Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba Ž. L. protiv RFZO zbog diskriminacije na osnovu statusa interno raseljenog lica • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba Ž. L. protiv RFZO zbog diskriminacije na osnovu statusa interno raseljenog lica

del. br. 07-00-409/2013-02 datum: 23. 9. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Ž. L. iz M. protiv Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijale za grad Beograd, Ispostave Mladenovac, zbog diskriminacije na osnovu statusa interno raseljenog lica.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio Ž. L. iz M. zbog diskriminacije prilikom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu statusa interno raseljenog lica.

1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe je navedeno sledeće:

– da su Ž. L. i njegova supruga nezaposlena, interno raseljena lica sa Kosova i Metohije, kao i da imaju prebivalište u M. već 13 godina;
– da prema odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju, nezaposleni državljani Republike Srbije imaju pravo na besplatno stomatološko lečenje, ali da su nekom uredbom raseljena lica sa Kosova i Metohije izuzeta od ovog prava, iako su još uvek državljani Republike Srbije i uredno su prijavljeni na tržištu rada, a takav je slučaj i sa njim i njegovom suprugom;
– da se obratio pisanim zahtevom za besplatno stomatološko lečenje Filijali RFZO u Mladenovcu i dobio negativan odgovor, jer su prema uredbi lica sa Kosova i Metohije izuzeta iz ovog prava, osim određenih grupa (npr. Romi);
– da je izjavio žalbu Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali je nakon dužeg vremena dobio negativan odgovor;
– da se obratio Zaštitniku građana koji se u ovom slučaju oglasio nenadležnim, jer se radi o diskriminaciji određene grupe građana i preporučio mu da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti;
– da broj građana koji je uredbom izuzet iz ostvarivanja ovog prava nije zanemarljiv;
– s obzirom na činjenicu da je nezaposlen, nije imao novčanih sredstava za tužbu sudu i za advokatske troškove;
– da se pita da li je potrebno voditi pojedinačne sudske sporove, da li je uredbom ova grupa građana diskriminisana greškom ili su svesno svrstani u građane trećeg reda, kao i „da li neka od institucija treba da se prepozna kao nadležna, poništi navedenu uredbu i ispravi i nadomesti grešku učinjenu već namučenom narodu koji je morao da napusti svoje domove i da se sam snalazi za svoj opstanak”.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljeno je rešenje RFZO, Filijala za grad Beograd, Ispostava Mladenovac br. 180-885/12-154 od 30. novembra 2012. godine, kojim je odbijen zahtev Ž. L. za izdavanje potvrda o ostvarivanju prava na stomatološku zaštitu, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijale za grad Beograd, Ispostave Mladenovac, uz napomenu da je potrebno da se posebno izjasne o: 1) razlozima odbijanja zahteva Ž. L. za izdavanje potvrde za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu, uz obrazloženje da ne spada u krug osiguranika iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju , 2) da li se na lica raseljena sa Kosova i Metohije primenjuju posebni propisi o zdravstvenom osiguranju, kao i da ukoliko postoji takvi propisi 3) dostave akt na osnovu kojeg je regulisano pravo na zdravstveno osiguranje lica raseljenih sa KiM.

1.5. U izjašnjenju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijale za grad Beograd, Ispostave Mladenovac navedeno je sledeće:

