizaciju, potrebno je ispitati da li se propisivanje ovog kriterijuma, može smatrati dopuštenim i opravdanim.

3.9. Nesporno je da je Dom zdravlja „B.”, kao i sve druge zdravstvene ustanove, dužan da obezbedi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i da može da propisuje uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za specijalizaciju u određenim granama medicine i stomatologije, kao i da se pri tome rukovodi potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada. U skladu s tim, Dom zdravlja „B.”, kao poslodavac, ima pravo da izdvaja sredstva za različite oblike usavršavanja zaposlenih, da utvrđuje kriterijume za usavršavanje i da u skladu sa tim kriterijumima vrši izbor kandidata. To pravo se ni na koji način ne dovodi u pitanje. Sagledavajući iznete činjenice, može se konstatovati da je cilj određivanja kriterijuma za upućivanje na specijalizacije i uže specijalizacije, dopušten i opravdan.

3.10. Imajući u vidu opravdani i dopušteni cilj određivanja kriterijuma za upućivanje na specijalizacije, bilo je potrebno ispitati da li su propisani kriterijumi i način na koji se ti kriterijumi boduju, dopušteni i opravdani. Analiza kriterijuma je pokazala da su kandidati koji imaju više od 36 godina bodovani sa manjim brojem bodova u odnosu na mlađe kandidate, što može rezultirati ishodom da mlađi kandidati sa istim profesionalnim kompetencijama imaju veći broj bodova i budu na višem mestu na rang listi samo zbog godina života. Takođe, analizom propisanih kriterijuma utvrđeno je da je kriterijum koji se odnosi na godine živote kandidata, jedini kriterijum koji nije u vezi sa profesionalnim sposobnostima, iskustvom, ekspertizom i uspešnosti u radu kandidata.

3.11. Od Doma zdravlja „B.”, između ostalog, zatraženo je da se posebno izjasni o razlozima zbog kojih je kao jedan od kriterijuma za upućivanje na specijalizaciju propisano starosno doba kandidata. U izjašnjenju je navedeno da je razlog za propisivanje kriterijuma koji se odnosi na godine života kandidata, želja da se školuju kadrovi koji će duže raditi u ovoj ustanovi, kao i iz ekonomskih razloga s obzirom na visoke troškove specijalizacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u članu 22. stav 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Stoga je potrebno ispitati da li u konkretnom slučaju godine života kandidata predstavljaju stvarni i odlučujući uslov, imajući u vidu prirodu i osobenost ovog stručnog usavršavanja, kao i da li je svrha koja se time želi postići opravdana. Specijalizacija i uža specijalizacija definisana je kao sticanje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika , te se može konstatovati da je svrha specijalizacije upravo sticanje novih znanja i savladavanje konkretnih veština iz određene grane medicine ili stomatologije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da za sticanje specijalističkog staža iz medicine ili stomatologije, kao i za druge vidove stručnog usavršavanja, nije od odlučujućeg značaja starosno doba kandidata ili zaposlene osobe. Naime, specijalistički staž jednako stručno i adekvatno mogu da započnu i završe osobe bilo kog starosnog doba, ukoliko ispunjavaju ostale uslove koji se odnose na obrazovanje i radno iskustvo. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da Ustav RS i relevantni zakonski propisi zabranjuju pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom propisivanja uslova za zapošljavanje i izbor kandidata i kandidatkinja za obavljanje određenog posla na osnovu njihovih ličnih svojstava, između ostalih i starosnog doba, tako da se izuzeci od ovog pravila moraju veoma restriktivno tumačiti i prihvatati kao opravdani samo u situacijama kada je starosno doba stvarni i odlučujući faktor za mogućnost, odnosno, nemogućnost obavljanja određenog posla, imajući u vidu njegovu prirodu i osobenosti.

