Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba V.S. protiv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba V.S. protiv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti

br. 07-00-508/2014-02   datum: 5.3.2015.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe V. S, koju je podneo predsednik stranke S. Č, protiv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. U pritužbi je navedeno da je V. S. podnela zahtev za upis promena u Registru političkih stranaka i zatražila, između ostalog, da se naziv stranke upiše na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije u potpunosti postupilo po zahtevu V. S, odnosno, izvršilo je promenu naziva stranke na srpskom jeziku ali nije upisalo naziv stranke na vlaškom jeziku. U izjašnjenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije navedeno je da su neosnovani navodi iz pritužbe jer ministarstvo nije odbilo upis promene naziva stranke, kao i da nepostojanje standardizovanog vlaškog jezika onemogućava punu primenu Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima i predstavlja prepreku za njegovo uvođenje u sve sfere društvenog života. U toku postupka je utvrđeno da pored naziva V. S. na srpskom jeziku, nije ispisan naziv na vlaškom jeziku i pismu, kako je u zahtevu traženo, a kao razlog za to, između ostalog, navedeno je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odobrilo predmet Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture a ne Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture. Na osnovu analize dokaza i navoda iz izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatovala je da je u Registar političkih stranaka upisano nekoliko stranaka nacionalnih manjina na jeziku nacionalne manjine, ali samo ukoliko je taj jezik standardizovan i ukoliko ga je Republika Srbija priznala kao manjinski jezik ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu S. Č, predsednika V. S, podnetu protiv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. U pritužbi je navedeno da je V. S. podnela Ministarstvu pravde i državne uprave Republike Srbije zahtev za upis promena u Registru političkih stranaka, kojim je zahtevano da se naziv stranke upiše na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine. Nakon konsultacija sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, doneto je rešenje kojim se odbija upis na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine, a kao razlog je navedeno da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odobrilo predmet Vlaški govor sa elementima kulture, a ne Vlaški jezik sa elementima kulture.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je 12. februara 2014. godine V. S. podnela Ministarstvu pravde i državne uprave Republike Srbije zahtev za upis promena u Registru političkih stranaka, kojim je zahtevana promena naziva stranke, odnosno, da se naziv stranke ispiše, osim na srpskom jeziku i pismu i na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine;

– da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije konsultovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, te da je nakon dobijanja njihovog mišljenja donelo rešenje kojim se odbija upis naziva stranke na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine;

– da je razlog za odbijanje upisa naziva na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine to što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odobrilo predmet Vlaški govor sa elementima kulture, a ne Vlaški jezik sa elementima kulture;

– da je u „Službenom glasniku – Prosvetnom glasniku RS“ br. 14/2013, deo teksta Pravilnika o nastavnom planu i programu ispisan vlaškim jezikom i pismom;

– da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije usvojilo Plan i program, u kome posle teksta na srpskom jeziku, za sva četiri razreda piše sadržaj Plana i programa i na vlaškom jeziku i pismu;

– da je Zavod za udžbenike Republike Srbije izdao udžbenik za predmet Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, koji je napisan vlaškim jezikom i pismom;

– da je romskoj stranci dozvoljen upis na romskom jeziku (koji nije standardizovan), bunjevačkoj stranci dozvoljen upis na bunjevačkom latiničnom pismu, da je Vlaškoj narodnoj stranci iz B. dozvoljen upis na jeziku i pismu druge nacionalne manjine (rumunske).

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) rešenje Ministarstva pravde i državne uprave br. 00-00-00019/2014-34/2 od 17. aprila 2014. godine, 2) odluka Nacionalnog saveta Vlaha o usvajanju vlaškog pisma br. 022-4/2012/2 od 24. januara 2012. godine; 3) fotokopije „Službenog glasnika – Prosvetnog glasnika“ br. 14/2013 i 11/2014; 4) dopis Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave br. 00-00-00001/2014-13 od 26. septembra 2014. godine i 5) udžbenik Vuorba ši kultura Vlaha.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije.

1.5. U izjašnjenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, između ostalog, navedeno je:

– da su neosnovani navodi iz pritužbe s obzirom da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da ne postoji rešenje ministarstva kojim se odbija upis na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine;

– da je postupajući po podnetoj prijavi i dokumentaciji, Ministarstvo pravde i državne uprave ukazalo S. Č, predsedniku V. D. S, na nedostatke u prijavi i pozvalo ga da ih u određenom roku otkloni;

– da je S. Č. 5. maja 2014. godine dostavio izmenjenu prijavu za upis promene podataka u Registru političkih stranaka;

– da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije 12. maja 2014. godine donelo rešenje br. 00-00-00001/2014-13, o promeni naziva stranke, tako da novi naziv glasi: „V. S“.

– da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prilikom donošenja tog rešenja, nije moglo imati u vidu pravilnike Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije donete 18. avgusta 2014. godine, u kojima je deo teksta ispisan vlaškim jezikom i pismom;

– da nepostojanje standardizovanog vlaškog jezika onemogućava punu primenu Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima i predstavlja prepreku za njegovo uvođenje u sve sfere društvenog života.

