Warning: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable in /home/crazytw1/public_html/symbolgames-net/wp-content/themes/gather/framework/Custom-Metaboxes/init.php on line 746
Pritužba Z.M. B.B. D.Đ. protiv dnevnog lista B. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Pritužba Z.M. B.B. D.Đ. protiv dnevnog lista B. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja

del. br. 1368 datum: 28. 9. 2012.

 

MIŠLjENjE BR. 303/2012

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podnele: dr Z. M, B.B. i D. Đ. protiv: dnevnog lista „B.” povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „B.” – „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” od 19. maja 2012. godine.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se 22. juna 2012. godine obratile dr Z. M, B. B. i D. Đ, povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „B.” – „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” od 19. maja 2012. godine.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je način izveštavanja u tekstu D. M. o ženskom sastavu francuske vlade uvredljiv i diskriminatoran, s obzirom da se u tekstu ne navodi ni jedna činjenica iz političkih biografija ovih ministarki, već se samo ocenjuje njihov fizički izgled;
– da ovaj tekst ne omalovažava, vređa i diskriminiše samo francuske ministarke već i žene uopšte;
– da ovakav novinarski pristup ukazuje da žene političarke nemaju političku kompetenciju, da predstavljaju bezvredan politički kadar i da se nameće zaključak da je svako prisustvo žena na političkim funkcijama rezultat njihovog jedinog mogućeg kvaliteta – glamuroznog izgleda i seksipila;
– da su ovakvim izveštavanjem prekršene odredbe Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o informisanju i Zakona o zabrani diskriminacije;
– da se u ovom slučaju ne može govoriti o „objektivnom novinarskom izveštavanju”, s obzirom da nazivanje ministarki sa značajnim političkim iskustvom „glamuroznim”, „šou gerlama” i „lepoticama na štiklama” ne predstavlja objektivno izveštavanje verno činjenicama;
– da je „B.” novinski list koji je do sada mnogo puta imao pozitivan uticaj na kreiranje javnog mnjenja o ženskoj profesionalnosti, ali time nije stekao povlastice da može nesmetano da vređa, omalovažava i diskriminiše žene;
– da podnositeljke pritužbe žele da „B.” ostane vodeći medij u Srbiji koji će neprekidno da promoviše rodnu ravnopravnost, u čemu će mu pomoći pravilno sagledavanje antidiskriminacionih odredbi koje podstiču jednakost polova.

1.3. Uz pritužbu su podneti sledeći dokazi: a) članak „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” objavljen u dnevnom listu „B.” sa komentarima čitalaca ovog članka; b) članak objavljen u listu „Guardian” koji obrađuje istu temu, odnosno, sastav nove francuske vlade, a za koji podnositeljke pritužbe smatraju da je primer objektivnog novinarskog izveštavanja o ovom događaju i v) izvodi iz relevantnih antidisriminacionih zakona čije odredbe su, prema mišljenju podnositeljki, ovim tekstom prekršene.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje dnevnog lista „B.” od glavnog urednika ovog lista V. S, preko punomoćnika, ortačkog advokatskog društva „S. & P.” iz B.

1.5. U izjašnjenju glavnog urednika dnevnog lista „B.” na pritužbu podnositeljki, između ostalog je navedeno:

– da podnositeljke pritužbe nisu aktivno legitimisane za podnošenje pritužbe, jer se ne spominju u tekstu na koji se pritužuju, a nisu ovu pritužbu podnele u ime organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava;
– da je pritužba neuredna, jer nije podneta ovlašćenom licu, imajući u vidu da je članak „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” objavljen u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.”, čiji je odgovorni urednik M. S, a ne V. S;
– da je pritužba diskriminatorska, jer je napisana u prvom licu jednine, čime je jedna od podnositeljki izvršila posrednu diskriminacija druge dve podnositeljke pritužbe, koje služe „da njihova imena budu svojevrsan privezak, tj. podrška uz mišljenje druge dve potpisnice”, a ne da bi izrazile svoja uverenja i mišljenje u pritužbi;
– da su informacije koje su iznete u tekstu istinite, jer francuske ministarke zaista nose visoke štikle koje su, verovatno, brižljivo birale za svoje pojavljivanje, te je obaveštavanje o tome dozvoljeno i ukazuje samo na to da ministarke brinu o svom izgledu i pri tome su obrazovane, što je okolnost vredna pohvale;
– da svi navodi iz pritužbe sadrže netrpeljivost prema ženama koje vode računa o svom stilu i oblačenju, te da nije diskriminatorno obavestiti čitaoce o tome da francuske ministarske „prate modu i neguju lep izgled”;
– da je dnevni list „B.” izvestio javnost o informacijama o kojima ima opravdan interes da zna, u skladu sa čl. 4. Zakona o javnom informisanju, pri čemu je ceo tekst odražavao afirmativan stav o učešću žena u političkom životu i predstavio francuske ministarke kao žene koje su obrazovane i uspešne, a lepota im je samo dodatni kvalitet;
– da se članom 40. Zakona o javnom informisanju novinar oslobađa odgovornosti kada sa stručnog stanovišta objektivno i kritički ukazuje na probleme koje obrađuje tekstom;
– da ima značajan broj objavljenih komentara čitalaca ovog teksta koji su shvatili njegov pravi smisao, odnosno, da su ministarke francuske vlade obrazovane, pametne, uspešne i lepe.