3.12. Određivanjem načina bodovanja kojim se, bez opravdanog razloga, veći broj bodova daje mlađim kandidatima, kandidati koji imaju preko 36 godina života stavljeni su u neravnopravan položaj u odnosu na kandidate koji imaju manje od 36 godina, jer će bez obzira na profesionalne kvalifikacije dobiti manji broj bodova na osnovu starosnog doba. Imajući u vidu cilj i posledice koje ovakav način bodovanja kriterijuma koji se odnosi na godine života kandidata proizvodi, Poverenica je mišljenja da starosno doba nije ni stvarni ni odlučujući uslov za upućivanje na specijalizaciju, sagledavajući kako prirodu i osobenosti pod kojima se stiče specijalistički staž, tako i uslove pod kojima se on obavlja. Analiza je pokazala da propisivanje kriterijuma koji se odnosi na godine života kandidata i način bodovanja ovog kriterijuma, nije bilo opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje je izazvalo.

3.13. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća na činjenicu da zdravstveni radnik može da upiše specijalizaciju pod uslovom da je zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i ako mu zdravstvena ustanova odobri specijalizaciju, uz saglasnost Ministarstva zdravlja. S obzirom na specifičnost ovog vida usavršavanja, odnosno, nemogućnost da se specijalistički staž ostvari samostalno i nezavisno od zdravstvene ustanove, kao što je to slučaj sa master ili doktorskim studijama, zdravstvena ustanova pri propisivanju kriterijuma mora obratiti posebnu pažnju kako bi se svim kandidatima i kandidatkinjama omogućilo da na jednakoj osnovi budu vrednovani. Potrebno je napomenuti i da je odredbom člana 184. st. 9. i 10. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, propisano da je zdravstveni radnik dužan da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije i uže specijalizacije, a dužan je da u zdravstvenoj ustanovi provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije. Imajući u vidu da je samim zakonom propisano da se ugovorom regulišu međusobna prava i obaveze zdravstvenog radnika i zdravstvene ustanove, uz obavezu zdravstvenog radnika da u zdravstvenoj ustanovi provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ove odredbe pružaju dovoljne garancije zdravstvenoj ustanovi da će imati koristi od ulaganja u zdravstvenog radnika kome odobri specijalizaciju, bez obzira na njegove/njene godine života. Eventualno ograničenje koje se odnosi na starosno doba moglo bi imati opravdanje u slučajevima ako bi zdravstveni radnik koji konkuriše za specijalizaciju stekao uslov za starosnu penziju pre proteka vremena koje je dužan da provede u radnom odnosu nakon specijalizacije, iako bi i u tom slučaju bilo potrebno analizirati opravdanost i srazmernost takvog ograničenja, imajući u vidu činjenicu da se ugovorom može propisati obaveza naknade troškova specijalizacije i naknade štete, ukoliko zdravstveni radnik ne ispuni svoje zakonom propisane dužnosti.

3.14. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Dom zdravlja „B.” ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će uputiti na specijalizaciju, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Ono što Dom zdravlja „B.” ne sme da čini jeste da postavlja uslove za upućivanje na specijalizaciju koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem kriterijuma u Pravilniku o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine, koji se odnosi na godine života kandidata za specijalizaciju, Dom zdravlja „B.” prekršio je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Primenom ovih kriterijuma, Dom zdravlja „B.” diskriminisao je V. P, kao i sve ostale kandidate koji imaju preko 36 godina života, na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja „B.” iz B. da:

5.1. Uskladi tekst Pravilnika o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Domu zdravlja „B.” br. 837/13 od 19. aprila 2013. godine sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će ukloniti kriterijum za upućivanje na specijalizaciju koji se odnosi na godine života kandidata i kandidatkinja.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja „B.”, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja „B.”.

5.3. Ubuduće vodi računa da prilikom određivanja kriterijuma za usavršavanje ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži da od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na starosnom dobu ili bilo kom drugom ličnom svojstvu.

Potrebno je da Dom zdravlja „B.” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja „B.” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba V. P. protiv Doma zdravlja zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba u oblasti rada Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top