1. 6. Uz izjašnjenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije su podneti i sledeći dokumenti: 1) rešenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave o promeni naziva stranke 00-00-00001/2014-13 od 12. maja 2014. godine; 2) fotokopija dopisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. 601-00-00040/2014-06 od 28. februara 2014. godine; 3) fotokopija Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja od 15. jula 2013. godine; 4) fotokopija Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja od 18. avgusta 2014. godine; 5) fotokopija Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja od 18. avgusta 2014. godine i 6) fotokopija Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom programu za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja od 18. avgusta 2014. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje Ministarstva pravde i državne uprave br. 00-00-00019/2014-34/2 od 17. aprila 2014. godine, utvrđeno je:

 – da se Ministarstvu pravde i državne uprave, 12. februara 2014. godine, obratila V. D. S, koju zastupa dr S. Č, sa zahtevom za upis promene podataka u Registru političkih stranaka, koje se odnose na naziv V. D. S, odnosno, da novi naziv glasi: „V. S. – P.V.“;

– da je ministarstvo utvrdilo određene nedostatke u postupku promene i pozvalo V. D. S. da ih otkloni;

– da se stranka ponovo obratila ministarstvu 26. marta 2014. godine i dostavila Statut V. S, akt Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. 601-00-00011/2014-06 od 15. januara 2014. godine i izvod iz Pravilnika o dopuni Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 14/13);

– da je Ministarstvo pravde i državne uprave, na osnovu sadržine prijave i dostavljene dokumentacije, a imajući u vidu mišljenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, utvrdilo da nisu ispunjeni uslovi da se izvrši tražena promena podataka u Registru političkih stranaka, u delu koji se odnosi na deo naziva političke stranke na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine. Ministarstvo pravde i državne uprave donelo je rešenje o upisu novog naziva stranke (V. S.), bez naziva na jeziku vlaške nacionalne manjine. Kao razlog odbijanja upisa naziva stranke na jeziku vlaške nacionalne manjine, između ostalog, navedeno je mišljenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da u naziv odobrenog izbornog predmeta nije Vlaški jezik i pismo, već Vlaški govor.

2.2. Uvidom u dopis Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. 601-00-00040/2014-06 od 28. februara 2014. godine utvrđeno je:

– da je to ministarstvo prosledilo Ministarstvu pravde i državne uprave informaciju da je Nacionalni prosvetni savet doneo odluku o davanju pozitivnog mišljenja na nastavni program za izborni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja“;

– da je ministarstvo donelo Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 14/2013), u kojem se dodaje nastavni program: „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture  za drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

2.3. Uvidom u Pravilnik o dopuni Pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Pravilnik o dopuni Pravilnika o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i Pravilnik o dopuni Pravilnika o nastavnom programu za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 11/14), utvrđeno je da sadržaj Plana i programa ispisan na srpskom jeziku i pismu, a ispod toga, vlaškim latiničnim pismom.

2.4. Uvidom u rešenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave br. 00-00-00001/2014-13 od 12. maja 2014 godine, utvrđeno je da je u Registar političkih stranaka upisana promena naziva stranke, odnosno, da je umesto naziva: V. DS, upisan novi naziv V. S, bez upisane promene naziva „P.V.“.

2.5. Uvidom u izvod političkih stranaka, može se konstatovati da je D. L. R. upisana u Registar na romskom jeziku i pismu (D l e R), B. S. V. na latiničnom pismu, (B. S. V. i V. N. S. iz B. na rumunskom jeziku i pismu (P d a R din S).

2.6. Uvidom u Odluku o standardizaciji romskog jezika može se konstatovati da je romski jezik standardizovan.

2.7. Uvidom u Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 3/11), utvrđeno je da Pravilnik sadrži nastavni program za predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

2.8. Uvidom u službenu belešku od 3. marta 2015. godine, utvrđeno je da je savetnica Stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pozvala telefonom M. B., predsednika S. B. B. i tom prilikom došla do saznanja da je Bunjevačka stranka V. upisana u Registar političkih stranaka na latiničnom pismu, ali ne i bunjevačkom jeziku iz razloga što „bunjevački jezik nije standardizovan, odnosno nije u službenoj upotrebi“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila  je navode iz pritužbe i izjašnjenja,  dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

3.5. Ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, Republika Srbija je prihvatila da se za albanski, bosanski, bugarski, mađarski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i hrvatski jezik primenjuju određene odredbe ove Povelje, a propisano je i da svaka država članica može u bilo kom trenutku prihvatiti obaveze koje proističu iz odredaba Povelje, koji nisu odobreni u instrumentu ratifikacije, kao i da može primeniti odredbe u vezi sa preciziranjem regionalnih jezika ili manjinskih jezika koji su manje u upotrebi na teritoriji ili njenom delu za koje želi da obezbedi primenu odredaba Povelje.