1.6. Iako je pritužba podneta protiv dnevnog lista „B.”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, imajući u vidu navod iz izjašnjenja glavnog urednika V. S. da je članak objavljen u elektronskom izdanju ovog lista, uputila je pritužbu sa zahtevom za izjašnjenje i M. S, odgovornom uredniku elektronskog izdanja dnevnog lista „B.”.

1.7. Izjašnjenje odgovornog urednika elektronskog izdanja dnevnog lista „B.” podneto je, takođe, preko punomoćnika, ortačkog advokatskog društva „S. & P.” iz B. i u navodima se bitno ne razlikuje od izjašnjenja podnetog u ime glavnog urednika V. S. U izjašnjenju se ističe prigovor da je pritužba dostavljena odgovornom uredniku M. S. nakon isteka roka iz čl. 35. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, te da su informacije koje su iznete u tekstu u skladu sa čl. 41. Zakona o ravnopravnosti polova, odnosno, da objavljene informacije pokušavaju da utiču na izmenu ustaljenih društvenih i kulturnih obrazaca koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno, nadređenosti određenog pola. U izjašnjenju se, takođe, navodi da je ovaj tekst imao za cilj da pohvali lepotu i elegantnost ženskog sastava francuske vlade, a ujedno i francuskog premijera što je uspostavio potpunu ravnopravnost polova u vladi.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je 19. maja 2012. godine u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.”, u rubrici „Vesti – svet”, objavljen prilog „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda”.

2.2. Uvidom u ovaj prilog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da se tekst odnosi na predstavljanje novoizabranih francuskih ministarki, koje rukovode polovinom ministarstava u novoformiranoj francuskoj vladi, tokom njihovog dolaska na prvi sastanak vlade.

2.3. Tekst prati veći broj fotografija ministarki sa opisom njihovog izgleda i odevnih kombinacija koje su nosile na prvom sastanku vlade. Tako, u tekstu se navodi da su „lepe i mlade ministarke prvenstveno bile rezervisane za Italijane, ali novi sastav francuske vlade nesumnjivo može da se pohvali najglamuroznijom ženskom političkom ekipom nakon Berluskonijevih šou gerli”, zatim, da su se ministarka za stambenu izgradnju Sesil Diflo i ministarka za prava žena Nažat Valo-Belkasem, pri dolasku na prvi sastanak vlade, popele mermernim stepenicama „graciozno kao da hodaju modnom pistom”. Takođe, uočljivo je da ovaj tekst, osim opisa garderobe i „glamura” ministarki, ne navodi činjenice iz njihove stručne ili političke biografije, izuzev podsećanja da je književnica i ministarka kulture Oreli Filipeti poznata javnosti po tome što ju je „socijalistički kolega seksualno uznemiravao”, kao i da francuska vlada prvi put ima u svom sastavu „ovoliki broj žena, ali jedino „važno” ministarstvo – ministarstvo pravosuđa – pripalo je ministarki Kristijan Tobira” što se, prema navodima iz teksta, objašnjava okolnošću da zbog malog procenta francuskih poslanica nije postojao „veliki broj žena sa političkim iskustvom među kojima je premijer mogao da bira”. Na kraju članka autor navodi da „pored šarmantnih ministarki glamuru na francuskom političkom vrhu nesumnjivo doprinosi i Orlandova partnerka Valeri Trivijer […]”

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i tekst objavljen u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” – „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” od 19. maja 2012. godine.