– da su u članu 41. stav 1. tač. 1-11. Zakona o zdravstvenom osiguranju navedena lica kojima se obezbeđuju pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno – polikliničkim i stacioniranim uslovima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukoliko su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog aktom iz člana 22. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju;
– da je Ž. L. prijavljen na obavezno zdravstveno osiguranje kao raseljeno lice sa Kosova i Metohije, a ne po osnovama koji su propisani članom 22. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju;
– da s obzirom na navedeno, u konkretnom slučaju, ne postoji osnov za ostvarivanje prava na stomatološku zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
– da je Ž. L. podneo zahtev za izdavanje potvrde za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu nadležnoj ispostavi Republičkog fonda, kao i da je o podnetom zahtevu doneto rešenje UP 1 03-3 br. 180-885/1012-154 od 30. novembra 2012. godine, kojim je u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o opštem upravnom postupku, zahtev Ž. L. odbijen jer nisu ispunjeni zakonski uslovi;
– da je po žalbi Ž. L. sproveden drugostepeni postupak u kojem je rešenjem Republičko fonda UP I – 02/6 broj: 180.2-45/13 od 8. februara 2013. godine žalba odbijena kao neosnovana;
– da je, imajući u vidu sve navedeno, a pre svega Zakon o zdravstvenom osiguranju, pritužba Ž. L. na rad i postupanje RFZO neosnovana.

U prilogu izjašnjenja dostavljeno je rešenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijale za grad Beograd, Ispostave Mladenovac br. 180-885/12-154 od 30. novembra 2012. godine i rešenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje br. 180.2-45/13 od 8. februara 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Podnosilac pritužbe Ž. L. je nezaposleno lice, sa statusom interno raseljenog lica sa KiM, sa prebivalištem u Mladenovcu, prijavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ž. L. je obavezno zdravstveno osiguran kao raseljeno lice sa KiM.

2.2. Uvidom u rešenje UP 1 03-3 br. 180-885/1012-154 od 30. novembra 2012. godine, utvrđeno je da odbijen zahtev Ž. L. za izdavanje potvrde za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Daljim uvidom u navedeno rešenje, utvrđeno je da je Ž. L. prijavljen na zdravstveno osiguranje po posebnim propisima, kao privremeno raseljeno lice, da mu je po tom osnovu izdata isprava o zdravstvenom osiguranju, da ima prebivalište u Peći, a kao privremeno raseljeno lice ima prijavljeno boravište u M, da prema priloženoj fotokopiji radne knjižice ima status nezaposlenog lica, ali da nije po tom osnovu prijavljen na zdravstveno osiguranje u smislu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

2.3. Uvidom u rešenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje br. 180. 2-45/13 od 8. februara 2013. godine, utvrđeno je da je žalba Ž. L. odbijena kao neosnovana.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je potpisnica Konvencije o statusu izbeglica sa završnim aktom Konferencije opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica i Protokola o statusu izbeglica, kojima se definišu pojam izbeglice, pravni položaj, pristup pravima i druga pitanja od značaja za položaj izbeglica.

3.4. Dokument „Vodeći principi Ujedinjenih nacija o internom raseljenju” ne stvara obavezu njegove primene, ali on predstavlja dokument koji Republika Srbija sledi kako bi se interno raseljenim licima obezbedio proklamovani stepen zaštite i ostvarenje ljudskih prava. Tako se u delu Opšti principi, kao princip 1. navodi da interno raseljena lica uživaju, potpuno jednako, ista prava i slobode po međunarodnom i domaćem pravu kao i svi drugi pojedinci u njihovoj zemlji. Ona ne smeju biti diskriminisana u uživanju bilo kojih prava i sloboda zbog činjenice da su interno raseljena.

3.5. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , u kojem je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.7. U Nacionalnoj strategiji za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2011. do 2014. godine, kao strateški cilj br. 3. propisano je poboljšanje životnih uslova najugroženijih kategorija interno raseljenih lica, pojedinaca i porodica, tako da ostvaruju pristup pravima, uslugama i resursima, u skladu sa zakonom, kao i drugi građani i rešavanje njihovih osnovnih životnih pitanja. Izričito je naglašeno da interno raseljena lica ostvaruju prava koja proističu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Sva interno raseljena lica koja poseduju urednu legitimaciju raseljenog lica dobijaju zdravstvenu knjižicu na osnovu te legitimacije. Takođe, jedan od opštih ciljeva Strategije javnog zdravlja Republike Srbije jasno je usmeren ka unapređenju zdravstvenog stanja socijalno ranjivih grupa stanovništva .