3.6. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjen je svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Ovim zakonom propisano je da je nacionalna manjina svaka grupa državljana SRJ koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji države, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom države i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju. Nacionalnim manjinama, u smislu ovog zakona, smatraju se sve grupe državljana koji se nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

3.7. Zakonom o političkim strankama propisano je da je politička stranka nacionalne manjine politička stranka čije je delovanje […] posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa ustavom, zakonom i međunarodnim standardima, uređeno osnivačkim aktom, programom i statutom političke stranke. Naziv političke stranke mora biti na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Naziv političke stranke nacionalne manjine, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Naziv na jeziku i pismu nacionalne manjine upisuje se u Registar političkih stranaka posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

3.8. U skladu sa odredbama Zakona o ministarstvima, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nadležno je da vodi Registar političkih stranaka, kao i da, između ostalog, vrši upis političkih stranaka i promene naziva stranaka. Upis u ovaj registar vrši se na osnovu prijave za upis političke stranke u registar. Takođe, za upis promene podataka podnosi se prijava za promenu podataka u registru, uz dostavljanje propisanih dokumenata koja se podnose uz prijavu. Po prijemu prijave i dokumentacije, ministarstvo donosi odluku kojom odobrava ili odbija zahtev za promenu naziva stranke u Registru. 

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno ispitati da li je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, koje je od Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije preuzelo prava, obaveze, predmete i arhivu za obavljanje poslova državne uprave koji se odnose na političko i drugo organizovanje, postupajući po prijavi S. Č, izvršilo akt diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. To znači da je potrebno utvrditi da li je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave neopravdano uskratilo V. S. pravo da izvrši upis naziva stranke i na jeziku nacionalne manjine. Poverenica konstatuje da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije omogućilo V. s. da izvrši promenu naziva stranke kako je to zahtevano prijavom, odnosno, tako da umesto „V. D S“ bude upisan naziv: „V. S – PV“.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja ministarstva da je razlog za odbijanje upisa naziva stranke na jeziku vlaške nacionalne manjine, zasnovan na mišljenju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u kojem je navedeno da je naziv odobrenog izbornog predmeta „Vlaški govor…“ a ne „Vlaški jezik i pismo…“, kao i da „nepostojanje standardizovanog vlaškog jezika onemogućava punu primenu Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima i predstavlja prepreku za njegovo uvođenje u sve sfere društvenog života“. Po pitanju ovih navoda iz izjašnjenja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je potrebno ispitati na koji način Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave postupa u sličnim slučajevima, odnosno, potrebno je naći uporednika za V. S. – stranku koja se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji.  

S obzirom da je u pritužbi navedeno da je r stranci dozvoljen upis na romskom jeziku koji nije standardizovan, b stranci na bunjevačkom latiničnom pismu, a V. N. S. iz B. dozvoljen upis na jeziku i pismu druge nacionalne manjine (rumunske), Poverenica najpre konstatuje da V. N. S. ne može biti uporednik u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je upis naziva stranke izvršen na rumunskom jeziku, koji je standardizovan i koji je jedan od jezika koje je Republika Srbija priznala kao manjinski jezik ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. Nadalje, naziv D. L. R. upisan je u Registar političkih stranaka na romskom jeziku i pismu. S tim u vezi, Poverenica konstatuje da je romski jezik, takođe, jedan od jezika koji je priznat kao manjinski jezik na teritoriji Srbije, u skladu sa ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima. Dodatno, uvidom u Odluku o standardizaciji romskog jezika može se konstatovati da je romski jezik standardizovan, te da u konkretnom slučaju, ni upis D. L. R. ne može biti adekvatan za upoređivanje sa upisom V. S.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je B. S. V, u konkretnom slučaju, adekvatan uporednik, s obzirom da su u pitanju stranke nacionalnih manjina, kod kojih jezik nacionalne manjine nije standardizovan. B. S. V. upisana je u Registar političkih stranaka latiničnim pismom ali ne i na bunjevačkom jeziku, s obzirom da bunjevački jezik nije standardizovan. Činjenicu da bunjevački jezik nije standardizovan, utvrđena je proverom odluka o standardizaciji jezika, kao i na osnovu informacije dobijene od M. B, predsednika S. B. B, koji je naveo da bunjevački jezik nije standardizovan niti je u službenoj upotrebi. U prilog tome, Poverenica ukazuje da Pravilnik o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja sadrži plan i program za predmete Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture i Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture. Dakle, u nazivu predmeta standardizovanog romskog jezika korišćen je termin „jezik“, dok je za bunjevački i vlaški korišćen termin „govor“. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave postupalo jednako prema V. S. i B. S. V, s obzirom da u oba slučaja nije upisalo naziv stranke na jeziku koji nije standardizovan.

3.12. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, nije neopravdano uskratilo pravo V. S. da naziv stranke upiše u Registar političkih stranaka i na jeziku i pismu vlaške nacionalne manjine.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi V. S, podnete protiv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, utvrđeno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije nije prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić


microsoft-word-icon Pritužba V.S. protiv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u postupku pred organima javne vlasti Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top