Pravo na podnošenje pritužbe i dostavljanje pritužbe licu protiv koga je podneta

3.2. Poverenica je cenila navode iz izjašnjenja da podnositeljke pritužbe nisu ovlašćene na podnošenje pritužbe u ovom predmetu, jer nisu spomenute u navedenom tekstu, pa stoga ne mogu biti diskriminisane. U vezi sa tim, treba konstatovati da je pritužba podneta zbog toga što, kako su podnositeljke pritužba navele, tekst omalovažava, vređa i diskriminiše ne samo francuske ministarke, već i žene uopšte.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre ističe da je čl. 35. st. 1. i 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu usmeno ili pismeno, te da u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija za zaštitu ljudskih prava ili drugo lice. Saglasno ovoj zakonskoj odredbi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da podnositeljke pritužbu nisu podnele u ime francuskih ministarki, niti radi zaštite njihovih prava, već kao lica koja smatraju da su diskriminisana navedenim tekstom na osnovu svog pola. Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da su podnositeljke pritužbe ovlašćene na podnošenje pritužbe, u skladu sa čl. 35. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.3. Što se tiče prigovora u izjašnjenju da je odgovornom uredniku elektronskog izdanja pritužba dostavljena na izjašnjenje po isteku roka koji je propisan čl. 35. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je pritužba dostavljena dnevnom licu „B.” u propisanom roku. Naime, pritužba je podneta protiv dnevnog lista „B.”. Stoga, postupajući u skladu sa čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji propisuje da se činjenično stanje utvrđuje i uzimanjem izjave od lica protiv koga je pritužba podneta, Poverenica je dostavila pritužbu dnevnom listu „B”, u roku koji je propisan čl. 35. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je dnevni list „B. ” javno glasilo, pritužba je dostavljena njegovom zastupniku – glavnom uredniku V. S, kako bi se izjasnio o navodima pritužbe u ime dnevnog lista „B”. Međutim, radi celovitog sagledavanja činjenica i okolnosti ovog slučaja, Poverenica je, uvažavajući navode iz izjašnjenja glavnog urednika, dostavila pritužbu i odgovornom uredniku elektronskog izdanja „B”, te je to razlog zbog kojeg je odgovorni urednik primio pritužbu nešto kasnije od zastupnika dnevnog lista „B”.

Pravni okvir

3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.5. Ustav Republike Srbije jemči ravnopravnost žena i muškaraca . Takođe, Ustav RS jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, čl. 20. st. 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.7. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju podržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu (čl. 41. st. 1.). U st. 3. ovog člana utvrđena je dužnost sredstava javnog informisanja da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno, nadređenosti jednog pola.

3.8. Poverenica ukazuje da su Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti obuhvaćene oblasti koje se tiču učešća žena u kreiranju politika i u donošenju odluka […], kao i pitanja sredstava javnog informisanja i javnog mnjenja, pošto je kroz široku i demokratsku diskusiju procenjeno da su ove oblasti ključne za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti. Tač. 4.6. ove strategije odnosi se na uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promociju rodne ravnopravnosti, polazeći od opisa trenutne situacije u domaćim sredstvima javnog informisanja, navodeći da su žene najčešće ili odsutne ili predstavljene na stereotipan način u javnosti, uglavnom prikazane kao objekti želje ili objekti za gledanje . Poseban cilj iz tač. 4.6.2. ističe da javna glasila imaju odlučujući uticaj na formiranje javnog mnjenja i da se preko njih reflektuje slika o ženama, odnosno slika koju o rodnim ulogama imaju i žene i muškarci, te je stoga, veoma važno da se žene i njihove aktivnosti i potrebe prikazuju na ozbiljan i adekvatan način. Radi postizanja ovog važnog cilja strategijom je utvrđena obaveza afirmacije rodno senzitivnog delovanja u javnim glasilima radi uticaja na napuštanje tradicionalističkih obrazaca, po kojima je ženi mesto u kući, ili se tretira kao muški objekat. Takođe, utvrđena je potreba preduzimanja aktivnosti u cilju promovisanja pristupanja novinara, novinskih udruženja i redakcija kodeksu rodno osetljivog medijskog izveštavanja, kao i podsticanje novinara da na objektivan način govore i pišu o ženama i muškarcima, izbegavajući stereotipe i predrasude.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Poverenica najpre konstatuje da su u mnogim štampanim medijima objavljeni prilozi poput priloga „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda”, koji je objavljen u „B”. Razlog zbog kojeg je predmet ocene samo prilog objavljen u „B.” leži u činjenici da je pritužba podneta protiv ovog lista i da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupa po podnetim pritužbama, a ne i po službenoj dužnosti.