3.8. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to odredba čl. 22. ovog zakona, kojom je propisano da se osiguranicima smatraju i lica koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, između ostalog, to su i nezaposlena lica, odredba čl. 41. kojom je propisano da se osiguranim licima obezbeđuju pregledi i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno – polikliničkim uslovima, između ostalog, ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrđenog članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu sa aspekta relevantnih propisa

3.9. U toku postupka je utvrđeno, a i među stranama nije bilo sporno da je Ž. L. nezaposleno interno raseljeno lice sa KiM, da ima boravište u M, da je zdravstveno osiguran na osnovu činjenice da je interno raseljeno lice sa KiM. S obzirom da je rešenjem RFZO, Filijala za grad Beograd, Ispostava Mladenovac odbijen njegov zahtev za izdavanje potvrde za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste da utvrdi da li su uskraćivanjem pregleda i lečenja bolesti usta i zuba u ambulantno – polikliničkim i stacioniranim uslovima na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, na osnovu činjenice da je Ž. L. osiguran kao interno raseljeno lice sa KiM, a ne kao nezaposleno lice, prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. U vezi navoda iz pritužbe da postoji uredba na osnovu koje su interno raseljena lica sa KiM izuzeta iz ostvarivanja prava na besplatnu stomatološku zaštitu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da takav podzakonski akt ne postoji, što proizlazi i iz obrazloženja rešenja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i iz izjašnjenja na pritužbu.

3.11. Poverenica za zaštitu ravnopravnost cenila je i činjenice da je Ž. L. izjavio žalbu na prvostepeno rešenje, koja je zaključkom odbačena kao neblagovremena, kao i da je na taj zaključak takođe izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana. Ove činjenice, međutim, nisu relevantne sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, posebno imajući u vidu da je žalba odbačena kao neblagovremena, te nije po žalbi rešeno u meritumu.

3.12. Uvidom u obrazloženje rešenja RFZO, Filijala za grad Beograd, Ispostava Mladenovac br. 180-885/12-154 od 30. novembra 2012. godine, može se konstatovati da je zahtev Ž. L. za izdavanje potvrde za stomatološku zaštitu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odbijen, jer nije osiguran na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao nezaposleno lice, već kao interno raseljeno lice sa KiM. U obrazloženju rešenja je navedeno da pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu imaju osigurana lica u smislu člana 22. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a da Ž. L. ne spada u ovaj krug osiguranika.

3.13. Analiza odredbe člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju pokazala je da se pod osiguranicima, između ostalih, smatraju i lica koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, pa je u stavu 1. tačka 9. ovog člana propisano da u ovu kategoriju spadaju nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom. Nadalje, odredbom stava 4. ovog člana propisano je da se osiguranikom, u smislu ovog zakona, smatra i lice kome je nadležni republički organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivših republika SFRJ, ako ispunjava uslov iz stava 2, ovog člana i ako ima boravište na teritoriji Srbije. Potrebno je ukazati da u Zakonu o zdravstvenom osiguranju ne postoji posebna odredba kojom je regulisano sticanje svojstva osiguranika interno raseljenih lica sa AP Kosovo i Metohija. Međutim, ova lica imaju svojstvo osiguranika, jer je odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi o korišćenju zdravstvene zaštite propisano da je isprava o zdravstvenom osiguranju zdravstvena knjižica kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica, dok je odredbom člana 12a propisano da privremeno raseljenim licima sa područja AP Kosovo i Metohija, kao i članovima njihovih porodica, zdravstvenu knjižicu izdaje filijala prema mestu njihovog privremenog boravka, kao i da se ta filijala smatra matičnom filijalom za period dok privremeno raseljeno lice boravi na području te filijale. Privremeno raseljenim licima se overava zdravstvena knjižica na period od 12 meseci. Iz navedenog se može dalje zaključiti da je smisao ovih odredaba da se obezbedi zdravstveno osiguranje licima koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, i to na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U konkretnom slučaju, po pitanju korišćenja stomatoloških usluga na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, analiza odredaba člana 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju pokazala je da su njima propisane određene grupe lica, između ostalog i iz kategorije socijalno ugroženih lica, koji mogu da ostvare pravo na pregled i lečenje bolesti usta i zuba na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odredbom stava 1. tačka 11. propisano je da to pravo mogu da ostvare osiguranici iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, dok je odredbom stava 2. istog člana propisan uslov da osiguranici imaju prihode ispod cenzusa propisanog odredbom člana 22. stav 2.