3.10. Na osnovu analize priloga „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zauzela je stav da je navedenim prilogom javnosti upućena prilično jasna poruka da, kada su u pitanju žene, nisu važne njihove profesionalne kompetencije i sposobnosti i rezultati njihovog rada, već njihov fizički izgled. Iako se u izjašnjenju navodi da tekst govori u najpozitivnijem smislu o ženama u francuskoj vladi, Poverenica je mišljenja da tekst podržava rodne stereotipe, jer ukazuje da se žene ocenjuju prvenstveno sa aspekta fizičkog izgleda, pa tek onda s aspekta stručnih i profesionalnih kompetencija, sposobnosti i rezultata, čime su žene omalovažene.

3.11. Što se tiče navoda u izjašnjenjima da je pravi smisao ovog teksta isticanje da su ministarke francuske vlade obrazovane, pametne, uspešne i lepe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da se iz teksta ne može zaključiti kakav je nivo obrazovanja ministarki, niti o tome koji su njihovi dosadašnji profesionalni rezultati jer se tekst isključivo bavi opisom „najglamuroznije ženske političke ekipe nakon Berluskonijevih šou gerli”, i to, u najvećoj meri sa aspekta lepote, visine potpetica, glamura i odevnih kombinacija ministarki. U ovom, kao i u drugim objavljenim tekstovima u ovoj rubrici, ne analiziraju se, međutim, fizički izgled i način odevanja francuskog predsednika, premijera i ministara.

3.12. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, takođe, napominje da je na zauzimanje stava u ovom predmetu uticala i rubrika elektronskog izdanja dnevnog lista „B.” u kojoj je tekst objavljen. Naime, radi se o rubrici „Vesti – svet” u okviru koje se uglavnom objavljuju prilozi koji se odnose na političke, društvene i slične pojave u svetu, dok se modom i stilom bave druge rubrike ovog lista. Stoga, objavljivanje teksta o francuskoj vladi i francuskim ministarkama sa aspekta mode, glamura i stila ministarki u rubrici „Vesti – svet”, nije primereno temi i u neskladu je sa načinom na koji se izveštava o muškarcima političarima u ovoj i sličnim informativnim rubrikama.

3.13. U pogledu navoda iz izjašnjenja oba urednika dnevnog lista „B.” o slobodnom objavljivanju ideja, informacija i mišljenja, kao i o slobodnom načinu izveštavanja čitalaca o različitim pojavama, Poverenica ističe da je sloboda izražavanja i informisanja od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva i da su mediji ključni kanali preko kojih se prenose poruke i oblikuju stavovi javnog mnjenja. Sloboda govora ne sme, međutim, biti izgovor za bilo koji vid diskriminacije i omalovažavanje po bilo kojem ličnom svojstvu. Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu Poverenica je imala u vidu da, saglasno čl. 41. Zakona o ravnopravnosti polova, sredstva javnog informisanja, pored toga što ne smeju podržavati predrasude, običaje i druge društvene obrasce ponašanja koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova, imaju i zakonsku dužnost da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju mere u cilju izmene obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti jednog pola. Kada je u pitanju dnevni list „B”, stepen odgovornosti za poštovanje navedenih obaveza još je veći ako se ima u vidu njegova visoka pozicija u medijskom prostoru Srbije, izrazito veliki tiraž i široka dostupnost njegovog elektronskog izdanja.

3.14. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da je dnevni list „B.” do sada bio veoma posvećen pitanjima rodne ravnopravnosti, te da svojim mnogobrojnim prilozima, kao što su oni koji se odnose na aktivnosti “Ženske vlade”, praćenje procesa usvajanja i primene posebnih mera u odnosu na žene i slično, bio jedan od glavnih medijskih promotera ideje rodne ravnopravnosti, što je vredno svake pohvale. U tom smislu on može služiti za primer mnogim medijima u Srbiji. Uverena da je objavljivanje spornog teksta slučajni propust, Poverenica izražava nadu i očekivanje da će “B.” i ubuduće, kroz priloge koje objavljuje, nastaviti da razvija svest o rodnoj ravnopravnosti i uticati na izmenu obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na žene, dajući time doprinos razvoju demokratskog društva.

4. MIŠLjENjE

Tekst objavljen u elektronskom izdanju dnevnog lista „B.” – „Francuska vlada na štiklama od 15 cm: Lepotice u kabinetu Fransoa Olanda” od 19. maja 2012. godine, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje dnevnom listu „B.” da više ne objavljuje priloge kojima se omalovažavaju žene i podržavaju predrasude i društveni obrasci zasnovani na stereotipnim ulogama polova, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na žene.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

 


microsoft-word-icon Pritužba Z.M. B.B. D.Đ. protiv dnevnog lista B. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Twitter
back to top