3.14. Prema tome, iz analize pomenutih odredaba proizlazi da je situacija u kojoj se nalazi Ž. L. uporediva sa situacijom u kojoj se nalaze nezaposleni osiguranici i osiguranici iz drugih kategorija socijalno ugroženog stanovništva bez statusa interno raseljenih lica, koji su osigurani na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Već je navedeno da je za ostvarivanje prava na pregled i lečenje bolesti usta i zuba, u skladu sa odredbama člana 41. stav 1. tačka 11. i stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, potrebno ispuniti dva uslova – osiguranje na osnovu člana 22. i prihodi ispod cenzusa propisanog u članu 22. stav 2. Nepoznati su razlozi zbog kojih je nadležna filijala Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja nije izdala potvrdu Ž. L, ako se ima u vidu da u Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema posebnih odredaba kojima se reguliše zdravstveno osiguranje interno raseljenih lica, ali da je jasno da spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, kao i da je podzakonskim aktom određeno da imaju svojstvo osiguranika i da im se izdaju zdravstvene knjižice. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da Ž. L, kao i sva druga lica koji imaju status interno raseljenih lica, imaju pravo na preglede i lečenje bolesti usta i zuba na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukoliko ispunjavaju uslove koji važe za osiguranike koji nemaju ovaj status. Naime, ovo pravo bi mogao da ostvari bilo koji građanin Srbije koji je nezaposlen i čija su mesečna primanja ispod utvrđenog cenzusa, a Ž. L. je to pravo uskraćeno samo na osnovu činjenice da ima status interno raseljenog lica, zanemarujući činjenicu da je on takođe građanin Republike Srbije, koji je nezaposlen i ima prihode ispod utvrđenog cenzusa. Saglasno tome, Ž. L. je uskraćeno ovo pravo na osnovu njegovog ličnog svojstva, odnosno, zbog činjenice da je interno raseljeno lice sa teritorije AP Kosovo i Metohija.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je u Nacionalnoj strategiji za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica izričito naglašeno da interno raseljena lica ostvaruju prava koja proističu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, kao i da sva interno raseljena lica koja poseduju urednu legitimaciju raseljenog lica dobijaju zdravstvenu knjižicu na osnovu te legitimacije. Takođe, jedan od opštih ciljeva Strategije javnog zdravlja Republike Srbije jasno je usmeren ka unapređenju zdravstvenog stanja socijalno ranjivih grupa stanovništva.

4. MIŠLjENjE

Odbijanjem zahteva Ž. L. za izdavanje potvrde o ostvarivanju prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu zbog činjenice da je osiguran na osnovu statusa interno raseljenog lica sa teritorije AP Kosovo i Metohija, RFZO Filijala za grad Beograd, Ispostava Mladenovac prekršila je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijali za grad Beograd, Ispostavi Mladenovac:

5.1. Da preduzme sve neophodne mere iz svoje nadležnosti kako bi Ž. L, kao i svim drugim interno raseljenim licima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, izdala potvrde o ostvarivanju prava na stomatološku zaštitu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

5.2. Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

Potrebno je da RFZO Filijala za grad Beograd, Ispostava Mladenovac obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko RFZO Filijala za grad Beograd, Ispostava Mladenovac ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba Ž. L. protiv RFZO zbog diskriminacije na osnovu statusa interno raseljenog lica Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top